Neko bi rekao da su votka, pa i viski možda najpopularnija žestoka pića, međutim, reč je o sodžuu, tradicionalnoj “žestini” kojom se časte stanovnici Južne Koreje. 

Jinro sodžu našao se na međunarodnoj zvaničnoj listi najbolje prodavanih alkoholnih pića širom sveta, budući da je u ovoj godini u barove širom sveta isporučeno 65 miliona devetolitarskih pakovanja ovog alkohola. To je tri puta više od popularne votke Smirnov. 

Sodžu se sada prodaje u 80 zemalja, a tome je doprinela i popularnost korejske superzvezde Psaja, koji ne samo da je proglasio sodžu svojim najboljim prijateljem, nego je “pozajmio” i svoje prepoznatljive naočare za više kampanja proizvođača Čamisul. 

Osim toga, Južna Koreja je zemlja u kojoj se popije najviše alkohola po glavi stanovnika, a gotovo 97 odsto tržišta žestokih alkoholnih pića čini sodžu. 

Sodžu je deo korejske kulture još od 14. veka, kada su mongolski osvajači naučili domaće stanovništvo da destiluju. Današnje sorte imaju oko 45 odsto alkohola. 

Sodžu, koji se pravi od pirinča, odlično ide uz tradicionalnu korejsku hranu kao što su teokpoki (pirinač i riblji kolačić) ili usoljeni račići. 

Pije se često i sa jokbalom – svinjskim papcima kuvanim i začinjenim u zanimljivoj supi, kao i uz bosamu – svinjetinu kuvanu na pari, umotanu u list crvene salate sa belim lukom, papričicama i kimčijem (korejski kiseli kupus). 

Ako niste ljubitelj „žestine“, možda će vam biti interesantnija kombinacija piva sa sodžuom, a proces mešanja naziva se „proizvodnja“. 

Ključno je poznavati proporcije, a najpopularnija je 30 odsto sodžua i 70 odsto piva.

U drevna vremena alkohol je gotovo isključivo služio kao “karta” za religiozne rituale. Ipak, hedonističko društvo kog smo deo, sada je promenilo njegovu ulogu.

Gotovo svaka zemlja na svetu ima specifične navike u ispijanju alkohola. Dok neke sasvim izbacuju alkohol (Saudijska Arabija), druge ga uključuju u sve aspekte življenja (Australija). 

Predstavljamo vam deset zemalja sveta u kojima se količinski popije najviše alkohola:

10. Francuska (Vino)

Kada Francuzi piju, to je uvek vino i to za vreme obroka. Vino prati njihove duge ručkove i večere, ispresecane cigaretama i razgovorom, što je možda razlog zbog kog zadržavaju vitku figuru.

9. Italija (Vino)

Kao i kod Francuza, vino i hrana važan su deo italijanske kulture. Vino je deo njihovog nasleđa i smatra se običnim pićem, pa ovde nećete naći ljude koji “mućkaju” i “njuškaju” svoje čaše, kao što je to slučaj u ostatku Evrope i sveta. Takođe, uvek piju lokalna vina, ukoliko ne uživaju u nekom posebnom aperitivu.

8. Češka (Pivo)

Češka je mnogo uložila u svoju pivopijsku tradiciju. Ovde se piju lageri i pilsneri, a nedavna ograničenja prodaje žestokih alkoholnih pića, vezana je za povećan broj slučajeva trovanjem alkoholom, što je samo dodatno povećalo prodaju piva. 

Nimalo slučajno, lokalna piva odlično se slažu sa tradicionalnim češkim specijalitetima.

7. Australija (Pivo i vino)

Kada je Australija na samom početku bila kontinent zatvorenika, rum je bio glavna valuta, kažu legende. 

U skladu s tim, opijanje je bilo uobičajeno, a danas je pretvoreno u glavnu društvenu aktivnost. U Australiji je znak lošeg ukusa ukoliko pijete sami, što znači da u društvu i danju i noću možete uživati u omiljenom piću.

6. Danska (Sve)

U Danskoj sva pića imaju svoje mesto. Među njima nema favorita. Niske cene i opušten odnos prema opijanju čine vinarije, koktel barove i pabove prepune od “jutra do sutra”.

5. Nemačka (Pivo)

U Nemačkoj pivo i voda koštaju gotovo isto. Pšenična piva ovde su specijalitet, a ona su i povod zbog kog mnogi odlaze na Oktoberfest.

4. Rusija (Votka)

Votka je Rusima “u krvi”. Loša strana ove navike su problemi koje izaziva alkoholizam. Tako u ovoj zemlji jedan od pet muškaraca umre od zdravstvenih komplikacija izazvanih alkoholizmom.

3. Engleska (Pivo)

Englezi su čuveni po tradiciji ispijanja alkohola, a čuveni pabovi samo su doprineli toj reputaciji. Zato i ne čudi što su alkoholizam i ciroza jetre u porastu.

2. Finska (Votka)

Kao i Rusi, Finci se sa surovim zimama suočavaju tako što piju mnogo votke. Ovde je zimi gotovo stalno mračno, zbog čega piju i više nego Rusi.

1. Irska (Pivo)

Irci su zauzeli neslavno prvo mesto. U irskoj kulturi opijanje je sasvim prihvaćeno kao tradicija. Na kraju krajeva, ovde je izmišljen Dan svetog Patrika i irska kafa.

Malo ljudi zna šta vole da jedu i šta jedu najmoćniji ljudi sveta. Da li vrhunski kuvarski delikatesi posluženi u pravom trenutku predsednicima, kraljevima i šeicima mogu da prekroje sudbinu sveta – to je nešto što bi definitivno trebalo da zna ova ekipa - "Le Club des Chefs des Chefs".

Klub kuvara nad kuvarima osnovan je pre 35 godina, sastaje se jednom godišnje i njegovi članovi tada dele tajne recepte i savete za večere i privatne zabave državnika. 

Dobar obrok smanjuje tenzije 

Ako je Vinston Čerčil bio u pravu kad je rekao da "stomak vlada svetom", onda je ovogodišnji sastav od 27 kuvara ta šačica koja može da utiče na puno odluka od vitalnog značaja za našu planetu. Jer ipak je njihova hrana ta koja utiče na raspoloženje, opuštanje i zabavu svetskih čelnika pre važnih sastanaka na kojima potpisuju bitne sporazume i ugovore. 

Kulinarske žudnje... 

Susret najboljih kuvara u svetu ove godine održan je u Parizu. Velikih 27 kuvara je novinarima otkrilo neke od strogo čuvanih tajni kuhinja Bele kuće, Kremlja i Jelisejske palate. 

Na primer, Vladimir Putin je jedini šef države koji ima svog ličnog probača hrane – on jede apsolutno sve pre svog šefa. 

Američki predsednik Barak Obama, ne voli cveklu i ne želi je na jelovniku Bele kuće. Francuski predsednik Fransoa Oland nikada nije jeo - artičoke. Nikola Sarkozi nije jeo nikakve sireve. Nemačka kancelarka Angela Merkel, obožava francusku kuhinju i često zbog obroka leti do Pariza. 

Kuvari koji mogu da promene svet 

Članovi ovog ekskluzivnog kluba svojim idejama mogu dosta da utiču na atmosferu i raspoloženje velikih vođa, pa su tako za sastanak između Olanda i Merkelove, koji je obeležio 50. godišnjicu (1962) francusko-nemačkog pomirenja, francuski kuvari odlučili da pripreme isti jelovnik koji je bio na službenoj večeri Šarla De Gola i Konrada Adenauera kada su potpisali Ugovor o prijateljstvu. 

Između ostalog, poslužili su pečenu govedinu i makarone s malinama.

Osim božanstvene hrane, mašine za espreso i novina, Italijani su svetu predstavili još jedan genijalan izum.

Pivara proizvođača čokolade, Pjetra Napoleonea i Emanuele Lorenci, služi prvi na svetu namaz od piva pod nazivom Bira splamabile. 

Uz pomoć znanja iz oblasti hemije Naopoleone i Lorenci zgusnuli su pivo u kremasti glatki namaz u dva ukusa – Greta svetli i Omid tamni sa 40 odsto piva. 

“Jedan je delikatan, a drugi ima intenzivniju aromu i jači ukus”, rekli su za Magazin "Itali". 

“Ovo nije prvi put u Italiji i Evropi da neko pokuša da napravi čvrsto pivo, ali mislim da dosadašnji eksperimenti nisu bili uspešni, zbog kombinacije sastojaka. Verujemo da smo pronašli pravu formulu za proizvod vrhunskog kvaliteta. Za nas, ovo je budućnost”, kaže Klaudio Lorencini iz pivare Alta kvota, koja služi ovaj namaz, a u planu je i njegov izlazak na šire tržište. 

Izumitelji preporučuju da se jede sa tostom uz sireve, ali može da posluži kao punjenje za pite i kolače.

Trećina odraslih ljudi na svetu ima višak kilograma ili je čak klinički gojazna.

Svetska “epidemija” zahvatila je 1,46 milijardi stanovnika naše planete koji imaju indeks telesne mase veći od 25. 

U Velikoj Britaniji 64 odsto odraslih pripada ovoj kategoriji i u većem su riziku od srčanog udara, šloga, kancera, dijabetesa i drugih zdravstvenih problema. 

U zemljama “Trećeg sveta” broj osoba sa viškom kilograma učetvorostručio se od 1980. godine. Za razliku od njih, broj stanovnika razvijenih zemalja koji kubure s kilažom povećao se 1,7 puta tokom istog perioda. 

Istraživanje je sproveo Overseas Development Institute koji takođe upozorava na zdravstvene rizike koje nosi ovaj trend. 

Istovremeno, pothranjenost je i dalje problem za stotine miliona ljudi. 

Preterana konzumacija hrane udružena sa nedostatkom fizičke aktivnosti daje rast broja gojaznih u razvijenim zemljama, ali i onim u kojima su prihodi na srednjoj vrednosti. 

Severna Amerika, Bliski istok i Latinska Amerika imaju gotovo isti procenat gojaznih kao i Evropa – oko 58 odsto. 

Severna Amerika sa 70 odsto stanovništva sa viškom kilograma je i dalje na prvom mestu, ali je sustižu Australijanci i stanovnici juga Latinske Amerike sa po 63 procenta. 

Autor studije dr Stiv Vigins kaže da osobe sa višim prihodima imaju veće mogućnosti da biraju hranu koju žele, ali ne menjaju nezdrave navike poput konzumiranja prerađevina. 

Izveštaj navodi primer Južne Koreje koja brine o zdravlju svojih građana intenzivnim javnim kampanjama i edukacijom, a dostupne su i obuke kuvanja tradicionalne, zdrave hrane.

Poznata je izreka da uz jabuku na dan lekar (uglavnom) nije potreban, ali sada su naučnici otkrili još jednu prednost ove lekovite voćke.

Najčešće pripisivani lekovi kod osoba s kardiovaskularnim poteškoćama su statini koji se koriste kod snižavanja nivoa holesterola. Visok nivo holesterola povećava rizik od srčanog udara (infarkta), kao i drugih poteškoća s vaskularnim zdravljem, piše portal Vitamini. 

Posle brojnih istraživanja uočeno je da pozitivni učinci primene tih lekova nadilaze njihove rizike po zdravlje što opravdava njihovo učestalo korišćenje. 

Međutim, razmatrajući značaj ishrane na zdravlje, naučnici Univerziteta Oksford upoređivali su efekat statina i unosa jabuka na zdravlje srca. 

Primenom matematičkog modela, naučnici su izračunali stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u populaciji osoba starijih od 50 godina ako bi uzimale statine ili konzumirali jabuku dnevno. 

Rezultati su pokazali da u proseku unosom statina i jabuke dnevno gotovo podjednako smanjujemo stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. 

Uzimajući u obzir nuspojave statina zaključeno je da je unos jedne jabuke dnevno svakako pobednički izbor. 

Autori studije naglasili su važnost promene ishrane na zdravlje i podstiču unos voća, a takođe ističu da se, ako je propisana terapija za kardiovaskularnu bolest statini, dodatnim unosom jabuka svakako može poboljšati opšte zdravstveno stanje.

Sok od krompira deluje protiv upale, pa se preporučuje osobama koje imaju artritis ili druge upale praćene bolovima. Sok pospešuje cirkulaciju u svim delovima tela.

 Krompir raste na svim meridijanima i deo je ishrane većine ljudi na planeti. Ipak, da li ste znali koliko je zdrav sveži sok od ove namirnice? 

Pravi se jednostavno, tako što se krompir oguli, izrenda i iz sitnih komada iscedi sok. Uvek koristite zrele plodove, koji na sebi nemaju crne fleke, nikako zelene delove, jer oni obično sadrže toksine. 

Sok deluje protiv upale, pa se preporučuje osobama koje imaju artritis ili druge upale praćene bolovima. Sok pospešuje cirkulaciju u svim delovima tela, alkaloidi iz krompira sprečavaju nastajanje kardiovaskularnih bolesti, čak i kancera. Dobar je protiv ekcema i čisti kožu. Može da pomogne i u slučaju da ste odlučili da smršate. Ujutru, pre doručka, a uveče 2-3 časa pre odlaska na spavanje, pijte 100 ml soka od krompira. On nije naročito ukusan, u stvari dodir jezika sa njim može da bude neprijatno iskustvo, pa bi bilo dobro da mu dodate malo meda ili drugi sok, na primer od šargarepe. 

Dr Pol Hajder, svetski poznati autor čije se knjige o zdravlju i antistres programima prodaju širom sveta, otkriva još prednosti ovog napitka. Trebalo bi da ga koriste oni koji imaju giht, jer može da napravi čudo kao lek. Osim toga smanjuje i holesterol, deluje i kao sredstvo za detoksikaciju, u Japanu i nekim drugim delovima sveta sa velikim uspehom koristi se za tretiranje osoba obolelih od hepatitisa. 

Neke studije su pokazale da krompirov sok daje odlične rezultate u lečenju dijabetesa, snižavanja previsokog krvnog pritiska, bolesti bubrega i pankreasa. Crveni i ljubičasti krompir sadrži velike količine antocijana, koji sprečava rast ćelija raka, a žuti i narandžasti zeaksantin koji je važan za vid. 

On je i odlična hrana za osobe koje imaju bolove u želucu, gorušicu, smetnje u varenju. Pun je vitamina A, C, grupe B, sadrži fosfor, kalcijum, gvožđe, kalijum, vlakna i proteine. Vitamin C štiti od raka i srčanih bolesti i uz vitamin B jača imunitet, kalijum održava ravnotežu tečnosti i elektrolita u organizmu i važan je za normalan rad srca... 

Ukratko, ne postoji nijedan razlog zbog kojeg ovom soku ne biste dali šansu.

Možda mislite da dobro kuvate jer znate da koristite biljke i začine. Ipak, veća je verovatnoća da ste napravili jednu od ovih uobičajenih grešaka kuvara amatera.

Vlasnik restorana u kineskom Sečuanu Džonatan Lav je upozorio na najčešće greške. 

Previše začina 

“Puno amatera to radi. I ja sam nekad. Kad sam dobio svoj prvi stalak sa začinima, stavljao sam desetak začina u sve. Tako sam samo zbunjivao nepce. Kasnije sam shvatio da dobra tehnika i sastojci ukusu doprinose mnogo više nego sami začini. Dobar obrok treba imati najviše tri ili četiri različita osnovna ukusa, zajedno sa nekim aromama”, kaže on. 

Nedovoljno vruća rerna 

Ako pečete ili pržite, rerna ili ringla mora biti jako vruća. Za prosečan tiganj trebaće pet do sedam minuta da se ceo pravilno zagreje. 

Mešanje hrane tokom prženja 

“Većina ljudi prženje doživljava kao jednostavno kuvanje nečega na visokoj temperaturi. Ali to nije tako. Ideja je da ispržite hranu, ne da je parite, a to znači konstantno prevrtanje hrane ‘bacanjem’, a ne mešanje varjačom” 

Ne koristite termometar 

“To uglavnom rade svi kućni kuvari. Kad god me pitaju zašto pečenje nije ispalo onako kako je trebalo, pitam ih da li su koristili termometar. U 99% slučajeva kažu da nisu” 

Previše tečnosti tokom dinstanja 

“Video sam da ljudi tokom dinstanja dodaju toliko vode ili vina da meso potpuno pliva. Ne , nemojte to raditi! Postoji razlika između dinstanja i kuvanja” 

Dodavanje sastojaka u pečenje na osnovu ukusa, a ne hemijskog sastava 

“Nikad ništa nemojte dodavati u pečenje osim ako niste potpuno upoznati ne samo sa ukusom, nego i hemijskim svojstvima. Super je eksperimentisati , ali na edukovan način” 

Dodajete previše šećera kako biste zgusnuli sos 

“I ovo radi puno ljudi, pretpostavljam zbog nestrpljivosti. Za gušći sos treba najviše dve, tri kašike šećera po šoljici tečnosti, i to samo ako tečnost već ne sadrži proteine ili nekakve emulgatore. Treba vremena da skrob učini svoju čaroliju. Ako dodamo previše skroba, dobićete bljutav, zrnasti i neukusan sos” 

Doručak je najvažniji obrok u toku dana, pa je zbog toga važno da napravimo najbolji izbor namirnica.

Jaja. Ova namirnica sadrži 13 korisnih hranljivih sastojaka, uključujući i važne proteine. Takođe, žumanca su bogata vitaminom B, koji je veoma važan za pamćenje, a sadrže i lutein i zeaksantin, koji povoljno utiču na zdravlje očiju.

Kafa. Iako će previše kafe svakako nepovoljno utičati na zdravlje, jutarnja šolja ovog napitka sadrži optimalan nivo antioksidanata. U umerenim količinama, kafa povoljno utiče na zdravlje srca i mozga. Takođe, može zaštiti organizam od nastanka kancera i dijabetesa tipa 2.

Banane. Ovo popularno južno voće je često nepravedno svrstavano u grupu visokokaloričnih namirnica koje bi osobe na dijeti trebalo da izbegavaju. Međutim, banane su savršen izbor za doručak, s obzirom da sadrže dosta hranljivih materija. Bogate su vlaknima, vitaminom C i kalijumom, a ova kombinacija je savršena za održavanje optimalnog krvnog pritiska.

Grejpfrut. Još jedan odličan izvor vitamina C i kalijuma je citrusno voće. Istraživanje koje je sprovedeno na Skrips klinici u San Dijegu je pokazalo da konzumiranje pola grejpfruta pre svakog obroka, a naročito doručka, ubrzava gubitak težine.

Bobičasto voće. Za koje god bobičasto voće da se odluičite, obezbedićete organizmu dosta antioksidanata, vlakana i vitamina C i nešto malo kalorija. Neka istraživanja su pokazala da bobičasto voće deluje preventivno na pojavu kancera, a može i usporiti neurološke probleme koji nastaju usled starenja.

Grčki jogurt. Kao i jaja, i grčki jogurt sadrži proteine koji obuzdavaju naš apetit tokom dana. Takođe je i značajan izvor kalcijuma.

Čaj. Zahvaljujući antioksidansima flavonoidima, ljubitelji čaja uživaju u prednostima sastojaka koji ojačavaju imuni sistem i imaju protivupalno dejstvo. Zeleni, crni i beli čajevi, sudeći prema nekim istraživanjima, imaju važnu u ulogu u prevenciji kancera, bolesti srca i dijabetesa. Naravno, sve to važi ukoliko pijete nezaslađeni čaj. Čaj ima sastojke koji izazivaju osećaj budnosti i pomažu nam da se koncetrišemo.

Ovsena kaša. Ova zdrava kaša sadrži dosta vlakana i čini nas duže sitim. Takođe, ovsena kaša može održavati nivo holesterola na optimalnom nivou. Prelijte kašu bananom ili bobičastim voćem i dobili ste savršen hranljivi doručak, bogat proteinima, dobrim ugljenim hidratima i mastima. 

Izvor: stvarukusa.rs