Probajte da jedan obrok u danu napravite isključivo od ovih namirnica i rezultati će se na vagi pokazati veoma brzo.

Sledeće namirnice su toliko dijetalne da vaš organizam iskoristi više kalorija kako bi ih svario i obradio, nego što ste uneli prilikom konzumiranja istih. Zato se upravo ove namrinice preporučuju prilikom dijete, a pored "negativnih" kalorija vašem organizmu donose i pregršt hranljivih sastojaka.

Rukola (4 kalorije – 1 šolja) Bogata je vlaknima, vitaminima A, C i K, zatim kalijumom i drugim nutrijentima. Jak je antioksidant.

Špargla (27 kalorija – 1 šolja) Sadrži velike količine aminokiselina koje imaju diuretska svojstva, pa su odlične za čišćenje organizma od alkohola i drugih toksina. Sadrži vitamine A, C, E, K, B6, gvožđe, bakar…

Brokoli (31 kalorija – 1 šolja) Bogat vitaminima i mineralima, ima jaka antioksidativna svojstva.

Kupus (22 kalorije – 1 šolja) Krcat je vitaminima, mineralima, vlaknima i fitonutrijentima. Odličan je za detoksikaciju.

Zelena salata (5 kalorija – 1 šolja) Postoje razne vrste zelene salate, možete je jesti u neograničenim količinama i nećete se ugojiti. Zelena salata sadrži vitamin B, folnu kiselinu, mangan…

Rotkvice (37 kalorija – ½ šolja) Bogate su gvožđem, vlaknima, folnom kiselinom, kao i kalijumom. Jak su antioksidans.

Grejpfrut (39 kalorija pola voćke) Sadrži velike količine vitamina C, A, likopena, folne kiseline, kalijuma, pektina, kao i vlakana.

Paradajz (22 kalorije – paradajz srednje veličine) Sadrži likopen, jedan od najjačih antioksidansa, zatim kalijum, vitamin C i vlakna.

Tikvice (20 kalorija – 1 šolja) Sadrže mnogo vitamina A, kao i vlakna.

Spanać (7 kalorija – 1 šolja) Bogat je gvožđem, folnom kiselinom i K vitaminom. Takođe, sadrži beta-karoten, vitamin C, kao i lutein.

Limun i limeta (20 kalorija – po voćki bez korice) Naravno, bogati su vitaminom C, a ako se pojedu celi (preporučujemo one iz bio uzgoja), sadrže i vlakna.

Kelj (5 kalorija – 1 šolja) Bogat je fitonutrijentima, vitaminom B, folnom kiselinom, manganom.

Beli luk (4 kalorije po čenu) Ima protiv-upalna svojstva, pomaže u borbi protiv prehlada, raznih hroničnih bolesti, regulaciji pritiska, ali i bolesti poput raka.

Komorač (27 kalorija – 1 šolja) Što se tiče vitamina, minerala i ostalih sastojaka, u sebi ima svega po malo, a pomaže u sprečavanju kašlja uzrokovanog prehladom, osvežava dah i smanjuje obim struka.

Celer "američki" (16 kalorija – 1 šolja) Sadrži vitamin A, C, folnu kiselinu, i odličan je antioksidans.

Šargarepa, ali sveža (22 kalorije – ½ šolje) Šargarepe imaju vrlo malo zasićenih masnoća i odličan su izvor vitamina B1, B3, B6, C, A i K, zatim folne kiseline, magnezijuma i kalijuma.

Izvor: Haber.ba

Japanka Marie Kondo, guru za čišćenje iz Tokija, ovaj put savetuje vas kako da sredite svoju kuhinju i lako održavate čistoću svaki dan...

Verovatno vam je nekada kuvanja preko glave. Čak i sam pogled na kuhinju budi u vama negativne emocije. Primećujete i da u poslednje vreme koristite najčešće mikrotalasnu, jer stvarno više nemate snage za sve te kulinarske čarolije. Treba li uopšte pominjati nered koji ostaje nakon što je hrana napokon gotova? Provedete sate ribajući šporet, sudoperu, sudove... 

Ako se pronalazite u prethodnim rečenicama, Marie Kondo je smislila način da vam olakša život, , prenosi portal Lovesensa. Njen popularni KonMari metod, učiniće da vaša kuhinja ponovo zasija. 

Metoda ove svetski poznate Japanke, nalaže da kuhinju oslobodite svih sudova, posuda, tiganja, šerpi i lonaca koji u vama ne bude osećaj zadovoljstva. Nakon što to učinite, vreme je i da promenite određene navike, kako bi vaša kuhinja uvek bila u odličnom stanju.

Sklonite sve sa kuhinjske radne površine

Verovatno se sada pitate šta ćete sa svojim blenderom, posudom za šećer i kafu i ostalim stvarčima koje su tako lepo popunile taj prostor. Međutim, setite se koliko vam smetaju kad god želite da čistite. Morate sve te sitnice da pomerate i ponovo vraćate na mesto. Čak i ovim stvarčima i aparatima koje koristite svaki dan, mesto je u fiokama ili na policama.

Brišite sudoperu, rernu i radnu površinu nakon svake upotrebe

Marie Kondo poručuje da čišćenje kuhinje podrazumeva brisanje vode i prljavštine koja se nakupi nakon kuvanja ili pranja sudova. Kada se ništa ne nalazi na radnoj površini, u rerni ili u sudoperi, nije ih teško svaki dan prebrisati i učiniti da vam kuhinja sija.

Sunđer i deterdžent ispod sudopere

Ovaj trik je vrlo efektan. Nakon korišćenja sunđer iscedite i zajedno sa sredstvom za čišćenje i rukavicama stavite ispod sudopere. Učinićete da vaša kuhinja izgleda dosta urednije.

Kantu za đubre smestite ispod sudopere

Ukoliko kantu postavite ispod sudopere, uvek će vam biti u blizini, ali i neće vam narušavati izgled kuhinje. Takođe, pokušajte da izbacujete smeće češće, tako da vaša kuhinja nikada ne zadobije neprijatne mirise.

Ne čekajte sa pranjem i brisanjem suđa

Ako imate postolje za sudove, rešite ga se. Verovatno vam sudovi stalno stoje tu. Operete ih, ostavite da se suše i nikad ne vratite na mesto. Voda koja se cedi, konstantno pravi nered, ali i pogodna je za razvijanje raznih bakterija. Najbolje bi bilo da nakon jela operete sudove, osušite ih i stavite na police, gde im je i mesto.

Bar 30% frižidera neka vam bude prazno

Sigurno vam se desilo da ne znate gde da smestite ostatke od ručka ili namirnice koje ste kupili jer vam je frižider prepun. Ukoliko uvek ostavite par jednu policu u njemu praznu, nikada vam se ovakva situacija neće ponoviti.

Svakom predmetu u kuhinji podarite posebno mesto (dalje od sudopere i šporeta)

Iako je najlakše smestiti začine, ulja i alatke koje stalno koristite na vidno mesto, to je recept za katastrofu. Držanje ulja blizu izvora toplote može drastično smanjiti njegov rok rok trajanja. Zato smestite sve na mesto dalje od sudopere ili rerne, tako olakšavate samo sebi.

izvor: Stvar ukusa

Maslinovo ulje je ukusan, zdrav i hranjiv proizvod koji treba u ishrani da koristimo na pravilan način.

Oni koji ga redovno koriste u ishrani, misle da o njemu i sve znaju. Međutim, nije tako.

Predstavljamo vam najčešće zablude u vezi sa maslinovim uljem:

1. Maslinovo ulje iz prodavnice je uvek sveže

Iako je dobro uskladišteno, maslinovo ulje iz uvoza koje pronalazimo u prodavnicama često je staro i do tri godine. Za razliku od vina, za maslinovo ulje ne važi pravilo da je što je starije to je i bolje. Zamislite ga kao isceđeni sok iz masline koji je bolje potrošiti dok je svež. Ako želite da budete sigurni u to što jedete, kupujte ulje koje ima naznačenu godinu berbe.

2. Kvalitetno maslinovo ulje čuvajte za salate, a jeftinije koristite za kuvanje

Potpuno pogrešno. Što je ulje kvalitetnije i svežije to bolje podnosi visoku temperaturu. Isto tako, kuvanjem ne gubi na kvalitetu, a hrana će biti daleko ukusnija i time i zdravije pripremljena.

3. Maslinovo ulje treba čuvati samo u staklenoj boci

Ova teza je samo delimično tačna. Čuvanje ulja u staklenoj boci je dobro, ali ona mora da bude od tamnog stakla jer ulje reaguje na svetlo koje mu menja strukturu i time gubi na kvalitetu. Limena ambalaža je takođe dobra.

4. Maslinovo ulje držite na radnoj površini, da vam je uvek nadohvat ruke

Još jedna česta greška. Maslinovo ulje je najbolje čuvati u kuhinjskom ormariću. Razlog je taj što svetlost nikako ne pogoduje ovoj namirnici. Ono menja strukturu ulja i time ono gubi na kvaliteti.

5. Na maslinovom ulju ne sme da se prži hrana

Još jedna pogrešna informacija. Istraživanje je pokazalo kako kvalitetno ulje ne menja strukturu i do 200 stepeni Celzijusa, što znači da na njemu slobodno možete da pržite sveže namirnice. Maslinovo ulje se kod izlaganja visokim temperaturama ponaša daleko bolje od svih ostalih ulja iz domaćinstva, s obzirom na visok sadržaj oleinske kiseline.

6. Maslinovo ulje nema puno kalorija

Pogrešno! Iako je vrlo zdravo i hranjivo, i maslinovo ulje je ulje. Ono sadrži veliku količinu kalorija ali, za razliku od biljnog ulja ili masti, ima nizak nivo holesterola (loših masnoća). Isto tako, ono je snažan antioksidans visoke hranjive vrednosti na kojem će vam telo biti zahvalno.

7. Dobro maslinovo ulje ima blagi ukus

Iako će se ljubitelji ulja s time odmah složiti, trebate znati kako je čisto, kvalitetno i sveže maslinovo ulje zapravo vrlo intenzivno i resko. Krasi ga gorak ukus koji lagano "pali" jezik što možda neće odgovarati svima, posebno ako ste navikli na kupovna rafinirana ulja.

Izvor: Avaz.ba

Pogledajte zbog čega bi trebalo češće da jedete crveni luk i kako da iskoristite sav njegov potencijal.

Crveni luk je bogat sumpornim jedinjenjima koji su odgovorni za njegov jak miris, ali i za brojne povoljne učinke na zdravlje.

Štiti kardiovaskularno zdravlje

Postoje naučni dokazi da sumprona jedinjenja u luku deluju protiv zakrčenja  vena i neželjeno gomilanje trombocita. Isto tako, povoljno utiču na smanjenje razine lošeg holesterola i triglicerida i poboljšanje ćelijske membrane u crvenim krvnim zrncima. U tom smisliu, luk je odličan u prevenciji srčanog udara, što je rezultat visokog sadržaja flavonida u luku.

Koristi za kosti i vezivno tkivo

Istraživanja na ljudima pokazala su da je luk izvrstan u poboljšanju gustine kostiju i može imati značajan uticaj za žene u menopauzi. Osim toga, ženama koje su prošle menopauzu i svakodnevno ga jedu može smanjiti rizik od preloma kuka. U istom istraživanju pokazalo se da kod žena starije dobi, koje su luk jele retko (jednom mesečno), nije bilo toliko koristi od luka. Visok sadržaj sumpornih jedinjenja povoljno utiče i na vezivno tkivo koje zahteva sumpor za formiranje.

Protivupalno delovanje

Jedinstveni molekuli sumpora u luku inhibiraju aktivnost makrofaga – specifičnih belih krvni ćelija koje igraju važnu ulogu u imunološkom sistemu i kojima je jedna od obrambenih funkcija pokrenuti celi niz upalnih odgovora. Aktivnost makrofaga obično je dobra stvar, ali inhibicija njegove aktivnosti ponekad je presudna kako bi se hronične neželjene upale držale pod kontrlom. Antioksidansi iz luka veliki su protivupalni izvor, jer sprečavaju oksidaciju masnih kiselina u telu. Kada je u telu manje oksidiranih masnih kiselina, proizvodi manje upalnih procesa i drži nivo upale pod kontrolom.

Zaštita od raka

Pokazalo se da luk smanjuje rizik od nekoliko vrsta raka, čak i kada se konzumira u umerenim količinama (rak debelog creva, grla i jajnika). Ipak, nemojte štedeti na količinama luka ako želite da iskoristite sve zdravstvene pogodnosti ovo povrća. Pokušajte da dodate barem jedan celi luk kod pripremanja hrane, a u vašoj porciji neka bude barem polovina luka.

Ostale zdravstvene prednosti

Luk se pokazao odličnim u poboljšanju nivoa šećera u krvi i sprečavanju bakterijskih infekcija. Zajedno sa sumpornim jedinjenjima, atioksidans kvercetin iz porodice flavonoida ima snažno antibakterijsko delovanje.

Zanimljivo, u jednoj se studiji pokazalo da sveži, naseckati, nekuvani luk imao antibakterijsko delovanje na neželjene bakterije, ali ako se seckani luk predugo ostavi na vazduhu (2 sata) ili se termički obradi na pari preko 10 minuta – gubi većinu povoljnih antibakterijskih koristi.

Zbog toga je jako važan način pripreme i čuvanja luka ako iz njega želite da izvučete najbolje.

Izvor: net.hr

Nisu sve kalorične namirnice neprijatelji vaše linija i zdravlja.

Zdrava ishrana počiva na uravnoteženom unosu različitih grupa namirnica. Pritom treba znati da neke vrste kalorične hrane ne smeju da se jedu, nego se najtoplije preporučuju u svakodnevnoj ishrani.

Zaboravite na masnu i prženu hranu, i posegnite za dobrim kalorijama koje dolaze iz namirnica bogatima proteinima.

1. Sir 

Za proizvodnju jedne kriške sira potrebna je čaša mleka, pa ne čudi da je ovaj proizvod pun hranljivih materija poput kalcijuma, fosfora, selena i vitamina B12. U jednoj kriški sira krije se i nešto manje od 7 grama proteina koji su neophodni za izgradnju mišića, pravilan rad mozga i svih drugih organa u telu. Njegova konzumacija se naročito preporučuje osobama koje izbegavaju da jedu meso i ribu.

2. Jaja 

Kokošje jaje je jedina namirnica na svetu koja prilikom kuvanja na gubi nimalo svojih hranljivih materija, a ima ih mnogo. Uz većinu minerala i vitamina, ona je i odličan izvor omega 3 masnih kiselina koje štite srce i kardiovaskularni sistem. Nakon uživanja u ovim proteinskim bombicama, bićete duže siti, pa se jaje smatra i saveznikom u procesu mršavljenja.

3. Riba 

Mediteranska ishrana se smatra jednom od najzdravijih režima ishrane u svetu, a počiva na konzumaciji plave ribe poput jeftine, ali zdrave srdele. Studije su pokazale da ljudi koji nekoliko puta nedeljno jedu ribu bogatu omega 3 masnim kiselinama su generalno zdraviji i srećniji, imaju niži krvni pritisak i manji rizik od dobijanja hroničnih bolesti.

4. Orašasti plodovi 

Bademi, orasi, lešnici i drugo orašasto voće odličan su izvor vitamina E koji osigurava elastičnost i zdravlje kože. U njima se nalaze i značajne količine magnezijuma koje teško apsorbujemo iz hrane, a koji je veoma važan za borbu protiv svakodnevnog stresa, odnosno zdravlje nerava. Ovaj tip proteina osobito se preporučuje osobama koje izbegavaju ishranu životinjskog porekla poput vegana.

5. Maslinovo ulje 

Maslinovo ulje je dar prirode i odličan saveznik zdravlja pojedinaca u celini. Reč je o izvoru dobre masti (nezasićenim masnim kiselinama) koje obiluje i vitamina E i K, kao i moćnim antioksidantima. Redovna upotreba maslinovog ulja (a posebno ekstra devičanskih proizvoda) dokazano štiti od upala, snižava krvni pritisak i štiti od bolesti srca i krvnih sudova.

6. Punomasni jogurt

Prilikom kupovine nemojte zaboraviti na jogurt, a naročito one dobijene iz punomasnog mleka. Jogurt je veoma zdrava namirnica jer obiluje kalcijumom koji štiti zube i kosti, ali sadrži i probiotike koji podstiču rad sistema za varenje i štite ga od bolesti. Čitajte deklaracije na proizvodima i izbegavajte jogurte sa skrivenim veštačkim zaslađivačima.

7. Kokos 

Kokos je voće s najvećim procentom zasićenih masnih kiselina uopšte (čak 90 posto). Uprkos tome, ljudi koji jedu mnogo ovog egzotičnog voća, a u pripremi hrane koriste njegovo ulje, nisu u opasnosti od razvijanja kardiovaskularnih bolesti.

Glavni razlog za to krije se u činjenici što se kokosove masne kiseline drugačije razgrađuju. Štaviše, podstiču rad metabolizma i osiguravaju dužu sitost, pa se preporučuju osobama koje drže dijetu ili pokušavaju da održe željenu kilažu.

Izvor: Zadovoljna

Za one koji vole italijansku hranu, nema ništa ukusnije od dodavanja parmezana na vrh dobro pripremljenog jela.

Međutim, u zavisnosti od marke sira koji kupujete, to možda neće biti parmezan što sipate na vašu hranu. Može da bude oblik piljevine...

2012. godine agenti inspekcije za hranu "upali" su u fabriku sira u ruralnoj Pensilvaniji. Fabrika je pripadala "Castle Cheese INC."Zahvaljujući dojavi, inspektori su imali razloga da veruju da je kompanija u svoj navodno 100% parmezan dodavala i druge stvari.

Njihova istraga iznela je dokaze da je ova fabrika zaista dodavala svašta u sir. Njihov vodeći brend parmezana, kako se ispostavilo, bio je ispunjen stvarima kao što je drvena masa. U nekim slučajevima, "sir" je jedva sadržao sir uopšte.

Nažalost, ovo grozno otkriće nije izolovan slučaj.

Evidencija prethodnih istraživanja agencije pokazuju jasan obrazac dobavljača parmezana kako dodaju stvari u produkt. Uobičajeni sastojci uključuju celulozu napravljenu od drvene pulpe i čedara, što je mnogo jeftinije od parmezana.

Celuloza se smatra bezbednim hranljivim dodatkom od strane agencije, ali samo na nivou od 2 do 4%. Međutim, potrošački brendovi parmezana često sadrže nivoe od oko 8%.

izvor: ViralNova

Stručnjaci su došli do zanimljive teorije..

Dobra vest za sve ljubitelje pržene hrane dolazi sa Univerziteta u Granadi, čije istraživanje, objavljeno u časopisu Food Chemistry, sugeriše da neka pržena hrana, konkretno povrće, može biti zdravija od kuvane, ali samo ako se prži na maslinovom ulju.

Naučnici sa univerziteta u Granadi došli su do zaključka da je prženje povrća, poput paradajza, tikvica, patlidžana ili krompira, zapravo najzdraviji način njihovog konzumiranja. Tajna je u tome da se moraju pržiti na ekstra devičanskom maslinovom ulju, koje sadrži najmanje 30 fenoličkih sastojaka, a ti sastojci su moćni antioksidanti koji smanjuju rizik od brojnih kancerogenih i drugih bolesti.

Nakon što su naučnici isprobavali četiri različite tehnike kuvanja - duboko prženje, dinstanje, kuvanje u vodi i kuvanje u kombinaciji vode i ulja - došli su do zaključka da je prženo povrće, kao i ono dinstano u ulju, apsorbiralo neke od antioksidanta koje nalazimo u maslinovom ulju. Takve promene međutim nisu zabeležene kod povrća kuvanog u vodi.

Ali, s druge strane, viši nivo antioksidanta u hrani ne znači nužno da je ta hrana bolja za nas u svakom pogledu jer ipak unosimo u organizam mnogo više masnoća i kalorija, stoga kad uživate u njoj, činite to u umerenim količinama.

Izvor: tportal.hr

Mnogima je kroz glavu barem jednom u životu prošla pomisao da bi mogli da se odreknu mesa kako bi doprineli poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja organizma. Ali, šta bi se zaista desilo sa vašim telom kada biste prestali da jedete meso?

Izgubili biste na težini 

Tim Medicinskog fakulteta univerziteta “Džordž Vašington” u Vašingtonu nedavno je pokušao da utvrdi koliko kilogama ljudi izgube kada pređu na vegeterijansku ishranu. Rezultati su pokazali da novopečeni vegeterijanci u proseku izgube 4,5 kilograma, i to bez praćenja unosa kalorija ili povećanja fizičke aktivnosti. Istraživanje je objavljeno u magazinu “Journal of the Academy of Nutrition and Dietetics”. 

Sastav bakterija u vašem digestivnom traktu bi se promenio 

Istraživači Gradskog univerziteta u Njujorku proučavali su 2014. godine razliku između bakterija u digestivnom traktu omnivora, vegeterijanaca i vegana. Najveće razlike bile su primećene između omnivora i vegana, pri čemu su kod vegana u najvećoj meri bile prisutne bakterije koje nas štite od drugih bakterija, piše "Independent". 

Deficijencija nutrijenata 

Dobro izbalansirana vegeterijanska dijeta može obezbediti organizmu sve neophodne nutrijente, ali će biti znatno teže obezbediti mu dovoljne količine gvožđa, vitamina D i vitamina B12, navodi NHS. 

Da biste nadoknadili ove nutrijente, neophodno je da u ishranu uključite namirnice poput sočiva, pasulja, orašastih plodova, voća, tamnozelenog povrća poput blitve i spanaća, kao i integralne žitarice. 

Pojedini proizvodi od soje i žitarice za doručak obogaćeni su vitaminom B12, a vitaminom D bogata su jaja, kao i pojedine vrste mleka. 

Šanse za nastanak raka u vašem organizmu mogle bi znatno da se smanje... 

Svetska zdravstvena organizacija nedavno je industrijski obrađeno meso proglasila kancerogenim, što znači da su se slanina i šunka našle u istoj grupi kao cigarete, gama zračenje i formaldehid. Samo 50 grama suhomesnatih proizvoda dnevno povećava šanse za razvoj stomačnog raka za 18 odsto, zaključili su stručnjaci. Uprkos tome što ovaj procenat deluje drastično značajno, u pitanju je ipak razlika u odnosu između procenata obolelih – umesto 6 na 100, to znači da će biti beležen samo jedan slučaj više. 

... kao i šansa da obolite od neke srčane bolesti 

Naučnici su nedavno ustanovili da je konzumiranje crvenog mesa povezano sa kardiovaskularnim bolestima. Studija Istraživačkog instituta Lerner u SAD pokazala je da karnitin, nutrijent koji se nalazi u hrani, uzrokuje reakcije mikroba u digestivnom traktu koji doprinose razvoju srčanih bolesti.

Izvor: B92

Kad se nedavno proširila vest da su mesne prerađevine povezane s rakom, mnogi su stavili slaninu na listu "za odstrel", ali to baš i nije neophodno.

Mnogi kad pomisle na zimu pomisle na kobasice i slaninu. Možete je jesti samu s hlebom, pečenu s jajima ili koristiti kao nezaobilazan dodatak mnogim jelima. 

Ali obožavanje slanine često prati mnoštvo dezinformacija. Kako bismo vam pomogli da odvojite činjenice od laži, pročitajte pet najvećih mitova o ovom ukusnom mesu: 

1. Slanina je ukusna 

Iskreno rečeno, danas uglavnom jeste. Ali nemojte misliti da je nemoguće okusiti užasnu slaninu. To je kao da kažete da ne postoji loš seks ili loša pica. 

Istorijski gledajući, bilo je mnogo više loše nego dobre slanine. I to zato što je ona nekad služila kao hrana za preživljavanje. 

Iako se danas često prejedamo, do pre nekoliko stotina godina mnogo je veća pretnja bila smrt od gladi, budući da su ljudi živeli od žitarica i mučili su se kako bi se domogli masti i belančevina. 

U mnogim delovima sveta svinjetina je bila najjeftinije meso koje se kod kuće pripremalo u različitim, ne preterano higijenskim uslovima. Dakle, mala je šansa da je slanina bila delikatesna kakvom je smatramo danas. 

2. Slanina je isključivo meso sa stomaka 

Iako bi ovo dimljeno i usoljeno meso trebalo da dolazi s bočnih strana svinjskog želuca, ono često dolazi i s buti. 

Premda bi trebalo da se soli, a posle dimi više od mesec dana, u SAD su 1910. godine počeli da koriste nove tehnike pomoću kojih bi meso bilo gotovo i spremno za tržište (što je rezultiralo bržim povratom novaca) za nekoliko dana. 

Doduše, mi možemo tvrditi da to ni nije prava slanina. 

3. Slanina se jede za doručak 

Ovo pravilo je posebno uvreženo u SAD, gde slanina s jajima predstavlja tipičan doručak. Ali čak je i onde slanina izašla van okvira doručka i danas se koristi pri pripremi hamburgera, deserta, pa čak i votke. 

Kod nas nema pravila u koje doba dana je zastupljenija na stolu i nikad nije ni bila deo klasičnog doručka kao u Americi, gde je to postala šezdesetih godina, kad su je prvi put počele konzumirati - u većoj meri - bogate nego siromašne porodice, dok je danas jednako zastupljena među svim društvenim slojevima. 

4. Slanina koja nije suva ne sadrži nitrat 

Otkad se suše i dime mesni proizvodi, raspravlja se o štetnosti nitrata koji se pritom koristi. Ovakva prerada mesa je najčešće uključivala korišćenje soli i dima, ali s vremenom je uveden kalijum-nitrat. 

Kad dođe u kontakt s bakterijama, nitrat se razdvaja na nitrite koji dodaju određeni ukus i ružičastu boju mesu, ali isto tako ubijaju patogene koji prouzrokuju botulizam. 

Nezgodno je to što konzumacijom nitrata povećavate rizik od razvoja srčanih bolesti, pa je to razlog zašto se mnogi godinama klone dimljenog mesa, a neki proizvođači su čak počeli da nude i meso bez nitrata i nitrita. 

Jedini problem je to što ovi proizvodi obično sadrže puder od celera, koji prirodno sadrži nitrate, pa na kraju nemate ništa zdraviju slaninu od one jeftinije. 

5. Konzumiranje slanine je jednako štetno kao pušenje 

Nitriti su zaista razlog za brigu, jer se u telu mogu pretvoriti u spoj povezan s rakom creva, što je ujedno i razlog zašto je Svetska zdravstvena organizacija mesne prerađevine stavila na popis kancerogenih namirnica. 

No, Svetska zdravstvena organizacija je pušenje, azbest i prerađeno meso stavila u istu kategoriju jer je sve povezano s rakom, iako ne nose isti nivo rizika. 

Naime, pušenje povećava relativan rizik od raka pluća za 2.500 odsto, dok konzumacuija dva komadića slanine dnevno povećava rizik od pojave raka debelog creva za 18 odsto.

Izvor: b92

Ren je začinska biljka koja se retko nalazi na našoj trpezi, ali postoji mnogo razloga da ga uvedete u svoju ishranu, makar kroz salate. Šta je to što ga čini tako moćnim i neophodnim?

Ren je višegodišnja zeljasta biljka koja se gaji se u mnogim zemljama širom sveta. Upotrebljava se samo svež koren koji se najčešće koristi kao začin. Koren ove biljke je ljutog ukusa, nema miris, ali kao se renda, razvija se poseban ljut miris koji može iazvati jako suzenje očiju.

 Izuzeno je bogat vitaminom C, koji nam je u sezoni prehlada i virusa itekako potreban. U 100 grama svežeg korena nalazi se preko 100 miligrama ovog vitamina, ali to nije sve. Ren sadrži i glikozid, glutamin, glukozu, kalijum, kiseli sulfat, eterična ulja i sinigrin koji mu daje specifičan ljut miris i ukus. 

 Ova biljka preporučuje se za čišćenje krvi i izbacivanje kamena, a u narodu se koristi kao lek protiv bolesti pluća, reume, gihta, kijavice i izbacivanje sekreta iz disajnih puteva. Njegova značajna funkcija je i to što stimuliše organe za varenje.

PROTIV UPALE SINUSA 

Na zagrejanu ringlu, stavite šerpa sa narendanim renom i malo vode. Kad počne da isparava, šerpu sklonite sa šporeta, sagnite se nad nju, glavu pokrijte peškirom i udišite isparenje do desetak minuta. Najbolje je da to uradite pred spavanje.

KOD OBOLJENJA KRVNIH SUDOVA 

Drvenom kašikom izmešajte pet supenih kašika rena, sok od tri limuna i dve čaše meda. Uzimajte po kašičicu tri puta dnevno, sat pre jela, tokom dva meseca. Mešavinu čuvajte poklopljenu na hladnom mestu.

ZA JAČANJE PLUĆA

Deset grama narendanog rena prelijte sa dva decilitra ključale vode i ostavite poklopljeno nekoliko minuta. Procedite i pijte mlako. Dnevna doza je 2-3 manje šolje.

PROTIV ASTME

Na tihoj varti prokuvajte četiri supene kašike rendanog rena pomešajte sa šoljom jabukovog sirćeta. Kada se ren omekša, procedite i dodajte med. Proceđenu tečnost još malo kuvajte na laganoj vatri sa medom, dok se masa ne zgusne. Pomešajte kuvani deo i ren i ostaviti da se ohladi. Smesu držite u frižideru i uzimajte po jednu kašiku ujutru i uveče.

Izvor: Žena Blic

Integralne žitarice prepune su vlakana za koja je dokazano da sprečavaju razne bolesti – od srčanih, dok raka debelog creva.

Osim toga, kad je reč o hrani “za utehu” ugljeni hidrati su neprevaziđeni i to s razlogom. Skrobasta hrana vam odagna glad, da energiju i preko potrebnu dozu serotonina. Međutim, poslednjih godina s popularizacijom najpre Atkinsove, a zatim paleo dijete, pali su u nemilost svih koji prate nova naučna otkrića. 

Da li treba da se oprostimo od hleba i testenina? “Ne”, smatra nutricionista Libi Limon. 

“Neki ljudi mogu da jedu žitarice bez ikakvih problema. Sve zavisi od vaše individualne sposobnosti da ih varite”, kaže ona.

Žitarice možda imaju lošu reputaciju, ali su zapravo vrlo korisne. Bogate su vitaminima B grupe, gvožđem i kalijumom. Ipak, nisu sve žitarice iste. Moderne sorte obično su genetski modifikovane, a hleb koji kupujete najverovatnije pun aditiva i šećera. 

Međutim, drevne žitarice poput spelte, orijentalne pšenice, tefa i amaranta su provereno korisne, a i lakše se vare od pomenutih sorti. Heljda, kinoa i proso zapravo su semenke bogate proteinima i vlaknima. 

Ali da li nas ugljeni hidrati goje? Zapravo, integralne žitarice mogu da vam pomognu da održavate težinu tako što regulišu nivo šećera u krvi i čine vas duže sitim. Naravno, kao i u svemu ostalom, umerenost je ključ. 

“Ugljeni hidrati ne treba da čine više od 60 odsto vašeg dnevnog unosa”, kaže Limon. “Povrće i voće su takođe ugljeni hidrati, pa zato treba biti umeren. Za prosečnu osobu koja nema intenzivne treninge, preporučujem jednu do dve porcije integralnih žitarica dnevno”, kaže Limon. Inače, jedna porcija u slučaju skuvanih zrna odgovara veličini stisnute pesnice (isto važi i za nekuvanu testeninu), a u slučaju peciva, jednoj kriški hleba, odnosno polovini kifle ili zemičke.

Izvor: b92

Dugi niz decenija među stručnjacima širom sveta na snazi je razmimoilaženje u mišljenjima kad su u pitanju napici koji sadrže kofein, gde se prvenstveno misli na kafu i čaj.

Da li su zaista štetni ili pak dobri po zdravlje?

Tokom godina sproveden je zaista veliki broj istraživanja na temu kafe i čaja i njihovog uticaja na ljudsko zdravlje da uopšte ne čudi što su rezultati pojedinih dijametralno suprotni. Jer uvek postoje oni koji tvrde da je zdravije piti čaj nego kafu i obrnuto.

Kad je o tome reč dokazano je da i kafa i čaj na gotovo jednak način smanjuju rizik od depresije, sračanih obolenja, moždanog udara i obolenja jetre. Ipak postoje suptilne razlike koje oba napitka čine dobrim izborom za svakodnevnu rutinu na svoj način.

Studija koja je objavljena na Harvardu je pokazala da žene koje tokom dana popiju najviše dve šolje kafe smanjuju rizik od depresije za 15 odsto, a posebna beneficija za žene jeste i smanjenje rizika od endometrijskog karcinoma.

Evo kako to izgleda kad se uporedi.

Dobrobiti čaja

Zeleni čaj usporava razvoj karcinoma dojke.

Ljudi koji redovno piju čaj manje obolevaju od hepatoćelijskog raka, ciroze i ostalih hroničnih obolenja jetre.

Mača čaj pomače jačanju imunog sisitema i umiruje kožu.

Konzumacijom tri šolje čaja dnevno snižavate rizik od depresije za 37 odsto.

Jedna studija je pokazala da žene koje ispijaju 2.5 šoljice čaja dnevno su pod manjim rizikom od dobijanja raka rektuma za neverovatnih 60 odsto.

Veruje se da čaj štiti i od dijabetesa tipa 2.

Dobrobiti kafe

Ljudi koji piju između tri i pet šoljica kafe dnevno su pod manjim rizikom od kardiovaskularnih obolenja.

Ispijanje kafe snižava rizik od raka endometrijuma za 7-8%.

Dve šoljice kafe dnevno snižavaju rizik od raka jetre za 40%.

Žene koje piju dve šolje kafe dnevno za 15% ređe padaju u depresiju od žena koje piju manju količinu kafe.

Dve-tri šoljice kafe dnevno snižavaju rizik od dijabetesa tipa 2.

Izvor: lifepress magazin

Ovaj dar prirode ima izuzetne lekovite moći, ali mnoge tvrdnje o medu nisu istinite.

Mnogo je zdravstvenih problema koji se mogu rešiti pomoću meda. Ovaj eliksir zdravlja možemo mešati s limunom, đumbirom, cimetom, čuvarkućom, praviti od njega ukusne poslastice i lekovite napitke.

Ipak, možda i ne znamo baš sve o medu. Ovo su najčešće zablude.

1. Med nije slađi od šećera

Med jeste slađi, ali ga zato stavite u manjoj količini. 

2. Najbolje je med uzimati u vreloj vodi

Ako med prelijete vrelom vodom, ne samo da će se promeniti njegov ukus, već može da uništi prirodne arome u medu.

3. Med ne treba uzimati metalnom kašikom

U medu su organske kiseline, pa tako može doći do reakcije pri kontaktu s metalom. Međutim, za to je potrebno vreme, i to mnogo više vremena nego nekoliko sekundi koliko je potrebno da uzmete med kašikom iz tegle. Ukoliko se dvoumite, koristite drvenu kašiku.

4. Med se ne može pokvariti čak i ako ga čuvate u tegli bez poklopca

Med upija vlažnost iz vazduha kada se čuva u posudi bez poklopca, pa može doći do fermentacije. Zato ne zaboravite da dobro zatvroite poklopaca na tegli u kojoj se nalazi med.

5. Med postoji u tečnoj i formi kreme i u prahu

Med se može naći u čvršćoj formi poput kreme i tečnom obliku, ali ne postoji med u prahu-

6. Kristalizacija utiče na kvalitet meda

Kristalizovanom medu nije promenjen kvalitet niti hranljive vrednosti.

7. Med nije zdraviji od rafinisanog šećera

Ova prirodna namirnica je zdravija od većine zaslađivača i rafinisanog šećera.

8. Med sadrži holesterol

U medu uopšte nema holesterola.

9. Med sadrži masnoće

Ni holesterol ni masnoće se ne nalaze u medu.

10. Med ne pomaže u mršavljenju 

Prema nekim naučnim studijama, med tokom noći delue kao gorivo koje sagoreva masnoće dok spavamo.

Izvor: Stvar Ukusa

Sa dolaskom jeseni menja se i naša isharana,koja je bogatija ali i zahtevnija za pripremu.

U ovo godišnje doba na raspolaganju nam je više kvane hrane, više kalorija, masti i proteina, koje je neophodno balansirati s povrćem. Novembar nam donosi povrće koje je veoma zdravo za naš organizam, a ovo je preporuka šta bi trebalo da konzumirate ovog meseca.

1. Prokelj - Ovo je sjajno vreme za prokelj jer hladnoća ublažava njihovu gorčinu. Slično povrće, poput kupusa i kelja, u ovo vreme takođe je najukusnije. Spremajte ga kao što biste spremali spanać, a za dodatnu notu ukusa, dodajte ulje od susama. Birajte prokelj  čija je boja intenzivna, jer one imaju najviše ukusa.

2. Šargarepa - Novembar je njihovo najbolje vreme, što važi i za  celer. Njihov skrob postaje sladak nakon prvog mraza. Šargarepa ide sjajno s ljutom alevom paprikom, celer s medom i orasima, kao i smajčinom dušicom i kimom

3. Brusnice - Bogate antioksidantima i vitaminima C, brusnice su iznenađujuće svestrane. Iskoristite ih za sos s ćuretinom ili jagnjetinom, ili ih stavite u kolače i biskvite. Prilikom kupovine, obratite pažnju na brusnice koje imaju zategnutu, sjajnu koru i odskaču kad ih ispustite, jer takve su najsvežije.

4. Praziluk - Ukus praziluka izvlači se do maksimuma nakon prvog mraza. Kad ih kupujete, tražite biljke čiji je gornji deo svetlo zelene boje i s većim belim delom.

5. Crni luk - Ukus jesenjeg i zimskog luka neuporediv je s lukom iz ostalih godišnjih doba. Tražite luk koji ima tamnu, deblju koru i kupujte one koji nemaju mrlje spolja. Ispržite ih s mesom ili lagano dinstajte kako biste dodajli ukus svakom jelu.

Izvor: Kurir

Nemojte da izbegavate svinjsku mast jer je veoma zdrava.

Zbog količine zasićenih masti i holesterola svinjska mast dugo se smatrala opasnom po zdravlje, ali dokazano i potvrđeno od strane brojnih stručnjaka kako je margarin, koji je godinama bio zamena masti, opasniji i štetniji po ljudsko zdravlje. Margarin naime sadrži materije sintetičkog porekla, transmasne kiseline koje su daleko štetnije od masti jer podižu nivo lošeg LDL holesterola, a snižavaju nivo dobrog HDL holesterola.

1. Svinjska mast je po svom sastavu 40 posto zasićena masnoća, a kokosovo ulje, na primer, je 85 posto zasićena mast. Većinu mononezasićenih masti u svinjskoj masti čini oleinska kiselina, vrlo zdrava masna kiselina koja pomaže radu srca i koja je povezana s manjim nivoom lošeg holesterola. U svinjskoj masti ima dvostruko više oleinske kiseline nego u maslacu.

2. Svinjska mast ima vrlo visoku tačku vrenja, tačnije svoju strukturu ne menja i prilikom zagrevanja iznad 250 stepeni. Zbog toga namirnice pržene u svinjskoj masti apsorbuju manje štetnih radikala, koji se u slučaju drugih topljivih namirnica, poput maslaca, prženjem povećavaju. Naravno, pržena hrana se ne preporučuje za konzumirajne u velikim količinama, ali kada to i radite najbolja opcija za podlogu prženja je mast koja će hrani dati i onaj poseban ukus kakav pamtimo iz tanjira naših baka.

3. Masnoće iz masti imaju svoje prednosti i dokazano je kako su telu potrebne za obavljanje svakodnevnih funkcija, naravno u znatno smanjenoj količini nego što su je koristili naši preci. Mast sadrži kalorije, ali istraživanja su potvrdila kako je reč o namirnici koja stvara duži osećaj sitosti. Prednost je i što se masnoće iz masti pretvaraju u energiju i pomažu apsorpciju vitamina. Svinjska mast dokazano sadrži holesterol koji se u telu, pod uticajem UV zraka, pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.

Izvor: zadovoljna.dnevnik.hr

Ova kombinacija ima brojne blagodeti - od čišćenja organizma do pomoći u mršavljenju.

Ako dan započnete mlakom vodom s dodatkom limunovog soka, učinićete uslugu svom zdravlju.

Limun je prava riznica lekovitih sastojaka, uključujući vitamine C, b, kalcijum, gvožđe, magnezijum, kalijum i vlakna.

Preporučuje se uzimanje mešavine limunovog soka (količinu odredite prema ukusu) i mlake vode svakog jutra, bar 15-30 minuta pre doručka.

Evo nekoliko dobrih razloga da ovaj ukusni napitak postane vaša navika.

1. Jača imuni sistem

Koliko je vaš organizam otporan na infekcije zavisi i od toga koliko unosite vitamina C. S obzirom da je limun odličan izvor ovog vitamina, kombinacija vode i ovog osvežavajućeg soka je pravi saveznik u jačanju imuniteta.

2. Bogat izvor kalijuma

Limun  sadrži dosta kalijuma, pa je ovaj napitak odličan za zdravlje srca, mozga i nervnog sistema.

3. Pomaže varenje

Ne samo da olakšava varenje tako što pomaže izbacivanje toksina iz organizma, limun pomaže i kod problema poput nadimanja i gorušice.

Pogledajte i  4 saveta za pravilno varenje

4. Čisti organizam

Ovaj napitak podstiče lučenje enzima, stimuliše rad jetre i pomaže izbacivanje toksina iz organizma.

5. Osvežava dah

Probleme poput upale desni i zubobolje možete uspešno rešiti kombinacijom mlake vode i limunovog soka. Ali ne zaboravite da nakon ovog napitka operete zube jer limun može loše da utiče na zubnu gleđ.

6. Za zdravu i blistavu kožu

Ne samo da ublažava nepravilnosti na koži lica, voda s limunom može umanjiti bore.

7. Pomaže u mršavljenju

Limun  sadrži pektin, vlakna koja će vam pomoći da izbegnete napade gladi.

8. Smanjuje upale

Redovnim konzumiranjem vode s limunom možete smanjiti kiselost organizma. Tako ćete biti otporniji na infekcije i smanjiti uričnu kiselinu iz zglobova, koja je jedan od najvećih uzročnika upala.

9. Povećava energiju

Limunov sok će vam pružiti energiju, ali i pomoći protiv depresije i anksioznosti. Čak i miris limuna ima umirujući efekat na vaše nerve.

10. Pomaže vam da smanjite unos kofeina

Umesto prve jutarnje kafe, popijte mlaku vodu s limunom. Bićete osveženi kao da ste popili omiljen crni napitak.

11. Pomaže organizmu da se izbori s virusnim infekcijama

Topla voda s limunom je najefikasniji način da smanjite bolove u grlu nastale virusnom infekcijom. Pored toga, limun će ojačati imuni sistem pa ćete se lakše izboriti s infekcijama.

Izvor: lifehack.org

Saznajte rezultate zanimljivog istraživanja.

Pica je mnogima jedan od omiljenih brzinskih obroka u kom svako uživa na svoj način. Neki je jedu samo rukama, drugi koriste viljušku i nož, a treći pak imaju naviku da pre jela svoje parče ili celu picu pokriju salvetom i tako upiju višak masnoće koji se nakuplja na površini.

Upravo ova navika upijanja masnoće se pokazala kao izvrstan način da tpkom obroka u organizam unesete značajno manji broj kalorija. Naime, sprovedeno je istraživanje koje uključuje sočnu i ukusnu picu srednje veličine, obogaćenu dodatnim sirom i kobasicama.

Ispitanici su na ovom ukusnom obroku upotrebili svoju tehniku upijanja masnoće papirnim ubrusom, a rezultat toga je ispao i više nego pozitivni i koristan.

Naime, na ovaj način ispitanici su u organizam uneli čak 40 kalorija i 4,5 grama masnoće manje po kriški pice. To znači da, ako godišnje pojedete 87 kriški pice, što je jednako količini od oko 10 celih, upijanjem masnoće salvetom u organizam ćete uneti masnoća i kalorija kao da ste pojeli samo 66 kriški te iste pice.

Izvor: zadovoljna.hr

Pogledajte kako vam organizam poručuje da vam nedostaje cink.

Cink je veoma značajan mineral i utiče na mnoge funkcije u organizmu. Važan je za deobu ćelija i pomaže u razvoju dece, kako u prenatalnoj fazi, tako i u ranom detinjstvu i adolescenciji.

Takođe pomaže u funkcionisanju imunog sistema, sintezi proteina i pretvaranju ugljenih hidrata u energiju.

U ljudskom organizmu se nalazi u proseku 2 do 3 grama cinka, uglavnom u mišićima i kostima. Nalazi se i u bubrezima, pankreasu, jetri, krvnim ćelijama, zubima, kosi, koži, prostati...

Prema izveštaju SZO, 31 procenat ljudi u toku života bar jednom ima nedostatak cinka. Osnovni uzrok nedostatka ovog minerala je posledica loše ishrane, ali može nastati i usled alkoholizma, nakon operativnih zahvata, dijabetesa i drugih zdravstvenih problema.

Pročitajte i Namirnice koje imaju više vitamina A od šargarepe

Ovo su najčešći simptomi nedostatka cinka

1. Oslabljen imunitet

Cink je veoma važan za naš imuni sistem jer jača ćelije i pomaže organizmu da se izbori s infekcijama.

2. Hronična dijareja

Pri nedostatku cinka može se javiti i dijareja, koja može biti znak da nešto nije u redu s našim imunitetom. Hronična dijareja može izazvati i ozbiljnije poremećaje, poput Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa i sindroma skraćenog creva.

3. Gubitak apetita

Nizak nivo cinka u organizmu utiče na čulo mirisa i ukusa, što može da se odrazi na apetit i gubitak kilograma.

Rezultati studije koja je sprovedena 2006. godine i objavljena u časopisu Poremećaji u ishrani težini, pokazuju da dodatan unos cinka može da pomogne u lečenju anoreksije. 

4. Usporen rast dece

Cink je veoam važana za pravilan rast i razvoj dece. Ovaj mineral utiče na rast ćelija, njihov razvoj i metabolizam. Nedostatak cinka može dovesti do usporenog rasta dece i oslabiti imunitet.

5. Loš kvalitet kose

Nedostatak cinka može izazvati alopeciju, gubitak pigmenta kose, vlasi mogu biti suve i lomljive. Pored toga, lošeg kvaliteta mogu biti i obrve i trepavice. Pored toga, nedostatak cinka se dovodi u vezu sa hipotireozom koja takođe može smanjiti kvalitet kose.

6. Problemi s kožom

Usled nedostatka cinka mogu nastati brojni problemi s kožom, kao što su akne, ekcemi, psorijaza...

Cink pomaže u sintezi kolagena koji je izuzetno važan za zdravlje i izgled kože. Pored toga, koža će biti otpornija na štetno UV zračenje ako u organizmu postoji dovoljno cinka.

7. Narušeno psihičko zdravlje

Nedostatak cinka je česta pojava kod osoba koje pate od psihičkih poremećaja, demencije, anksioznosti i psihoza. Usled smanjene količine cinka može doći do usporene sinteze serotonina i povećanja anksioznosti, ako i pojave česti promena raspoloženja.

8. Problemi sa vidom

Prema izveštajima Američke optometrijske asocijacije, cinke je veoma važan za zdravlje očiju. Cink omogućava vitaminu A da stvara melanin, pigment koji štiti oči i poboljšava vid. Njegov nedostatak može izazvati loš noćni vid i pojavu katarakte.

9. Ometanje kognitivnih funkcija

Nedostatak cinka može uticati na neurološki sistem i kognitivne funkcije, poput učenja, pamćenja i nivoa zadovoljstva. 

10. Slobost kostiju i zglobova

Cink je veoma značajan mineral za zdravlje kostiju, pa tako njegov nedostatak može izazvati bolove. Kao nivo cinka s godinama opada, starijim osobama se preporučuje dodatan unos ovog minerala kako bi izvbegli pojavu bolova u zglobovima i kostima.

Hrana bogata cinkom

Pravilnom ishranom se mogu sprečiti simptomi nastali usled nedostatka cinka, što podrazumeva povećan unos namirnica koje obiluju ovim mineralom. To su:

Crveno meso, meso živine i jaja

Ostrige i jastozi

Pasulj i druge mahunarke

Orašasti plodovi i semenke, poput semenki suncokreta i susama

Cerealije od celog zrna žitarica

Mlečni proizvodi, poput sira i mleka s niskim procentom masnoće

Glavni razlog zbog kojeg kupujemo kinesku robu jeste niža cena proizvoda, ali i dostupnost, iako se razlika može videti golim očima, okusiti i omirisati.

Moć belog luka poznata je u svetu već hiljadama godinama. Uzgajali su ga još stari Rimljani i Grci kako zbog njegovog aromatičnog ukusa, tako i zbog lekovitih svojstava. 

U narodnoj medicini poznat je kao prirodni antibiotik jer njegov jedinstven sastav blagotvorno deluje na virusne i bakterijske infekcije, artritis, bolesti disajnih puteva, kardiovaskularne bolesti, probleme sa varenjem, ali i hronični umor. 

Istraživanja su pokazala da redovna konzumacija belog luka reguliše krvni pritisak, holesterol i količinu šećera u krvi, a neke studije potvrđuju i da može da posluži kao odlična prevencija protiv mnogih vrsta raka. 

Domaći beli luk ukusom i mirisom uveliko odskače od kineskog, a ako vam to nije dovoljan razlog da potražite domaće proizvođače, možda će vas nadahnuti i neki od sledećih razloga. 

Lokalno je zdravije 

Nutricionisti savetuju da jedemo namirnice sezonski, i nabavljamo ih od lokalnih uzgajivača jer na taj način ishranu i telo prilagođavamo podneblju u kojem živimo. Takva hrana ima i mnogo više hranljivih materija. 

Duži rok trajanja 

Kineski beli luk jeste jeftiniji od domaćeg, ali ima manji rok trajanja od belog luka s naših prostora. 

Kvalitetnija roba i brža dostava 

Hrana koja se uvozi iz dalekih mesta prilagođena je dugotrajnom transportu, ali je i podložna oštećenju prilikom prevoza. Domaći proizvođači ne susreću se u velikoj meri s takvim problemima, a proizvod mogu da isporuče do vrata kupca za samo nekoliko sati.

Izvor: Punkufer

Ako ste odlučili da izbacite meso iz svoje ishrane, desiće vam se ovih pet stvari.

1. Mogli biste da izgubite nekoliko kilograma

Da li izbacivanje mesa iz ishrane uopšte utiče na gubitak kilaže? Odgovor na to pitanje je potražio Nil Bernard, profesor medicine na univerzitetu "George Washington". Barnard je analizirao klinička istraživanja uticaja vegetarijanske ishrane na mršavljenje i rezimirao ih u zaključak: Osim što sprečava mnoge bolesti, prelazak na vegetarijansku ishranu za posledicu će imati gubitak najmanje četiri kilograma telesne težine.

2. Možete se zaštititi od srčanih oboljenja

Nekoliko velikih studija u kojima je učestvovalo više od 76.000 muškaraca i žena pokazalo je da je kod vegetarijanaca 24 odsto manji rizik od koronarne bolesti srca, uzrokovane suženjem ili potpunim zatvaranjem koronarnih arterija u odnosu na "mesojede".

3. Možete izgubiti čulo ukusa

Istraživanje sprovedeno na japanskom univerzitetu "Tokušima" pokazalo je da je za čulo ukusa zaslužan i cink, koji u organizam unosimo najčešće konzumacijom mesa. Smanjenim nivoima cinka, gubi se i čulo ukusa. Orašasti plodovi, žitarice od celog zrna i mlečni proizvodi takođe sadrže cink, ali fitinska kiselina koja se nalazi u tim namirnicama može da ometa apsorpciju cinka. Zato se vegetarijancima često preporučuju dodaci ishrani koji nadoknađuju cink, čija preporučena dnevna doza za žene je 8 miligrama, a za muškarce najmanje 12.

4. Mišići se duže oporavljaju

Proteini su vrlo važni za mišiće, a razlika između životinjskih i biljnih proteina je u tome da će biljnim proteinima trebati više vremena da "oporave mišić". Zato se sportistima vegetarijancima preporučuje da posle fizičkih aktivnosti svakako uzimaju proteine u napicima.

5. Možda će vam biti potrebni dodaci ishrani

Osobe na vegetarijanskoj ishrani mogu da "zarade" i smanjen nivo gvožđa, kalcijuma i vitamina B12. Da biste to nadoknadili, možda će biti potrebno da uzimate dodatke ishrani kako biste ispunili preporučene dnevne doze.

Izvor: večernji.hr