Zapamtite da kada hrane jedna stavite u zamrzivač, ona više nikada neće imati potpuno jednak ukus. No, neke namirnice će imati užasan ukus, uzrokovati probavne smetnje ili eksplodirati unutar zamrzivača.

Jaja

Jaja u zamrzivaču mogu da pukne i otpustiti opasne bakterije. Čak i ako ne puknu i ne naprave nikakav nered, jaja će biti takvog ukusa koji vam se sigurno neće svideti.Nemojte zamrzavati sirova jaja niti termički obrađena, kao ni sosove na bazi jaja (majonez).

Namirnice sa visokim procentom vode

To su lubenica, jabuke, celer, breskve i krastavci. K ada ih jednom odmrznete, oni neće biti niti istog oblika, niti približno sličnog ukusa. Takođe, ako već imate sveže namirnice, iskoristite ih odmah.

Mlečne proizvode

Mleko, meki sirevi i jogurt će se, kada jednom se odmrznu, potpuno zgrudati.Odvojit će se mast od vode, a tekstura će biti potpuno neprepoznatljiva, kao i ukus. To sigurno nije nešto što želite da jedete.

Odmrznuto meso i morski plodovi

Staviti piletinu i zamrzivač je potpuno uredu. No, odmrznuti ju pa ju opet vratiti u zamrzivač je nešto sasvim drugo. U međuvremenu će se na namirnicu nakupiti puno bakterija, a vi ćete im dati puno vremena da se množe.

Izvor: centarzdravlja.rs

Evo idealnih dijetalnih zalogajčića koji će vam utoliti glad u danima kada ste objavili rat hrani i rešili da se stešete!

U trenucima kada nam je najvažnije da budemo fit, odričemo se svih slatkih i slanih zadovoljstava i "grehova"! Ali šta kada nas glad pritera uza zid i glava ne može da dobije bitku sa praznim stomakom? Šta prezalogajati između obroka, a ne naškoditi svom dijetalnom režimu ishrane?

Evo 35 ideja za ukusne slatke i slane grickalice koje imaju manje od 100 kalorija, a opet su zdrave i dijetalne! Čak je i čokolada dozvoljena! 

1. Banana u topljenoj čokoladi: Pola banane umočite u topljenu tamnu čokoladu. Uživajte!

2. Jedna veća šolja grožđa

3. Šolja jogurta sa medom i malo cimeta

4. Jedna pomorandža

5. 2-3 koluta ananasa iz konzerve (ili svežeg)

6. Šolja bilo kog bobičastog voća (jagode, maline, borovnice) sa 2 kašike šlaga

7. 4 suve smokve

8. Jedna štangla crne čokolade (za kuvanje)

9. Čaša (ne prepuna) čokoladnog mleka

10. Šolja puna jagoda i malina prelivena zaslađenim sokom od pomorandže

11. Činijica pudinga od čokolade

12. Pet većih jagoda prelivenih sa dve kockice topljene čokolade

13. Bezalkoholni koktel od tropskog voća: U čaši izmešati mrvljeni led, sok od ananasa, sok od jabuke i sok od pomorandže.

14. Banana šejk: Napuniti polovinu šolje sitno seckanom ili gnječenom bananom, četvrtinu jogurtom, i dodati malo mrvljenog leda. Mešati dok se ne pretvori u glatku smesu.

15. Pečena jabuka: Jabuku napuniti kašičicom žutog šećera i cimeta, pa ispeći.

16. Pola šolje žitarica i pola šolje mleka

17. Pet slatkih krekera i pola šolje toplog mleka (zasladiti po želji natrenom)

18. Kafa sa mlekom

19. 10 žele bombona

20. 25 pistaća

21. 5 slanih krekera i 5 vrlo tankih kriški kačkavalja

22. Rovito kuvano jaje i pola kriške integralnog tosta

23. 2 šolje kokica

24. Salata od tunjevine: Pomešati pola šolje tunjevine iz konzerve, dodati kašičicu karija, kašiku sitno seckanog crnog luka i malo celera.

25. Grčka salata: Jedan paradajz iseckati na kockice, dodati 2 kašike izmrvljenog feta sira i preliti lumunovim sokom.

26. Pečeni krompir: Skuvati jedan krompir, premazati sa kašičicom maslinovog ulja, posliti i peći oko 10 minuta.

27. Sendvič sa krastavcem: Na pola kriške hleba ili tosta staviti 2 kašike sira i par kolutova krastzavca.

28. 8 maslina (crnih ili zelenih)

29. Četiri veoma tanke kriške pilećeg fileta umočiti u mešavinu senfa i meda.

30. Krastavac salata: Iseckati jedan veći krastavac, dodati 2 kriške seckanog crvenog luka i preliti sa 2 kašike jabukovog sirćeta.

31. 15 malih pereca (kupovnih) i 2 kašike krem sira

32. Deblja kriška sira mocarela sa 2-3 čeri paradajza 

33. Mini sendvič sa šunkom: Između dve veoma tanke kriške hleba staviti list šunke po izboru, list zelene salate i malo senfa.

34. Polovina đevreka

35. 4 suve kajsije

Izvor: Pressonline

Često konzumiranje paradajza i drugih vrsta voća i povrća s visokim udelom likopena je u novoj studiji povezano s manjim rizikom obolevanja od raka bubrega.

Inače, likopen je antioksidans odgovoran za boju paradajza, lubenica, grejpfruta i papaje a ranija istraživanja povezala su unos likopena s manjim rizikom za razvoj karcinoma pluća i želuca.

Novi nalazi su prikupljeni tokom poslednjih 20 godina od gotovo 9.200 ispitanica koje su prošle menopauzu.

U proseku su učesnice istraživanja s najvećim unosom likopena imale 45 odsto manji rizik obolevanja od raka bubrega nego ispitanice koje su konzumirale najmanje količine.

Naučnici veruju da je dobijene nalaze moguće objasniti uticajem likopena na smanjenje oksidativnog stresa povezanog s razvojem raka bubrega.

Prema podacima za SAD, rak bubrega je deveti najčešći oblik karcinoma u toj zemlji, oko dva odsto svih slučajeva raka u Americi se odnosi na rak bubrega, prenosi Večernji list.

Izvor: Tanjug

Prođe li mu rok, meso i sladoled svakako bacite, riba neće praviti probleme mada neće biti ukusna, a paradajz bacite samo ako se pojavi plesan ili miris alkohola.

Rokovi na hrani postoje s jasnom namerom zaštite zdravlja ljudi i smanjivanje mogućnosti zaraze bakterijama iz hrane, ali kod nekih namirnica je puno bolje osloniti se na test njuha i boje, jer se može dogoditi da bacimo hranu koja je još dobra. Kampanja Love Food Hate Waste ističe kako se samo u Velikoj Britaniji svake godine baci 7,000.000 tona hrane i pića kojima je istekao rok trajanja, a mogli su se pojesti, piše Dejli Mejl. 

Paradajz 

Ovo ukusno povrće najčešće ne dolazi s deklaracijom, no većina ljudi će baciti paradajz ako se koža smežura. Za razliku od većine povrća, paradajz postaje slađi s vremenom. Čak i ako mesnata unutrašnjost potamni i dalje je dobar, samo treba oguliti kožicu. Znaćete da se pokvario ako se na njihovoj površini pojavi plesan, postanu vodenaste ili pak smrde na alkohol. 

Riba 

Fileti sveže ribe, poput lososa ili tune, mogu ostati sveži nedeljama nakon pakovanja, pod uslovom da su u frižideru. Nakon tog vremena, i dalje se mogu jesti ali neće imati tako dobar okus. Sveža riba ponekad putuje dve do tri nedelje nakon hvatanja do kupca, pa se kod kupovine treba obratiti posebna pažnja. Bela riba treba imati prozirnu i sjajnu kožu, biti bez mirisa i čvrsta ako se pritisne. Osetite li miris sličan amonijaku, ne kupujte ribu jer on dolazi do raspada kiseline u mesu, a najgora je riba koja izgleda zelenkasto. 

Sladoled 

Čak i ako se drži u zamrzivaču, sladoled ima poprilično kratak vek trajanja jer ima visok udeo masnoća u sebi, koje su lako kvarljive. Tri meseca nakon isteka roka izgubit će sav ukus, a najbolje je ne jesti ga čim prođe rok. Pokvareni sladoled možete prepoznati po tamnijoj boji i kiselom ukusu. 

Pašteta i kobasice 

Kod fabrički obrađenog mesa pametno je strogo se držati roka upotrebe, jer u suprotnom može doći do trovanja. Kod obrade meso je izloženo bakterijama poput E.coli i listeriji, a zaraženo meso se može prepoznati po tamnijim delovima. Ako je površina kobasice lepljiva umesto glatka i sjajna, ili je pak poprimila tamniju boju, najbolje je baciti ih. 

Jogurt 

Ovaj mlečni proizvod može se jesti dugo nakon što istekne rok upotrebe, ali samo ako nije bio otvoren. U procesu fermentacije mleko se stabilizuje tako da može dugo da traje, ali ipak ga treba baciti na prvu pojavu buđi, koje se na jogurtu mogu pojaviti u svim bojama. 

Jaja 

Jaja u ljusci stoje u frižideru od tri do pet nedelja, sirovi žumanac od dva do četiri dana, a tvrdo kuvana jaja nedelju dana. Lagano umućena jaja možete čuvati u zamrzivaču do godinu dana. Jaja smestite u najhladniji dio frižidera, ne u deo na vratima. Da biste testirali jaje, stavite ga u posudu s vodom. Ako pluta, tada ga bacite, a ako potone, smete ga jesti. 

Brašno i začini 

Začini poput čilija u prahu i paprike mogu trajati šest meseci duže od isteka roka trajanja ako je na njima označeno da su "pasterizirani parom" ili "zračeni", što znači da su tretirani tako da se u njima ubiju svi mikrobi i žišci. Ti mikroskopski insekti žive na suvim namirnicama poput brašna i začina. Oni se teško mogu videti golim okom, no mogu se primetiti sitne crne tačkice kod stavljanja brašna i začina u hranu. Vidite li ih, bacite namirnice. 

Piletina 

Za razliku od ribe, piletina propada vrlo brzo. Osetite li miris truleži ili kiseline, isperite meso pod vodom i ponovno pomirišite. Ako i dalje ima miris, bacite ga. Generalno, opasno je jesti piletinu već dva do tri dana nakon isteka roka zbog mogućnosti zaraze salmonelom i sličnim bakterijama. 

Izvor: Novi magazin

Osim što obogaćuje ukus hrane so je sastavni deo našeg tela, ali i života.Ali, osim u kuhinji so možete koristiti i u zdravstvene svrhe. Upoznajte sve blagodati soli i brzo i lako se rešite manjih tegoba.

SO KAO LEK: Sedam neverovatnih upotreba najpoznatijeg začina!

BOL U GRLU: Napravite mešavinu od jedne kašičice soli i 2,5 decilitra vode i mešajte dok se so ne otopi. S ovom tečnošću ispirajte grlo nekoliko puta na dan.

OPEKOTINE U USTIMA: Ako ste pojeli nešto vruće ili ljuto i "ispekli" jezik napravite mešavinu od pola kašičice soli i dva decilitra mlake vode i ispirajte svakih sat vremena.

BOLNE I OSETLJIVE DESNI:  Napravite mešavinu od jedne kašičice soli i jednog decilitra mlake vode i ispirajte na svakih deset minuta. Imate li aftu, so će dezinfikovati ranicu u ustima.

ZUBOBOLJA: Privremeno rešenje pre odlaska kod zubara koje smanjuje bol - ispirajte usta mešavinom od jednog decilitra mlake vode, dve kašike sirćeta i jedne manje kašike soli.

ALERGIJE I UPALE SINUSA: So je spas za iritiranu sluznicu. Zakuvajte dva do tri decilitra vode te dodajte soli toliko da voda bude slana (ne preslana). Čekajte da se ohladi na sobnoj temperaturi, prebacite u bočicu od kapi za nos i dva puta dnevno nakapajte nos. S istom mešavinom možete isprati nos tako što ćete je pretočiti u čajnik, pa nagnite glavu nad umivaonik te ulivajte u jednu pa u drugu nozdrvu. Na kraju ispušite nos.

UBODI INSEKATA: So može da ublaži bol i smanji otok prilikom uboda pčele, ili nekog drugog insekta. Od soli i vode napravite gustu smesu. Nanesite je na mesto uboda, ostavite da tako stoji dok se so potpuno ne osuši. So će smiriti iritaciju na koži i smanjiti bol.

BOLNE I NATEČENE NOGE: Napravite kupku za noge koja će smanjiti otekle noge i zglobove, i odmoriti ih. U lavor ulijte toplu vodu i dodajte četiri kašike soli i nekoliko kapi eteričnog ulja lavande, nane ili eukaliptusa. Zadržite noge u ovoj mešavini oko pola sata.

Izvor: Zadovoljna.hr

Miris pržene slanine svakako otvara apetit, a naučnici su pokušali da pronađu odgovor na pitanje šta se krije iza tog opijajućeg mirisa.

Rastu li vam zazubice već pri samoj pomisli na pečenu slaninu? Upravo je to jedan od najzavodljivijih mirisa hrane kome retko ko može odoleti. To uopšte ne iznenađuje, kažu naučnici iz American Chemical Society koji su u novom istraživanju otkrili šta se krije iza tog divnog mirisa pečene slanine.

Tajna mirisa slanine krije se u mešavini šećera i aminokiselina, što se naziva Majlardova reakcija. Naime dok se slanina greje u tiganju, šećeri iz slanine reaguju s aminokiselinama, a to zajedno s  razgradnjom masti dovodi do proizvodnje čak 150 jedinjenja koji  uzrokuju nastanak poznatog i jedinstvenog mirisa pečene slanine.

U istraživanju su naučnici pokušali da otkriju koja to jedinjenja daju miris pečenoj slanini, upoređujući ih s aromama koje nastaju pečenjem svinjskoga buta, piše compoundchem.com. Tokom istraživanja meso se prvo pržilo, zatim mlelo, a potom je poprskano azotom kako bi se skupila organska jedinjenja koja su bila oslobođena. Prikupljena jedinjenja su nakon toga propuštani kroz plinsku kromatografiju i maseni spektrometar kako bi se identifikovali.

Skupljena jedinjenja potiču iz pomenute Maillardove reakcije u kojoj se šećeri razgrađuju s aminokiselinama usled zagrevanja. Druga jedinjenja u slanini nastaju zahvaljujući razgradnji masti. U slučaju dimljene slanine nitrit korišten u procesu sušenja može reagovati s masnim kiselinama i mastima prisutnima u slanini za vreme zagrevanja, što pak dovodi do većeg postotka jedinjenja koji sadrže azot nego u standardnom svinjskom mesu.

Tokom istraživanja naučnici su zaključili da su u slanini i u svežem svinjskom mesu u velikim količinama prisutni ugljenovodici, alkoholi, ketoni i aldehidi. Takođe su otkrili da se neka jedinjenjanalaze isključivo u slanini, a sve ukazuje na to da oni igraju važnu ulogu u kreiranju njenog mirisa.

Sva ta jedinjenja sadrže azot, a naučnici su otkrili da nijedan od njih sam po sebi nema prepoznatljiv miris slanine, već kombinacija jedinjenja kreira komu teško ko može odoleti.

Izvor: tportal

Trendovi u dijetama se stalno menjaju, ali neki mitovi nastavljaju da žive. Iako smo prethodnih godina od niskomasne ishrane prešli na onu koja izbacuje ugljene hidrate, a oni koji su zaobilazili mlečne proizvode sada beže od glutena, neistine i laži nastavljaju da žive iz dijete u dijetu. Pogledajte koje su to najopasnije laži, i zašto ne treba u njih da verujete.

 Svake godine imamo neku novu dijetu, ali ove neistine nastavljaju da žive

1) NE SMETE DA JEDETE POSLE SEDAM SATI UVEČE

Jednostavno ne postoji neko univerzalno vreme u koje bi svi trebalo da prestanu da jedu. To je sve individualno, jer ljudi ustaju i ležu u krevet u različito vreme. Na primer, Amerikanci generalno večeraju prilično rano u odnosu na druge nacije, a opet važe za jednu od najdebljih populacija. Osim ako osoba nema neki poremećaj, koji zahteva unošenje hrane u tačnim i preciznim intervalima, ne bi trebalo da se opterećuje satom već time kako se oseća. Naravno, to ne znači da treba da pojedete hamburger u krevetu, a zatim da se okrenete na stranu i zaspite. Vodite računa šta jedete i u kojoj meri, ali ne opterećujte se satom.

2) OD UGLJENIH HIDRATA SE GOJITE I NISU VAM POTREBNI

Ovo je zausta opasan mit u koji, nažalost, mnogo žena veruje. Sa izuzetkom specifičnih dijeta, koje se daju iz medicinskih razloga, izbacivanje ugljenih hidrata iz ishrane može da bude jako opasno. Naime, kada ih ne jedemo, naše telo ne može da funkcioniše optimalno. Samo mozak koristi oko 130 grama ugljenih hidrata dnevno, a ovo gorivo nam je potrebno i za proizvodnju serotonina. A ovi molekuli su nam posebno potrebni ako se bavino nekom vrstom fizičke aktivnosti, jer predstavljaju glavni izvor energije. Dakle, žitarice od celog zrna i voće bi trebalo da se nađu svakodnevno na vašem meniju, a proste šećere možete slobodno u potpunosti da izbacite.

3) PALEO DIJETA JE IDEALNA JER ZAHTEVA DA SE HRANIMO KAO NAŠI PRECI

Ova dijeta podrazumeva da se jede samo hrana koju su jeli i naši preci

Paleo dijeta podrazumeva da jedemo kao pećinske žene. To podrazumeva da se jede samo hrana koja može da se ulovi, upeca, uhvati ili skupi, kao što su meso, riba, školjke, jaja, povrće, korenje i voće. Ne jedu se namirnice kao što su zrna, mleko, mahunarke, so i šećer. I dok biste bez soli i šećera mogli slobodno da provedete ostatak života, izbegavanje žitarica od celog zrna, mahunarki i mlečnih proizvodanije dobra ideja. Ako ih eliminišete, mogli biste svoje telo da ostavite bez vitalnih hranljivih materija, koje su bitne jer se bore protiv raznih bolesti.

4) MOŽETE DA SE HRANITE PO KRVOJ GRUPI

Ovakve dijete su ranije bile prilično popularne, a zasnivale su se na tome koje su krvne grupe starije i kako su se hranili naši preci. Tako se predpostavlja da su oni koji imaju nultu krvnu grupu potekli od ljudi koji su lovili, i da im zato najbolje leži meso. Objašnjenje je veoma jednostavno - iako u teriju zvuči lepo, ne postoji ni jedan jedini naučni dokaz da je ovo ispravno.

5) SOKOVI SU ZDRAVI A DETOKSIKACIJA JE NEOPHODNA

Iako vam povremena detoksikacija organizma neće škoditi, jako je bitno da sa time ne preterujete. Naime, jetra i bubrezi predstavljaju naš sistem za detoksijkaciju, koji kod zdravih ljudi savršeno obavlja svoj posao. Oni fantastično otklanjaju toksine iz našeg organizma i bez pomoći sokića. S druge strane, postoje i neki očigledni nedostaci voćnih i povrćnih sokova - nemaju dovoljno masti, proteina, esencijalnih masnih kieslina kao ni vlakana. Ovi hranljivi sastojci su veoma bitni za sveobuhvatno zdravlje i bez njih ne možemo imati izbalansiran obrok. To ne znači da treba da izbegavate zdrave sokove, samo nemojte bazirati ishranu na njima.

6) OD MASTI SE GOJITE

Masti uopšte nisu toliko opasne koliko se veruje, ako nate da razlikujete dobre od loših

Masti, proteini i ugljeni hidrati su podjednako bitni u našoj ishrani, i izbegavanje bilo koje od ovih komponenti može da bude opasno. Organizmu su potrebna sva tri sastojka, pa ako neki ne unostite, može da vam se desi da imate napade gladi, da jedete i kada ste siti i da jedete na nervnoj bazi. Ako unosmo sve što nam je potrebno, ovakvih problema nećete imati. Jedan od najboljih dokaza da su masta zapravo zdrave jeste mediteranska ishrana, u kojoj dominiraju masti (maslinovo ulje, mahunarke, koštunjavo voće i zemenke). Ne samo da je ovakva ishrana dobra za kilažu, već i Grci ređe oboljevaju od srčanih bolesti u odnosu na druge nacije.

7) GLUTEN JE LOŠ ZA SVE LJUDE

Gluten je loš samo za one lude koji su preosetljivi na njega. Za sve ostale, gluten nije ni najmanje opasan niti štetan. Dobra strana ovaklve ishrane jestu u tome što se onda ljudi često hrane zdravije, jedu više voća a površa, ali neprotrebno je izbegavati zdrave žitarice samo zbog glutena. Iako je ovo jedna od najpopularnijih dijeta trenutno, jednostavno nećete imati nikakve koristi od nje, ukoliko niste preosetljivi na gluten.

Izvor: Blic žena

Kora, stabljike i listovi brojnih namirnica, koje uglavnom bacamo, nikako ne spadaju u otpatke jer sadrže zdravije sastojke i od samog ploda.

1. Kora limuna: Kora domaćeg neprskanog limuna izvor je antioksidansa, tačnije bela opna koja okružuje plod. Ona obiluje falvonoidima koji normaliziraju nivo holesterola, a vrlo su delotvorni i kao prirodni čistači organizma. Koru limuna izrendajte i prelijte vodom, ostavite da odstoji par minuta i potom iscedite malo limunovog soka. Za čišćenje organizma preporučuje se piti svako jutro na prazan stomak nedelju dana.

2. Kora luka i belog luka: Većina domaćica priznaće da najčešće korišćeno povrće u gotovo svim jelima čiste od kore ne znajući za blagodati iste. Naime tanka ljuska koja štiti plod belog i crnog luka obiluje kvercetinom, biljnim flavonoidom koji ima snažno antioksidativno i protivupalno dejstvo na organizam. Najbolji način da se iskoriste sve blagodati kore je da je kuvate u supama i varivima, a pre serviranja jednostavno koru uklonite iz jela. 

3. Listići celera: Ovo povrće u svojim listovima krije pravu riznica zdravlja, naime listovi celera sadrže obilje vitamina C i do pet puta veću količinu kalcijuma i magnezijuma nego sama stabljika. Listove možete kuvati u supama, varivima, ili ih dodati u salate i umake.

4. Kora kivija: Nimalo primamljiva ali zdravija čak i od samog sočnog sadržaja, kora kivija je preporučljiva za konzumiranje. Ona naime sadrži do tri puta više antioksidansa od pulpe, te antialergijska svojstva. S obzirom da dlakava površina nimalo ne mami na konzumaciju najbolje je dodati u guste sokove od voća i povrća.

5. Stabljika brokolija: Tvrda stabljika brokolija obično završi odbačena što je velika greška jer obiluje vlaknima. Stoga kod pripreme brokolija u vodu prvo stavite narezanu stabljiku, pustite da prokuva i dodajte ostatak povrća. Stabljiku izrendajte ili narežite na tanke kolutiće i ubacite u sendvič ili salatu, a malo limuna i maslinovog ulja popraviće ukus.

Izvor: Zadovoljna.hr

Slatkoća šećera svima je dobro poznata, a mnogima i potpuno neodoljiva. Ali, šećer ima i svoju tamnu stranu.

Stručnjaci tvrde kako nas šećer truje, a da nismo ni svesni u kojoj količini ga konzumiramo, prenosi RTRS.

Ovu je spisak negativnih aspekata šećera na organizam:

1. Rafinisani šećer vezan je za pojavu niza bolesti, kao što su nesanica, vrtoglavica, alergije, manična depresija, kardiovaskularne bolesti, hipoglikemija, gubitak kose, iritacija kože, kvarenje zuba, gojaznost, dijabetes tipa 2, karcinom debelog creva i gušterače.

Šećer može negativno uticati na promene raspoloženja, promene ličnosti, pojavu razdražljivosti, astmu, artritis, bolesti srca, povišeni holesterol i endokrine probleme.

2. Šećer izaziva zavisnost. Šećer otpušta supstancu nalik opijatu koja aktivira deo mozga zadužen za oseećaj nagrađivanja i uživanja.

3. Jedna limenka soka prosečno sadrži 40 grama šećera, a najveći izvori rafinisanog šećera nisu slatkiši već gazirani sokovi.

4. Konzumacija šećera raste prosečno za jedan odsto godišnje, što je veća brzina nego povećanje svetske populacije ljudi. Proizvodnja šećera raste brže od njegove potrošnje, što ga čini sve jeftinijim proizvodom. U poslednjoj deceniji potrošnja šećera povećala se za 23 odsto.

5. Konzumacija rafinisanog šećera organizmu oduzima vitamin B. Manjak vitamina B uzrokuje simptome kao što su jako lupanje srca, hroničan umor, paranoja, anksioznost, nesanica, problem s koncentracijom, problemi s varenjem, osipi i ponovna želja za slatkim.

6. Brojna hrana u sastavu ima skriven šećer. Kečap, hot-dog, hamburger, peciva za hamburgere, maslac od kikirikija, pomfrit, umaci za testeninu, majonez, razni umaci za salate i brojna obrađena hrana sadrži šećer, čak i ako ukus te hrane nije sladak. Hrana sa niskim udelom masnoća često sadrži šećer radi boljeg ukusa.

7. Rafinisani šećer nema hranljivih vrednosti, ali zato ima mnogo kalorija. Ne sadrži ni vitamine, minerale, enzime, masti i vlakna, jer se sve to izgubi tokom procesa obrade. Šećer troši i kalijum i magnezijum, koji su ključni za zdravlje srca.

8. Uprkos dodatnim kalorijama, istraživanja pokazuju da životinje žive duže konzumacijom obične vode nego konzumacijom vode i šećera. Zbog toga naučnici kažu da je i ništa bolje od šećera.

9. Kako rafinisani šećer utiče na telo? Šećer stvara kiselu sredinu u sistemu za varenje, otapa vitamine i minerale u telu, posebno kalcijum neophodan za kosti i zube. Šećer slabi imuni sistem i uzrokuje preteranu proizvodnju enzima za varenje, što vrlo loše utiče na gušteraču.

Šećer slabi i funkciju jetre, što može dovesti do povećanog krvnog pritiska, problema s kožom i pojave akni. Rafinisani šećer otežava i protok krvi, ubrzava starenje, donosi dentalne probleme, jača bore i ističe suvu kožu.

Međutim, iznenadno i naglo uklanjanje rafinisanog šećera iz ishrane može dovesti do simptoma kao što su umor, depresija, glavobolje i bolovi u udovima, pa je najbolje izbaciti ga iz ishrane postepeno.

izvor: zenskikutak.rs

One su ukusne, one su zdrave, one donose neodoljiv osmeh!

Banana

Možda ne jezgro banane, ali kora sigurno može da vam zube učini beljim. Unutrašnjim delom kore banane izmasirajte zube i desni. Neka to masiranje traje bar dva minuta, a potom zube operite pastom. Nakon što nekoliko dana budete ponavljali primetićete da su vam zubi već blistaviji.

Jagoda

Za jagode i njihovu moć izbeljivanja zuba ste sigurno čuli, a već godinama slovi i za namirnicu koja je pravi prijatelj zdravlju zuba. Naime, u jagodama se nalaze voćne kiseline koje sprečavaju da se na zubima stvore mrlje od hrane i pića.

Jabuka

Sigurno su vam bake i dede pričale kako je jabuka prirodna četkica za zube. I upravu su! Kada žvaćete jabuku njeni komadići se zavlače među zube i desni, a u ustima se stvara nova vrsta pljuvačke koja čisti zube od bakterija i neutrališe kiselinu, pa tako čuva zube od nastajanja karijesa.

Limun

Kiselina iz citrusa, posebno limuna i limete u sebi ima enzime koji ubijaju bakterije među kojima su one koje su krive za loš dah. Takođe limun sadrži kiselinu koja nagriza mrlje koje se od hrane i pića stvore na zubima. Citrusi, takođe, povećavaju izlučivanje pljuvačke koja ispira ostatke hrane i pića koji se nakupe između zuba.

Izvor: prva.rs

Kada je u pitanju zdrava ishrana važe pravila koja se godinama prepričavaju. Ipak, neka od njih i nisu baš opravdana. Pročitajte koja pravila tokom dijete slobodno možete prekršiti jer se njihova istinitost dovodi u pitanje.

Kupovanje isključivo nemasnih proizvoda 

Da li ste se ikada zapitali zašto su niskokalorični biskviti tako ukusni? Odgovor leži u soli i šećeru. Verovali ili ne, ali mnogi „dijetalni“ proizvodi imaju više kalorija nego originalne verzije, zbog većih količina šećera u njima. Obavezno čitajte na poleđini proizvoda tabelu nutritivnih vrednosti. 

Ako nema šećera nema ni rizika 

Samo zato što je određen proizvod bez šećera ne znači da ste bezbedni i da nema puno kalorija. Obično proizvodi koji su „sugar-free“ imaju i više kalorija. 

Ne jedete posle 20h jer nećete moći da sagorite kalorije 

Vaše telo troši kalorije u bilo koje doba dana. Stvar je u tome što ako jedete čips uz televiziju pre spavanja vi zapravo unosite nepotrebne kalorije. Štaviše, nutricionisti kažu da je bolje pojesti zdravu večeru pred spavanje nego otići u krevet praznog stomaka. 

Suzdržavate se da ne jedete između obroka 

Užina je jako važan deo zdrave ishrane. Nekoliko manjih užina između obroka pomoći će vam da održite potreban nivo energije u toku dana. Takođe, užina vam pomaže da se tokom obroka ne prejedete. 

Perete zube odmah nakon obroka 

Voće, posebno pomorandže ili limun, kao i mnoge vrsta pića omekšavaju gleđ. Ako odmah pojurite da operete zube vi ćete zapravo oštetiti zube. Najbolje je sa sačekate minimun pola sata između obroka i pranja zuba. 

Pijete osam čaša vode na dan 

Kada je voda u pitanju univerzalno pravilo ne postoji. Koliko je potrebno piti vode zavisi i od okruženja, vašeg zdravlja, režima ishrane i nivoa fizičke aktivnosti. Optimalna količina vode koju bi trebalo da pijete iznosi minimum dve litre dnevno, savetuju stručnjaci. 

Jedete celer jer ima „negativne kalorije“ 

Povrće bije glas da sadrži „negativne kalorije“, što znači da sagorevate više kalorija nego što ih dobijate konzumiranjem određene namirnice. Nutricionisti kažu da je ovo tačno, ali da celer i slično povrće ne daje dovoljno energije da izgurate dan. Uostalom, koliko celera možete da pojedete na dnevnom nivou? Shvatate da ne možete jesti samo celer. 

Izvor: Super žena

Bez obzira na to koliko je toplo napolju, neke stvari su mnogo ukusnije kad su zamrznute. Ovih pet namirnica spada u tu grupu.

1) BANANE

Oljuštite ih, zamrznite i pojedite. Uživajte u savršeno kremastoj, uskusnoj i mirisnoj poslastici.

2) GUMENE MEDE

Ne znate koliko su dobre zamrznute dok ne probate. Ali trebalo bi da izbegavate verziju bez šećera.

3) GROŽĐE

Smrznuto grožđe je jedna od najukusnijih i najzdravijih poslastica, a pored toga, dugo vas održava i sitim.

4) ČOKOLADNI PUDING

Iako fenomenalno miriše dok je topao, mnogo je boljeg ukusa kada je zamrznut.

5) MANGO

Isecite mango na kockice, stavite ga u plastičnu kesu, pa u zamrzivač da se zamrzne preko noći, a ujutru uživajte u ukusu.

Izvor: Blic žena

Poznato je da sok od pomorandže ima mnogo šećera – 21 gram u jednoj maloj šoljici, međutim, da li je štetniji od gaziranih pića?

1. Mračna tajna u vašoj čaši sunca 

Kada voće oslobodimo kože, pulpe, „mesa“ i drugih delova bogatih vlaknima, ono se svodi na slatku esenciju. To znači da sok od pomorandže ima otprilike istu količinu šećera kao i gazirana pića – oko 5 do 8 kašičica po šoljici. 

Šećeri u čistom, prirodnom soku i šećeri u zaslađenim napicima poseduju mnogo kalorija, tvrdi Navid Satar, profesor metaboličke medicine sa Univerziteta u Glazgovu. 

U svom najnovijem radu objavljenom u žurnalu „Endokrinologija“, Satar ističe da je konzumiranje celog voća povezano sa smanjenim, ili neutralnim, rizikom za dobijanje dijabetesa, dok pijenje voćnog soka povećava taj rizik. 

2. Surova istina 

Vitamin C u soku od pomorandže je dobar za imuni sistem i u pitanju je antioksidans koji štiti ćelije od slobodnih radikala. 

Međutim, neke od njegovih prednosti su preuveličane. Ne postoji studija koja je uspela da zaključi da vitamin C može da izleči prehladu. Pritom, informacije koje se nalaze na soku kupljenom u prodavnici se odnose na količinu vitamina C koja je bila prisutna prilikom pakovanja proizvoda, objašnjava Alisa Hamilton sa Instituta sa poljoprivredu. 

Svaki sok gubi nutrijente tokom vremena, a moderna tehnologija skladištenja drastično je produžila trajanje masovno proizvođenih sokova. Sok sada može da ostane u posebnim rezervoarima i do godinu dana, nakon čega se sipa u kartonsku ambalažu i šalje u prodavnicu, odakle ide u frižider – sve vreme gubeći vitamine. 

3. Zaključak 

S obzirom na povezanost sa dijabetesom i bolestima srca, zbog krajnjeg nedostatka nutrijenata, gazirani sokovi su svakako gori od soka od pomorandže. 

Pojedine osobe preteruju sa unosom soka od pomorandže zbog čega, usled velikih količina šećera u njemu, dobijaju kilograme, izazivaju probleme sa jetrom i povećavaju rizik od dobijanja dijabetesa, tako da je, kao i sa svime ostalim, umerenost ključna, piše Hafington post. 

Izvor: b92

Pogledajte šest dobrih razloga da češće uživate u ukusnom kikirikiju.

Odlično se uklapa u poslastice, savršen je uz omiljeni film i nezaobilazan je uz sportska dešavanja, ali kikiriki je i više od toga. Pogledajte koja su i lekovita svojstva ove ukusne namirnice. 

Snižava holesterol. Iako spada u namirnice sa viskoim sadržajem masti i kalorija, brojne studije su pokazale da kikiriki zapravo može delovati preventivno na srčana oboljenja i sniziti holesterol i trigliceride, i to bez povećanja telesne težine. 

Reguliše nivo šećera u krvi. Istraživanje objavljeno u stručnom časopisu British Journal of Nutrition, pokazalo je da puter od kikirikija ili kikiriki može održati stabilan nivo šećera u krvi tokom dana, ako ste ove namirnice uzeli za doručak. Ovaj pozitivan efekat neće izostati ni ako kasnije u toku dana pojedete ručak bogat ugljenim hidratima. 

Smanjuje apetit. Spomenuto istraživanje je pokazalo da kikiriki takođe i smanjuje apetit, ali i utiče na povećano lučenje hormona PYY koji izaziva osećaj sitosti. 

Sadrži "dobre" masti. Pored toga što pozitivno utiče na gubitak suvišnih kilograma, kikiriki je namirnica bogata takozvanim "dobrim" mastima, koje pozitivno utiču na zdravlje srca, ali i celokupno zdravlje. 

Povećava koncentraciju i sposobnost pamćenja. Kikiriki sadrži dosta vitamina B3, niacina, koji je, pored brojnih lekovitih svojstava, poznat i po tome što pomaže normalno funkcionisanje mozga i povećava sposobnost pamćenja, odnosno memorije. 

Sadrže lekovite nutritijente. U svakom zrnu kikirikija se nalazi mnogo hranljivih sastojaka, koji deluju pozitivno na vaš imunitet i opšte zdravlje. Kikiriki sadrži jedinstvene bioaktivne sastojke koji deluju kao antioksidanti i deluju preventivno na mnoge bolesti. Bogat je vitaminima B1 i B3, E, magnezijumom, cinkom, gvožđem, kalcijumom, manganom... 

izvor i foto: stvar ukusa

Da li volite da jedete hot dog sa puno kečapa i senfa? Iako to možda vama prija, vašem telu svakako ne prija. Zašto? Pogledajte kako viršle negativno utiču na vaš organizam i na celokupno zdravlje.

1) UTIČU NA STVARANJE SALA

Viršle svakako nisu nešto što bi vam preporučio nutricionista jer imaju puno kalorija. U kombinaciji sa belom kiflom, dodajete još 100 kalorija koje se direktno pretvaraju u salo na vašem stomaku.

2) PUNE SU SOLI

Sve vrste viršli su pune natrijuma i masnoća. Ne postoji nešto što se može smatrati zdravim hot dogom, ne samo zbog toga što jako goji, već zato što njima unosite velike količine natrijuma u organizam što uopšte nije zdravo.

3) PILEĆE VIRŠLE NISU ZDRAVIJE

Ako se opredelite za pileće ili ćureće viršle jer mislite da imaju manje masnoća, možda ste u pravu, ali svakako morate biti oprezni, jer proizvođači obično umesto masnoće u viršle dodaju so. Recimo, ćureće viršle imaju 2 grama zasićenih masnoća i 99 kalorija, ali imaju 500 mg soli, dok pileće imaju čak 600 mg soli, što je  gotovo trećina preporučenog dnevnog unosa. Još ako dodate kečap, senf i majonez, količina unete soli se još uvećava.

4) PUNE SU NITRATA

U viršle se najčešće dodaju nitriti i nitrati, aditivi koji produžavaju rok trajanja ovih namirnica. Povećan unos natrijum nitrata se povezuje sa većim rizikom od dobijanja kancera.

5) NISU ORGANSKOG POREKLA

Vrlo je teško naći viršle koje su napravljene od mesa organski uzgajanih životinja koje nisu primale antibiotike ni hormone. 

6) LOŠE SU ZA TRUDNICE

U viršlama se često razvija bakterija listerija koja prouzrokuje stvaranje bolesti listerioze. Ovo oboljenje može da dovede do pobačaja, rađanja mrtvih beba, kao i mnogih drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.

Izvor: Žena blic

Ovo su četiri vrste semenki koje bi trebalo da konzumirate što češće...

Semenke lana

Semenke lana bogate su proteinima, vlaknima, alfa linolenskom kiselinom (ALA), omega 3 masnim kiselinama. Bore se protiv slobodnih radikala, poboljšavaju probavu i kardiovaskularno zdravlje. 

Semenke bundeve

Odličan izvor vitamina E, cinka i mangana. Semenke bundeve sadrže i retke antioksidanse. Jedna kašika semenki budeve sadrži 4,7 mg mononezasićenih masti koje smanjuju loš i povećavaju dobar holesterol. Semenke budeve jačaju imunutet i regulišu nivo insulina. 

Semenke susama 

Bogate su kalcijumom, magnezijumom i bakrom. Povećavaju nivo vitamina E u telu, poboljšavaju zdravlje srca i jačaju imunitet. Studije su pokazale da mogu da smanje rizik od multiple skleroze. 

Semenke suncokreta 

Sadrže dobre masti, odnosno mononezasićene i polinezasićene masti. Bogate su vitaminom E, te su dobre za kosti jer su dobar izvor kalcijuma.

Izvor: Super žena

Često možete da čujete da je dobro da se jede povrće i voće raznih boja i da je bolje da ima što više boje. Ali boja je samo jedan od indikatora hranljivosti. Povrće bele boje može biti podjednako dobro. Ovo belo povrće sadrži neophodne hranljive materije  kao što su kalijum, magnezijum i vlakna.

 1) KARFIOL

 Karfiol, kao i drugo povrće iz njegove porodice (brokoli, kupus, prokelj), sadrži jedinjenja sumpora. Ta jedinjenja doprinose borbi protiv raka, jačanju koštanog tkiva i održavanju zdravlja krvnih sudova.

 2) PEČURKE

 Pečurke imaju malo kalorija, nemaju masti, nemaju holesterol, nemaju gluten, imaju veoma malo natrijuma, a bogate su selenom, kalijumom, riboflavinom, vitamin D i vitaminom B3.

Pečurke su dobre i zato što su ukusne, a pomažu vam u mršavljenju.

 Pored toga, dobar su izvor retkog ukusa koji se zove umami, koji je jedan od pet osnovnih ukusa, pored slatkog, kiselog, gorkog i slanog.

3) BELI LUK

 Za beli luk se veruje da može da podstakne rast dlaka, učini da bubuljice nestanu i da nas drži podalje od gripa i prehlade. Njegova antioksidantska svojstva poboljšavaju imunitet, a kako biste na najbolji način iskoristili alicin, aktivnu hemikaliju belog luka, iseckajte ga i ostavite malo da odstoji pre nego što ga skuvate.

 4) CRNI LUK

 Crni luk je veoma zdrav, a kvercetin, hemiklaija koja se nalazi u luku, dobra je protiv zapaljenja, a može da olakša i neprijatnosti koje izaziva artritis. Pored toga, kvercetin se povezuje i sa manjim rizikom od razvijanja raka, manjim rizikom od srčanih bolesti i dijabetesa i boljim imunitetom.

5) KROMPIR

 Beli krompir obezbeđuje dosta vlakana i mnogo više kalijuma nego bilo koje drugo povrće ili voće. Jedan neoljušteni pečeni krompir srednje veličine sadrži 163 kalorija, neverovatnih 940 miligrama kalijuma i 3,6 grama vlakana. Banana, koja je, isto tako bele boje, sadrži 422 miligrama kalijuma i 3,1 grama vlakana. Krompir sadrži i vitamin C, vitamin B6 i magnezijum, kao i mali broj viskokvalitetnih proteina.

Svakodnevna konzumacija kuvanog pasulja povezana je sa nižom koncentracijom takozvanog lošeg (LDL) holesterola u krvi.

Kanadski naučnici iz bolnice Sent Majkls (St. Michael's Hospital) u Torontu su na osnovu praćenja 1.037 ispitanika izračunali da je svakodnevnu konzumaciju kuvanog pasulja ili drugih mahunarki moguće povezati s pet odsto manjom koncentracijom LDL holesterola u krvi. 

Učesnici istraživanja su se te ishrane pridržavali u prosečnom trajanju od šest sedmica, piše portal Pliva. 

U stručnom časopisu "Canadian Medical Association Journal" se dodaje da je većina ispitanika bila srednje životne starosti, a mahunarke su u pogledu kontrole lošeg holesterola bile nešto efikasnije kod muškaraca. 

Istraživači objašnjavaju da veći udeo pasulja i drugih mahunarki u ishrani rezultira smanjenjem konzumacije namirnica s većom količinom masti ili većim glikemijskim indeksom. 

Uz to, mahunarke su dobar izvor vlakana, proteina biljnog porekla, vitamina i minerala.

Izvor: Tanjug

Proleće i leto je pravo vreme za laganu hranu. Niko ne želi onaj osećaj težine u stomaku dok napolju sija sunce. Lepe vesto su da je kuvanje laganih obroka veoma jednostavno, kada jednom naučite osnove. Uz ove veoma jednostavne savete možete svako jelo da učinite manje masnim i kaloričnim, a da pritom ono ne izgubi na ukusu.

 Pravi saveti za laganu hranu

ULJE ZAMENITE SOSOM OD JABUKA

Napravite jednostavan sos od jabuka, cimeta, šećera u prahu i malo margarina ili putera. Ovaj sos može da vam bude idealna zamena za ulje kod slatkih kolača. Mafini, torte i kolači će imati jako lep ukus i mekoću, a pritom ćete uštedeti i do 225 kalorija i 28 g masti. I to sve na samo dve kašike ulja.

OKANITE SE PUNOMASNOG MLEKA

Na 30 g punomasnog mleka, dobijete 1 g zasićenih masti. Zato sve mlečne proizvode koji sadrže puno masnoća zamenite manje masnim proizvodima. To neće promeniti ukus niti teksturu onoga što mesite, a napraviće veliku razliku u kalorijskoj vrednosti.

I POVRĆE MOŽE DA BUDE ZANIMLJIVO

Ako želite da jede zdravo i dijetalno, to ne znači da ste osuđeni na bareno i kuvano povrće, koje može da bude bezukusno. Nasuprot tome, grilovano povrće može da bude jako ukusno, pogotovu ako dodate neke začine koje volite. I, što je najbolje, ako imate teflonski tiganj, ne morate da koristite ni kap ulja.

PROMENITE BRAŠNO

Optimalno bi bilo da u potpunosti pređete na brašno od celog zrna pšenice, ali za početak možete u svaki recept da bar polovinu belog brašna zamenite crnim. Ovo neće napraviti veliku razliku u ukusu, a jelo će biti mnogo ukusnije. Kasnije možete da eksperimentišete i sa drugim, zdravijim brašnima - ovsenim, ražanim, heljdinim...

UDVOSTRUČITE NISKOKALORIČNE NAMIRNICE

Ovo je verovatno najjednostavniji način da umanjite kalorijsku vrednost hrane - ubacite više niskokaloričnim namirnica. Na primer, dodajte puno povrća u omlet. Ovako ćete dobiti više hrane, osećaćete se punije, a nećete povećati količinu masti niti kalorija. Takođe, ovo će vašem obroku dodati puno vlakana, koja su jako zdrava za čišćenje organizma.

Izvor: Blic žena

Sokovi od voća i ovrća savršen su način da započnete dan, a pritom su i i dealan saveznik u borbi protiv prolećne lenjosti. Vitamini i druge hranljive materije iz ovih sokova brzo se apsorbuju, podižu imunitet i sveobuhvatno su zdravi za ceo organizam. Pogledajte koji su to najbolji sokovi, koje možete da spremite još danas.

Super zdravi prolećni sokovi

SOK OD LJUBIČASTOG KUPUSA

Ovaj sok je jako ukusan, prepun je vitamina C i vizuelno je lepe lila boje. Trebaće vam 2 šolje ljubičastog kupusa, 3 stabiljke celera, 1/2 limuna, 2 šolje iseckane kruške. Jednostavno sve ubacite u blender, dodajte vode po potrebi i napravite zdav i lep sok. Ne samo da je pun vitamina, već i odlično čisti.

ČUDESNI ZELENI SOK

Zeleni sokovi su poznati kao najzdraviji, a ovaj sok nije samo prava vitaminska bomba, već će vas svojim osvežavajućim ukusom razbuditi o tren oka. Trebaće vam 1 manja glavica celera, 1 krastavac, 2-3 veća lista kelja, 1 limun, 1 kašika svežeg izredanog đumbira, 1/2 šolje sitnog prokelja, 1 šolja peršuna i 2 kruške. Postupak pripreme je, kao i uvek, isti. Šta treba da se uljušti, oljuštite, sve dobro operite pa stavite u bledner. Čudesni zeleni sok je dobar za liniju, ali i za kosu i kožu.

SOK OD ŠARGAREPE

Kada prvi put napravite ovaj sok, bićete iznenađeni kako divni i jaku boju ima. Ovo je ujedno i idealan način da se pripremite za leto, jer je karoten sjajna stvar za leto i za sunčanje. U blender stavite 5-6 oljuštenih i iseckanih šargarepa, 1 krastavac, 1 jabuku, 1 ceo limun (bez kore) i manje parče svežeg đumbira. Po želji možete da dodate i malo nara za još jaču i lepšu boju.

SOK ZA ČIŠĆENJE OD GREJFRUTA

Sjajan sok za ubrzavanje metabolizma, i posebno je dobar za one koji žele da smršaju pred leto. Ako ovaj sok dodate u jutarnju rutinu uz kafu ili čaj, učinićete veliku uslugu svom organizmu. Veoma se lako pravi i ne zahteva mnogo sastojaka. Jedan veći crveni grejfrut, 2 stabiljke celera, šaka jagoda i šaka naseckanih stabiljki komorača - to je idealna kombinacija. Sve stavite u blender, pa onda uživajte u osvežavajućem ukusu ovog zdravog napitka.

ZELENI SOK ZA VEČE

Ako želite da umesto večere unesete nešto zdravo, probajte ovaj zeleni sok. On je, zahvaljujući zelenišu, odličan borac protiv kiselosti organizma. Neće vam pasti teško na želudac, a ipak će vas zasititi. Trebaće vam jedna šaka svežeg graška, 1 šolja mladog spanaća, 2 velika lista blitve, 1 zelena jabuka, 1/2 limuna, 1/2 krastavca. Ovaj sok je zelen, da zeleniji ne može da bude. A do sada već sigurno znate da zele znači zdrav.

Izvor: Žena