Kiseli kupus je namirnica bez koje retko ko može da zamisli dugu i hladnu zimu. Iako je on riznica mnogih koristnih materija, ipak postoje i loše strane ove namirnice.

Mane kiselog kupusa

1.Velika količina soli

Za kišeljenje kupusa se koristi velika količina soli, a to nije zdravo, pogotovo što se posle jela pije velika količina vode.

Kada se u organizam unosi velika količina soli osoba može da oboli od povećanja krvnog pritiska, so u organizmu postaje opterećenje za bubrege, taloži se u zglobovima i krvnim sudovima.

2. Nakupljanje tečnosti u organizmu

Zbog soli, višak tečnosti se zadržava i teško izbacuje, a so remeti odnos kalijuma i natrijuma, pa utiče na grčenje mišića pogotovo oko vrata i kičme, kaže čuveni naturolog Georij Nazarov.

Ako se već konzumira kiseo kupus, trebalo bi potpuno izbaciti so iz drugih namirnica i obroka.

3. Neravnoteža kalijuma i natrijuma

Nemir u rukama i nogama često se javlja kao posledica neravnoteže kalijuma i natrijuma, koje donosi previše soli. Sve više istraživanja ukazuju i na povezanost upotrebe soli u ishrani i pojavi nekih vrsta raka.

So se sa kiselog kupusa ne uklanja potpuno čak ni pranjem listova pre upotrebe. Dakle, sa kiselim kupusom, koji je bez sumnje koristan, ipak treba biti oprezan.

Ako patite od visokog krvnog pritiska, možete da konzumirate svež kupus, kog ima u radnjama čak i u najhladnijim mesecima.

Prednosti kiselog kupusa

1. Bogat je hranljivim materijama

Svež kupus bogat je hranljivim materijama: kalijumom, kalcijumom, gvožđem, magnezijumom, sumporom, bakrom, manjim količinama natrijuma, a povoljan odnos kalcijuma i fosfora osigurava maksimalno iskorišćenje kalcijuma u organizmu. Kiseljenjem kupusa poboljšavaju se njegova nutritivna i lekovita svojstva.

2. Sadrži korisne vitamine

Kroz proces kiseljenja stvara se izuzetno aktivan kobalamin (vitamin B12), koji se obično nalazi u namirnicama životinjskog porekla. Zato je kiseli kupus za vegetarijance neizostavna namirnica.
Kupus sadrži panotensku kiselinu (vitamin B5) potrebnu za ćelijsku energiju i zdravu kosu.
Kiseo kupus sadrži folnu kiselinu i vitamine A i D.

3. Sadrži veliku količinu vitamina C

Višegodišnja istraživanja potvrđuju da se kiseli kupus po sadržaju vitamina C može slobodno meriti s limunom, narandžom i paprikom.

4. Sok od kiselog kupusa -rasol- je lek

Rasol (sok od kiselog kupusa) je veoma lekovit napitak, a najpoznatiji je domaći lek protiv mamurluka, bogat vitaminima C, E, K i B, kao i vitaminom „U“.

Rasol je poznat i kao lek za sve tegobe organa za varenje i lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, ali i kao narodni lek pri smanjenju oteklina na zglobovima!

Pomešan sa sokom od šargarepe i repe, odličan je napitak za osobe koje imaju pomanjkanje kalcijuma, ili za lomove kostiju. Preporučuje se ženama u srednjim godinama kako bi se zaustavio proces osteoporoze.

5. Lekovito delovanje kiselog kupusa

Kiseli kupus osvežava duh i deluje na dobro raspoloženje, organizam čini otpornim na stres, aktivira razmenu materija u mozgu i nervima, podstiče razmenu gvožđa u krvi, pomaže stvaranju crvenih krvnih zrnaca i stimuliše rad ćelija, pomaže pri izgradnji kostiju,reguliše i smanjuje količinu masnih materija i holesterola u krvi, povoljno deluje protiv nekih vrsta raka

Zbog jačanja imuniteta, kiseli kupus posebno se preporučuje starijim osobama, osobama s oslabljenim imunitetom i deci.

6. Ima probiotska svojstva

Ono po čemu se kiseli kupus razlikuje od sirovog jesu probiotičke bakterije. Kiseli kupus je izvorna fermentirana hrana bogata probiotičkim kulturama. Zbog toga je kiseli kupus jako bitan u lečenju bolesti prouzrokovanih disbalansom crevne flore, posebno nakon terapije antibioticima ili hemoterapije. Blagotvorno deluje na želudac i creva, na njihovu mikrofloru. Na taj način čisti krv, usporava starenje i jača otpornost.

Nakon svih ovih činjenica odlučite sami da li ćete i dalje konzumirati kiseli kupus ili ćete ipak uživati u njegovom svežem obliku.

Izvor: stvarukusa.rs

Gotovo su svi upoznati sa zdravstvenim prednostima koje nam pruža luk, ali o ovoj čudesnoj biljci postoji toliko informacija koje je korisno znati.

Ovo su činjenice koje mnogi ne znaju a koje mogu pomoći da se bolje upozna biljka i upotrebi u službi našeg zdravlja.

1. Sirov, sveže naseckan ili samleven luk ima najbolje delovanje na čovekovo zdravlje. Ako ne možete da podnesete njegov miris i morate da ga kuvate, moraćete da upotrebite mnogo više luka da bi on imao neku dobrobit za organizam.

2. Iako se luk ponekad naziva ‘smrdljiva ruža’, on može izlečiti biljku ruže od napada biljnih vaši. Jednostavno pomešajte mleveni luk s vodom i dobijenom tečnošću isprskajte listove ruže.

3. Neprijatnog zadaha nakon konzumiranja crnog luka rešićete se ako popijete limunov sok ili pojedete nekoliko kriški limuna.

4. Miris luka najintenzivniji je nakon što ga nožem usitnimo ili sameljemo.

5. Ako luk nanesemo na rane, one brže zarastaju. Tokom Prvog svetskog rata ovaj metod su često koristili britanski vojnici.

6. Naseckan sirovi luk, kad ga nežno utrljamo na ciljano područje, može suzbiti bubuljice. Tajna je u moćnom sastojku luka pod imenom alicin, koji luk čini jednim od najboljih antioksidansa među namirnicama.

7. Proklijali luk gubi neke od svojih zdravstvenih prednosti, ali se i dalje može koristiti.

Jedno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Pensilvaniji pokazalo je da komzumiranje luka može smanjiti ćelije raka creva. Drugo istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Vašingtonu pokazalo je da je spomenuti sastojak sto puta učinkovitiji od ostalih antibiotika u smanjivanju probavnih smetnji uzrokovanih bakterijama.

8. Koja je idealna količina luka koja će se pobrinuti za vaše zdravlje? Univerzitet u Merilendu preporučuje dnevnu dozu od dva do četiri grama sveže naseckanog luka; 600 do 1.200 mg dnevnog unosa ekstrakta luka; dve tablete od 200 mg tri puta dnevno ako je reč o duboko zamrznutom luku; 4 ml dnevno ako govorimo o tečnom ekstraktu luka; 20 ml dnevno tinkture luka ili 0,03 do 0,12 ml tri puta dnevno ako koristite ulje luka.

9. Koliko god čudesan bio, luk ipak nije za svakoga. Trebalo bi da ga izbegavaju oni koji koriste lekove za razređivanje krvi, jer luk potpomaže zgrušavanje krvi. Takođe, luk ne bi trebalo da se konzumira pre operacije.

izvor: Nezavisne.com

Doručak je najvažniji obrok dana. Nutricionisti i lekari za ovaj obrok preporučuju ovas, jer on smanjuje rizik od nastanka bolesti srca.

Ovas treba da bude visokokvalitetan, ekološki prihvatljiva i bez nečistoća i stranih čestica. Da biste poboljšali ukus ovsenih pahuljica, dodajte mešavinu svežeg voća, oraha, cimeta, pavlake ili jogurta s niskim sadržajem masti.

1. Imaćete bolju kožu

Ovsena kaša idealna je za lečenje upalnih stanja, poput ekcema ili iritacije, a takođe je dobra za zdravu kožu. Cink pomaže da se očisti koža i uklone toksine i druge štetne materije. Takođe sužava pore i pomlađuje. Gvožđe je jedan od najvažnijih elemenata ishrane. Mangan uklanja oticanje i upalu, a takođe pomaže da koža brzo ozdravi nakon rana, modrica, opekotina i drugih mikro-povreda. Magnezijum normalizuje cirkulaciju krvi i daje značajnu obnovu ćelija kože.

2.Vaši će mišići dobiti više proteina

Jedno posluživanje ili oko 8 kašika ovsa daje vašem telu 15% preporučene dnevne količine proteina. Nemojte zaboraviti na vitamin E, antioksidante i glutamine, koji pomažu da se brže regenerišu mišićna vlakna.

3.Visoke razine antioksidansa

Ovas je bogat antioksidantima koji pomažu kod svraba, upale i krvnog pritiska. Sadrži beta-glukan koji snižava šećer u krvi. Njihov učinak je povećan prisutnošću vitamina C.

4.Bićete puni energije

Ovsena kaša je bogata ugljenim hidratima i pruža više energije za telo. Preporučuje se konzumacija suvog ovsa, jer ćete se osećati zadovoljnim duže vreme, izbegavajući potrebu za drugom hranom.

5.Gubićete težinu

Dnevna konzumacija ovsene kaše pomaže poboljšanju metabolizma, ubrzavajući gubitak težine. Doručak na bazi ovsa tokom dugog vremenskog razdoblja omogućuje nam da se suzdržimo od prekomernog unosa kalorija.

6.Holesterol će se smanjiti

Zbog linoleinske kiseline i topljivih vlakana koja se nalaze u ovsenim pahuljicama, pomaže smanjenju nivoa triglicerida i lošeg holesterola u krvi. Ove hranjive materije “čiste” ostatke masti iz zidova arterija i štite naše telo od razvoja teških bolesti kao što su ateroskleroza, srčani udar i moždani udar.

7.Smanjićete rizik od srčanih bolesti

Ovas je bogat dobrim zdravim mastima i podržava srčane ćelije. Zahvaljujući antioksidantima prisutnim u ovsu, smanjena je verovatnoća oštećenja zidova krvnih sudova pomoću slobodnih radikala.

8.Oslobodićete se probavnih problema

Stručnjaci preporučuju da dnevno jedete ovas – bilo gde 25 do 35 grama – jer je to idealno za dobru probavu. Samo mali deo zobi sadrži 1/5 preporučenog dnevnog unosa vlakana.

Izvor: oazaznanja.com

Grupa naučnika iz Izraela tvrdi da je hrana koja u sebi ima „dobre bakterije“, odnosno probiotike, gotovo beskorisna.

Njihova studija je jedna od najnaprednijih analiza, koja treba da objasni šta se dešava kada ljudi konzumiraju probiotike.

Oni se smatraju zdravim i dobrim za creva, ali rezultati pokazuju da imaju malo ili nikakvog efekta unutar tela.

Istraživači kažu da bi probiotici budućnosti trebalo da se prave tako da odgovaraju potrebama svakog pojedinca.

Dijeta sa malo ugljenih hidrata može da skrati život, pokazuju studije

Hamburger iz laboratorije: Realnost ili daleka budućnost

Tim Weizmann Institute of Science započeo je istraživanje tako što su naučnici napravili probiotski koktel. U njega su stavili 11 uobičajenih „dobrih bakterija“.

Davali su ga 25 zdravih dobrovoljaca tokom mesec dana.

Nakon toga su ih uspavali i hirurški uzeli uzorke sa više mesta u stomaku i malim i velikim crevima.

Istraživači su želeli da vide gde su se bakterije uspešno kolonizovale i da li su dovele do bilo kakvih promena u delovanju creva.

Ispostavilo se da su, u polovini slučajeva, ljudi samo izbacili dobre bakterije iz organizma. Bez ikakvog dejstva.

Kod ostalih, zadržale su se kratko u organizmu, pre nego što su ih uništili postojeći mikrobi.

Mikrobiomi
Vi ste više mikrobi nego ljudi – ako brojite sve ćelije u vašem telu, samo 43 odsto je ljudskih
Ostatak su mikrobiomi i uključuju bakterije, viruse, gljivice i jednoćelijske arheale
Čovekov genom – pun set genetičkih instrukcija za ljudsko biće – sastoji se od 20.000 instrukcija, zvanih gena
Ako spojimo sve gene u našem mikrobiomu, dobićemo između dva miliona i 20 miliona mikrobioloških gena
Doktor Eran Elinav kaže da je pogrešno očekivati da bilo koji probiotik pomaže svima.

Kaže da će u budućnosti probiotici morati da budu prilagođeni potrebama pojedinaca.

On je rekao BBC-u: „Kupiti probiotike u supermarketu bez bilo kakve pripreme ili odabira za konkretnog korisnika, prilično je beskorisno.“

Istraživačka grupa je takođe razmotrila uticaj probiotika nakon uzimanja.

Njihovo istraživanje u kome je učestvovalo 46 ljudi, koje je objavljeno u časopisu Cell, pokazalo je da uzimanje probiotika smanjuje aktivnost zdravih bakterija koje se već nalaze u organizmu.

Doktor Elinav je dodao: „Za razliku od sadašnje dogme da su probiotici bezopasni i da koriste svakome, ovi rezultati otkrivaju nove potencijalne štetne i neželjene efekte upotrebe probiotika. Oni čak mogu da imaju dugoročne negativne posledice.“

Dotor Trevor Lavlej, istraživač mikrobioma u ​​Institutu Sanger, rekao je da nije iznenađen rezultatima.

On je za BBC rekao: „Probiotici se koriste već dugo i moramo da ih nadziremo.

To su veoma inovativne studije, ali je potrebno i da čujemo druga mišljenja.“

Izvor: BBC na spskom

I dok danas postoji veliki broj dijeta koje se zasnivaju na kalorijskom deficitu ili određenoj grupi namirnica, istina je da se telesna masa može održavati ili smanjiti obrocima u određeno vreme.

Obroci mogu zavisiti od izbora namirnica, odnosno njenog sadržaja.

Mnogima omiljeni ugljeni hidrati, poput peciva, testenine, sladoleda možete konzumirati bez straha da ćete pokvariti mršavljenje. U tom slučaju ključno je da ugljene hidrate unosite tokom doručka, a masnoće bi bilo najbolje jesti u 10 ujutro.

Budete li praktikovali ovo pravilo priuštićete svom organizmu dovoljno vremene tokom dana da potroši unesene kalorije

A ako želite da smršate ili da održavate trenutnu kilažu, najbolje je obroke jesti u tačno određeno vreme u toku dana.

Tako bi doručak trebalo da imate sat vremena nakon buđenja, ručak kao najvažniji obrok treba da sledi četiri i po sata kasnije, a potom nakon nekoliko časova večeru.

Kod poslednjeg obroka je važno držati se jednog pravila - a to je da ne jedete najmanje tri sata pre odlaska u krevet.

Izvor: B92

Hleb je na lošem glasu pa ga mnogi izbegavaju u svakodnevnoj ishrani. A da li je hleb zaista toliko loš?

Negde između antiglutenskog trenda i dijeta bez ugljenih hidrata, hleb je gotovo postao nova cigareta. Razotkrivamo neke od najvećih mitova o hlebu:

Mit 1: Hleb ima prazne kalorije

To zavisi od toga kakav je hleb. Onaj od celih žitarica je pun vlakana i vitamina, a zdrav je i za srce.

Mit 2: Gluten je loš

Gluten je štetan za ljude koji su alergični na pšenicu i koji imaju celijakiju. Za ostale nije štetan, ali ni ne donosi neku korist, osim ako nije reč o hlebu s celim žitaricama. Poenta? Sve je u umerenosti. U hlebu možete da uživate nekoliko puta nedeljno. Ali ako vam je on osnova ishrane, a ostatak je nezdrav, onda biste mogli da imate problema.

Mit 3: Hleb goji

Opet sve zavisi od toga koja je vrsta hleba u pitanju i u kojim količinama ga jedete. Studija je pokazala da su žene koje su jele cele žitarice mršavile više od onih koje su ih izbegavale. Takođe, jedite ga ujutro, a izbegavajte uveče.

Mit 4: Hleb izaziva probleme sa varenjem

Čini se da je hleb kriv za sve! Pa nije ako jedete onaj od celih žitarica. Vlakna, zapravo, poboljšavaju varenje.

Mit 5: Hleb izaziva upalu zglobova

Suprotno je. Ako hleb sadrži semenke i cele žitarice, omega-3 kiseline će pomoći u borbi protiv upala.

Izvor: B92

Svetska potražnja za avokadom sve više raste. Ali zemlje koje ga uzgajaju, recimo poput Čilea, zbog masovnog uzgoja imaju problem sa nestašicom vode i zaštitom životne sredine.

Tamno zelena stabla avokada niču iz zemlje koju okružuju suva brda. U regionu Petorka, oko 220 kilometara severno od glavnog grada Čilea, Santjaga, gotovo nikada ne pada kiša. Nivo podzemnih voda izuzetno je nizak. Zbog tople klime, Petorka je međutim jedan od najvažnijih poljoprivrednih regiona Čilea.

Za poljoprivredu se koristi oko 8.000 hektara zemljišta, od toga više od polovine za uzgoj avokada. Površina za uzgoj se utrostručila od 1990. godine. Zbog velikih suša u Petorki je u poslednjih deset godina doduše nešto smanjen obim uzgoja. Međutim šesnaest odsto čitave površine na kojoj se uzgaja avokada u Čileu je u Petorki. Ali i pored velikih suša ovde se i dalje sadi avokado. Posao cveta.

„Neki ga zovu zeleno zlato“

„Avokado je danas čileanski brend. I svetu je potrebno sve više avokada. Potražnja raste. Neki ga zovu zeleno zlato“, kaže Alfonso Rios, predsednik „Agropetorca“ najvećeg poljoprivrednog udruženja u Petorki. Ne radi se o bilo kom avokadu, već o Has-avokadu. On se najviše izvozi. Čileanski Komitet za Has-avokado imao je uspešnu reklamnu kampanju, kako bi se njegova popularnost proširila u svetu. Prema podacima tog komiteta, svetska potražnja porasla je za dvanaest odsto, dok se proizvodnja povećala za četiri do pet procenata. Oko sedamdeset odsto Has-avokada se izvozi, ostalo ostaje u Čileu.

Čile je, nakon SAD i Meksika, zemlja u kojoj se najviše konzumira avokado. Oni su kod Čileanaca deo doručka, ručka i večere. Ali zbog sve veće potražnje u svetu, cene su se poslednjih godina u Čileu udvostručile. Kilogram avokada 2011. godine je koštao oko 2.000 čileanskih pezosa, a danas preko 4.000 pezosa, što je oko 5,50 evra. U Nemačkoj kilogram košta preko deset evra.

Alfonso Rios u tome ne vidi problem: „Cena će uskoro biti ista u svetu. Avokado je sirovina. Jednog dana ćemo istovremeno govoriti o ceni bakra, zlata i avokada.“

Ispaštaju seljaci

Ali nisu svi oduševljeni zbog toga što se dešava u Petorki. Jimena Valdebenito je poljoprivrednica i živi u malom selu Kabildo u provinciji Petorka. Tamo je rođena i odrasla i u okviru agrarne reforme iz sedamdesetih godina tamo je dobila komad zemlje. I ona uzgaja avokado. Ali otkako se u kraj doselila agrarna industrija, jedva od svog posla može da preživi. Nema dovoljno vode za navodnjavanje svojih biljaka. Sva tri njena bunara su presušila.

„Podzemna voda je potrebna velikim kompanijama. Kada bi se ovde izbušila rupa, ne bi se došlo do vode, jer je više nema. Kompanije imaju dovoljno novca da grade sve dublje bunare, kako bi u inostranstvo mogli da izvoze svoj avokado. Morala bih čitave jedne godine da žrtvujem proizvodnju kako bi uštedela vodu. Avokado, nas malih seljaka, ostaje ovde u Čileu“, kaže Valdebenito.

Privatno vodosnabdevanje

Ne ispaštaju samo seljaci zbog velike potrošnje vode agrarne industrije – i snabdevanje stanovništva postalo je problem. Svi stanovnici Kabilda u međuvremenu dobijaju vodu iz cisterni. Te cisterne su vlasništvo privatne kompanije „Esval“. U Čileu je vodosnabdevanje u potpunosti privatizovano. Zakon o vodi koji to omogućava – ’Código del Aguas’ usvojen je 1981. godine za vreme vojne diktature, pod Augustom Pinočeom. Taj zakon vodu definiše kao „javno korisno nacionalno dobro“, ali državi omogućava da trećem licu izda dozvolu za besplatno i neograničeno korišćenje.

Konačna privatizacija snabdevanja vodom za piće izvršena je krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina od strane demokratski izabranih vlada Eduarda Freja i Rikarda Lagosa. Voda od tada važi kao roba za slobodnu trgovinu, bez obzira na vlasništvo nad zemljom. I tako su se prava na korišćenje vode u međuvremenu našla u rukama malobrojnih velikih preduzetnika iz oblasti poljoprivrede, rudarstva i šumarstva.

„Ekspanzija avokada ima prednosti za poljoprivredu“

To želi da promeni pokret po imenu „Modatima“ (Pokret za zaštitu vode, zemlje i životne sredine). Osnovan je 2010. godine kako bi odbranio prava stanovnika i sitnih poljoprivrednika od agrarne industrije. „Želimo da voda ponovo bude vezana za zemlju“, kaže Luis Soto, član pokreta „Modatima“. „Čile je 2010. godine potpisao rezoluciju Ujedinjenih nacija koja garantuje pravo na čistu vodu za piće i sanitarno snabdevanje. To pravo se danas u Čileu ne poštuje“.

„Modatima“ traži da voda u Čileu ponovo postane javno dobro. Jer samo tako bi koristi od poljoprivrede imali i seljaci, a ne samo agrarna industrija. „Avokado je sada u Evropi popularan i to bi trebalo da donese neke prednosti. Ovde ima ljudi koji od toga imaju koristi i to je agrarna industrija. Ali stanovništvo nema. Kompanije stalno govore o radnim mestima, ali agrarna industrija se sve više tehnološki modernizuje.“

Prema podacima čileanskog Centra za istraživačko novinarstvo i informacije, CIPER, najveći deo prava na vodu u Petorki je u rukama četiri familije, koje su istovremeno i vlasnici poljoprivrednih kompanija i delimično povezane sa politikom. Jedan od njih je Edmundo Perez Joma, bivši čileanski ministar unutrašnjih poslova i vlasnik više poljoprivrednih kompanija. Jedan drugi preduzetnik je Ignasio Alamos, zet desničarsko-konzervativnog poslanika Huana Antonija Kolome. Za probleme sa vodom u Petorki, prema njegovom mišljenju nisu odgovorne poljoprivredne kompanije, već promena klime.

Izvor: danas.rs

Izmišljen u Francuskoj kako bi olakšao profesionalnim kuvarima da seku velike količine hrane, multipraktik je postao nezaobilazan ukras domova

Izmišljen u Francuskoj kako bi olakšao profesionalnim kuvarima da seku velike količine hrane, multipraktik je postao nezaobilazan ukras domova. Na svu sreću jer se njegova funkcija ne završava na seckanju povrća.

* Testo - multipraktik je odličan u pravljenju testa, samo ubacite brašno i kocke hladnog, pa čak i poluzaleđenog putera. Trik je u tome da se puter ne zagreje previše, pa kad se testo izmeša u aparatu, nastavite da ga mesite rukama.

* Sosovi - Kremasti sosovi svilenkastog izgleda imaju jednu zajedničku crtu - napravljeni su u multipraktiku. Kad pravite sosove poput pesta, neke sastojke prvo isecite, recimo parmezan, ali koristeći okruglo sečivo, pa tek onda nastavite sa klasičnim sečivom za ostale sastojke. Takođe, majonez možete praviti u multipraktiku jer je često teško mešati ručno. Ubacite žumanca, sok od limuna, senf, začine, uključite aparat, zatim dodajte ulje i još jednom izmešajte.

* Hleb - Ako vam fale prezle, a ne ide vam se u prodavnicu, sameljite tost.

Pire - Napravite pire od ma kog povrća, karfiola, graška, šargarepe. Povrće prvo skuvajte, dodajte po potrebi malo mleka, kisele pavlake, začina i dobićete ukusnu kašu. Takođe, napravite fil za čizkejk, važno je samo da svi sastojci budu na sobnoj temperaturi.

* Sirevi - Meki sirevi ne idu u multipraktik osim ako ih mešate sa još nekim sastojcima. Jedini izuzetak je mocarela, ali neka bude hladna. Ohladite i polutvrde sireve poput gaude, čedara, dok tvrde sireve poput parmezana i pekorina prvo stavite na sobnu temperaturu.

Izvor: novosti.rs

Izuzetno zdrav mirisni orah, koji je mnogima jedan od omiljenih začina, ima i svoju lošu stranu. U prevelikim količinama izaziva mučninu, grčeve i halucinacije, kao i nepravilan rad srca, dermatitis, alergije… Iako postoji opasnost od smrti, takvi slučajevi se dešavaju izuzetno retko.

Maksimalna količina koja dnevno sme da se konzumira jeste 3-5 grama, što zaista nije jednostavno pojesti, s obzirom na njegovu aromatičnost.

Ako se koristi umereno, muskatni oraščić ublažava gorušicu, podstiče varenje, smiruje bolove, pročišćava organizam, čuva zdravlje kostiju, ublažava nesanicu, anksioznost i depresiju.

Nekada najskuplji začin na svetu dolazi s ostvra Banda, a plodovi koji potiču odatle se i danas više cene od onih koji dolaze s indijskih stabala.

Što su veći, muskatni orašćići su i skuplji. Smatra se da su ih u Evropu doneli krstaši, a ubrzo su zbog svojih lekovitih dejstava i primamljive arome osvojili svet.

Lekari su oduvek bili vrlo oprezni s oraščićem, pa bi svojim kupcima govorili: "Jedan je dobar za tebe, drugi će ti naškoditi, a treći te može ubiti", piše Punkufer.

Mirisni oraščić odlično ide u kombinaciji sa kardamomom, cimetom, karanfilićem, korijanderom, kuminom, đumbirom, biberom i majčinom dušicom, a dodaje se u slatka i slana jela.

Najbolje je kupiti ga celog jer u zatvorenoj posudi ima skoro neograničen rok trajanja, i narendati ga pred kraj pripreme jela kako bi zadržao mirisnu aromu (isto važi za većinu začina).

Izvor: B92

Sudeći prema tvrdnjama doktora Rengana Šaterjea brokoli bi trebalo da bude prvi izbor ljudi, kada je u pitanju povrće. On tvrdi da je brokoli "čuvar života", a svoje tvrdnje je nedavno izneo u Bi-Bi-Sijevoj emisiji "Doctor in the House".

To zeleno povrće podstiče razvoj dobrih bakterija u crevima, koje podižu imuni sistem i pozitivno utiču na zdravlje debelog creva.

Ranije istraživanje pokazalo je da dobre bakterije u crevima utiču na zdravu telesnu težinu i da smanjuju rizik od obolevanja od psihičkih poremećaja, piše britanski Dejli Mejl.

Prolaskom kroz tanko crevo, brokoli pomaže pri uspostavljanju ravnoteže imunog sistema. Nakon toga, vlakna koja se nisu svarila odlaze u debelo crevo, gde se nalazi većina crevnih bakterija. Tamo se one nadovezuju na vlakna stvarajući tako kratke lance masnih kiselina, koji su izuzetno važni za zdravlje debelog creva.

Brokoli je, osim toga, dobar i za zdravlje srca, jer vitamin K koji se u njemu nalazi utiče na rad srca, odnosno protok kiseonika kroz celo telo.

Stručnjaci savetuju da brokoli pre konzumiranja nasečete na sitne komadiće i ostavite da odstoji do sat i po jer se tako povećava nivo sulforafana, sastojka koji ima antikancerogeno dejstvo i snižava nivo šećera u krvi.

Izvor: B92

I dok smo ranije smatrali da treba neke namirice potpuno da izbegavamo, nutricionisti ističu da možete da jedete šta god želite, ali samo ako poštujete jedno važno pravilo.

Iako zvuči neverovatno, stručnjaci iz oblasti ishrane ističu da bi trebalo da se u vašem tanjiru nađe hrana sa manjom energetskom vrednošću, poput krompira, pirinča, testenine.

Učesnici koji su jeli upravo ove namrinice imali su manji osećaj gladi, uprkos tome što su konzumirali manje kalorija, dokazali su naučnici.

Oni kažu da upravo ova hrana, za koju se donedavno smatralo da goji, u velikoj meri zasićuje ljude koji sprovode neki dijetetski režim, te oni kasnije nemaju želju za slatkišima i brzom hranom, zbog čega jedu manje.

Sveže voće, povrće, riba, pileće belo meso, jaja i mahunarke imaju isti efekat.

Ove namirnice obično imaju manje kalorija u odnosu na prerađenu hranu, pošto su pune vode, proteina i vlakana.

Voditelj studije, doktor Nikola Baklend sa Univerziteta Lids, objašnjava rezultate ovog neobičnog istraživanja:

"Mnogi ljudi odustaju od dijete zato što trpe veliku glad koja nastupa između propisanih obroka. Naše istraživanje pokazuje da konzumiranje hrane koja ima manju energetsku vrednost može da pomogne u prevazilaženju tog problema".

Studija je pronašla da je 37 žena prekomerne težine koje su jele "laku" hranu (hranu sa manjom energetskom vrednošću) za 14 nedelja uspelo da smrša u proseku oko pet i po kilograma.

U istom periodu, 41 žena koja je učestvovala u ovoj studiji, te prema planu pravile restrikciju kalorija (1400 na dan) izgubile su tri kilograma, što je neuporedivo manje.

Izvor: b92

Stručnjaci upozoravaju da će zbog sve većeg broja ljudi na zemlji i klimatskih promena, hrane kakvu danas znamo, biti sve manje. Međutim, naučnici već uveliko rade na rešenjima tog problema. Neka od tih rešenja kao što su genetičko modifikovanje i pravljenje hrane u laboratorijama izazivaju podozrenje i debate, a neka su zapravo već odavno tu oko nas, ali ih ne koristimo dovoljno.

Genetički modifikovani organizmi (GMO)

Ljudi se oduvek trude da manipulišu prirodom a jedan od oblika te manipulacije je genetička modifikacija. Na taj način se stvaraju biljke otporne na herbicide i štetočine, a napravljene su i transgene životinje. Da li treba jesti hranu od GMO ili ne i dalje je tema oko koje se mnogi nutricionisti, genetičari i lekari raspravljaju.

- Preko 90% GM biljaka na tržištu su one tolerantne na herbicide ili otporne na štetočine. Najviše se proizvode soja i kukuruz, pa zatim pamuk, uljana repica, različite vrste povrća. Ove se biljke koriste preko 30 godina i površine zasejane njima se u svetu samo povećavaju, jer su ekonomski isplativije i omogućavaju manje korišćenje hemijskih sredstava (pesticidi, herbicidi), te su zbog toga zdraviji. Inače ne postoje naučno dokazani negativni efekti takvih biljaka, pa prema tome ni hrane koja ih sadrži, na zdravlje ljudi – kaže za “Blic” dr Jovanka Miljuš Đukić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI).

Viši dijetetičar-nutricionista Jasna Vujičić kaže da brojna istraživanja ukazuju na moguće negativne posledice.

- Postoje brojna istraživanja u kojima se otvoreno piše o opasnostima od genetski modifikovane hrane. Govori se o tome da se upotrebom genetski modifikovane hrane u ishranu unose herbicidi (glifosfati, glufozinati) koji su mogući karcinogeni. Prema istraživanjima, upotreba GMO hrane može dovesti do neplodnosti, problema sa imunitetom, ubrzanog starenja organizma, dijabetesa i promena na svim vitalnim organima, uključujući i organe za varenje – rekla je Vujičić.

Njena koleginica Tanja Bakrač smatra da GMO ima dobrih strana, ali da nije dovoljno ispitan uticaj na zdravlje ljudi.

- Dobre strane GM hrane su što se njenom proizvodnjom prevazilazi problem preteće gladi u svetu i što je procesom bioinžinjeringa moguće popraviti nutritivni sastav namirnica (biofortifikacija). Tačne posledice po ljudsko zdravlje nisu transparentne, jer nije prošlo dovoljno vremena od početka korišćenja GM hrane, pa nije sprovedeno opsežno istraživanje – rekla je Bakrač.

Hrana iz laboratorija

- Pre oko šest godina su naučnici uspešno napravili prve bifteke u laboratoriji. Reč je o mesu koje ima ukus i izgled originalnog mesa, koje nije GMO već nastaje iz matičnih ćelija životinje. Očekuje se da se u naredim decenijama ovo meso nađe na tržištima širom sveta. Za dobijanje ovakvog mesa će biti potrebno mnogo manje domaćih životinja, jer se one neće ubijati već će se koristiti samo mali uzroci njihovih tkiva. Na taj način bi trebalo da se smanji i ekološki otisak koje domaće životinje ostavljaju za osobom (uništenje šuma zbog pašnjaka i emisija gasova u atmosferu). Međutim, proces dobijanja mesa u laboratorijama je trenutno veoma skup.

- Osim mesa od životinjskih ćelija, neke kompanije u svojim laboratorijama rade na dobijanju hamburgera od ćelija biljnog porekla, a neke i na dobijanju veganskih sireva iz kvasca,koji navodno imaju ukus kao pravi sir.

- Skoro smo bili u prilici da na TV gledamo prilog o degustaciji mesa iz laboratorije, ali kakvog je ukusa zaista ne znam. U Srbiji se radi na proizvodnji probiotika i za ljude i životinje, pa se mnogi proizvodi mogu naći na tržištu. Što se tiče GM biljaka, prema važećem zakonu uvoz GMO semena je zabranjen, pa prema tome i sejanje i gajenje biljaka, kao i korišćenje u hrani za ljude i životinje, a ni proizvodnja takve vrste kod nas ne postoji – kaže dr Miljuš Đukić.

Insekti

Mnogi predviđaju da će se u budućnosti više jesti insekti, kao zamena za klasične mesne obroke.

- Insekti predstavljaju odličnu hranu, jer su bogati proteinima, kalcijumom, gvožđem i cinkom. Za njihovo uzgajanje nije potrebno zemljište, a iz hrane desetrostuko više proizvode proteina, nego što je slučaj sa svinjama, govedima, pilićima.. Lično nisam probala insekte, ali ne bih pravila problem, posebno ukoliko su dobro kulinarski upriličenii – kaže nutricionista Taja Bakrač.

Sa njom se slaže njena koleginica Jasna Vujičić.

- Realno je očekivati da se proteini životinjskog porekla zamene drugim vrstama (životinjskim ili biljnim) koje brže rastu i daju više proteina. Insekti su samo jedan od tih „alternativnih proteina“. Za veće korišćenje insekata trebalo bi da se promene neka gledišta o hrani koju sada jedemo i usvajanje dalekoistočne tradicije i kuhinje – kaže nutricionista Jasna Vujičić.

Biljke koje se nedovoljno koriste

Kao hranu budućnosti mnogi navode razne vrste algi. Mnoge od njih se već uveliko koriste u azijskoj kuhinji, ali se kod nas slabo upotrebljavaju. Međutim i u našoj zemlji u prirodi postoje mnoge biljke za čiju nutritivnu vrednost ni ne znamo da postoji.

- Kod nas u prirodi postoje mnogobrojne jestive biljke, koje su ujedno i lekovite, pa ih možemo uvrstiti u jelovnik. Neke od njih dosta su zastupljene i u svetu. Navešćemo sledeće: Divlja artičoka (koristi se samo cvetna glavica), bokvica, bosiljak, cikorija, čičak, divlja čičoka, čuvarkuća, đumbir, gavez, hrast, jagorčevina, žalfija, kiselica, komorač, livadsko zelje, lotos, sremuš, vlašac, maslačak, matičnjak, paprat, pelen, rabarbara, rukola, ruzmarin, selen, špargla, vranilovka, pasiji trn i mnoge druge – kaže Bakrač.

A i one poznatije mnogi iz nekog razloga izbegavaju da koriste u ishrani iako mogu da budu veoma ukusne.

- Samo pogledajte kako se hrane Azijati. Pirinač, alge, bob, leblebija, šitaki pečurke... Nerado koristimo i ono što nam je dostupno u svakoj prodavnici, a zdravo je i daje dosta energije: grašak, kukuruz šećerac, orašasti plodovi, laneno seme, maslinovo ulje, mladi luk, kao i sav drugi zeleniš kojeg je svaka pijaca ovih dana prebogata. Takođe, riba, boranija, brokoli, ovsene pahuljice, crni i beli luk i cvekla su takođe na „negativnoj listi“ mnogih, ali potpuno bez razloga. Sve je to zdravo – rekla je Vujičić.

Kako se u Srbiji bori protiv klimatskih promena?

Da li i na koji način genetičari rade na stvaranju otpornijih useva, voća i povrća koje može da se suprotstavi uticajima klimatskih promena?

- U našoj zemlji se nove sorte dobijaju klasičnim metodama selekcije, tako da to dugo traje,a rezultat nije uvek ono što se očekuje. Institut za kukuruz je zainteresovan za dobijanje sorti kukuruza otpornih na sušu. Naravno u laboratorijama širom sveta istraživači rade na projektima dobijanja novih sorti ne samo klasičnim, već metodama genetičkog inženjeringa, i to biljaka otpornih na sušu, slana zemljišta, teške metale, visoke temperature i druge stresne faktore, a koliko će ove sorte biti prihvaćene zavisi od GMO zakona u pojedinim zemljama. Traže se nove metode koje će omogućiti da nove sorte imaju povoljne, tražene ososbine a da ne nose strane gene, kao što je to kod klasičnih GM biljaka, pa se očekuje da će one lakše “zaživeti” na tržištu – kaže dr Miljuš Đukić.

Izvor: Blic

U istraživanju agencije Smart Plus Research o prehrambenim navikama ljudi u Srbiji učestvovalo je 1.050 ispitanika.

Da smo uspeli da se držimo podalje od brze hrane pokazuje čak 92,4 odsto ispitanika koji su na pitanje koju hranu najčešće jedu odgovorili kuvanu, koju pripremaju sami ili njihovi ukućani.

Ipak, nismo mi u Srbiji imuni ni na fast fud, pa je tako „mrtva trka“ između pljeskavice i pice, koje imaju podjednak broj glasova – 46,7 odsto. Samo 7 odsto ljudi ne jede brzu hranu.

Očekivano, palačinke su zauzele takođe važno mesto, a najveći broj ispitanika voli ih sa džemom ili kremom.

O čokoladi tek nema ni govora – čak 77 odsto ispitanika preferira crnu nad belom čokoladom, a tek mali broj ljudi od samo 2,8 odsto je uopšte ne jede.

Što se pripreme obroka za posao, fakultet ili školu tiče, više od polovine ispitanika kupuje obroke, 25,1 odsto nosi obrok pripremljen kod kuće, dok 22,5 odsto uopšte ne konzumira hranu tokom dnevnih obaveza, rezultati su Smart Plus Research ankete.

Izvor: B92

Već duže vreme se govori da je aktivni ugalj čudotvorac za ljudsko telo. Još u antičko doba su ga Egipćani i Grci koristili kao lek, a nedavno je ponovo postao popularan.

Ljudi veruju da konzumacija uglja u obliku tableta, praha ili tečnosti pomaže telu da se reši raznih otrova. Ali, pitanje je koliko je aktivni ugalj stvarno blagotvoran za telo, u kojim količinama ga je zdravo konzumirati i koje su posledice svakodnevnog korišćenja, piše Dejli mejl.

“Iako aktivni ugalj ima mnogobrojne medicinske koristi, ljudi treba da budu jako oprezni kod korišćenja istog u svakodnevnom životu. U organizmu on na sebe veže razne hranjive materije, stoga ako ga ljudi svakodnevno uzimaju, mogu da naprave više štete nego koristi”, upozorava australijska nutricionistkinja Fiona Tak.

Tak napominje da ljudi često ne uzimaju u obzir nuspojave uzimanja aktivnog uglja kao što su mučnine, proliv i povraćanje. Takođe, kaže da aktivni ugalj nikako ne smeju da koriste ljudi za vreme uzimanja lekova jer smanjuju njihovo dejstvo, piše 24sata.hr.

“Ako se aktivni ugalj nalazi u smutiju ili nekom prirodnom soku, nutritivna vrednost te hrane je srozana na nulu”, upozorava Task.

“On je fantastična pomoć ljudima koji su se otrovali hranom, a u bolnicama se često koristi i kod trovanja alkoholom jer za sebe veže otrove u telu i zaustavlja njihovo delovanje”, objašnjava Tak.

Verovatno u prodavnici automatski posegnete za njima, iako se ispod natpisa krije hrana koja ima vrlo malo ili nikakve veze s onim što od te namirnice zapravo očekujete.

Ovo je lista od 12 najčešćih natpisa na prehrambenim proizvodima.

1. Prirodno
Ne dajte se prevariti. 'Prirodno' ne znači da je i zdravo, ali proizvođači neće biti u sukobu sa zakonom sve dok u toj 'prirodnoj' hrani ne nađu veštačke boje, ukuse ili 'sintetičke materije'.

Ali zato ovo 'prirodno' otvara mnoge mogućnosti. Na primer, tako označena hrana može sadržavati konzervanse, ili kao što to rade sa sirovom piletinom, u nju dodati natrijum. Neki 'prirodni' proizvodi imaju visok udeo fruktoze, kukuruznog skroba, a proizvođači će se braniti činjenicom da je od kukuruza, pa je automatski 'zdravo', što nije tačno.

2. Cele žitarice
Kada kupujete zdrav hleb i krekere, potražite reči "celog zrna" ili "100 odsto celo pšenično zrno". Nije dovoljno ako piše 'celo zrno' ili 'napravljeno od celih žitarica'.

Cele žitarice (koje uključuju kukuruz, smeđi pirinač i zobene pahuljice) imaju više vlakana i drugih hranjivih materija od onih koji su bili rafinirani, jer taj proces uklanja najzdravije sastojke zrna. I ne gledajte samo boju: neki tamniji hleb ili krekeri imaju veštačku boju karamele i nisu zdraviji od visoko rafiniranog belog hleba.

3. Bez dodatka šećera
Ako ste zabrinuti zbog kalorija i ugljenih hidrata (možda zbog toga što imate dijabetes ili pokušavate da ga sprečite), sigurno korpu punite proizvodima na kojima piše 'bez dodatka šećera'.

Ali namirnice, uključujući voće, mleko, žitarice i povrće prirodno sadrže šećer. Pa iako u te proizvode možda i nije dodat šećer, još uvek mogu sadržavati prirodne šećere.

I proizvodi 'bez šećera' još uvek mogu sadržavati dodate sastojke poput maltodekstrina i ugljene hidrata. Ugljeni hidrati mogu biti jednostavni šećeri ili složeniji skrob. Oni povećavaju šećer u krvi, a 'bez dodatka šećera' ne znači da proizvod nije kaloričan ili bez ugljeno hidrata.

4. Bez šećera
To uopšte ne znači da proizvod ima manje kalorija nego uobičajena verzija istog proizvoda, zapravo može imati i više. (Isto tako bi proizvođači trebalo da kažu ako proizvod nije niskokaloričan).

Proizvodi 'bez šećera' imaju manje od 0,5 grama šećera po obroku, ali još uvek sadrže kalorije i ugljene hidrate iz drugih izvora.

Ti proizvodi često sadrže šećerne alkohole, koji su niži u kalorijama (približno dve kalorije po gramu, u poređenju s četiri po gramu šećera), ali u tom slučaju uporedite oznake kako biste videli da li je verzija bez šećera bolja od standardne varijante. (Jednostavni šećerni alkoholi su manitol, ksilitol ili sorbitol).

Oprez: Šećerni alkoholi mogu prouzrokovati dijareju, pa ne konzumirajte previše.

5. Jača imunitet
Kompanije mogu da koriste reči poput "jača imunitet" ako proizvod sadrži određene vitamine, ali se takve reči ponekad koriste za proizvode kojima se pridaju značenja kakva ne bi trebalo da imaju ili kakva uopšte ne zaslužuju.

Generalno, kompanije ovde hodaju po tankoj liniji, jer ako počnu da koriste medicinske tvrdnje, onda bi mogle da dođu pod lupu agencije za lekove i medicinske proizvode.

Na primer, u SAD su kontrole rigorozne i proizvođač vitaminskih bombona Vitamin Airborne je 2008. godine platio kaznu od 23,3 miliona dolara jer je na omotu pisalo da "podstiče imunitet" pa su kupci bili zavedeni misleći da bombone sprečavaju prehladu.

6. Bez masnoća
To je tek lažna oznaka. Kada je otkrivena štetnost zasićenih i trans-masnih kiselina, tržište je bilo preplavljeno proizvodima s natpisom - 'bez masti'. Problem? Ponekad su sadržavali gotovo isto onoliko kalorija koliko i punomasne verzije.

Pakovanje može biti fat-free, ali zato je prepuno šećera, a istovremeno proizvodi 'bez šećera' mogu biti puni masnoća. Uostalom, proverite nalepnicu na kojoj piše količina kalorija i uporedite one bez masnoća s onima koje imaju masnoće.

7. "Light"
Oznaka "light" može se naći na raznim proizvodima, ali izraz "lagano" se ne odnosi na kalorije nego na ukus. Dakle, ukus može biti "lakši" ili "light" odnosno blaži, ali vi od toga nećete biti lakši ni grama.

Zato natpis 'light' zbunjuje potrošače koji pod tim podrazumevaju nutricionističke vrednosti. Da bi se nešto smatralo "laganim" proizvodom, sadržaj masti mora biti 50 odsto manji od iznosa koji se nalazi u sličnim proizvodima.

8. Bez glutena
Gluten je protein koji se nalazi u zrnima poput pšenice ili raži i može uzrokovati prilično velike zdravstvene probleme onima koji imaju celijakiju, odnosno, netoleranciju na gluten.

Proizvodi bez glutena sve češće se mogu naći na policama prodavnica, što je super za one koji imaju celijakiju, ali je potpuno beskorisno onima koji to nemaju.

Zapravo, cele žitarice bez glutena mogu imati manje vlakana od standardne varijante. Osim ako nemate metaboličke probleme, proizvodi bez glutena ne pomažu vam da izgubite kilograme i nisu nužno dobri za ljude koji ne pate od celijakije, ali budući da je moderno, takvi se natpisi ističu na paketima iako su važni samo onima koji imaju problem s glutenom.

9. Bez holesterola
Bez holesterola ne znači, bukvalno, nikakav holesterol. Proizvodi bez holesterola moraju sadržavati manje od dva miligrama po porciji, dok proizvodi s niskim holesterolom sadrže 20 mg ili manje po obroku.

Hrana koja kaže "smanjena" ili "manje holesterola" mora imati najmanje 25 odsto manje od sličnih proizvoda.

Holesterol proizvodi jetra, pa ga sadrže samo životinjski proizvodi poput mleka, mesa, maslaca, jaja. Ako na biljnom proizvodu, kao što je ulje, piše da nema holesterola, smatrajte to čistom glupošću, jer ni ostala ulja bez tog natpisa jednostavno ne mogu da imaju holesterol.

10. Organski
"Organsko" je nekada bio zaista širok pojam, baš kao i natpis "prirodno". Danas to više nije tako i tačno je propisano iz kakvog uzgoja mora dolaziti namirnica da bi mogla imati natpis "organska".

To znači da najmanje 95 odsto sastojaka mora biti uzgojeno ili obrađeno bez upotrebe veštačkog đubriva ili pesticida.

Oznaka koja kaže 'napravljeno od organskih sastojaka' ima 70 odsto, odnosno manji postotak sastojaka koji zadovoljavaju standard organskog.

Imajte na umu da "organski" nije sinonim za "zdrav". Zapravo i organski proizvodi mogu sadržavati i šećere i masnoće i kalorije. Jednostavno - proizvođači vole da na pakovanja stavljaju reči koje služe kao magneti.

11. Mleko s dva odsto mlečne masti
Zvuči sjajno, ali ono što većina ljudi nema pojma je da obično mleko na policama u prodavnicama sadrži 3,5 odsto masnoće, što znači da tih 1,5 odsto nije bog zna kakva razlika.

Tehnički se smatra da mleko ima malo masnoća ako ima samo jedan odsto mlečne masti, a u tu kategoriju ulazi i "obrano mleko" koje ima manje od 0,5 odsto masnoća, što je zapravo i preporučljivo piti.

12. Omega-3 masne kiseline
Postoje tri vrste omega-3 masnih kiselina: EPA, DHA i treća je ALA. Ova treća nema baš preveliki uticaj na rad srca kao što je to slučaj s EPA i DHA.

Neke namirnice imaju veću količinu omega 3-masne kiseline ALA, od EPA i DHA, kao što je to recimo slučaj sa semenkama lana.

Jaja mogu sadržavati omega-3 ako se kokoške hrane lanenim semenom ili ribljim uljem, ali se ne smatra da jaja dobro utiču na rad srca zbog holesterola i zasićenih masnoća koje sadrže.

Ako zaista želite da u organizam unesete omega-3 masne kiseline onda jedite ribu i alge.

Na razne proizvode posipaće semenke lana samo da bi na proizvod mogli da napišu da sadrži omega 3-masne kiseline.

Izvor: N1

Ako ste se prejeli i osećate se toliko sito, odmah imate osećaj da ste se „automatski“ ugojili. Imamo jednu dobru i jednu lošu vest.

Sve što ste pojeli preko uobičajenog obroka ne znači da ste istog trenutka dobili kilograme. Naprotiv, koliko jedete u trajanju od pet dana ili jedne nedelje, imaće rezultate po vašu liniju, odnosno po rast kilograma.

“Rast u broju kilograma obično znači da je došlo do disbalansa u broju kalorija koji unosimo i koje sagorevamo“, kaže nutricionista Džema O’Hanlon – “Neželjeni kilogrami dolaze kada se neuravnoteženo i obimno hranimo u toku dužeg vremenskog intervala, na svakodnevnom nivou.“

Drugo pitanje, koliko hrane je potrebno da počnemo da se gojimo?

“Ako unosimo više kalorija od onih koje naše telo sagoreva, energija koja je preostala pretvoriće se u masti“, odgovara.

To znači da u toku dana možemo da jedemo različite obroke u većim ili manjim količinama, ali sve dok naše telo uspeva da potroši te kalorije i sve dok se ne prejedamo šest dana zaredom, nema opasnosti po liniju.

Izvor: B92

Sirće, osim što je odlično za vašu salatu, može da posluži i kao lek.

Najbolje je sipati dve do tri kašičice sirćeta u čašu mlake vode, i popiti natašte, a ako želite da smršate i ubrzate metabolizam, to možete da uradite pre svakog obroka.

Jabukovo sirće možete koristiti za:

Smanjenje učestalosti infekcija grla i sinusa

Sniženje povišenog nivoa holesterola u krvi

Lečenje akni, bubuljica i uklanjanje peruti

Zaštitu sluzokože želuca i creva od trovanja hranom

Podizanje imuniteta i zaštitu od alergija

Kao preventivno sredstvo protiv zamora mišića nakon napornih treninga

Ubrzavanje metabolizma i mršavljenje

Bolje varenje

Olakšanje simptoma artritisa i gihta

Sprečavanje nastanka mokraćnih kamenaca i upala

Eliminaciju neprijatnog zadaha i izbeljivanje zuba

Posvetljenje kose

Olakšanje svraba nakon uboda insekata

Uklanjanje bradavica - natopite vatu i ostavite je na bradavici preko noći

Izvor: B92

Za što god ih koristite verovatno ih ne koristite na način na koji ih je proizvođač namenio - kao ni većina ljudi. Ovo je prvobitno bila prava namena fioke ispod rerne...

Verovatno ste i vi među ljudima koji u fioci ispod rerne drže masni papir, foliju, poklopce ili kalupe za mafine. No, nevažno je za šta je sad koristite, verovatno je ne koristite za ono za šta su je proizvođači namenili.

Ta fioka zapravo služi za održavanje jela toplim. Ona je "topla fioka" u koju možete staviti hranu nakon pečenja i ona će ostati na temperaturi za posluživanje.

Ako još uvek imate uputstvo za korišćnenje svoje rerne, proverite šta tamo piše. U većini njih stoji opis poput ovog: Topla fioka osmišljena je da sačuva toplotu vruće hrane na temperaturi za posluživanje. Uvek u nju stavljajte vruću hranu. Hladna hrana ili ona na sobnoj temperaturi ne može se ugrejati ili kuvati u "toploj fioci", piše Redbookmag.

Ako je do sad niste iskoristili, može vam poslužiti kada vam gosti kasne da održite jelo toplim, pišu 24 sata.

{vembed Y=e6IjBmX5vHI}

Izvor: N1

Da kašika meda dnevno, sa vodom, čajem ili jabukovim sirćetom, jača prirodnu otpornost organizma, odavno je poznato.

Nije, međutim, svima poznato da je baš ta jedna kašika prava mera. Upravo je to količina pčelinjeg proizvoda koja podiže nivo antioksidanasa, važnih u borbi protiv brojnih bolesti.

Med sadrži različite količine polifenola, antioksidanasa za koje se smatra da štite od srčanih, ali i drugih oboljenja, pokazuju istraživanja.

Istovremeno, ta količina dovoljna je da zadovolji potrebu za slatkim, što je vrlo važno za sve one koji jedu mnogo poslastica. To je, takođe, količina koja neće uticati na liniju.

Izračunato je da ljubitelji slatkiša godišnje, u proseku, pojedu oko 75 kilograma poslastica. Za njihovo zdravlje bi bilo dobro da makar deo toga zamene medom, poručuju stručnjaci.

Izvor: B92

Kofein je najkorišćeniji psihoaktivni sastojak na svetu. I to s dobrim razlogom - budi nas, pomaže da ispunimo obaveze i puni nas energijom.

Ljudi, međutim, često brinu treba li da ograniče unos kofeina ili da ga potpuno izbace iz upotrebe.

Iako previše kofeina može da izazve nesanicu, nemir i ubrzani rad srca, u velikoj većini slučajeva kafa je zapravo blagotvorna za zdravlje.

Ima mnogo namirnica i napitaka koje bi ljudi trebalo da konzumiraju manje. Specijalizovani portal Science Alert piše zašto kafa ne treba da bude na tom popisu:

Zdravija jetra
Devet naučnih studija pokazalo je da je kafa smanjuje rizik za cirozu jetre. Jedna šoljica kafe dnevno smanjuje taj rizik za 22 odsto, dve za 43 odsto, tri za 57 odsto, a četiri za čak 65 odsto.

Bolesti srca
Revizija više od 200 istraživanja o uticaju kafe na srce pokazala je da ljudi koji piju tri ili četiri šoljice kafe na dan imaju 19 odsto manji rizik da će umreti od kardiovaskularnih bolesti.

Dijabetes tip 2
Jedno veliko istraživanje pokazalo je da je svaka dodatna šoljica kafe na dan povezana sa sedam odsto manjim rizikom razvoja dijabetesa tipa 2.

Rak
Naučna studija objavljena u evropskom časopisu za prevenciju raka pokazala je da pasionirani ljubitelji kafe (oni s najmanje tri šoljice na dan) imaju 18 odsto manji rizik razvoja raka jetre, endiometrija, usne šupljine, jednjaka i prostate.

Alchajmerova bolest i demencija
Meta-analiza istraživanja o uticaju kafe na mozak pokazala je da ljubitelji kafe imaju otprilike 16 odsto manji rizik da će patiti od Alchajmera ili demencije.

Depresija
Veliko istraživanje na 50.000 žena pokazalo je da jedna šoljica kafe smanjuje rizik razvoja depresije za 15 odsto, a dve do tri šoljice dnevno za 20 odsto.

Opšta smrtnost
Velika studija na pola miliona Evropljana sprovedena u razdoblju od 16 godina pokazala je da muškarci koji piju tri ili više šoljica kafe dnevno imaju 12 odsto manji rizik da će prerano umreti od onih koji je ne piju. Kod žena rizik je manji sedam odsto.

Izvor: N1