Kada počnemo da pripremamo deserte u kuhinji, često nailazimo na pojmove koji zvuče slično, ali zapravo mogu značiti nešto drugačije.

Slatka pavlaka i šlag se često pominju u istom kontekstu, ali s malim razlikama. Nezaobilazni su pri pripremanju kolača, ali mnogi ih mešaju - znate li u čemu je njihova razlika?

Slatka pavlaka je mlečni proizvod koji se dobija mešanjem mleka, šećera i guste pavlake. Najvažnije o slatkoj pavlaci je da sadrži oko 30 odsto mlečne masti, što je čini prilično bogatom i kremastom.

Što se tiče kalorijske vrednosti, slatka pavlaka sadrži oko 200-250 kalorija na 100 grama, u zavisnosti od tačnog recepta i proizvođača.

Slatka pavlaka je veoma svestran sastojak u kuhinji. Osim što se koristi za pravljenje šlaga, može se dodati u razne poslastice, kao što su krem torte, torte, sosevi za voćne pite, ali i kao glazura. Njena bogata tekstura je savršena za kreiranje kremastih slojeva u kolačima ili tortama.

Slatka pavlaka može biti i osnova za pravljenje različitih kremastih soseva, a može se koristiti i u slanim jelima, kao što su sos za testenine ili rižoto.

Šta je šlag?

Šlag je zapravo samo slatka pavlaka koja je prošla dodatni proces – mešanje. Mućenje slatke pavlake brzo dovodi do toga da se vazduh ugradi u smesu, stvarajući laganu, penastu teksturu koja je karakteristična za šlag. Dakle, to je i dalje isti osnovni proizvod, samo u drugom obliku.

Šlag takođe sadrži oko 30 odsto mlečne masti, a kalorijska vrednost ostaje približno ista kao i slatka pavlaka – oko 200 kalorija na 100 grama.

Međutim, ono što je specifično za šlag je to što njegova tekstura omogućava lako oblikovanje, što ga čini savršenim za ukrašavanje torti, torti ili drugih poslastica.

Kada koristiti šlag?

Šlag je obavezan sastojak mnogih deserta, gde je potrebno stvoriti laganu, penastu teksturu. Naravno, najpoznatija upotreba je u pripremi šlaga, kojim možemo ukrasiti torte, kolače, pudinge i pene.

Osim toga, može se dodati raznim toplim napicima, kao što su kafa, kakao ili čak za serviranje uz voćne salate. Jednostavno rečeno, šlag je idealan za sve što treba da bude lagano i prozračno.

Bademovo mleko je ukusna i zdravija alternativa sojinom i kravljem mleku. Lako se pravi i veoma je ukusno. Što duže potapate bademe, bademovo mleko postaje kremastije.

Sastojci za bademovo mleko:

1 šolja sirovih badema
voda za potapanje
3 šolje vode
1 kašika agavinog sirupa, ili više po ukusu
1 prstohvat morske soli

Uputstvo za pripremu:

Stavite bademe u posudu i prelijte sa dovoljno vode da ih pokrije; potopite ih najmanje 12 sati. Ocedite vodu.

U blenderu izmiksajte bademe i 3 šolje vode na niskoj brzini 10 sekundi. Isključite blender na 5 sekundi. Zatim izmiksajte bademe i vodu na visokoj brzini 60 sekundi. Procedite smesu kroz gazu ili vrećicu za orašaste plodove u posudu. Bacite pulpu ili sačuvajte za drugu upotrebu.

Očistite blender i vratite mleko u blender; dodajte agavin nektar i so. Izblendajte mleko dok ne postane glatko.

Izvor: danas.rs

Samo jedan sastojak potreban je da biste napravili maslac poput kupovnog, a pritom ćete dobiti ukusniju verziju i uštedeti više novca.

Nedavno se društvenim mrežama proširio jednostavan recept za maslac koji svako može da napravi kod kuće, a sastoji se od jednog sastojka, slatke pavlake za šlag. Da bi situacija bila još jednostavnija, njegova priprema traje između 15 i 20 minuta.

Za pripremu domaćeg putera osim pavlake za šlag, potreban je i mikser. Olakšavajuća okolnost bila bi ako imate samostojeći mikser, mada nećete dugo miksati ni sa standarnim mikserom.

Sve što treba da uradite jeste da ulijete pavlaku u posudu i miksate na najjačoj brzini između 15 i 20 minuta. Tokom miksanja uočićete nekoliko faza u kojoj se odvajaju sastojci unutar posude.

Iako se na videu u završnom delu navodi da je maslac potrebno dodatno oprati u hladnoj vodi kako bi isprali mlečne ostatke iz maslaca, taj korak možete i preskočiti. Potrebno je samo da ga oblikujete i spakujete u papir za pečenje. Preporučuje se da ga čuvate u frižideru najduže 15 dana.

Za pripremu ove univerzalne marinade treba vam tek nekoliko minuta i nekoliko sastojaka koje već verovatno imate kod kuće.

Jednostavna marinada od belog luka, čiji je ukus savršeno uravnotežen limunovim sokom i obogaćen aromom finih mediteranskih začina, toliko je svestrana da će jednako dobro iću sa svinjetinom, piletinom, tikvicama i tofuom. Idealna je za meso nežnijeg ukusa, pa je zato preporučuju za file, kao i za namirnice koje poput sunđera preuzimaju druge ukuse – kao što su tofu ili tikvice, piše Pun kufer.

Koristite sušene začine kako arome ne bi izbledile, a odabranu namirnicu držite u marinadi u pokrivenoj posudi u frižideru najmanje pola sata, a idealno preko noći. Samu marinadu možete napraviti i do 24 sata unapred.

Od količine sastojaka iz ovog recepta ćete dobiti oko pola šoljice marinade, što će vam biti dovoljno za 600 do 700 g mesa ili za oprilike 450 g tofua ili tikvica koji će je više upiti. Za ekstra puno ukusa tofu i tikvice narežite na manje komade, ali ne preterujte da vam ne bi upadali u žar kroz rešetku.

Marinada od belog luka i limuna – sastojci:

• sveže isceđen sok od 2 limuna
• 4 češnja belog luka, usitnjena
• 1 kašika dijon senfa
• 1 kašika sušenih mediteranskih začina ili mešavine origana, majčine dušice, majorana i nane
• 1/2 kašišičice soli
• 1/4 kašičice sveže mlevenog crnog bibera
• 3 kašike maslinovog ulja

Marinada od belog luka i limuna – priprema:

Pomešajte limunov sok, beli luk, senf, začine, so i biber zajedno u posudi srednje veličine dok se dobro ne sjedine. Dok mešate, polako ulivajte maslinovo ulje dok se ne emulgira.

Dodajte tofu, tikvice, piletinu ili svinjetinu i lagano promešajte. Pokrijte i marinirajte u frižideru najmanje 30 minuta, a najbolje preko noći.

Iako mnogi smatraju da je sir zdrava mlečna namirnica, drugi tvrde da i nije tako zbog dosta zasićenih masti i soli. Ali pošto ima više od 1.500 vrsta sireva, jasno je da taj nutritivni sadržaj može značajno da varira.

Sir je generalno zdrav jer jer to mlečna namirnica bogata hranljivim sastojcima. U siru ima vrlo kvalitetnih proteina, kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, vitamina B. Neke vrste sadrže korisne probiotike koji su dobri za probavu i opšte zdravlje. Međutim, umerenost je i kod sireva ključna, posebno kod punomasnih zbog dosta zasićenih masti.

Koliko sira treba jesti dnevno

Iako ne postoje stroga pravila za konzumiranje sira, porcija dnevno je dobro pravilo. Ta porcija je obično ¼ šolje rendanog sira, 30 g tvrdog sira ili ½ šolje mladog sira.

Na sajtu EatThis izdvajaju najzdravije vrste sireva.

Mocarela

Skoro polovina težine mocarele je voda, pa je najbolja opcija kad su sirevi u pitanju. Toliko vode znači da mocarela ima manje kalorija, zasićenih masti i natrijuma u poređenju sa mnogim drugim čvršćim vrstama sira. Možete da je jedete u omiljenim italijanskim specijalitetima ili da je jednostavno iskombinujete sa svežim hlebom, čeri paradajzom i rukolom.

Sitni nemasni sir

Mladi sitni sir je među onim vrstama sa najviše proteina i najmanje masti, što ga čini popularnom dijetalnom hranom. Osim što je mladi sir bogat kalcijumom, sadrži leucin, esencijalnu amino-kiselinu za mišićnu masu. Možete da ga stavite u smuti, slane palačinke ili jednostavno dodate u salatu.

Švajcarski sir

Bogat proteinima, čuveni švajcarski sir je jedan od najzdravijih jer sadrži više vitamina B12 od drugih vrsta. Pritom, jedan je od retkih sireva sa vitaminom A, koji je hranljiva materija važna za imunosistem i oči. Zanimljivo je da se rupe u švajcarskom siru formiraju od ugljen-dioksida tokom procesa starenja i, što su veće rupe u siru, to je jači ukus.

Čedar

Tvrdi stari čedar ima manje laktoze i lakši je za varenje. Pored toga, zreli čedar je bogat vitaminom K2, esencijalnim vitaminom za gustinu kostiju. Takođe sadrži korisne probiotike. Čedar možere da izrendate u salate, da njim pospete krem čorbice ili neko varivo, a možete i da ga jedete klasično naseckanog uz povrće, masline, integralni hleb - prenosi Danas.

Ne postoji osoba kojoj nisu potekle suze dok secka crni luk i ljudi se često pitaju kako do ovoga dolazi.

Kao što možda znate, postoje tri vrste suza koje naše telo proizvodi:

- bazalne

- emocionalne

- refleksne

Jednu od njih možemo prilično odmah isključiti, jer sumnjamo da imate toliko razvijenu empatiju da vam je toliko žao bespomoćnog povrća koje se ustinjava pod vašim nožem. Luk nije odgovoran ni za bazalne suze, koje vi "prolivate" dok ga seckate. Reč je o vašim osnovim suzama koje sadrže ulje, sluz, vodu i so i pomažu u borbi protiv infekcije. Dakle, sistemom eliminacije, imamo odgovor - seckanje luka nas podstiče da počnemo da jecamo refleksne suze, odnosno suze za ispiranje očiju.

Suze koje se pojave dok seckamo crni luk nisu rezultat emotivne reakcije na njegovu upotrebu u kuhinji, već su zapravo odgovor na hemijski proces koji se odvija kada presečemo njegove slojeve.

Hemijski proces

Crni luk sadrži aminokiseline i sumporne spojeve, koji su stabilni sve dok se luk ne preseče. Sečenjem luka, oštećujemo njegove ćelije, čime oslobađamo enzime koji reaguju sa sumpornim spojevima i formiraju gas nazvan propanetial-S-oksid. Kada ovaj gas dođe u kontakt sa vlažnom površinom naših očiju, pretvara se u sumpornu kiselinu. Ova blaga kiselina iritira oči, što izaziva suzenje kao odbrambeni mehanizam koji pomaže da se iritanti isperu iz očiju.

Različite manje i više uspešne metode

Zanimljivo je da su ljudi tokom vremena razvili različite metode kako bi izbegli suzenje prilikom sečenja luka. Neki od saveta uključuju:

- sečenje luka pod tekućom vodom

- korišćenje oštrog noža za smanjenje oštećenja ćelija

- stavljanje luka u frižider pre sečenja kako bi se smanjila količina oslobađanja gasa

- nošenje naočara za plivanje tokom seckanja

- uključivanje aspirator da udisa vazduh

- vlažan ubrus kod daske za sečenje

Ima li nade za luk bez suza

Naučnici su dugo vremena mislili da je krivac za naš plač enzim zvan aliinaza, koja je jedna od mnogih hemikalija odgovornih za karakterističan ukus luka. Međutim, ta hipoteza se pokazala pogrešnom 2002. godine, kada je tim istraživača iz Japana otkrio ranije nepoznatu supstancu u povrću koju su nazvali sintaza suznog faktora ili LFS.

Zašto je to važno? Pa, kao što je tim predložio u svom radu, "možda je moguće razviti luk bez suzenja koji i dalje zadržava svoj karakterističan ukus i visoku nutritivnu vrednost smanjenjem aktivnosti ovog enzima sintaze. Drugim rečima, možda ćemo jednog dana moći da uzgajamo luk koji nas ne rasplače svaki put kada ga isečemo.

Dakle, iako nas crni luk može rasplakati kao scena iz sentimentalnog filma, suze su zapravo dokaz neverovatne hemijske interakcije koje se odigravaju pravo na našoj kuhinjskoj dasci. Sledeći put kada vam oči zasuze dok seckate luk, setite se da je to samo vaše telo koje se bori protiv malenih hemijskih izazivača koji nastaju prilikom pripreme vašeg omiljenog jela, piše IFL Science.

Izvor: prva.rs

Čuveni kuvar Gordon Remzi, vlasnik brojnih restorana širom sveta, koji je već sakupio 17 Mišlenovih zvezdica, podelio je savete šta ne treba naručivati u restoranu.

Njegov savet je da izbegavate supu dana.

Iako se supa dana čini kao siguran izbor za početak obroka, Remzi je u intervjuu za „Town & Country“ otkrio da se često završava tako što se stari sastojci recikliraju i predstavljaju kao specijaliteti.

„Uvek pitajte koja je supa bila u ponudi juče. Može se ispostaviti da je supa dana zapravo supa meseca“, upozorio je poznati kuvar.

Iako ima negativno mišljenje o supi dana, priznaje da se prilikom naručivanja često oslanja na preporuke konobara.

„Konobari često probaju većinu jela na meniju i mogu vam dati uvid u ono što je kuvar dodao ili šta je najpopularnije u lokalnim restoranima“, rekao je on.

Tokom mnogih putovanja, već je dobio nekoliko fantastičnih predloga od osoblja restorana.

SIR IMA bogatu kulinarsku istoriju, a ljudi ga prave više od 4.000 godina. Danas postoji 2000 sorti, pa je logično da se zapitamo: koji je najzdraviji sir?

Rane studije su potvrdile vezu između visokog unosa zasićenih masti iz mlečnih proizvoda i većeg rizika od srčanih oboljenja. Ali punomasni mlečni proizvodi možda nisu tako nezdravi kao što se ranije mislilo, prema nedavnim istraživanjima. Pregled studija iz 2023. zaključio je da je sir „bogat hranljivim materijama“ i da ima „neutralne do umerene koristi za ljudsko zdravlje“.

„Iako sadrži zasićene masti, sir sadrži korisne hranljive materije poput proteina i kalcijuma“, kaže nutricionistkinja Natali Rico za Todai.

Na primer, kriška čedara sadrži pet grama zasićenih masti, ali i sedam grama proteina i obezbeđuje 14% preporučene dnevne vrednosti kalcijuma. Pored toga, vitamini A i B se takođe nalaze u siru.

Koji sir je najzdraviji?

„Rekao bih da je najzdraviji izbor svježi sir. Ima manje zasićenih masti i više proteina od većine drugih sireva“, napominje Rico.

Pola šolje malomasnog mladog sira ima:

90 kalorija
12 grama proteina
2,5 grama masti
5 grama ugljenih hidrata
125 miligrama kalcijuma (10% dnevne vrednosti)

Na drugom mestu su meki sirevi poput rikote ili mocarele, koji se prave od nemasnog ili obranog mleka, pa imaju manje zasićenih masti i generalno su zdraviji.

„Tvrdi sirevi poput parmezana, čedara i švajcarskog prirodno imaju manje laktoze, tako da ljudi sa netolerancijom na laktozu mogu imati koristi od odabira ovih proizvoda. Generalno, svaki sir je dobar u umerenim količinama, a nutritivni sadržaj varira samo neznatno između sorti“, kaže Rico - prenosi Index.hr

Kupujemo hleb koji je neretko pakovan u plastične kese, a u njima ga i čuvamo. Zašto to nije dobra opcija?

Plastične kese zadržavaju vlagu, što može dovesti do toga da hleb postane vlažan, izgubi teksturu i svežinu.

Pored toga, nedostatak protoka vazduha u plastičnim kesama može ubrzati proces kvarenja hleba jer je to idealno okruženje za razvoj bakterija i buđi.

Bakterije i plesni najbolje uspevaju u vlažnom, zatvorenom prostoru, a plastične kese pružaju savršene uslove za njihov rast. Osim toga, hleb može apsorbovati miris i ukus plastike, što utiče na njegov kvalitet.

Bolje opcije za čuvanje hleba

Da biste sačuvali svežinu hleba, najbolje je koristiti papirne kese ili kutije za hleb. Ovi materijali omogućavaju bolju cirkulaciju vazduha, što sprečava nakupljanje vlage i čuva teksturu hleba - piše N1 Srbija.

Takođe možete koristiti aluminijumsku foliju ili plastičnu foliju da umotate hleb, a zatim ga stavite u hermetički zatvorenu posudu ili plastičnu kesu koja se može ponovo zatvoriti.

Ovako zaštićen hleb ćete kasnije moći da koristite tako što ćete ga odmrznuti na sobnoj temperaturi ili u rerni.

Ako imate velike količine hleba i peciva, koje ne planirate da upotrebite uskoro, možete ih zamrznuti.

Međutim, ako planirate da jedete hleb za nekoliko dana, možete ga čuvati na sobnoj temperaturi, na tezgi ili u kutiji, ali pazite da ga ne držite blizu toplote ili vlage, jer to može uticati na njegov kvalitet.

Ponekad nismo ni svesni da neke stvari radimo pogrešno. To je i slučaj kada određene namirnice želimo da sačuvamo u frižideru, a one zapravo mogu postati vrlo toksične i dovesti do trovanja hranom.

Doktorka Dimpl Jangda koja putem društvenih mreža često deli savete kako bi pomogla ljudima u njihovoj svakodnevnici, podelila je četiri namirnice koje mogu biti štetne ako ih ostavimo u frižideru.

Beli luk

Doktorka savetuje da nikada ne treba kupovati oguljeni beli luk, a ni da ga ne trebamo držati u frižideru. To je zato što će ga vrlo brzo uhvatiti plesan. Budući da je usev bogat vodom, poznato je da beli luk apsorbira vlagu iz frižidera, što ga čini osetljivijim na pojavu i rast plesni.

Beli luk koji je stajao u frižideru može prouzrokovati stezanje u grudima, koje je praćeno kašljem. Tu se radi već o kasnoj fazi proizvodnji mikotoksina, koji su povezani s rakom. Stoga, beli ruk radije držite na suvoj radnoj površini.

Crveni luk

Crveni luk veoma je sličan belom luku i ne biste ga trebali ostavljati u frižideru. Ne samo da nije poželjno ostaviti polovinu luka, nego ne biste trebali ostavljati ni ceo luk jer on uvlači bakterije iz svoje okoline. Istraživanja su pokazala da mnogi Amerikanci čiste frižidere jednom ili dva puta godišnje, stoga su njihovi frižideri pravo leglo bakterija.

Sveži đumbir

Ni svežem đumbiru nije mesto u frižideru. To je zato što plesan vrlo brzo počne da raste na đumbiru. Iako je veoma zdrav, njegovo nepropisno skladištenje je opasno. Doktorka Jangda navela je da stvaranje plesni na svežem đumbiru podstiču hladna temperatura i vlaga, a to ga čini vrlo toksičnim.

Kuvani pirinač

Poslednja na spisku namirnica koje mogu biti toksične jer ih brzo uhvati plesan je kuvani pirinač. Ako se nalazi u vašem frižideru, poželjno je da je konzumirate u roku od 24 sata. Osim toga, navodi se da kuhani pirinač ima potencijal za uzgoj bakterije pod nazivom b.cereus, koja je povezana s trovanjem hranom.

Izvor: klix.ba

PONEKAD razmišljamo o tome kako bi bilo lepo kada bismo leto mogli da odložimo u ostavu, sa svim njegovim mirisima, ukusima i bojama, tako da možemo da posegnemo za njim svaki put kada ga poželimo, posebno u zimskim mesecima. 

Mnogi ljudi imaju predrasude prema konzerviranoj hrani. Pretpostavlja se da ne uspeva da ponovi ukus i teksturu sveže hrane, što može biti tačno u nekim slučajevima, ali ne i kada je paradajz u pitanju. Tome u prilog govore i podaci Eurostata iz 2020. o tome kako je Italija najveći proizvođač konzerviranog paradajza u Evropi, a drugi u svetu, odmah posle SAD, što znači da prosečno italijansko domaćinstvo, čija se kuhinja vezuje za čuveni paradajz, će redovno posezati za pasatom ili pulpom kada nije sezona.

Ponekad je presudan način na koji se čuva kako bi se istakle sva njegova svojstva i, u zavisnosti od toga šta se želi postići, naglasiti ukus i tekstura pojedinih jela. Međutim, da biste ga pravilno koristili u kuhinji i izvukli maksimum iz svakog jela, potrebno je znati razlike između različitih vrsta konzerviranog paradajza; između pasiranog, sitno iseckanog i oljuštenog paradajza i koncentrat.

Čak i oni iskusniji u kuhinji ponekad zaglave kada treba da odluče koji oblik konzerviranog paradajza da koriste u određenom receptu. Šta izabrati, pasirani ili seckani paradajz? Ili možda koncentrat? Koja je razlika i da li postoji?

Počnimo redom.

Pasirani paradajz (pasata)

Pasirani paradajz, poznatiji kao pasata, prepoznaćete po kremastoj, gotovo baršunastoj teksturi, koja je rezultat posebne pripreme tokom koje se sok svakog paradajza pojedinačno odvaja od kožice, semenki i pulpe. Za dobijanje jednog kilograma pasate potrebno je dva kilograma svežeg paradajza.

Briljantna crvena boja i slatkoća pasate rezultat su pažljivog procesa odabira najboljeg i najslađeg paradajza iz tzv. Doline hrane u Parmi, koje proizvode italijanskog brenda Mutti daju jedinstven i prepoznatljiv ukus već više od 120 godina. Naglasak na kvalitetu Mutti proizvoda ogleda se iu bliskom odnosu sa oko 400 farmera, pri čemu se najboljim uzgajivačima severne i južne Italije svake godine dodeljuje nagrada za kvalitet Pomodorino d'Oro (Zlatni paradajz). Na ovaj način poljoprivrednici se podstiču da kontinuirano unapređuju svoje proizvode i redovno ulažu u proces proizvodnje, a sve u cilju što kvalitetnijeg uzgoja paradajza.

Zbog svoje kremaste i baršunaste teksture, pasata se dobro kombinuje u kuhinji sa velikim brojem jela, posebno onih koja zahtevaju brzo kuvanje, poput klasične marinare i raznih jela sa jajima i piletinom.

Sitno seckani paradajz (polpa)

U poređenju sa pasiranim, sitno seckani paradajz ima veći udeo tečnosti, što ga čini idealnim izborom za one recepte koji zahtevaju duže vreme kuvanja. Pored bogate teksture i jarko crvene boje, Polpa zadržava svežinu ubranog paradajza.

U Mutiju se sto odsto italijanskog paradajza mehanički bere u vrhuncu zrelosti, a u Polpou se potom prerađuje po posebnoj metodi koja je do danas ostala strogo čuvana tajna. Za jedan kilogram sitno iseckanog paradajza potrebno je pet kilograma svežeg paradajza, koji se posle berbe presuje na sobnoj temperaturi.

Mutti Polpa odlično podnosi visoke temperature, zbog čega je odličan izbor za picu, a svojstva se odlično slažu sa mesom, mahunarkama i povrćem.

Oguljeni paradajz (pelati)

Kao što naziv govori, pelat se priprema na pari da bi se uklonila kožica, a zatim se potapa u pasirani paradajz i pakuje u konzerve da bi sačuvala svežinu. Mutti Pelati imaju čvrstu, mesnatu teksturu, a prepoznaćete ih i po prirodnoj crvenoj boji karakterističnoj za posebnu vrstu paradajza šljive sa juga Italije koju Mutti koristi u proizvodnji.

S obzirom na njihovu raznolikost, moguće ih je koristiti na brojne načine. Nezaobilazan su proizvod u profesionalnim kuhinjama, a Italijani ih uglavnom koriste u pripremi bogatih sosova i ribljih jela.

Koncentrat paradajza (koncentrat)

Ako recept zahteva jak i intenzivan ukus paradajza, najbolje je koristiti koncentrat koji karakteriše bogata, koncentrisana tekstura i intenzivna crvena boja. Najčešće dolazi u tubi, za šta je zaslužan Muti, koji je 1950. godine prvi primenio pomenutu metodu konzervacije i tako inspirisao proizvođače paradajza širom sveta.

U kuhinji se koristi za produbljivanje ukusa, zbog čega se odlično slaže sa svim drugim vrstama ovi konzervirani paradajz (Passata, Polpa, Pelati). Odličan je izbor za kreativce, s obzirom da se može koristiti u raznim jelima, od onih za koje je potrebno duže vreme kuvanja, poput čorbe, do pripreme raznih dipova i kremastih soseva.

Izvor: index.hr

Malo ko voli pastu koja nije posuta parmezanom, jednim od najpoznatijih sireva na svetu.

Postoji samo jedan pravi parmezan – pogledajte u prilogu Dojče velea kako se pravi.

Jedan sastojak može značajno da poboljša ukus ajvara.

Sezona je pravljenja zimnice, a to znači samo jedno – miris pečene paprike se širi ulicama. Svaka domaćica ima neku svoju nadogradnju na tradicionalni recept za ajvar, a mi vam donosimo jedan tajni dodatak koji provereno poboljšava ukus. Reč je o renu.

Sastojci za ajvar:

– 3 kilograma crvenih paprika

– 300 grama rena

– 3 decilitra ulja

– 1 decilitar alkoholnog sirćeta

– kašika soli

Priprema ajvara

Paprike dobro operite i sameljite. Nakon toga ih stavite u veću šerpu i kuvajte dok smesa ne postane gusta.

Dodajte so i ulje i kuvajte dok se svi sastojci u potpunosti ne sjedine. Dodajte ren i sirće, dobro promešajte.

Ajvar sipajte u zagrejane, sterilisane tegle. Nakon što ih zatvorite, prekrijte ih folijom. Ovako pripremljen ajvar treba da stoji na suvom mestu najmanje 24 sata pre nego što ga pojedete.

Provansalska mešavina začina je nezaobilazna komponenta francuske i mediteranske kuhinje, a predstavlja mešavinu sušenog bilja koja daje poseban ukus jelima kao što su piletina, pečeno povrće, riba sa roštilja, supe ili tipična francuska jela poput ratatuja.

Mnoge biljke i začini mogu da čine ovu mešavinu, ali osnovni recept za mešavinu provansalskih začina uključuje komorač, majoran, ruzmarin, estragon i timijan. Ostali recepti uključuju bosiljak, peršun, lovorov list, vlasac, vlasac, žalfiju, origano, mentu i lavandu.

Kako se koristi i zašto treba biti oprezan sa njim?

U provansalskoj mešavini začini su dovoljno jaki sami po sebi, pa ih treba pažljivo dozirati – ne dodavati ih u svako jelo, a pogotovo ne kombinovati sa drugim začinima i mešavinama.

Ova mešavina je poreklom sa jugoistoka Francuske, gde letnje trave ima u izobilju, a svakodnevno se koristi u raznim receptima. Iako možete kupiti provansalsku mešavinu začina u većini supermarketa, lako je možete napraviti i sami. Pored toga, možete prilagoditi količine i sastojke po svom ukusu.

Napravite sopstvenu provansalsku mešavinu

Za klasičnu provansalsku mešavinu biće vam potrebna kašika komorača, dve kašike ruzmarina, kašika timijana, tri kašike majorana, tri kašike vlasca (možete i da izostavite), kašika estragona, kašika bosiljak, kašičicu nane i, ako volite ukus, možete dodati kašičicu kukuruza i kašičicu lavande.

Seme komorača i ruzmarin prvo ćete dobro samleti (najbolje u malteru), a zatim ih pomešati sa ostalim začinima. Čuvajte ovu mešavinu u hermetički zatvorenoj posudi i možete podesiti sastojke.

Ukoliko ste ljubitelj istog, iskoristite sezonu sočnog paradajza na najbolji način.

Iako se sušeni paradajz smatra pravim delikatesom, iz nekog razloga, mali broj ljudi odlučuje da ga osuši tokom leta i tako se opskrbi zalihama za predstojeći hladniji period godine.

Ukoliko ste ljubitelj istog, iskoristite sezonu sočnog paradajza na najbolji način i osušite ga u rerni.

Sušeni paradajz je dehidrirani paradajz koji je sušen na suncu, u dehidratoru ili u rerni.

Šta napraviti od sušenog paradajza

Budući da je ovako pripremljen paradajz pravi delikates, biće sjajan dodatak raznim jelima poput paste, salata, variva, pice, a možete ga dodati i u namaze od sira, mlevenih oraha, humusa…

Kombinacije su beskonačne jer se ova namirnica savršeno uklapa uz razne arome, a svojom neobičnom teksturom svako jelo podiže na viši nivo.

Kako čuvati sušeni paradajz

Najbolji način za čuvanje domaćeg sušenog paradajza je u čistoj, dobro zatvorenoj tegli u maslinovom ulju u frižideru.

Možete dodati nekoliko čena belog luka za dodatni ukus.

Na ovaj način, sušeni paradajz će trajati do dva meseca, a vi ćete tako dobiti ukusno ulje koje možete koristiti nakon što pojedete paradajz. Takođe, ovako osušen paradajz možete čuvati u zamrzivaču do tri meseca.

Recept za sušeni paradjz

Sastojci:
– 2 kg paradajza

– soli po ukusu

Priprema:
Zagrejte rernu na 95 stepeni.

Operite i prepolovite paradajz. Nežno iscedite semenke.

Stavite paradajz na pleh za pečenje i pospite solju po ukusu.

Pecite ga u zagrejanoj rerni dok se ne osuši, ali još uvek savitljiv, proveravajući posle 4 sata, a zatim svakih sat vremena.

Saveti za sušeni paradajz:

Što je paradajz veći, proces sušenja će duže trajati.

Cilj je da se oslobodite što veće količine tečnosti, tako da je najbolje početi sa ne tako sočnim paradajzom.

Ne zaboravite da posolite paradajz. Ovaj korak ne samo da će dodati ukus, već će pomoći i u uklanjanju viška tečnosti, piše All recipes.

Jedan od načina kako možete iskoristiti sušeni paradajz za brz obrok jeste na hrskavoj kriški hleba sa sirom i bosiljkom. Svaku krišku prelijte maslinovim uljem, pospite mlevenim crnim biberom i solju, prenosi Danas.rs.

Iako su često pakovane u konzervama to ne znači da je njihova vrednost manja – većinom se pakuju odmah nakon ulova, pa sve vredne sastojke koje ih krase i dalje nose u sebi.

Pored savršenog ukusa, sardine su veoma korisne i za vaše zdravlje. Pune su proteina i bogate omega-3 masnim kiselinama, koje balansiraju holesterol u krvi i deluju protivupalno, a neophodne su za zdravlje kardiovaskularnog, nervnog i imunog sistema.

Baš kao i vitamini B grupe, koji se takođe nalaze u velikim količinama u sardinama, posebno vitamin B12. Važno je znati da su sardine odličan izvor vitamina D i kalcijuma, a sadrže i značajnu količinu fosfora – svih gradivnih elemenata za jake kosti i zube.

Sardine su takođe bogate gvožđem, a sadrže selen, magnezijum i jod.

Sardine sadrže dva ključna hranljiva sastojka koja će održati vaše kosti jakima dok starite. Kako su kosti ove ribe male, ostaju u njoj, što je dobra vest za vaše kosti.

„Sardine koje se jedu sa kostima su odličan izvor kalcijuma, koji je veoma važan za zdravlje kostiju“, kaže Anja Rozen, nutricionista iz Njujorka.

Jedna konzerva sardina sadrži oko 27 odsto potrebne dnevne doze kalcijuma, što je više od šolje mleka. Ali pored kalcijuma, postoji još jedan dodatak za zdravlje kostiju – oni su odličan izvor vitamina D, koji je telu potreban da apsorbuje kalcijum. Ako vašem telu nedostaje ovaj vitamin, kalcijum neće moći da obavlja svoj posao zaštite kako bi trebalo.

Masne ribe, kao što su losos ili sardine, su stoga odličan prirodni izvor vitamina D.

Sardine su odličan način da dobijete omega 3 masne kiseline jer svaka konzerva sadrži oko 1 gram ovih masti koje vole srce.

Ishrana bogata omega 3 masnim kiselinama nudi brojne prednosti, od kojih je jedna sniženi nivo holesterola, smanjena upala i smanjen rizik od razvoja srčanih bolesti, prema dr Betani Kit.

U studiji sprovedenoj pre 10 godina, stručnjaci su analizirali podatke od oko 200.000 ljudi koji su imali srčana oboljenja ili su bili potpuno zdravi i otkrili da konzumacija 175 g masne ribe nedeljno može u velikoj meri da smanji rizik od razvoja srčanih bolesti kod zdravih ljudi. smanjiti velike probleme.

Uz kalcijum, vitamin D, masne kiseline i proteine, sardine su odličan izvor vitamina B12. Jedna konzerva sardina sadrži oko 343 odsto potrebne dnevne doze. Nedostatak vitamina B12 može dovesti do umora, otežanog disanja i niskog nivoa energije. Iako vam vitamin iz sardina neće dati energiju trenutno kao kofein, ako ih uključite u svoju ishranu, pomoći će vam da većinu vremena budete puni energije, prenosi ordinacija.hr.

U kulinarstvu se često suočavamo sa izazovom pripreme mesa. Ponekad, čak i uz najpažljivije planiranje i mariniranje, rezultat može biti malo manji nego što smo očekivali.

Suvo, tvrdo meso može pokvariti zadovoljstvo jela. Međutim, postoji jedan trik koji može preokrenuti situaciju i dati mesu neverovatnu mekoću – kivi.

Ako želite da vaša svinjetina ili govedina budu neverovatno mekani, kivi je tajni sastojak koji će vam pomoći. Samo nekoliko kriški ovog voća, prekrivenih preko mesa i kratko odstojanje pre pečenja, mogu da transformišu strukturu mesa u nešto neverovatno mekano.

Kao neka vrsta prirodne marinade, kivi igra ključnu ulogu. Razlog za to leži u prisustvu proteolitičkih enzima u kiviju, koji imaju moć da razgrađuju vezivno tkivo u mesu. Ovo omogućava da meso postane mekše, skoro da se topi u ustima. Ako više volite da marinirate meso, sve što treba da uradite je da pratite svoj uobičajeni proces mariniranja, ali dodajte narezani kivi sat ili dva pre samog procesa pripreme mesa.

Međutim, važno je voditi računa da meso ne bude predugo izloženo kiviju, jer prevelika mekoća može dovesti do raspadanja mesa tokom pripreme. Pored kivija, sličan efekat na mekoću mesa može imati i ananas, tropsko voće koje takođe sadrži slične enzime koji pomažu u mekšanju mesa.

Dakle, ako kivi nije dostupan, ananas može biti odlična zamena za postizanje istog rezultata. Ovaj jednostavan trik je koristan dodatak klasičnom načinu pripreme mesa i može napraviti značajnu razliku u teksturi, pružajući vam nezaboravno iskustvo uživanja u sočnom, neverovatno mekom komadu mesa.

Izvor: direktno.rs

Iako mnogi od nas češće biraju sveže voće i povrće, neke namirnice su korisnije kada su konzervisane, tvrde stručnjaci.

„Uvek sam mislio da sveže znači bolje, ali to nije uvek slučaj. Zamrzavanje i konzervisanje hrane nije samo jeftinije i praktičnije, već u nekim slučajevima može biti i zdravije“, rekao je epidemiolog Tim Spektor u svom videu na Instagramu.

Prema Spektoru, jedna takva namirnica je paradajz. To je voće koje je izvor likopena, oblika karotena koji je povezan sa smanjenim rizikom od moždanog udara, srčanih bolesti i raka.

„Zanimljivo je da ima više likopena u konzervisanom paradajzu nego u svežem paradajzu“, rekao je lekar, pozivajući se na naučni pregled objavljen u časopisu Prostate Cancer and Prostatic Diseases Journal u 2018. godini.

Analiza istraživanja, koja je uključivala više od 260.000 učesnika, otkrila je da je „veća potrošnja paradajza povezana sa smanjenim rizikom od raka prostate“ i da je veza posebno povezana sa „jelima od kuvanog paradajza i sosovima od paradajza“. Veza sa konzumacijom sirovog paradajza nije primećena.

Drugo istraživanje iz 2019. godine zaključuje je da su visoki unos ili visoke koncentracije likopena povezani sa značajnim smanjenjem rizika od moždanog udara (26 procenata), mortaliteta (37 procenata) i kardiovaskularnih bolesti (14 procenata).

„Ne morate biti snob u hrani. Konzervisana i smrznuta hrana nisu loš izbor. Na primer, smrznuti grašak zapravo zadržava više vitamina C od svežeg graška“, prokomentarisao je Spektor.

Takođe je savetovao da jedemo smrznuti spanać jer nam može pomoći da apsorbujemo više gvožđa nego kada je svež, prenosi index.hr.

Crni beli luk je jednostavno normalan beli luk koji je fermentisan kako bi dobio karakterističnu crnu boju i ukus.

Malardova reakcija i karamelizacija do kojih dolazi tokom fermentacije uzrokuju promenu sastava i ukusa belog luka.

Iako bi neki ljudi možda više voleli blaži i slađi ukus crnog belog luka od svežeg belog luka, važno je upamtiti da postoji malo naučnih dokaza koji podupiru tvrdnje o neverovatnim ili čudesnim zdravstvenim benefitima, prenosi timesofindia.com.

Uprkos tome, crni beli luk još uvek ima neke hranljive vrednosti, a neke od molekula koje se stvaraju tokom procesa fermentacije mogle bi biti korisne za zdravlje.

Evo nekoliko karakteristika crnog belog luka koje se često spominju:

1) Poboljšava imunitet

Među nekoliko materija pronađenih u crnom belom luku koje imaju antioksidativna svojstva je S-alil cistein (SAC). Pomažući telu u borbi protiv slobodnih radikala, antioksidansi mogu da smanje oksidativni stres. Dobro je poznato da beli luk, posebno crni, ima osobine koje podržavaju imunološki sistem. Sveži beli luk sadrži hemikaliju zvanu alicin, koja može da pomogne u modulaciji imunološkog sistema.

2) Protivupalno delovanje

Crni beli luk sadrži određene hemikalije koje mogu da imaju protivupalna svojstva. Smanjenje upale ključno je za očuvanje opšteg zdravlja jer je povezano s brojnim medicinskim poremećajima.

3) Održava srce zdravim

Jedinjenja u crnom belom luku mogu da koriste zdravlju kardiovaskularnog sistema, prema određenim istraživanjima. Posebno je proučavana sposobnost SAC-a da poboljša zdravlje srca podsticanjem zdravog nivoa holesterola.

4) Sadrži antikancerogena

Pretklinička istraživanja pokazuju da bi ekstrakti crnog belog luka mogli da budu antikancerogeni. Kako bi se u potpunosti razumela mehanika i njihova upotreba kod ljudi, potrebno je više istraživanja.

Kako iskoristiti crni beli luk u ishrani?​

Crni beli luk ima pikantan i sladak ukus. Između ostalog, može se koristiti za poboljšanje ukusa marinada, preliva i sosova. Dodajte crni beli luk receptima koji zahtevaju sveži beli luk kako biste im dali jedinstveni ukus. Dobro dopunjava i slane i slatke ukuse. Crni beli luk je mekan za žvakanje i lako se razmazuje ili gnječi. Namažite ga na tost ili krekere ili ga ubacite u sosove i namaze.

Izvor: danas.rs

Da li je zdravija svinjska mast ili ulje, pitanje koje se kod nas često postavlja. Da li je svinjska mast zaista nepravedno na duže bila proterana iz naših ostava i ishrane ili je to ipak bilo opravdano?

Dijetolozi i nutricionisti imaju različite savete kada je reč o zdravoj ishrani, a svi se slažu u jednom – nijedna generalizacija nije dobra. I za to je savšen primer svinjska mast – koja je proterana iz naše ishrane, a sada često možemo da pročitamo i čujemo da je ona zdravija od biljnih ulja.

I šta je sad tu istina?

Većina recepata podrazumeva korišćenje neke masnoće – od pečenja do salate. Masnoće su neophodne za zdravlje srca, za funkcionisanje tela, za zdravlje mozga, ali kada ih biramo, želimo da budemo sigurni da smo odabrali bolju opciju.

Godinama smo slušali od lekara i nurticionista da ćemo od belog mrsa dobiti salo, holesterol i bubuljice, a onda su naučna istraživanja pokazala da je svinjska mast nezasluženo i nepravdeno dobila reputaciju nezdrave.

Suprotno popularnom verovanju, svinjska mast zapravo može biti zdrav dodatak vašoj ishrani kada se konzumira u umerenim količinama.

Upotreba masti za prženje umesto, recimo, suncokretovog ulja, mogla bi da smanji rizik od srčanih bolesti i raka, kažu britanski naučnici. Istraživanje koje je sprovedeno u okviru BBC emisije „Veruj mi, ja sam lekar“ 2015. dokazalo je da je svinjska mast zdravija i da između ulja i masti treba da odaberete mast.

U okviru pomenute emisije grupa istraživača trebalo je da odgovori na pitanje „sa kojim masnoćama i uljima je najbolje kuvati?“.

Grupi dobrovoljaca dali su više vrsta masti i ulja – suncokretovo ulje, kukuruzno ulje, hladno ceđeno ulje repice, maslinovo ulje (rafinisano i ekstra devičansko), puter i mast – i zamolili ih da koriste u kuvanju. Od učesnika je zatraženo da sakupe ostatke ulja nakon kuvanja, a oni su potom analizirani na „Leicester School of Pharmacy“ na Univerzitetu „De Montfort“.

Istraživač Majkl Mosli objasnio je da se, kada se ulja i masti zagrevaju prilikom prženja ili kuvanja, njihova molekularna struktura menja.

„Dolazi do oksidacije – reaguju sa kiseonikom u vazduhu da bi stvorili aldehide i lipidne perokside. Na sobnoj temperaturi nešto slično se dešava, mada sporije. Kada lipidi užegnu, oni oksidiraju“, kaže on.

„Suncokretovo i kukuruzno ulje su u redu sve dok ih ne izlažete toploti, poput prženja ili kuvanja“, rekao je profesor Martin Grutveld. „Da imam izbor između svinjske masti i polinezasićenih masti, svaki put bih koristio svinjsku mast“, rekao je.

Iako svinjska mast ima holesterol, taj holesterol je dobar
Svinjska mast je bogata holesterolom, ali njenim konzumiranjem reguliše se proizvodnja holesterola u telu.

Inače, previše nizak nivo holesterola u krvi povezan je sa većim brojem smrtnosti, depresijom, suicidnim i agresivnim ponašanjem i Alchajmerom. Nivo holesterola u masti je zaštitnik zdravlja, a ne opasnost po njega.

U 100 g masti nalazi se 95 mg holesterola.

Iako je našem telu potreban holesterol, višak unosa može izazvati visok LDL (lipoprotein niske gustine) u krvi, poznat i kao „loš holesterol“. Visok nivo LDL može izazvati nakupljanje lipida u krvnim sudovima, što dovodi do srčanih bolesti i moždanog udara, piše healthnews.com.

Ovo su samo neke prednosti svinjske masti:

Posle ribljeg ulja, svinjska mast je najveći izvor vitamina D.

Za dinstanje i duboko prženje, svinjska mast je idealna jer je neutralna.

Životinjske masti povećavaju rizik od srčanih oboljenja, tako su govorila neka istraživanja, ali dokazano je da je u periodu kada je svinjska mast bila u upotrebi, stopa ovih oboljenja bila vrlo niska.

Takođe, naučnici su izneli podatak da je do porasta obolelih od „bolesti savremene civilizacije“, kao što su dijabetes i bolesti srca, došlo kada su životinjske masti zamenjene biljnim uljima i margarinom.

Brojna istraživanja pokazala su da svinjska mast ima 33% manje zasićenih (tzv. loših) masti od maslaca, dvaput više onih „dobrih“, mononezasićenih i tri puta veći udeo omega-3 masnih kiselina. Svinjska mast je i odličan izvor vitamina B i minerala.

Visoka tačka dimljenja

Svinjska mast ima visoku tačku dimljenja, što znači da može izdržati visoke temperature bez razlaganja i stvaranja štetnih jedinjenja. To ga čini odličnim izborom za prženje i sotiranje.

Bogata zdravim mastima

Svinjska mast se prvenstveno sastoji od mononezasićenih masti, koje se smatraju zdravim za srce. Ove masti mogu pomoći u smanjenju nivoa lošeg holesterola i smanjenju rizika od srčanih bolesti kada se konzumiraju kao deo uravnotežene dijete.

Prirodni pojačivač ukusa

Kada se koristi u kuvanju, svinjska mast daje jelima bogat i pikantan ukus. Poboljšava ukus mesa, povrća, pa čak i pečenih proizvoda, dajući im ukusan i prijatan kvalitet.

Za razliku od drugih ulja, svinjska mast ima poseban ukus koji može podići ukus vaših jela. Njegova visoka tačka dimljenja osigurava da se vaša hrana ravnomerno kuva i zadržava prirodnu vlagu, što rezultira mekim i sočnim obrocima. Bilo da pržite, pečete ili pečete, svinjska mast je pouzdan i ukusan izbor, piše Zadovoljna.rs.