Sve više kuvara amatera, pa čak i pojedini iskusni kuvari, kažu da lovorov list ništa ne doprinosi jelu, pa zašto ga onda uopšte koristiti (i bacati novac)? Stručnjaci sada otkrivaju istinu.

Iako se lovorov list koristi hiljadama godina, kako za lečenje, tako i u kuhinji, kuvari se sada sve više pitaju koliko je on zaista neophodan.

Većina ljudi poznaje ovaj mali, duguljasti tamnozeleni (kada je svež) lovorov list, zimzeleni žbun ili drvo u sušenom obliku. Dodaje se u čorbe, supe, pasulj, sosove i gulaš… Važno je na kraju kuvanja ukloniti list.

Što nas dovodi do pitanja: šta onda zapravo radi?

Poznavaoci začina kažu da ima blago cvetnu aromu sa primesama eukaliptusa, bora i karanfilića, ponekad čak i prizvukom cimeta (u zavisnosti od sorte) i da definitivno dodaje vrednost jelu. Međutim, treba ga koristiti štedljivo jer može da zagorča jelo. Jedan list je obično dovoljan za jelo pripremljeno za 4 do 6 osoba.

Cinici veruju da list, sveprisutan u mnogim modernim receptima, ništa ne doprinosi ukusu i pitaju se da li uopšte vredi da ga koriste?

Šta misle stručnjaci?
Ako ste se pitali da li je jelo koje zahteva lovorov list on zaista i neophodan, niste sami. Ali mnogi kulinarski stručnjaci insistiraju na tome da list može podići jelo na viši nivo.

Dodaje visoku notu jelima, kaže Itan Friš, suosnivač kompanije za začine.

Takođe igra važnu ulogu u balansiranju drugih ukusa. Ako se dopuni slanim začinima i biljem, naglašava njihovu karakterističnu aromu. Takođe može da zameni mnoge biljne mešavine.

Drugi kažu da lovorov list doprinosi čak i više nego samo u pogledu ukusa.

Ivet Markez-Šarpnak, kreatorka recepata i autorka kuvara, primetila je da se lovorov list vrlo često pojavljuje u receptima njene porodice. To ju je navelo da detaljnije istraži. Njena baka je od listova uvek pripremala čorbe i sva druga jela koja se sporo kuvaju. I pokazalo se da lovorov list sadrži jedinjenja koja deluju kao emolijens.

Lovorov list se takođe može koristiti za maskiranje neprijatnog mirisa ovčetine.

Dakle, ako recept zahteva lovorov list, svakako ga dodajte u jelo. I pustite da se kuva dovoljno dugo.

„Devedeset pet odsto lovorovog lista dostupnog većini ljudi je veoma, veoma lošeg kvaliteta“, rekao je za Daily Mail Filip de Vijen, koji sa suprugom Etne već više od 20 godina drži prodavnicu čaja i začina.

Lovorov list ne bi trebalo da bude neukusan, slaže se Ian ‘Herbi’ Hempfil, koji takođe vodi posao sa začinima. Lovorovo lišće ima dosta ukusa, u stvari prilično jak ukus. Ako se to ne otkrije, objašnjava, verovatno je list lošeg kvaliteta, možda nije propisno osušen, ili mu je već istekao rok trajanja.

Zato uvek pazite da izaberete visokokvalitetno bilje.

Koliko dugo možemo čuvati začinsko bilje, uključujući i lovorov list?
Kvalitetno sušeno bilje će zadržati svoj ukus od 18 meseci do dve godine – to važi i za majčinu dušicu, žalfiju, origano… Starije od toga su verovatno već izgubile sav ukus, piše Aktivni.si.

Postoji velika šansa da su vaši baka i deda, roditelji, pa čak i vi stariji od nekih od najpopularnijih jela na svetu.

Kada razmišljamo o nekim od najpoznatijih jela na svetu, uvek pretpostavljamo da su stara vekovima. Pa, to bi moglo biti tačno za neke (na primer, prvi tamali su se pojavili oko 5.000 godina pre nove ere), ali mnogi od njih su mlađi nego što mislite. Mnogo mlađi!

Na najnovijoj listi koju je objavio Taste Atlas, nabrojana su kultna jela uz godine u kojima su nastale, pa tako kao najstarije imamo meksičke naćose iz 1943. godine, zatim italijansku karbonaru iz 1944. a na trećem mestu našla se nemačka currywurst kobasica nastala 1949.

Šopska salata

Od jela koja su veoma popularna u Srbiji, na visokom 6. mestu našla se čuvena šopska salata, nastala u Bugarskoj 1955. godine.

Kako je nastala?

Malo ljudi zna da je jedna od najpopularnijih salata na Balkanu zapravo proizvod bugarske državne turističke asocijacije Balkantourist, koja je 1955. godine dobila zadatak da napravi nekoliko jela za promociju lokalnog turizma. Nažalost, do danas je ostao samo jedan recept: legendarna Šopska salata, nazvana po bugarskoj regiji Šopluk.

Iskreno govoreći, paradajz, krastavci, luk, paprika, peršun i rendani sir možda i nisu najzanimljivija kombinacija, ali ova šarena predstava bugarske zastave raširila se poput požara i ubrzo našla svoje mesto na trpezama domaćinstava i restorana od Crnog do Jadranskog mora i postala bugarsko nacionalno jelo.

Izvor: danas.rs

Beli bubrezi su se oduvek spremali u raznim krajevima sveta, a u Srbiji postoji i Svetsko prvenstvo posvećeno ovom kulinarskom specijalitetu.

Kada je knez Miloš bio u Beču, u svojoj kući ugošćavao je razne znamenite ljude, pa se jednom prilikom među njima našao i slavni austrijski feldmaršal Jozef Radecki.

Kada je na trpezi ugledao bele bubrege, nije mogao da se doseti koje bi to jelo moglo biti, pa mu je domaćin pritekao u pomoć: – To su srpske pečurke – objasnio je prepredeni knjaz.

Grof Radecki je kušao jelo i nastavio zadovoljno da mljacka: – Majn Got, pa ovo je bolje od tartufa! – uzviknuo je i smazao sve u slast.

Kako se pripremaju beli bubrezi?

Jelo u kome je knez Miloš uživao i posle koga se dobro osećao pravljeno je od belih bubrega, odnosno muda, bivola ili vepra.

Kad se očiste od opni i svih kanala, iseku se na tanke komade, debljine prsta, i operu hladnom vodom. Dok se cede, sprema se marinat.

U posudu sa marinatom stavi se svinjska mast koja se od toplote opustila, red isečenih bubrega, nekoliko zrna bibera, paprika isečena na kolutove, listovi bosiljka ili mirođije, beli luk i koren rena. Ceo se pripremljeni materijal ostavi na hladnom mestu da prenoći.

Kad dođe vreme ručku, komadi bubrega se uvaljaju u Milošu omiljeno projino brašno i alevu papriku, a zatim prže u tiganju na hladnoj masti. Ona nikako ne sme biti vrela, jer se onda isprže samo sa spoljne strane i od velike topline skvrče.

Sam knez je bio uveren da beli bubrezi blagotvorno deluju na njegovu muškost, a žene iz njegovog okruženja su se ionako oslanjale na neke druge stimulanse.

Iako on to nije znao, slično su verovali i Kinezi. Oni su smatrali da redovno jedenje belih bubrega povećava polnu želju i leči mušku nemoć. Stari Grci su tvrdili da jela od testisa pre borbe daju vojnicima snagu, a stari Rimljani da beli bubrezi zdrave životinje leče bolesne testise čoveka.

Dirigentkinja Darinka Matić Marović, Dalmatinka po rođenju, ode sa svojim mužem u kafanu, a oni ponude kao poseban specijalitet bele bubrege. Takva kakva je, uvek bez dlake na jeziku, ona odmah viknu, da cela kafana čuje: “A nisu li to muda?”

Podsetimo, Svetsko prvenstvo u pripremi jela od belih bubrega, poznatije kao Mud®rijada, održava se u selu Lunjevica, tri kilometra daleko od centra Gornjeg Milanovca, 2. septembra.

Glavni dan takmičenja i festival je 2. septembar (subota), kada će majstori za pripremu belih bubrega odmeriti snage. Međutim, ekipe se skupljaju u petak, 1. septembra, i pripremaju kamp i svoja ognjišta, druže se i opuštaju pred takmičenje.

izvor: n1info.rs

Upozoreni jesmo, svesni baš i nismo.

U Srbiji je već godinama na snazi „epidemija svih oblika karcinoma“, veliki je broj obolelih i preminulih od raka, bolesti koja se i dalje jako teško leči.
Zato je važno znati šta je u okolini kacerogeno, ali i šta je štetno što unosimo u hrani i piću.

To i dalje ne znači da će jedna namirnica ili čaša pića kod vas izazvati rak jer šansa da se razbolite zavisi od mnogo stvari, na prvom mestu od vaše genetike i vašeg stila života.

Istraživači koriste različite metode da bi odlučili da li nešto treba nazvati kancerogenom. Velike doze određene supstance daju se laboratorijskim životinjama da bi se videlo da li obolevaju od raka. Naučnici takođe proučavaju rezultate mnogih studija.

Danas je Svetska zdravstvena organizacija obznanila da je aspartam, veštački zaslađivač, kancerogen i precizno odredila koje količine mogu biti opasne.

Kancerogene materije prisutne su u mnogim namirnicama, ali i pored toga što smo upućeni u posledice koje nastaju konzumiranjem tih namirnica, kod nas i dalje jede opasna hrana.

Suhomesnati proizvodi i crveno meso

Podsećamo da je 2015. prerađeno meso (suhomesnato) SZO, tj. njen ogranak koji se bavi proučavanjem raka, označila kao izazivač raka. Tako je ono svrstano u red već dokazanih kancerogena poput duvana, aflatoksina, formaldehida.

A šta SZO smatra prerađevinama? To je usoljeno, dimljeno, stišnjeno, mleveno – prerađeno na bilo koji način.

Oko 50 grama suhomesnatog dnevno povećava rizik od raka debelog creva za 18 odsto. Crveno meso (svinjetina, jagnjetina, govedina, junetina…) nije klasifikovano kao siguran izazivač raka, već samo kao veoma verovatan, a zbog nedovoljne količine dokaza.

Pomfrit

Pomfrit i grickalice pržene na ulju sadrže kancerogenu materiju koja nastaje nakon izlaganja namirnica visokim temperaturama. Ta materija, poznata pod nazivom glicidamid, stvara se prilikom prženja ovih namirnica na visokim temperaturama u ulju.

Takođe, može da ispusti hemikaliju zvanu akrilamid. Studije pokazuju da su pacovi koji su uzimali akrilamid u vodi za piće oboleli od raka, pa istraživači smatraju da bi i ljudi mogli. Zato hranu treba da pečete, pržite ili tostirate dok ne dobije blago tamniju boju, umesto zlatne ili tamno braon. Akrilamid se takođe nalazi u mnogim proizvodima koje kupujete, kao i u duvanskom dimu.

Kokice za mikrotalasnu

U unutrašnjosti kese, kokice za mikrotalasnu sadrže štetne supstance, koje prilikom pripremanja u mikrotalasnoj pećnici stvaraju perfluorooktanoinsku kiselinu.

Namirnice u konzervama

Mnoge studije otkrivaju da bi namirnice u konzervama mogle biti štetne za organizam, upravo zbog sastojka zvanog bisfenol A (BPA), koji je prisutan u konzervama. Još ne postoji jednoglasno mišljenje o tome da li se u konzervama nalazi dovoljna količina bisfenola A da bi se narušilo zdravlje organizma, ni u kojoj meri se bisfenol A prenosi na namirnice koje su u konzervi.

Genetski modifikovane namirnice (GMO)

Genetski modifikovana hrana nastaje putem genetskog inženjeringa i tokom proizvodnje podvrgnuta je raznim herbicidima i pesticidima koji mogu uticati na kvalitet proizvoda, a da potrošač to ni ne primeti. Sve hemijske materije koji se koriste u proizvodnji GMO hrane povezuju se sa pojavom raka i drugih bolesti.

Gazirani napici

Gazirani napici mogu biti osvežavajući tokom vrelih letnjih dana kada osećamo potrebu da popijemo nešto. Međutim, ovi napici nisu zdravi, jer osim što u proseku sadrže po osam kockica šećera, takođe sadrže i seriju hemijksih supstanci koje mogu izazvati rak. Organsko jedinjenje 4-metilimidazol, koje koli daje karakterističnu tamnu boju, u mnogim pojedinačnim slučajevima povezuje se sa pojavom raka. Pored toga, sadrži kukuruzni sirup sa visokim procentom fruktoze, koji pospešuje rast kancerogenih ćelija.

Proizvodi sa naznakom „light“

Mnoge osobe misle da će konzumiranjem “light” proizvoda postići uravnoteženu i zdraviju ishranu. Realnost je ta da ovakvi proizvodi samo sadrže manju količinu šećera i masti, što ne znači da doprinose mršavljenju. Štaviše, sadrže visokorizične supstance koje mogu dovesti do raka, kao što je slučaj sa veštačkim zaslađivačima.

Konzumiranje vrelih napitaka

Na sreću, SZO je 2016. skinula kafu sa liste kancerogenih namirnica zbog nepostojanja dovoljno dokaza o potencijalnoj povezanosti između konzumiranja kafe i pojave raka, istovremeno, Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) objavila je izveštaj u kome se navodi da konzumiranje bilo kakvih „vrelih napitaka“ povećava rizik od stvaranja raka. Tradicionalno ispijanje ekstremno vrelih biljnih čajeva u Kini, Iranu i državama Južne Afrike, gde se služe mnogo toplija pića nego u kafićima u Evropi i Severnoj Americi, može biti posebno riskantno, navodi se u izveštaju IARC.

Izvor: nova.rs

Pizza capricciosa se s italijanskog prevodi kao "hirovita pica". Ima smisla.

Jedna od najpopularnijih i kod nas – pica kaprićoza – pravi se drugačije nego u Italiji. Ako je naručite u našim restoranima uglavnom ćete dobiti picu prekrivanu sosom od paradajza, šunkom, sirom, šampinjonima i jednom zelenom maslinom u sredini.

Naručite li istu stvar u Italiji, uz šunku, sir, paradajz i pečurke, na njoj će biti i crne masline, kao i nezaobilazne artičoke, odnosno marinirana srca artičoka u maslinovom ulju.

„Pizza capricciosa“ se s italijanskog prevodi kao „hirovita pica“. To je odlično ime za nju s obzirom na to da se sastojci menjaju zavisno od regije. U nekim delovima Italije na kaprićozu se dodaju čak i kapari, kobasice ili inćuni.

Prva hirovita pica navodno je osmišljena 1937. godine u pizzeriji La Capricciosa u Rimu po kojoj je dobila ime. Kuvari su „očistili frižider“ i iskombinovali namirnice koje su imali pri ruci i morali da ih potroše.

Na podlozi od hrskavog testa, preko sosa od paradajza razbacali su mocarelu i šunku, dodali masline i artičoke, kao i malo svežeg bosiljka i to je bilo to.

Iako italijanska kaprićoza ima slične sastojke s picom quattro stagioni ili „četiri godišnja doba“, oni su drugačije raspoređeni po površini testa, pa se vizuelno znatno razlikuju.

Italijanski recepti prilagođavaju se određenom podneblju pa danas razlikujemo različite vrste pica sa sastojcima koje nemaju nikakve veze s tradicionalnim jelom. Na havajsku se tako stavlja ananas, ruska pica Moskva kombinuje sardine, tunu, skušu i lososa, a Brazilci na svoju picu stavljaju grašak, prepeličja jaja, pa čak i grožđe.

Izvor: nova.rs

Kulinarski mag je danas na Sajmu napravio pravi gastro spektakl, a nama je otkrio koja srpska jela su ga zadivila.

Jedan od najpoznatijih televizijskih kuvara na svetu, Rudolf van Vin, gostovao je danas na beogradskom Sajmu u okviru MAXI nacionalnog festivala hrane. Simpatičnom Holanđaninu je ovo četvrti put da dolazi u Srbiju i malo je reći da je oduševljen našom zemljom, a pogotovo srpskom hranom.

Prema njegovim rečima, nije očekivao takvu dobrodošlicu kada je došao prvi put u Beograd 2012. godine.

„Tada sam se osećao kao da sam otkrio novi kulinarski biser o kom ne zna mnogo ljudi. U gastronomiji uglavnom svi govore o Italiji, Francuskoj, a srpska kuhinja se retko kad spominje.“

Od srpskih jela posebno izdvaja kajmak, o kom govori sa velikim uzbuđenjem.

„Sećam se kada sam prvi put probao kajmak. Da sam kulinarski Noje i da moram da sagradim barku, ili modernije da se izrazim, da postoji svemirska kapsula sa stotinu kulinarskih proizvoda iz celog sveta, koju su poslali u svemir, kako bi se sačuvala naša kultura, kajmak bi definitivno bio u njoj. Ajvar je takođe mnogo dobar, pogotovo zbog vaših domaćih paprika koje imaju intenzivan ukus. Ovde je uobičajeno da stavite sastojke u šerpu i date vremena hrani da se spremi, dok je u Holandiji to malo zbrzano.“

Rudolfa su mnogi zavoleli zbog njegovih poslastičarskih recepata a u jednoj od svojih emisija je pravio i čuvenu Vasinu tortu.

„Mnogo volim Vasinu tortu, tako je dobra i lako se pravi.“

Ističe da se holandska i srpska kuhinja i te kako imaju sličnosti.

„Iznenađujuće, imamo skoro iste sastojke i zapravo naše kuhinje nisu toliko različite. Kad bih upoređivao holandsku kuhinju sa srpskom ili recimo, britanskom, više bih razlika pronašao sa britanskom. Vreme i klima su takođe dosta slični, zbog čega se osećam kao kod kuće.“

Rudolf tvrdi da je za njega dobra hrana ona koja se sprema s ljubavlju.

„Zaista verujem da je ljubav nešto što se može okusiti. Kada bih mogao da biram, radije bih izabrao restoran sa dobrim osobljem i ne tako dobrom hranom, nego restoran sa dobrom hranom i ne tako prijateljskim osobljem. Bitno mi je da se osećam kao da sam kod kuće, udobno. Na primer, kada se u Franscuskoj izujete za stolom, to ima jako značenje – to znači da vam je jako udobno, inače ne se ne biste izuvali. Esencija kuvanja je komfornost, a ne receptura.“

Kaže da najviše uživa kada sprema hranu za druge, zbog čega i nema omiljeno jelo.

„Moje omiljeno jelo je ono koje se vama dopada. Više me ispunjava da udovoljavam drugima. Kao DJ kada pusti ono što se njemu dopada. Na osnovu toga kako ljudi igraju, može da vidi da li se ljudima dopada muzika ili ne.“

Emisiije ovog kulinarskog čarobnjaka na kanalu „24kitchen“ inspirišu ljude širom sveta da krenu da eksperimentišu u kuhinji, a upravo to je i Rudolfov cilj.

„Ponekad nemam predstavu šta ću da kuvam, samo krenem da seckam luk, stavim ga u tiganj i osetim miris. Trudim se da motivišem ljude koji nemaju mnogo samopouzdanja u kuhinji ili koji ne vole da kuvaju i da im pokažem da to može da bude za svakoga.“

Iako je u kuhinji proveo skoro ceo život, kuvanje mu, kaže, nikada neće dosaditi.

„Išao sam u kulinarsku školu već sa 12 godina. Sada imam 56, sledeće godine ću proslaviti jubilej, odnosno 40 godina kako kuvam, i iz dana u dan sve više volim kuvanje i osećam se slobodnije. Trudim se da kuvam što jednostavnije, sutra ću kuvati jednostavnije nego danas.“

Od trendova u gastronomiji, najviše mu se dopada to što sve veći broj ugostitelja sami uzgajaju hranu za svoje goste.

„Dopada mi kod restorana, kada je sve što spremaju, gajeno u krugu od 10 kilometara. To mi se jako sviđa, jer poznate velike markete imate u svakom većem gradu ali jedinstvene male radnje, koje su specifične za neko područje, nemate svuda. Ako sam u Beogradu, želim da odem u tipičnu srpsku radnju. To je mnogo bolje nego da odem do nekog velikog trgovinskog lanca koji postoji svuda u svetu. Onda mogu i kod kuće da ostanem“, zaključuje Rudolf.

Izvor: nova.rs

Svi ljubitetlji mesa znaju da ako ga prvo marinirate, pa termički obradite ono ima mnogo bolji ukus. Marinada ga omekšava, a sastojci u njoj ga čine aromatičnijim i lepšim. Izdvojili smo za vas 5 marinada koje će svako meso učiniti mnogo ukusnijim.

Nikada ne marinirajte u metalnim posudama, jer će meso biti gorko, već koristite staklenu, plastičnu ili keramičku posudu.

Što krupnije isečete sastojke, to će se bolje marinirati. Da bi upili marinadu što više i bolje, viljuškom pritisnite sastojke na nekoliko mesta.

SLATKO-KISELA MARINADA

Sastojci:
2 kašike soja sosa
2 kašike crvenog vina
3 čena mlevenog belog luka
1 kašičica rendanog svežeg đumbira
1 kašičica mesa
malo bibera
malo slatke mlevene paprike
Priprema:
Pomešajte sve sastojke za marinadu, pa premažite meso i ostavite da odstoji minimum 3 sata, a najbolje je oko 8-9 sati.

MLEČNA MARINADA

Sastojci:
1 kiselo mleko
2 čena belog luka
1/2 kašičice kurkume
1 karanfilić
prstohvat cimeta

PIKANTNA MLEČNA MARINADA

Sastojci:
1 kiselo mleko
1,5 kašičica ljute mlevene paprike
1 kašika soka od limuna
MARINADA SA LIMUNOM
Sastojci:
2 kašike sok od limuna
2 kašike ulja
rendana kora limuna
sveža nana
origano
Priprema:
Pomešajte sve sastojke i premažite meso. Količinu možete priladođavati vašem ukusu.

MARINADA ZA RAŽNJIĆE

Sastojci:
2 kašike senfa
4 kašike majoneza
prstohvat mlevenog bibera
2 crna luka
1 limun
2 lovorova lista
so
Priprema:
Meso isecite na komadiceć, pa pobiberite. Prelijte majonezom i senfom koji ste prethodno pomešali, i lepo sjedinite. Stavite lovorov list i pospite seckanim lukom. Sve to prelijte sokom od limuna i ostavite da se marinira 8 sati. Meso solite pre nego što ga stavite na roštilj.

Izvor: Stvar ukusa

Kuvanje na visokim temperaturama oksidira ulja, koja takva mogu da podstaknu upalu u telu. Stoga treba koristiti ulja koja oksidiraju tek na višim temperaturama, poput ulja avokada, tvrdi dijetetičarka.

Belanca su neverovatan vegetarijanski izvor belančevina, a žumanca su puna vitamina i minerala, uključujući vitamin A, B12, selen, kolin i lutein, kaže dijetetičarka Lindzi Vengler.

Ali, kako bismo dobili najbolje od jaja, treba pripaziti na koji ih način pripremate. Iako ne postoji „pogrešan“ način pripreme jaja, neke metode nisu toliko zdrave kao druge.

Mnogi dijetetičari i nutricionisti kažu kako je definitivno najnezdraviji način pripreme jaja prženje na puno ulja i na jakoj vatri.

– Ako pržite jaja na maslacu, možda ćete poništiti neke zdravstvene blagodeti jaja. Jaja su prirodno bogata belančevinama i s malo zasićenih masnoća, ali čim smesi dodate maslac, zasićena masnoća u vašem jelu raste. To je nešto što ne želimo, jer je prekomerna zasićena masnoća u ishrani usko povezana sa srčanim bolestima – kaže dijetetičarka Ketrin Basbaum.

– Dijetalne smernice za Amerikance 2020. – 2025. predlažu da se unos zasićenih masnoća smanji na manje od 10 odsto ukupnih kalorija dnevno. Korišćenje zasićenih masti u pripremi jaja dodaje značajne kalorije jelu, kao i nezdravu masnoću koja je povezana s povećanim rizikom od srčanih bolesti – dodaje dijetetičarka Tara Tomaino.

Tomaino dodaje da ne morate sa izbegavate samo maslac. Kokosovo ulje i mast od slanine takođe su loši, kao i kuvanje jaja u tepsiji ili kišu koji sadrži velike količine zasićenih masnoća u obliku pavlake ili sira.

Korišćenje tih sastojaka može da umanji visoki nutritivni profil jaja. Od prženja jaja, nezdravije je jedino prženje jaja na jakoj vatri.

– Kuvanje na visokim temperaturama oksidira ulja, koja takva mogu da podstaknu upalu u telu. Stoga treba koristiti ulja koja oksidiraju tek na višim temperaturama, poput ulja avokada, kako bi se to sprečilo – kaže dijetetičarka Rebeka Vašuta.

Kako je najbolje pripremiti jaja?

– Pripremanje jaja s minimalno masnoća ili upotreba nezasićenih masti poput maslinovog ulja ili ulja avokada zdravija su alternativa. Jaja koja se kuvaju na tvrdo ili poširanje način su za pripremu jaja bez potrebe za dodatnom masnoćom – kaže Tomaino.

Osim kako ih kuvate, bitno je i s čim jedete jaja.

– Poslužite jaja s izdašnom porcijom povrća kako biste dobili dodatne nutrijente i vlakna. Tamno lisnato povrće poput kelja, spanaća i rukole izvrstan je dodatak jajima, kao i povrće poput špargle, brokolija, paprike i luka – savetuje Tomaino za Yahoo!Style.

Prema oceni gastronomskog sajta "Taste atlas", među najukusnijim srpskim specijalitetima nalaze se, naravno, pljeskavica, ajvar i pasulj. Ipak, iako mi neke gurmanluke smatramo najukusnijim, oni nisu ni dospeli na listu. Doduše, jelo koje je odnelo prvo mestu - sve nas je iznenadilo i zanima nas da li se slažete sa ovom listom.

Gastronomski sajt "Taste atlas", preporučuje jela koja su popularna u različitim delovima sveta. Na jednoj od poslednjih listi posvećenoj gurmanlucima iz naše zemlje našlo se deset jela koje su kritičari hrane izabrali za najukusnije i koje su posetioci sajta ocenili visokim ocenama.

10. Knedle sa šljivama

Čuveni kolač na kome su odrastale generacije u Srbiji je jednostavan i potrebno je samo par sastojaka za testo - kuvani krompir, jaja i brašno, dok se unutar testa stavlja ukusna, mekana i zrela šljiva. Ove kuglice se kuvaju a zatim valjaju u prepečene mrvice hleba u koje je dodat šećer. Iako na tržištu postoje mnoge varijante Knedli sa šljivama, koje uključuju i drugo voće, pa i kremove, još uvek je originalni recept u Srbiji omiljen, a vrednost ovog starinskog kolača prepoznali su i stranci koji dolaze u našu zemlju.

9. Pljeskavica

Omiljeni tradicionalni "fast fud" u Srbiji i deo svih proslava je svakako pljeskavica. Napravljena od mlevenog goveđeg, svinjskog ili telećeg mesa, a nekada od kombinacije od ove tri vrste. Uz začine, poput mlevene paprike, soli i bibera, a prema nekim recepturama i mlevenog belog ili crnog luka, dobiće aromu i prepoznatljiv ukus. Iako jednostavno jelo, koje svaka domaćica zna da napravi, stranci ocenjuju da je kombinacija masnoće i mesa, kao i začina, zaslužna da se naizgled obično jelo nadaleko propoznaje. Ime ovog jela nastalo je od reči pljeskati, jer se meso pljeskanjem tanji, da bi se napravio karakterističan prepoznatljiv oblik.

8. Krofne

Ova peciva se tradicionalno pripremaju od dizanog testa, koje se prži tako da spolja bude hrskavo, a iznutra mekano, lagano i prozračno. Sada se najčešće pune ili se prelivaju džemom i kremovima od vanile ili čokolade, a najčešće su samo posute šećerom u prahu.

7. Leskovački roštilj

Domaćini u Leskovcu smatraju da su koreni ovakve pripreme mesa došli iz Turske, Grčke i Makedonije u prošlosti. Ipak, lokalne tajne pripreme svojih specijaliteta ne otkrivaju nikome.

6. Pasulj

Stranci vole da jedu našu "supu od pasulja" koja se tradicionalno priprema od belog pasulja. U pasulj se najčešće stavlja kobasica, slanina ili dimljena rebra, a kao obavezan dodatak je povrće poput luka i šargarepe. Mlevena paprika, lovorov list i beli luk se koriste kao začini.

5. Sarma

Tradicionalno tursko jelo (Pogledajte recept za najbolju sarmu) koje stranci navode kao zimsko ili kao neizostavni deo menija specijalnih prilika poput slava i svadbi. Čak mnogi od nas, sada ako otvore frižider, mogu pronaći jednu plastičnu kutiju od sladoleda sa nekoliko sarmica u njoj - čisto da nas želja mine.

4. Moravska salata

Moravska salata dolazi iz Niša i Leskovca, a čini je kombinacija praziluka, paradjza, pečene paprike, ljute paprike, belog luka, ulja i soli. Ova salata kada je rashlađena, prema mišljenju turista, odlična je tokom letnjih meseci. A može se služiti uz grilovano meso, zreli sir i hleb.

3. Burek sa sirom

Oko naziva bureka i porekla i dalje su mnoge nedoumice da li burek može biti sa nekim drugim sastojkom osim sa mesom, kako prenosi sajt "Tejst atlas", burek sa mesom je samo u Bosni i nastao je kao verzija turskog specijaliteta. U svim ostalim delovima Balkana burek se može naći sa različitim ukusima a ovaj sa sirom se nalazi na visokom mestu prema oceni turista koji su ga probali u našoj zemlji. Prema nekim izvorima okrugli buker sa sirom stigao je u Niš u 15. veku.

2. Ajvar

Tradicionalni namaz od pečene paprike, koja se potom melje i prži u ulju dok ne dobije prepopznatljiv ukus, jedno je od omiljenih jela posluženih za doručak ljudima koji su gostovali u Srbiji. U nekim krajevima priprema se samo od čiste paprike, dok se u drugima dodaje pečena mlevena ljuta paprika ili patlidžan. A pogledajte i recept kako se pravi ajvar i koji je bolji, onaj kada se paprika peče na roštilju ili u rerni!?

1. Komplet lepinja

Ovaj delikates sastoji se iz tradicionalne lepilje presečene na dva dela, a oba dela su premazana kajmakom i na njih se stavlja jaje. Prepeče se nakratko da bi se zatim prelilo pretopom (mast koja je ostala nakon pečenja mesa). Smatra se da je jelo nastalo pre Drugog svetskog rata i najčešće se vezuje za Zlatiborski okrug.

Izvor: blic.rs

Svi znamo da banane ne ostaju dugo sveže. Iako su banane sa braon pegavom korom odličan sastojak za hleb od banane, ali nisu omiljene među ljubiteljima voća kada žele da pojedu užinu. Ako želite da banane koje ste kupili početkom nedelje i dalje budu sveže krajem nedelje postoji jedan jednostavan trik.

Prvo da objasnimo zašto banane tako brzo trule. Ovo voće, kao i mnoga druga, oslobađa gas eten (ili etilen C2H4), koji je zapravo biljni hormon zaslužan za sazrevanje. Avokado, paradajz i krompir takođe oslobađaju eten kada sazre zbog čega ih uvek treba čuvati dalje od drugog voća i povrća.

Providna folija za sveže banane

Eten se oslobađa iz stabljike, odnosno onog malog dela stabljike koja se nalazi na jednom kraju banane. Da bi se sprečilo širenje ovog gasa potrebno je umotati stabljike. Za to vam može poslužiti providna folija koju svi imaju u kuhinji.

Možete umotati i sve banane zajedno, ali efektnije je da umotate posebno svaku stabljiku svake banane. Na taj način ćete duže zadržati svežinu banana u odnosu na umotavanje svih banana zajedno.

Kada su banane zrele po vašem ukusu, možete ih staviti u frižider i one će ostati sveže, a vama će ostati dovoljno vremena da ih pojedete. Takođe treba da znate da će, ako ih stavite u frižider dok su još zelene, takve i ostati, ali da pocrneti čim ih izvadite iz frižidera i ostavite na vazduhu.

Zašto treba da jedete banane?

Ovo omiljeno voće savršen je izvor energije jer je bogato jednostavnim šećerom – fruktozom monosaharidom. Takođe, dobar su izvor kalijuma, koji je važan za kontrakciju mišića, pravilno funkcionisanje nervnog sistema i dobru funkciju srca. Takođe, kalijum iz banana stimuliše mozak i olakšava učenje i pamćenje.

Vitamin B6 je ključan za proizvodnju serotonina i dopamina, neurotransmitera odgovornih za dobro raspoloženje i pravilan metabolizam. Ako imate problema sa spavanjem, banana će vam pomoći. Obzirom da banane sadrže malo natrijuma, idealan su izbor za osobe koje imaju problema sa cirkulacijom.

Banane sadrže i triptofan, aminokiselinu koju telo pretvara u serotonin, poznatu po tome što nas opušta, poboljšava raspoloženje i generalno izaziva osećaj sreće. Ovo jedinstveno tropsko voće odlično smiruje nervni sistem i štiti nas od depresije i stresa.

Naučnici su otkrili da svakodnevna konzumacija banana može smanjiti rizik od srčanog udara za čak 40 odsto.

Banane su takođe dobre za PMS jer regulišu nivo glukoze u krvi.

Izvor: n1info.rs

Senf poboljšava ukus jelima, pogotovo mesu, a saznajte kada treba da koristite običan, a kada Dižon.

Senf se dosta korisiti u kulinarstvu i dosta poboljšava ukus svakom jelu. Dobro se slaže sa skoro svima namirnicama i začinima, ali je bitno da ga lepo ukombinujete. Sigurno ste u receptima nailazili na Dižon senf među sastojcima, ali možda niste znali u čemu se razlikuje od običnog. U nastavku teskta pročitajte koje su to razlike i načučite pravilno da ga koristite u jelima.

Šta je Dižon senf?

Dižon je vrsta senfa koja potiče iz Dižona, grada u Burgundiji u Francuskoj. A svoj prepoznatljiv ukus mu daje belo vino. Iako je prvi put korišćen kao začin još 1336. (od strane kralja Filipa VI), nije postao široko popularan sve do 19. veka. Senf je prvobitno napravljen od sirćeta, ali stanovnik Dižona, Žon Nejžon zamenio je taj sastojak versokom (sok od nezrelog grožđa) 1856. godine.

Postoji nekoliko razlika između običnog i Dižon senfa:

Boja: Dok je običan senf jarko žute boje, Dižon je tamniji i više vuče na oker ili smeđu.

Ukus i sastojci:Običan senf je napravljen od semena žute gorčice u prahu, mešavine začina i sirćeta (ili čak vode), ima blaži ukus u poređenju sa francuskom verzijom. Dižon ima karakterističan ukus i intenzivniji je i oštriji od običnog. Pravi se od smeđeg i/ili crnog senfa i belog vina. U jelima obično možete da kombinujete ove dve vrste senfa, ali je bolje ako ih koristite kako je naglašeno u receptu, jer ako koristitie običan za prelive ili pečenu piletinu nećete dobiti isti ukus, a takođe neće dobro reagovati u kombinaciji sa sirćetom.

Izvor: Stvar Ukusa

Oprezno sa ovom hranom.

Iako se čini kao najbrža i najjednostavnija opcija kada ste jako gladni, podgrejavanje hrane u mikrotalasnoj pećnici nije uvek najbolja ideja, pogotovo kad je reč o ovim namirnicama.

Kako prenosi The Healthy, grejanje kuhanih jaja stvara veliku količinu pare u njima koja nema kuda izići, pa vrlo lako može doći do eksplozije, i to onda kad ih izvadite iz mikrotalasne.

Najbolje bi bilo ne podgrejavati ih, ali ako baš morate, prvo ih ogulite i narežite na manje komadiće. Isto važi i za voće poput jabuka, grožđa, breskvi… Ne ispuštaju višak vlage dok se kuvaju zbog čega mogu eksplodirati. Pre podgrejavanja isecite ih na komadiće ili probušite sitne rupice čačkalicom.

Mesne prerađevine u sebi sadrže puno konzervansa kako bi rok trajanja bio što duži, a kada ih podgrejete ti konzervansi postaju još štetniji za organizam – mogu da pokrenu oksidaciju holesterola, kaže jedno istraživanje, prenosi Večernji.

Britanska agencija za hranu FSA kaže da podgrejavanje pirinča u mikrotalasnoj pećnici može čak dovesti do trovanja hranom jer sirov pirinač sadrži bakterije koje mogu preživeti brzo kuvanje u mikrotalasnoj. Jednom kada je izvadite i ostavite da se ohladi na sobnoj temperaturi, bakterije se razmnožavaju.

Lisnato povrće poput spanaća takođe treba držati dalje od mikrotalasne jer sadrži visoku koncentraciju nitrata, a iako je sam po sebi bezopasan, podgrejavanjem se pretvara u štetne tvari koje deluju kancerogeno.

Izvor: nova.rs

Ponekad nazvan beluga kavijar zbog sličnosti sa kavijarom, crno sočivo se pridružuje crnom pirinču, crnom luku i crnoj kinoi kao obavezan sastojak u ishrani.

Nije samo njegova tamna boja ono zbog čega se crno sočivo izdvaja iz gomile namirnica – ukus mu je odličan i pun je zdravih, hranljivih materija. Ujedno, konzumacija crnog sočiva je odličan način za uključivanje proteina u vegansku i vegetarijansku ishranu i super je brz i lak za pripremu, piše „Zadovoljna.rs“.

Sočivo su male mahunarke sa slanim, zemljanim ukusom. To je osnovna hrana u azijskim i severnoafričkim kuhinjama, ali se jede i u mnogim drugim zemljama širom sveta. Bogato je biljnim proteinima, pruža dobar izvor zdrave energije.

Moćni napitak koji zovu „unutrašnji tuš“ jer čisti creva bolje od laksativa

U čemu je razlika između smeđih i belih jaja

Dostupno je u nizu različitih boja i veličina, može se naći u prodavnicama zdrave hrane. Osušeno sočivo je manje skrobno od sušenog pasulja, tako da mu nije potrebno namakanje, a potrebno mu je samo 15 do 30 minuta da se skuva, u zavisnosti od sorte. Takođe je odlično u upijanju drugih ukusa, a može se kuvati sa začinima ili aromatičnim povrćem za bogato i ukusno jelo.

Sočivo je takođe veoma hranljivo, dobar je izvor vitamina B, magnezijuma, gvožđa, cinka, bakra, kalijuma, fosfora i mangana. Posebno je bogato proteinima koji obezbeđuju energiju, što ga čini odličnim izborom za vegetarijance i vegane, a takođe je bogato i vlaknima, koja podstiču redovno pražnjenje creva i rast zdravih crevnih bakterija. Osim što je prepuno vitamina i minerala, sočivo sadrži nekoliko korisnih biljnih jedinjenja zvanih fitokemikalije, koje mogu pomoći u zaštiti od hroničnih bolesti kao što su bolesti srca i dijabetes. Pokazalo se da svakodnevna konzumacija sočiva povećava „dobar“ HDL holesterol i snižava „loš“ LDL holesterol.

Jedina mana sočiva je što ponekad može izgubiti oblik i postati kašasto kada se kuva. Crno sočivo ima nešto deblju koru od drugih sorti, što sprečava da se raspadne tokom kuvanja, tako da može dodati teksturu i ukus vašim omiljenim jelima.

Sećate li se koji recept ste u 2022. najčešće guglali? Testo za palačinke, gibanica, šnenokle? Bez brige, ako niste fan kuhinjskih radova, ali volite dobro da pojedete i još lakše naručite, možda ćete posle ovog teksta proveravati da li se nešto od ovoga pravi i dostavlja u nekom od restorana u vašem dometu. Pred vama je pet najpretraživanijih recepata na Guglu u 2022. na kugli zemaljskoj.

Panir pasanda (Paneer Pasanda)

Panir pasanda predstavlja bogato i ukusno jelo od prženih sendviča punjenih sirom panir (indijski “ajurvedski” sir) serviranih u kremastom sosu na bazi luka i paradajza.

Ako ste ikad poželeli da probate da napravite ovo ukusno jelo, možda vas je odbila opsežna priprema. I ne krivim vas!, piše na svom blogu Dasana Amit.

Ona ističe da recept nije za svaki dan, već za posebne prilike.

Takođe, nije loša ideja da se pravi zajedno sa prijateljima ili u krugu porodice. Em je zabavno, em u velikoj meri skraćuje vreme potrebno za pripremu.

Kuvarica i blogerka odmah na početku skreće pažnju da će kvalitet svežih sastojaka podići ukus samog jela.

Iako je za izradu ovog specijaliteta u restoranskom stilu potrebno neko vreme, koraci su prilično jednostavni, a prvi je priprema sastojaka za sos.

Pasta od luka, paradajza i indijskog oraha

U tiganj, vok ili šerpu stavite sledeće sastojke:

Oko 400 grama grubo seckanog paradajza
10 do 12 indijskih oraščića, prepolovljenih ili grubo iseckanih
štapić cimeta dužine oko jednog centimetra
2 zelena kardamoma
2 oraščića (opciono)
2 karanfilića
1 šolja vode

Na laganoj ili srednjoj vatri mešajte i dinstajte ovu smesu dok paradajz ne omekša.

Kad paradajz omekša, isključite ringlu. Nešto tečnosti će ostati u tiganju. Bez brige – iskoristićete je dok mešate ili meljete paradajz. Ostavite ovu mešavinu da se dovoljno ohladi pre nego što nastavite sa pripremom.

U međuvremenu, u tiganju zagrejte 2 kašike ulja i dodajte 1 šolju iseckanog crnog luka.

Savet: Da biste smanjili količinu posuđa, slobodno premestite mešavinu paradajza u malu činiju da se ohladi i ponovo koristite isti tiganj.

Promešajte i dinstajte luk na laganoj ili srednje laganoj vatri. Dodajte prstohvat soli da luk brže porumeni.

Kad luk postane svetlo zlatne boje, isključite vatru. Pustite da se luk ohladi.

Savet: Ne pržite luk previše, jer ćete rizikovati da sos postane gorak.

Dodajte ohlađeni prženi luk u blender velike brzine ili teglu za mlevenje. Dodajte 4 do 5 kašika vode.

Prženi luk izblendajte ili sameljite u finu, glatku pastu i ostavite sa strane.

U isti blender ili mlin dodajte skuvanu i ohlađenu smesu paradajza, indijskog oraha i začina. Nema potrebe za dodavanjem dodatne vode.

Sameljite do glatke i fine konzistencije. U pasti ne bi trebalo da budu komadići indijskog oraha ili sitni komadići. Kad završite, ostavite ovu pastu po strani.

Napravite nadev za sendviče od panir sira

U činiju ili tanjir stavite dole navedene sastojke:

2 do 2,5 kašike sitno izmrvljenog ili rendanog panira (možete da zamenite rendanim topljenim sirom ili čedar sirom umesto panira)
1 kašika suvog grožđa, seckanog
6 do 8 indijskih oraščića, sitno iseckanih (približno 2 supene kašike)
1 ili 2 zelene čili papričice seckane (oko 1 kašičica)
1 kašika seckanog lišća korijandera
pola kašike seckanih listova mente

Zatim dodajte sledeće mlevene začine:

¼ kašičice crvenog čilija u prahu ili kajenske paprike
½ kašičice kima u prahu
¼ kašičice soli (ili začinite po ukusu)

Sve ravnomerno izmešati i ostaviti po strani. Proverite ukus i dodajte još začina i soli ako je potrebno.

Savet: Nadev možete učiniti začinjenijim tako što ćete povećati količinu zelenog čilija ili crvenog čilija u prahu. Ako volite začinjeno, dodajte nekoliko kapi limunovog soka ili pospite suvim prahom manga (amchur prah) ili suvim prahom nara (anardana prah).

Napravite punjene trouglove od panira

Blogerka je u svom receptu koristila krug domaćeg panira za pasandu isekavši ga na trouglove, kao što bi sekla tortu. Takođe ih možete iseći na kvadrate ili pravougaonike.

Savet: Za urednije komade koristite sekač za kolače.

Pažljivo odvojite kriške. Dodajte sve izmrvljene komadiće panira koji otpadnu u mešavinu za punjenje.

Poput peciva za hamburger isecite svaki trougao na dve polovine, nežno, vodeći računa da se panir ne slomi.

Ponovite isti postupak sa svim kriškama panira.

Potom stavite malo nadeva na trougao od panira.

Nežno ga pokrijte gornjom trouglastom kriškom. Ne pritiskajte. Jedan sendvič sa panirom je spreman.

Zatim ponovite isti postupak sa preostalim sendvičima od panira.

Pržite sendviče od panira

U činiji napravite pastu od pola šolje kukuruznog skroba (poznatog kao kukuruzno brašno u Indiji) sa 4 kašike vode.

Savet: Za zdraviju verziju blogerka predlaže kukuruzno brašno žute boje. Naravno, imajte na umu da će sendviči biti žute boje i da će ukus biti drugačiji. Možda ćete morati da prilagodite količinu vode ako koristite ovo brašno. Napravite pastu srednje konzistencije sa njima.

Umočite sendvič od panira u testo.

Zatim ga okrenite i ravnomerno premažite sa svih strana. Za premazivanje kriški možete koristiti i kašiku ili malom štipaljkom. Uverite se da je i strana za punjenje premazana testom.

Stavite kriške panira u tiganj sa 4 kašike srednje vrelog ulja za plitko prženje.

Ponovite korake 22 i 23, pa ispržite i preostale panir trouglove u vrelom ulju.

Savet: Obavezno promešajte pastu od kukuruznog skroba pre nego što premažete svaki novi set panir trouglova, pošto se kukuruzni skrob slegne.

Kad primetite da su sendviči po ivicama dobili zlatnu boju, okrenite ih i nastavite da pržite u plitkom ulju.

Ako ste testom ravnomerno premazali trouglove panira i premazali i strane za punjenje, smeša za punjenje neće iscureti u ulje tokom prženja.

Napomena: Ove sendviče sa panirom možete pržiti i u dubokom ulju ako želite.Blogerka je pržila sa svih strana kako bi se uverila da je premaz od kukuruznog skroba dobro obrađen. Ako ne želite da se bavite ovim postupkom, samo dodajte dovoljno ulja u tiganj tako da dođe do polovine ivica sendviča i okrenite ih jednom.

Pržene sendviče sa panirom stavite na papirne ubruse da biste uklonili višak ulja.

Napravite sos za Panir Pasandu

U isti tiganj u kom ste kuvali paradajz dodajte 1 do 1,5 kašike ulja.

Savet: Smanjite otpad koristeći isto ulje u kome su prženi sendviči sa panirom.

Dodajte 1 lovorov list i pola kašičice semenki kima. Pržite dok kim ne počne da pucketa. Ako nemate kim, može i kumin da posluži.

Dodajte 1 do 1,5 kašičice paste od đumbira i belog luka.

Promešajte i dinstajte na laganoj vatri nekoliko sekundi dok ne nestane sirova aroma đumbira i belog luka.

Zatim dodajte pastu od paradajza, indijskog oraha i začina. Pirjajte 3 do 4 minuta na laganoj odn. srednjoj vatri.

Promešajte, pa dodajte pastu od prženog luka.

Dobro promešajte da se sjedini i dinstajte 3 do 4 minuta na laganoj vatri.

Dodajte dole navedene začine u kari bazu:

četvrtina kašičice kurkume u prahu
pola kašičice korijandera u prahu
pola kašičice kašmirskog crvenog čilija u prahu ili degi mirča
Dobro promešajte.

Zatim dodajte 1 šolju vode.

Ponovo promešajte dok se smesa ne ujednači.

Kuvajte sos na laganoj vatri. Ako mnogo pršti, onda pokrijte tiganj poklopcem.

Krčkajte sos dok ne primetite kružiće ulja na površini. Umak će se takođe zgusnuti. Ovo traje oko 4 do 5 minuta na niskoj ili srednjoj vatri. Probajte i posolite po potrebi.

Dodajte četvrtinu do pola kašičice šećera (ili po ukusu).

Promešajte, a zatim dodajte sledeće sastojke:

četvrtina kašičice garam masala praha
1 kašičica zgnječenih suvih listova piskavice (kasuri methi), zgnječenih
2 kašike pavlake
Napomena: Ako nemate pavlaku, izostavite je. Umak će i dalje biti dobrog ukusa.

Mešajte dok se pavlaka ne ujednači sa ostatkom sosa. Isključite vatru. Proverite ukus i dodajte još soli ili šećera ako smatrate da je potrebno.

Sada možete da stavite trouglove od panira u sos. Ili možete da ih stavite na poslužavnik ili tanjir, a potom da sipate sos odozgo kao što je prikazano na fotografijama blogerke Dasane Amit. Tamo možete da pogledate i koja su najčešća pitanja u vezi sa receptom.

Sos za Panir pasandu se služi topao, ukrašen svežim listovima korijandera.

Bolo kaseiro (Bolo Caseiro)

U receptu koji smo pronašli na internetu piše da je za pripremu ovog kolača potrebno oko 50 minuta, kao i da možete da očekujete 20 porcija. Nas najviše podseća na kuglof.

SASTOJCI

3 šolje pšeničnog brašna (sa kvascem)
dve i po šolje šećera
1 čajna šolja kravljeg mleka
250 g margarina
3 cela jaja
Nekoliko kapi ekstrakta od vanile

NAČIN PRIPREME

Mikserom mutite margarin oko 2 minuta.
Postepeno dodajte šećer i još malo umutite.
Dodajte zatim čitava jaja i dobro umutite.
Sipajte nekoliko kapi vanile.
Malo po malo dodajte pšenično brašno i mleko, neprestano muteći mikserom.
Testo sipajte u kalup ili pleh podmazan margarinom i pšeničnim brašnom.
Pecite u zagrejanoj rerni na 180°C.
Sačekajte da kolač dobije blago zlatnu boju.
Probušite ga nožem – ako sečivo bude čisto, kolač je gotov.
Sačekajte da se dobro ohladi, kako bi glatko izašao iz kalupa. Postoji šansa da se izmrvi jer je veoma sladak i zato postoji šansa da se prelomi.
Napomena: Ako brašno nije sa kvascem, onda na kraju pripreme u testo dodajte 1 punu kašiku praška za pecivo.

Slani turski kolačići (Tuzlu Kurabiye)

Sudeći po informacijama koje smo prikupili na internetu ovo je idealan recept za domaćice koje imaju razne kuhinjske kalupe i ne libe se da ih upotrebe.

Potrebno je da izdvojite oko sat i po vremena za pravljenje ovog delikatesa, sudeći po receptu koji smo pronašli.

SASTOJCI

150 g mekog putera
60 ml biljnog ulja
50 ml sirćeta
2 kašike šećera
pola kašike soli
2 kašike praška za pecivo
1 belance
330 g brašna
1 žumance
susam
crni susam odn. kumin

UPUTSTVA

U činiji pomešajte puter, ulje, sirće, šećer, so, prašak za pecivo, belance i brašno.

Zamesiti testo (rukama ili mikserom).

Ostavite testo u frižideru najmanje pola sata.

Vratite mu se ponovo kad bude prilično čvrsto. Razvaljajte ga na pobrašnjenoj površini.

Zagrejte rernu na 200 stepeni.

Iskoristite kalupe da oblikujete i izvadite kolačiće na pleh u koji ste prethodno stavili papir za pečenje.

Umutite žumance i njime premažite kolačiće. Dodajte susam i kumin po ukusu.

Zatim stavite kolačiće u rernu i pecite oko 15 minuta dok ne porumene.

Ovsene pahuljice koje su prenoćile (Overnight oats)

Možda i najjednostavniji od svih najtraženijih recepata u 2022. U njemu nema klasičnog kuvanja.

Dakle, umesto da spremate ovsene pahuljice na šporetu ili u mikrotalasnoj pećnici, sirovi zob se jednostavno natapa. I to je čitava mudrost.

Ko bi rekao da ljudi toliko guglaju ovu komplikovanu poslasticu.

Proces namakanja iliti natapanja omogućava ovsu da upije tečnost i da je dovoljno omekša tako da možete da je jedete nekuvanu. Samo treba da pustite ovas da se natopi i odmara u frižideru dva sata. Ali, idealno je ako ga potopite preko noći…

Sledećeg jutra imate gotovu, ukusnu, kremastu činiju ili teglu „ovsenih pahuljica“. Konzistencija je poput kaše ili pudinga. To je jednostavan i zgodan doručak koji ima gušću i kremastu teksturu od toplih ovsenih pahuljica.

Neophodni sastojci:

Zob odn. ovas: Ovo je zaista jedini sastojak o kome ne može da se pregovara. Obavezno koristite običan staromodni ovas jer ima najbolju konzistenciju. Takođe možete da koristite zob bez glutena.

Mleko: Kad je reč o tečnom delu, možete da koristite običnu vodu česmušu! Međutim, češće se koristi mleko. U obzir dolazi punomasno ili obrano. Takođe, možete da koristite biljne varijante kao što je bademovo, kokosovo, mleko od indijskog oraha ili ovseno mleko.

Čia semenke (opciono): Ove semenke su pune hranljivih sastojaka i pomažu da ovas dobije teksturu nalik pudingu.

Grčki ili veganski jogurt (opciono): Ovo daje ovsu pikantan ukus, kremastu teksturu i povećava količinu proteina.

Ekstrakt vanile (opciono): Ovo pojačava sve ukuse koji ulaze u ovsenu kašu preko noći, a daje joj slatkoću bez ikakvog zaslađivača.

Zaslađivač (opciono): Koristite med ili javorov sirup da zasladite smešu, posebno zato što ovas može sam po sebi da bude pomalo blag.

Prelivi: Ovde možete da pustite mašti na volju sa svežim ili sušenim voćem, puterom od orašastih plodova, orašastim plodovima u izvornom obliku, semenkama i začinima (kao što su cimet, muskatni oraščić ili kardamom).

Postoji toliko mnogo vrhunskih ideja i kombinacija, a autorka recepte misli da je to ono što ovsene čini tako sjajnim i svestranim izborom za obrok.

Rolnice sa cimetom (Zimtschnecken – Cinnamon rolls)

Rolnice ili kiflice sa cimetom su divna prilika da osetite duh Božića tokom prolećnih, letnjih ili jesenjih meseci. Lako rukovanje testom i izvrstan miris u kuhinji su dodatni razlozi da ovu poslasticu pripremite za bilo koju vrstu svečanosti.

Rolnice su poreklom iz Švedske, gde su poznate kao „Kanelbulle“.

Odatle su se “proširile” po celom svetu i svako je kreirao sopstveni recept sa malim izmenama ili dodacima! Na primer, u Nemačkoj postoji varijanta sa glazurom od šećera u prahu i limunovog soka, kao i u receptu domaćice sa čijeg bloga smo ga preuzeli.

Uglavnom, postoje različiti načini da napravite rolnice sa cimetom i učinite ga krajnje jedinstvenim.

Sastojci za testo:

500g brašna „tip 500“
270 ml mleka
50 g domaćeg vanilin šećera
7 g suvog kvasca
1 jaje
80 g putera
10 g soli

Sastojci za fil od cimeta:

180 g putera
130 g šećera
Glazura

100 g šećera u prahu
3 kašike limunovog soka

Priprema testa:

Brašno, mleko, kvasac, vanilin šećer i jaje sipajte u posudu, a zatim mutite mikserom 5 minuta na najvećoj brzini.

Posle 5 minuta dodajte hladan puter i so i ponovo mešajte još 5 minuta.

Pokrijte posudu za mešanje plastičnom folijom ili toplim peškirom. Ostavite da se testo diže 30 minuta ili dok se ne udvostruči.

Nakon što se testo udvostruči, prebacite ga na dobro pobrašnjenu površinu i razvucite u pravougaonik.

Priprema fila:

U činiji pomešajte šećer, puter i cimet. Koristite lopaticu da rasporedite svoju smesu na testo.

Priprema za pečenje

Čvrsto urolajte testo, počevši od duže strane, tako da fil ostane unutar testa, kao štrudlu. Potom secite na delove od 4 cm oštrim nožem, koncem ili poslastičarskim silkom.

Ređajte rolnice sa cimetom u podmazan pleh/tepsiju za pečenje.

Pokrijte folijom ili toplom krpom i ostavite da se ponovo diže 30 minuta.

Zagrejte rernu na 180°C.

Pecite rolnice sa cimetom 20 minuta ili dok ne porumene na ivicama. Želimo da ih malo zapečemo tako da ostanu mekane u sredini i zato je potrebno da budu samo blago zlatno braon boje. Ostavite ih da se ohlade 5-10 minuta pre nego što nanesete glazuru.

Priprema glazure

Pomešajte šećer u prahu i limunov sok i namažite preko rolnica sa cimetom i odmah poslužite.

Prijatno za koji god recept da se odlučite!

Izvor: danas.rs

Kada pomenemo kefir, većina vas pomisli na jogurt,samo malo drugačijeg ukusa.

Tačno je da se kefir takođe dobija fermentacijom mleka, tj mlečnog šećera, ali za razliku od jogurta, za to su zadužena kefirna zrnca odnosno kefir gljiva kao i mirkoorganizmi i laktična kiselina koji idu uz nju.

Ono što kefir gljiva radi jeste zapravo fermentacija mleka, odnosno pretvaranje šećera iz lakotoze u laktičnu kiselinu. Otuda kieselkast ukus ovoj namirnici koja podseća na jogurt.

Kefir sadrži nekoliko važnih sojeva dobrih bakterija, kojih u jogurtu nema. Neke od njih eleminišu destruktivne patogene kvasce iz organizma popout ešerihije koli.

Kako utiče na zdravlje?

Kao antibiotik

Pored toga što utiče na stabilizaciju rada digestivnog sistema, smatra se da kefir ima atibiotska svojstva i da ima sposobnost da se bori protiv infekcija i sputa razvoj štetnih bakterija). Za ovo je najzaslužija jedna mlečna kultura koja se nalazi iskučljivo i samo u kefiru – Lactobacillus kefiri.

Protiv osteoporoze

Kao namirnica bogata kalcijumom sjajna je za regenaraciju i očuvanje zdravlja kostiju i sprečavanje osteoporoze, a smatra se da je korisna i u borbi protiv nenormalnog rasta ćelija u telu kao što su razni tumori.

Za netolernatne na laktozu

Čak i osobe koju su netolerantne na laktozu, veoma lako podnose kefir, jer se u ovom slučaju laktoza pretavara u mlečnu kiselinu u i postaje lakša za varenje. Naravno, ovo nije pravilo i uvek postoje i oni koji neće moći da izađu na kraj sa laktozom ni na ovaj način.

Ukoliko do sada niste uvrstili kefir u svoju ishranu, vreme je da to uradite.

Izvor: danas.rs

Jedno od večnih pitanja kad se radi o hrani je i ono je li zdravije belo ili tamnije pileće meso. Nutricionisti sada otkrivaju šta je tačno.

Tačna je tvrdnja da belo meso piletine ima manje kalorija i manje masti od tamnijeg pilećeg mesa. Na primer, u jednom pilećem bataku bez kože nalazi se oko sedam grama masti i dva grama zasićene masti, u poređenju sa manje od tri grama masti i manje od jednog grama zasićene masti u pilećim prsima bez kože.

Ipak, važno je istaći da dodatna masnoća i kalorije nisu uvek loša stvar. Umesto toga, to zapravo zavisi od vaših zdravstvenih ciljeva i potreba. “Ako morate da pazite na unos zasićenih masti, belo meso može biti bolji izbor”, rekla je nutricionistkinja Loren Manaker, prenosi Eat This.

Ako ste neko tko pazi na unos masnoća, važno je obratiti pažnju i na to kako se priprema vaše pileće belo meso. Ako jedete pohovano ili prženo belo meso, sadržaj masti će se ionako povećati. Želite li zadržati manji udeo masti, bolje je belo meso pilećih prsa peći na žaru ili u pećnici.

Da li je tamno pileće meso zdravo?

Nakon što smo utvrdili da belo meso uopšteno sadrži manje kalorija i masnoća, ne treba ignorisati ni tamno pileće meso. Tamno pileće meso, poput bataka i karabataka, ima više nivoe nekih vitamina i hranjivih supstanci.

“Tamno meso ima više gvožđa, cinka, selena i vitamina B,” rekla je nutricionistkinja Ejmi Gudson. “Tamno meso je bolja opcija za oni koji pokušavaju da povećaju unos gvožđa, a tamno meso takođe može sadržati više cinka, minerala koji pomaže u održavanju imunološkog zdravlja”, rekla je Manaker.

Obe vrste imaju svoje prednosti

I belo i tamno pileće meso imaju svoje prednosti i nedostatke. Belo meso nudi manje unosa masnoće, dok tamno meso može ponuditi više hranjivih supstanci.

Gudson takođe napominje da možete obratiti pažnju na to da li jedete kožicu ili ne. “Belo se meso obično uzima s prsa, odakle ljudi obično skidaju kožu. Tamno se meso, međutim, nalazi u batacima, karabatacima i krilcima, a ti delovi obično imaju manje mesa i ljudi će verovatnije pojesti i kožu”, rekla je Gudson.

Dok ljudi možda ne razmišljaju puno o koži piletine, “koža je prvenstveno masna, većim delom zasićena, što dodaje značajne kalorije nemasnim proteinima”, kaže Gudson. To ne znači da uvek morate izbegavati kožu, ali to bi moglo biti nešto o čemu biste trebali razmisliti ako pazite na unos masti.

Dakle, kada je reč o belom mesu naspram tamnog mesa, nutricionisti kažu da odaberete ono u čemu uživate i donesete odluku na osnovu ličnih zdravstvenih potreba.

Upoznajte metode zbog kojih ćete duže od roka trajanja otisnutog na etiketi uživati u omiljenoj namirnici.

Postoje namirnice - poput soli, meda, šećera... - koje bez obzira na rok upotrebe otisnut na njihovoj ambalaži zapravo možemo uvek koristiti bez ikakve opasnosti za zdravlje. No, šta je s maslacem, mlečnim proizvodom s 80 posto mlečne masti bez kog mnogi ne mogu zamisliti doručak ili pripremu ručka?

Osnovno pravilo je da se u proceni je li maslac dobar za upotrebu zapravo ne treba oslanjati na rok trajanja otisnut na pakovanju.

Jer ako se skladišti i čuva na niskim temperaturama, može i ispod nule u zamrzivaču, njegov je rok zdravstvene ispravnosti i trajanja mnogo duži od proizvođačkog roka za konzumaciju.

Najveću opasnost za sve mliečne proizvode, pa tako i za maslac, predstavlja izloženost toploti, svetlu i vazduhu, što ih čini kvarljivijim.

To su ljudi znali od davnina, pa su tako u doba pre frižidera i zamrzivača u Indiji i drugim zemljama s relativno visokim temperaturama maslac skladištili kao - maslo (ili ghee, što je mlađoj generaciji danas mnogo popularniji naziv).

Dobija se tako da se maslac duže vreme prokuvava na laganoj vatri, dok sva voda ne ispari, a pritom se iz lonca ručno ili proceđivanjem uklanja i sve ostale nečistoće. Dok je još u tečnom stanju taj pročišćeni maslac treba preliti u posudu u kojoj ćemo ga skladištiti, a nije ga potrebno čuvati na hladnom mestu, nego svoja svojstva zadržava i na sobnoj temperaturi. Koristi se kuvanje i prženje, kao zamena za ulje, a ajurvedska medicina pripisuje mu razna blagotvorna svojstva kao povećanje dugovečnosti i inteligencije, te poboljšanja memorije i moći rasuđivanja.

Tvrdi se i da usporava proces starenja, povećava plodnost, blagotvorno utiče na glas i grlo...

Kako god, svi se kunu u njegov fini ukus i podnošenje vrlo visokih temperatura u pripremi jela, a pritom se ne kvari.

Ako više volite maslac, rok trajanja mu možete znatno produžiti, čak i više od godine dana, skladištenjem u zamrzivaču: kad vam zatreba zbog visoke zasićenosti masnoćom brzo je spreman za rezanje i mazanje na hleb, posebno ako odrežete dio koji ćete konzumirati, a ostatak vratite u zamrzivač.

A kako ćete znati da se maslac pokvario?

Prvo počinje tamneiti, pa se na spoljnom delu - kao i kod sira - stvara korica od nakupljenih bakterija (koju isto tako možete ukloniti), a postaje nejestiv kad promeni ukus.

Da li ste ljubitelj začinjene hrane? Šta kažete na najljuću papričicu na svetu? Ova papričica priznata je od strane Ginisove knjige rekorda kao najljuća na svetu...

Procenjuje se da u svetu postoji 50.000 vrsta čili paprike, što je posledica pripitomljavanja ove biljke pre više od 6.000 godina u Peruu i Meksiku. Ove paprike se svrstavaju u pet kategorija – Capsicum annuum, Capsicum chinense, Capsicum frutescens, Capsicum baccatum i Capsicum pubescens.

Najljuća paprika na svetu je Karolina riper, koju uzgaja Ed Kari iz kompanije PuckerButt Pepper Company u Fort Milu u Južnoj Karolini. Priznata kao najljuća paprika u Ginisovoj knjizi svetskih rekorda, Karolina riper je dostigla vrhunac od oko 2,2 miliona Skovil hit jedinica (SHU). Ovo je lestvica koja se koristi za rangiranje koliko su ljute paprike. Za poređenje, papričica jalapeno sadrži oko 2.500 do 8.000 SHU, a kajenski biber 30.000 do 50.000 SHU.

Možete li da pojedete najljuću papriku na svetu?

Da li možete bezbedno konzumirati Karolina riper? Za neke, ta ideja im možda nikada neće pasti na pamet. Muškarac (34) je 2018. godine završio u Hitnoj pomoći žaleći se na jake glavobolje samo nekoliko dana nakon što je pojeo ovu papričicu. Njuzvik je izvestio da je skeniranje mozga otkrilo sužene arterije koje su se na kraju vratile u normalno stanje pet nedelja kasnije, piše Yahoo news.

Кuvani krompir je jedan od najpopularnijih priloga, od njega se pravi i krompir salata koja je odličan izbor uz ribu ili morske plodove. Odlično se slaže i sa mesom, kao što su ćufte u paradajz sosu, a možete da napravite i pire.

Trik za poklopac sa šerpe
Krompir se dugo kuva, ali iskusni kuvari su otkrili tajnu šta da uradite kako bi se ovo povrće brže skuvalo. Vrlo je jednostavno.

Pre nego što ga stavite u šerpu, oljuštite krompir i stavite u čistu sudoperu. Pustite da teče hladna voda. Krompir može da stoji u posudi sa ledenom vodom, ali je bolje ako je pod mlazom. Tako treba da stoji nekih minut.

Nakon toga, kuvajte krompir. To što je bio pod mlazom ledene vode pomoći će da se brže skuva. Ovaj trik će poboljšati ukus krompiru, jer on neće biti skrobast i gnjecav.

izvor:stvarukusa.mondo.rs

Svake godine, pred Uskrs, razmišljam na temu koliko jaja da skuvam za farbanje? Ako ću da ih farbam desetak, moram skuvati bar 20 i nadati se da ću imati 10 celih jaja za farbanje. I tako, nekad bude dovoljno, nekad se baš najedemo kuvanih jaja, umesto što imamo dovoljno ufarbanih.

Probala ja, i ovako i onako, svakako. Konačno, došla sam do nekog recepta za uspeh.

Savet - kako da skuvate jaja i da vam ne popucaju tom prilikom (ili barem da taj broj svedete na minimum).

Trebaće vam:
jaja koja ste ostavili nekoliko sati van frižidera, da dobiju sobnu temperaturu
velika šerpa, u koju će stati jaja tako da ne stoje jedna na drugom, nego jedna do drugih, koju ćete takodje ostaviti u nekoj, ne-hladnoj, sobi, kuhinji
voda sobne temperature, ni ledena, ni vruća, u suštini – česmovača
Postupak kuvanja jaja:
Jaja koja ste ostavili da poprime sobnu temperaturu poslažite na dno velike šerpe. Nalijte na njih vodu sobne temperature.

Ringlu uključite na sredinu, pa stavite jaja da voda PROSTRUJI. Poklopite šerpu. Ne treba da provri, samo da prostruji, dakle – tik pred ključanje. Kada voda počne da struji, dakle samo što nije provrla, prebacite šerpu na drugu ringlu koju ste uključili na NAJSLABIJE. Ringla će samo održavati nivo toplote vode, ali voda neće proključati i jaja neće popucati.

 Tako poklopljeno, na najslabijoj jačini ringle, ostavite jaja 30 minuta da se skuvaju. Nakon tog vremena, pažljivo izvadite jaja iz vode i dobićete kuvana i ne popucana jaja za farbanje.

Moj procenat uspešnosti ? je bio 95%, dakle jedno puknuto na 20 kuvanih. Mislim da je to zadovoljavajuć uspeh ?

Probajte i vi, nadam se da će i vama poći za rukom. I da, znam da nije nauka skuvati jaja, ali ovo je za sve one, koji, zajedno sa mnom, imaju taj problem da im kuvana jaja popucaju baš onda kada ne treba.

izvor:kuvajmo-blogovski.com