Evo kako da se najlakše rešite masnoće i ulja koje je ostalo nakom pečenja.

Nakon pripreme svih onih uskusnih jela većina ljudi ostatke masnoće koja ostane nakon prženja i pečenja neretko izlije u sudoperu, nadajući se da će voda sve to odneti.

Međutim, kada se masnoća ohladi, ne ostaje u tečnom stanju, već se stvrdne i zalepi za cevi. Drugim rečima, maslac, ulje, mast i slično mogu vam stvoriti velike probleme u kuhinji.

Srećom, jedna žena iz Amerike je našla savršeno rešenje za ovaj problem. Naime, ona je na društvenoj mreži Fejsbuk, podelila trik koji će pomoći mnogim ženama. Otkrila je kako da se rešite vruće masnoće, a da se pritom ni jedna kap ne prolije u odvod ili izazove veliki nered u kanti za smeće.

Naime, ona objašnjava da sve što treba da uradite je da stavite aluminijumsku foliju na odvod i tu izlijte masnoću.

Veoma je bitno da sačekate da se mast ohladi i stegne, a onda samo jednostavno podignite foliju i bacite je u kantu za đubre. Ipak, kako se ulje hlađenjem neće stegnuti, dovoljno je da stavite par slojeva folije više i pažljivo sve savijete, a onda i odložite u kantu za smeće.

izvor:stvarukusa.mondo.rs

Banane
Kako dobiti pohvalu za vaš hleb na letnjoj žurci

Ispecite sok od repe. Ponovo ste se na listi u vrtiću prijavili da ćete “volontirati za pečenje hleba za letnju žurku”, a sad se preznojavate. Šta ćete, zaboga, napraviti ovog puta? Francuski hleb? Ne, njega ste pekli prošle godine. Seoski hleb od kiselog testa? Ne, taj se pravi jako dugo. Hleb od repe?? Taj je šaren, kreativan, svi će se diviti vašem doprinosu, a vaša aura će sijati kao hleb u korpi. Dobićete hleb koji ima crvenu koru (približno 1 cm) i žutu sredinu. Ne brinite za ukus repe, brašno će ga upiti. Isto kao śto će i vaš hleb dobiti prvu nagradu na žurci.

Prirodno rumenilo
Ako želite da vaše prase od marcipana ima ispravnu roza boju, iskoristite sok od repe umesto veštačko proizvedenih boja. Jeftinije je i prirodnije. A ako ćete već biti u “pink” raspoloženju, možete takođe dodati kašiku soka od repe kad pečete puslice, one će biti slatko roza – takav desert će pristajati uz princezu slavljenicu.

Kako izbeći serviranje posivelog graška

Istuširajte ga hladnom vodom. Zeleno povrće je po prirodi krhko. Ako ga i samo na kratko držite na toplom, brzo će izgubiti svoj ukus, svežinu, hrskavost, boju i vitamine. A ko želi servirati vojnički zeleno, sivo povrće bez vitamina A, B, C, D i E? Tako da kad budete sledeći put pripremali povrće, na primer grašak, probajte ovo: stavite ga u vruću vodu. Izvadite i isperite pod mlazom hladne vode ili ga stavite kratko u ledenu voduu. Kad gosti popiju svoje piće za dobrodošlicu i dođe vreme za služenje mesa, zagrejte grašak ponovo. Svo zeleno povrće što sadrži hlorofil (gde ne spada šargarepa, kukuruz, paradajz i ostalo šareno povrće) bi trebalo grejati tek na samom kraju.

Šta to beše hlorofil?
Zelene namirnice spadaju u one sa najmanjom količinom kalorija i šećera, a najvećom nutritivnom vrednošću. U zelene namirnice spada sve od jednoćelijskih algi do cvetajućih biljki i sve imaju jednu zajedničku komponentu: hlorofil. Hlorofil je taj koji daje biljkama zelenu boju i može se smatrati “krvlju” biljke.

Kako da iznenadite prijatelje fantastičnim Rijsttafelom

Samo dodajte mastilo. Jupiiii! Subota veče je rezervisana za devojke. Vreme je da se ispričaju i uživaju! Samo, ipak treba pripremiti žurku za 12 pripadnica lepšeg pola. Iako ste sa drugaricama toliko bsliki da razgovarate o tome da li tange na muškarcima izgledaju super ili ne, one će nesvesno praviti popis vaše kuće, menija, cveća, prašine. Zato preporučujemo da poslužite crni rijsttafel koji će ih sve ostaviti bez daha? A toliko jednostavno se sprema: samo u pirinač dodajte kesicu mastila od lignji (kupićete u vašoj lokalnoj prodavnici azijskih specijaliteta), a takođe se može koristiti i sa testeninama.

Neprijatelji? Brizgaj ili promena pola
Kad se lignja preplaši, izbaci iz usta supstancu nalik na mastilo da bi zbunila svoje neprijatelje. Ako ovo slučajno ne uspe, lignja ume brzo da promeni boju, oblik i putanju kretanja. Mali mužjak lignje može da poprimi izgled nevine ženke. I nikoga neće dirati.

Kako da gostima za Božić poslužite snežno beli karfiol

Skuvajte ga u mleku. Božićni ručak se približava. Odlučili ste da napravite patku s prelivom od meda sa svežim povrćem i sosom od crnog vina. Patka je prelivena. Krompir i sos od crnog vina su spremni. Mini šargarepe i brokoli kjlučaju. Samo treba napraviti karfiol, koji će krunisati vizuelni vatromet kao slatke snežne kugle na božićnoj činiji. Ali kako da vam karfion bude snežno beo? Kuvajte ga u vodi u koju ste dodali dve kašike mleka. I biće baš takav.

Kuvani karfiol
Karfiol može tokom kuvanja da pušta neprijatan miris. Dodajte parče suvog hleba ili malo praška za pecivo u vodu dok ključa. To bi trebalo da pomogne kod neprijatnog mirisa.

Kako da kukuruz bude ugodan i za oko i za nepce

Iscedite malo limuna. Kukuruz je nekada bio uzgajan kao hrana za piliće. To je verovatno zato što su neke vrste kukuruza nekako nezanimljive, bledo žute na izgled. Pilići, naravno, nisu jako izbirljivi. Njima je svejedno da li je kukuruz beo ili žut. Ako ste za nijansu više kritični od naših pernatih prijatelja, dodajte kašičicu soka od limuna u ključalu vodu otprilike minut pre kraja kuvanja. Tako će vaš kukuruz biti lep na oko kao što je lep kada se zagrize.

So stvrdnjava kukuruz
Nemojte dodavati so u vodu kada kuvate klipove kukuruza. Od toga budu tvrdi. Sačekajte da se skuvaju ili ispeku pa onda dodajte so. Otopite malo putera na kukuruz i servirajte ga kao sveže letnje jelo.

Kako da gostima uz kafu poslužite i zlatan keks

Mesite sa solju. Zvuči poznato? Bez obzira na to koliko ljubavi i pozitivne energije uložite u pravljenje keksa, desi se da ne ispadne dobro. I onda morate da priznate da je svekrvin domaći keks bolji od vašeg. Sa tom istinom možete da živite, ali ako osetite potrebu da ipak podignete samopouzdanje, možete sledeći put kada budete mutili jaja za keks dodati i malo soli. Tako ćete vaše nenajavljene goste moći da iznenadite zlatno žutim keksom. Među njima možda bude baš vaša svekrva.

Keks deluje dosadno? Ukrasite ga nanom
Ako vam dolaze gosti, a vi za posluženje imate samo dosadan keks, ne očajavajte. Pospite malo šećera u prahu i ukrasite ga nanom, matičnjakom, svežim bobičastim voćem ili bilo čime što vam je pri ruci. Zapamtite da šećer u prahu brzo upija boju iz okruženja tako da sveže voće ili bilo kakav vlažan ukras treba dodati u poslednjem trenutku.

Kako proveriti da li je jaje zlatno

Što “žuće” to bolje. Ne sudite o knjizi prema koricama, kaže stara izreka. Isto važi i za jaja. Boja ljuske ne govori ništa o kvalitetu, ukusu ili nutritivnoj vrednosti. Bilo da je ljuska bela, žuta, braon ili siva, to zavisi isključivo od rase kokoške i genetske predispozicije. Ako želite da znate da li je jaje “zlatno ” – jaje prve klase, vrhunskog kvaliteta – morate pogledati ispod ljuske. Razbite jaje. Boja žumanca je pokazatelj kvaliteta, a ona zavisi od vrste prehrane i uslova u kojima su uzgajane kokoške. Što “žuće” to bolje.

Limun pobeđuje žumance
Primetili ste da je ostalo malo žumanca u vašim odvojenim belancima? Ne morate ih bacati. Samo dodajte par kapi limunovog soka i možete ulupati belanca kao i obično.

Kako da banane u kolačima ostanu žute

Dajte im nešto da popiju. Većina nas zna da ukoliko dodate malo limunovog soka na polovinu zelene jabuke, ona će ostati zelena i neće dobiti braon boju (ako ovo niste znali, smatrajte to bonus savetom). Ali šta raditi sa komadima banane koji kao i jabuke imaju tendenciju da dobiju braon boju ako ih ostavite isečene (a braon kriške banane u kolačima jednostavno ne izgledaju dobro). Odgovor: dajte im nešto da popiju. Ako želite da začinite zabavu, sipajte sherry. A možete i malo soka od ananasa ili limuna.

Banana na vašem rođendanskom odelu?
Mrlje od banane dobiju braon boju jer sok oksidira. Šteta. Ali sve što treba da uradite je da na mrlju sipate malo tečnosti. Dodajte malo glicerina na mrlju i ostavite tako deset minuta. Nakon toga operite u mlakoj vodi koja je prethodno proključala. Možete takođe upotrebiti i pljuvačku. Kaže se da pljuvačka sprečava oksidaciju – samo nemojte pljuvati na banane!

izvor:rs.gorenje.com

Pripremanje domaćih jela je odličan način da održavamo svoje zdravlje. Još ako pažljivo isplaniramo svaki obrok možemo i da uštedimo. Evo kako da uštedite vreme i novac u kuhinji sa nekoliko jednostavnih trikova!

Uvek planirajte svoj jelovnik

Kada pažljivo planirate jelovnik i imate spisak sastojaka koje treba da kupite, uštedećete novac i vreme. Ovo vam pomaže da sprečite kupovanje više hrane nego što vam je potrebno. Inače postoji rizik da kupujete haotično i da potrošite mnogo više, kao i da bacite suvišnu hranu.

Kupujte sezonske proizvode

Oni su najkorisniji i imaju najbolji ukus, posebno ako ih kupujemo na pijacama. Dobro bi bilo da planirate svoj jelovnik prema sezonskom povrću i voću. Tako ćete trošiti manje novca.

Kupujte na veliko

Neka hrana je jeftinija kada se kupuje na veliko, kao što je pirinač, žitarice, orašasti plodovi ili brašno. Na taj način ćete imati mnogo vremena ispred sebe, ali će vam to biti isplativije.

Nemojte bacati ostatke hrane

Kuvajte u većim količinama i koristite ostatke za spremanje brzih jela. Ovo je mnogo lakše, jeftinije i štedi vreme. Na primer jednom možete da spremite pileće šnicle, a od ostataka da napravite pileću salatu ili različita zapečena jela. A zašto da ne i musaku sa piletinom.

Zamrznuta hrana

Tokom jeseni možete da zamrznete kako povrće, tako i voće za zimu kada je ono skuplje. Sa ovim trikom prilikom kuvanja ćete uštedeti novac.

izvor:stvarukusa.mondo.rs

Recept za ajvar je manje-više svima poznat (biće ispisan ispod), ali ostaje nedoumica da li je ajvar bolji sa paprikom koja je pečena na roštilju ili sa onom koja je pečena u rerni!?

Mali eksperiment je podrazumevao uporedo pravljenje obe vrste ajvara.

Recept je bio isti za obe varijante:

4kg paprike
2,5dcl ulja
feferona (ja sam stavio Bezdanski grom, što je u osnovi mlevena ljuta paprika)
Kašika vinskog sirćeta
Kašika soli
Pola kašike šećera

Ja za ajvar papriku ne meljem već sitno seckam, jer volim da ostanu mali komadići povrća.

Ajvar od paprika iz rerne: Kašast već pri samom kuvanju

Prvo što je primetno je da se paprika na roštilju ispeče dosta brže nego paprika u rerni i da se puuuuno lakše čisti. Koža se sa paprike skida gotovo u jednom potezu.

Kada se očisti paprika, primeti se da je paprika sa roštilja dosta "čvršća" tj. da je paprika iz rerne odmah nekako gnjecava i već prilikom seckanja se pretvara u blagu kašu.

Ajvar od paprike sa roštilja: I posle kuvanja ostaju komadići paprike

Ono što je mene interesovalo je da li će se u samom ukusu osetiti razlika, tj. da li će u ajvaru od paprike sa roštilja da se oseti onaj šmek dima. Moram odmah reći da nisam to primetio.

Ali je ajvar od paprike sa roštilja mnogo lepši u samom izgledu i u svojoj konzistenciji. I posle 2 sata kuvanja (koliko sam i kuvao ajvar) su ostale vidljive kockice paprike, dok je ajvar sa paprikama iz rerne bio onaj klasičan, kao da su se paprike mlele, a ne seckale.

Zaključak: Ubuduće kuvam ajvar sa paprikama sa roštilja. Lepši za jesti, lepši za oko. Ovo, naravno, važi samo u slučaju da papriku seckate, a ne ako je meljete.

Ajvar sam kuvao ovako:

U 4kg paprike sipam ulje, promešam i ostavim 20-ak minuta da paprika upije ulje.

Stavim na vatru, dodam ostale sastojke i lagano, uz mešanje, kuvam 2 sata.

Stavim u tegle koje su bile u rerni na 100C pola sata i voila... gotovo

Nije vam potreban ceo arsenal noževa, dovoljna su tri, za baš sve.

Chef Andi Baragani objasnio je da su nam u kuhinji potrebna samo tri noža, a ne kompletni set.

“Ovo su jedina tri noža koja su vam potrebna u kuhinji, bitno je da oni rade za vas, a ne da vi radite za njih i mučite se. Prvi među njima je pravi veliki kuvarski nož koji može biti dug od 17 do 27 centimetara i u njega ćete verovatno želeti najviše da uložite. Savetujem vam i da noževe nikad ne naručujute nego da ih kupujete uživo da vidite možete li nož uopšte da držite. Kuvarski nož će u principu biti vaš nož za sve, od sečenja piletine na delove do seckanja belog luka”, kaže kulinarski stučnjak i dodaje da nož mora biti veoma oštar.

Sledeći na popisu je mali nož za ljušćenje.

“Mislim da su ovi noževi previše podcenjeni. To je nož za baš detaljne poslove poput ljušćenja paradajza i ostalog povrća i voća ili, recimo, za uklanjanje peteljki s jagoda. Ovakav nož svato bi trebalo da ima i na njega ne bi trebalo trošiti puno novca, čak i ja koristim jedan s plastičnom drškom”, kaže.

Poslednji na popisu je nož sa zupcima, tačnije nož za hleb.

“Mislim da ni ovaj nož ne dobija dovoljno pažnje. Da, idealan je za sečenje hleba, ali može se koristiti za mnoge druge stvari. Ovi noževi uglavnom su jeftini. Zupci zapravo rade za vas, pogotovo kada režete hleb sa veoma tvrdom korom. Rezultat su ujednačene i prozračne šnite hleba, dok bi, da koristite kuvarski nož, one bile spljoštene jer bi hleb morali prilično da stisnute da ga nasečete. Takođe, nož za hleb možete koristiti i da oljuštite ananas, pogotovo ako on još nije zreo do kraja i tvrd je”, kaže on za Bon Appetit.

Ramstek predstavlja odrezak od goveđeg mesa. Obično je debljine 2 cm i teži 160-200 g.

Ramstek je zapravo dug mišić goveda koji se nastavlja na poslednji kičmeni pršljen goveđeg repa i poseduje belu opnu na samoj površini. Ramstek se može spremati na raznorazne načine ali se najčešće konzumira kao pečen ili pržen.

ŠTA JE RAMSTEK?

Steak kao opšte prihvaćen naziv nije dobro preveden ako ga koristimo da bi opisali biftek. Biftek kao stek se razlikuje od bifteka koji smo prethodno naveli. Možemo da navedemo tri stepena u pečenju steak-a. Da bi odredili koji je nivo u pitanju sastavite kažiprst i palac i drugom rukom dotaknite deo dlana u podnožju palca. Tako se proverava mekoća krvavog steka. Termini koje koristimo da bi ocenili stadijum pečenog steka su rare, medium i well done. Mnogi se slažu da je najbolja srednja varijanta. Takav komad mesa bude sočan i dovoljno pečen. Bude i crven unutra dok je površinski odlično isprečen. Ako se peče na grilu dobija se šara koja podseća na mrežu, a to je vizuleno simbol steak-a.

NAJPOZNATIJI ODRESCI

Kao najpopularniji odrezak svakako želimo da pomenemo Rib Eye (Rib Aj). To je komad mesa sa leđa. Uglavnom sadrži i kosku od rebra. Taj odrezak ima naziv – bone-in rib eye. Takođe poznat naziv za odrezak sa koskom jeste i tomahawk steak. Izgledom dosta podseća na kotlet. Odrezak je kod nas poznat pod imenom ramstek. Englezi ga zovu strip. Najčešće je korišćeno meso od dela koji se zove slabina.

Veliki poklonici govedine, pogotovo odrezaka smatraju da je porterhaus najkvalitetniji odrezak. Tako se zove zbog piva koje se prodavalo i čija je vrsta – porter. Izgleda kao popularni t-bone odrezak. U obliku slova T je koska u centru. Njihova razlika je u količini mesa. Portehaus je osetno veći komad mesa.

Nije na odmet da pomenemo i odreske flenk i trajtip. Trajtrip je deo buta, a flenk je zapravo potrbušina prevedeno od engleskog flank steak.

PEČENJE RAMSTEKA

Da bi ispekli savršen odrezak bitno je da komad mesa bude kvalitetan. Minimum treba da komad bude debeo 2 cm. Kada krenete sa pripremom izvadite odrezak iz frižidera i stavite ga na sobnu temperaturu minimum sat vremena. Nije dobro da odrezak solite kada odstoji i treba da se peče. Začinite odrezak kada ga ispečete ili odmah kada ga izvadite iz frižidera. Jedna od mogućnosti je i da u marinadu od ulja, soli i začina ubacite komad mesa 24 sata pre pečenja. Pravi ljubitelj pravih odrezaka neće mnogo začiniti jer se u tom slučaju ukus mesa izgubi. Meso pečete na tiganju/rešetki. Pre pečenja je jako zagrejte, gotovo da se dimi. Kada na takav tiganj stavite meso, ono neće izgubiti svoju sočnost i napravićete čaroliju od odreska kojoj bi i profesionalni kuvari pozavideli.

Šta je jako bitno u ovom procesu? Meso kada stavite na rešetku nemojte non stop da okrećete i bodete. Potrebno je samo da se okrene nakon određenog vremena na drugu stranu kako bi se i ona ispekla. Odrezak možete kratko ili duže da pečete u zavisnosti kakav odrezak volite da konzumirate. Pomenuli smo tri nivoa pečenja. Rare podrazumeva pečenje sa jedne strane 4 minuta i sa druge 2 minuta. Medium podrazumeva 4 minuta sa jedne strane i 3 minuta sa druge. Well done podrazumeva 7 minuta za pečenje jedne strane, dok je 5 minuta potrebno za drugu stranu.

RAZLIKA IZMEĐU BIFTEKA I RAMSTEKA

Biftek je komad mesa koji je u najčešćem broju slučajeva krvav. U pitanju je meso sa jako malo masnoća, a puno mišića. Manje je poznato da je u pitanju kare ili pečenica.

Razlika bifteka i ramsteka je u tome što je ramstek odrezak od bilo kog dela i pretežno se griluje, a biftek je specifikovan komad mesa, odnosno to je mišić koje se može zvati i file.

KONZUMIRANJE BIFTEKA

Kao što smo pomenuli, biftek se najčešće konzumira u krvavoj varijanti ali nisu nikako isključene i ostale. Biftek može biti i dosta pečen. Sve je vezano za vaš ukus i kakav biftek volite da konzumirate. Možete jesti i sirovi biftek. Taj biftek se naziva tartar biftek. Biftek važi za skup komad mesa ali je dragocen za organizam i jako je popularan u svim jelovnicima sveta. Ovo jelo je izuzetno traženo i cenjeno. Daje mogućnost velike mašte jer kuvari mogu dodavati razne začine i spremati ga na dosta varijanti. Biftek se pravi od goveđeg mesa i smatra se da je deo od koga se pravi biftek najsočniji. Biftek nema puno masnoća i to ga čini izuzetno kvalitetnim komadom mesa. U bifteku se nalaze belančevine i minerali. Veoma je popularan kod aktivnih sportista koji se jako „troše“ i potreban im je čest unos proteina. Medicinski gledano, biftek je zdravo meso.

GOVEĐI KAPRAĆIO

Poreklo bifteka je englesko područje. Ekspanziju doživljava u Francuskoj jer su Francuzi mnogo vremena odvajali da bi biftek predstavili kao izuzetno jelo vredno pažnje. Iako je mnogo načina na koji se može napraviti savršen biftek najtraženiji način je – goveđi karpaćio. Meso se seče na šnite, zabiberi se, posoli i prelije kombinacijom kapra, limuna i maslinovog ulja. Ovako pripremljen se poređa na tanjir, u sredinu se stavi rukola. Preko mesa se narenda parmezan.

Izvor: terminalgastrobar.rs

Možda jeste savršen kuvar, ali svejedno možete u kuhinji da pravite stalno jedne te iste greške a da toga niste ni svesni. Evo nekoliko saveta kako da ih izbegnete...

1. Zagorela hrana

Sirova i slabo kuvana hrana predstavljaju opasnost za zdravlje, ali i zagorela hrana može učiniti isto. Ako hranu pripremate na veoma visokim temperaturama možete prepeći namirnicu, a tako se ​stvaraju hemikalije koje mogu prouzrokovati nastanak raka i uticati na promenu u DNA što će povećati rizik od razvoja opasnih bolesti.

2. Prženje u dubokom ulju

U ovom slučaju nije samo u pitanju pretnja od unosa viška neželjenih kalorija, već hemikalije koje se stvaraju kada se određene namirnice, na​ ​primjer krompir, prži na visokoj temperaturi. Akrilamid je hemikalija koja se koristi najviše u industrijskoj proizvodnji, poput proizvodnje papira. Nalazi se i u dimu cigarete, zbog čega su svi pušači i oni oko njih izloženi hemikalijama. Na​s​taje i kada se prži određena hrana, poput one koja sadrži škrob.

3. Zagrevate pogrešna ulja

Određeni broj stručnjaka za kulinarstvo tvrdi da maslinovo ulje prestaje da bude zdravo za naše srce ako se zagreva na veoma visokoj temperaturi, ali poručuju da ono neće otpustiti štetne toksine tokom zagrevanja. Nutricionistkinja Bridžit Benet kaže da se maslinovo ulje, tokom zagrevanja "raspada" i da veliki broj važnih supstanci, poput omega – 3 masne kiseline i antioksidansa, propada u procesu.

Ali, ne odbacujte odmah ova ulja jer ih možete koristiti za pripremu salata ili namaza. Pronađite ukusan način kako da ga uvrstite u ishranu, ali ga ne morate zagrevati na visokim temperaturama, piše Ordinacija.

Ako ste navikli da jedete hleb uz svako jelo, a s druge strane brinete zbog viška kalorija koje unosite, stručnjaci su podelili trik kojim ćete jednostavne ugljenohidrate u hlebu pretvoriti u one zdravije, 'rezistentne'.

Hleb se često proglašava glavnim krivcem za gojenje, mada u većini slučajeva to nije, posebno ako jedete samo krišku-dve dnevno. Ipak, ako vas grize savest što ne možete da ga se odreknete, možda će vam biti lakše ako primenite foru koja će navodno prepoloviti broj kalorija koje unosite hlebom.

Nakon što kupite ili ispečete domaći hleb – stavite ga u zamrzivač. Zašto? Zato što kao i kuvanje i hlađenje, smrzavanje pretvara skrob u otporni skrob. Zvuči neverovatno, ali to znači da vaše telo dobija mnogo manje kalorija od hleba. Zapravo, otporni skrob hrani vaše crevne bakterije umesto da goji vas, piše BBC.

Najveći problem s belim hlebom je to što on zbog visokog glikemijskog indeksa prebrzo otpušta energiju, tako da podiže nivo šećera u krvi. To može doprineti nastanku dijabetesa tipa 2, pa čak i ubrzati razvoj malignih oboljenja. Ipak, oni koji nemaju porodičnu istoriju dijabetesa, ne treba da izbegavaju beli hleb, koji je idealno jesti za doručak, jer tad ubrzava rad metabolizma, kažu naučnici, a prenosi 24sata.hr

Zgnječeni pečeni krompiri su hit u mnogim kuhinjama već neko vreme. Reč je o dvostruko termički obrađenom krompiru koji se prvo skuva, a potom ispeče u rerne.

Hrskavost je zagarantovna ako krompir pre stavljanja u rernu zgnječite viljuškom, čašom ili kakvim nekim kuhinjskim pomagalom, odnosno ako mu izravnate površinu. Ne zaboravite sve zajedno da pouljite i dodate začine.

Sastojci:

1 kg malih crvenih krompira
½ kašičice belog luka u prahu
½ kašičice luka u prahu
so i biber po želji
biljno ulje za premazivanje
sveži peršun za posluživanje

Priprema:

1. Dobro operite krompire od svih eventualnih nečistoća. Najbolje rezultate ćete dobiti ako koristite male krompire u kori, ali možete se poslužiti i većim krompirima koje ste isekli na otprilike jednake kocke.

2. Ubacite očišćene krompire u lonac s vodom i kuvajte 20 do 25 minuta, odnosno dok viljuškom možete lako probiti površinu krompira.

3. Iscedite kuvane krompire od vode i pustite ih da se ohlade oko pet minuta.

4. Zagrejte rernu na 220 stepeni.

5. Prebacite kuvane krompire na pleh za pečenje koji ste premazali uljem. Viljuškom ili nekim drugim kuhinjskim pomogalom zgnječite krompire kako biste ih izravnali na debljinu od oko jednog centimetra.

Imajte na umu da što je krompir tanji, to će kasnije biti hrskaviji.

6. Pouljite krompire s još malo ulja, začinite solju, biberom, belim lukom i lukom u prahu.

7. Stavite da se peku u rerni na 25 do 30 minuta dok ne postanu hrskavi.

8. Poslužite krompire tople sa začinskim biljem po želji.

Izvor: Stil / punkufer.hr

So je definitivno ta koja hrani daje ukus. Ali da li ste znali da ima različitih vrsta soli, i da je svaka specifične teksture i ukusa? U produžetku sledi vodič koji će vam pomoći da za svaki kulinarski podvig izaberete odgovarajuću so.

Kuhinjska so

Poznata i kao jodirana, u pitanju je ona so koja je veoma sitna. U sebi sadrži kalijum-jodid, i ne grudva se. U velikim količinama može imati metalni ukus, pa je najbolja za pripremanje kuvanih jela.

Morska so

Sakuplja se iz morske vode koja je isparila i ostavila slani talog. U zavisnosti od slanoće morske vode, zavisiće i intenzitet ukusa morske soli. Može biti i krupnija i sitnija, pa je dobra i za slane i za slatke recepte.

Košer so

Svoj naziv dobila je zbog toga što se koristi prilikom obrade mesa u tradicionalnoj jevrejskoj kuhinji, čiji se principi pripreme nazivaju košer. Ova so je krupnija, ali ima lagnu teksturu koja se brzo razlaže, zbog čega je pogodna za sve vrste jela.

Himalajska roze so

Najčistija so dolazi iz rudnika soli koji se nalazi na planini Himalaji, u Pakistanu. U sebi sadrži čak 84 minerala, pa je najbolja kada se koristi za salate ili na kraju kuvanja i pečenja.

Himalajska crna so

Neobičan proces u kom se so kuva 24 časa sa ugljem, travama i začinima kreira ovu posebnu vrstu himalajske crne soli. Ukus podseća na onaj koji imaju kuvana jaja, pa je crna so popularna u veganskim i vegetarijanskim jelima.

Havajska crvena so

Ova specifična so nastaje mešanjem morske soli sa vulkanskom glinom. Njen ukus podseća na onaj koji imaju orašasti plodovi, pa je treba upotrebljavati samo u posebnim jelima.

Havajska crna so

Iz mešavine morske soli i aktivnog uglja, dobija se havajska crna so. Ima jak ukus i specifičan šmek, pa je obavezno prvo treba probati kako bi bila upotrebljena na najadekvatniji način.

Keltska siva so

Pošto se prikuplja na obalama Francuske, naziva se još i sel gris. Svoju sivu boju keltska so dobija zbog posebnih minerala koji se u njoj nalaze. Idealna je da se pospe preko pečenog povrća, grilovanog mesa, i morskih plodova.

Kiparska crna so

Ovaj tip crne soli karakterističan je za ostrvo Kipar i Mediteransko more. Veliki kristali soli formiraju se prirodnim putem, pa iako deluju kao minijaturni parčići uglja, ukus im je zapravo veoma blag.

Persijska plava so

Plava so dolazi iz Irana, nekadašnje Persije, što objašnjava njen naziv. Zavodljivu plavu boju dobija zbog svoje molekularne strukture. Pošto je krupna, treba je prvo usitniti, a zatim koristiti u jelima od ribe, i sa paradajzom.

Fleur de Sel

U prevodu znači cvet soli, a u pitanju je vrsta morske soli koja dolazi sa obala Bretanje. Kaže se da ima ukus i miris koji asocira na more. Zbog toga što je lepljiva i vlažna, treba je koristiti kao začin nakon pripreme nekog specijaliteta.

Dimljena so

Kao što sam naziv sugeriše, radi se o soli koja se dimi pod zapaljenim drvetom. U zavisnosti od tipa drveta i dužine dimljenja, dobiće se različiti ukusi. Ipak, najsigurnije je da se koristi prilikom pravljenja mesa, posebno roštilja.

Začinske soli

Radi se o solima koje su pomešane sa drugim sastojcima. To mogu biti mrvice tartufa, sušeni celer, provansalska mešavina začina, i drugo. Obično se upotrebljavaju ne da posole hranu, već da unesu dodatan ukus svakom jelu.

Izvor: citymagazine.rs

Postoji nekoliko načina da utvrdite kada je vaše meso gotovo. Takođe, svako ima drugačiji ukus i koliko dugo meso treba da bude na tiganju često je individualno.

Evo nekoliko trikova kako da utvrdite stepen termičke obrade vašeg mesa, kao i koliko vremena treba da pečete meso kako biste ga pripremili baš po vašem ukusu.

Presecite meso

Idealan način da proverite da li je meso pečeno jeste da ga presečete po sredini. Obratite pažnju na teksturu i boju mesa. Ako se sredina odreska znatno razlikuje od sloja blizu korice, meso nije dovoljno termički obrađeno.

Pritisak

Ovaj test odnosi se na ribu. Da biste utvrdili da li je riba dobro ispržena, pritisnite je prstom na sredini. Ako je riba dobro pečena, kada pritisnete parče, ono će se rasparčati na bele “pahuljice”.

Skupljanje

Ovaj test primenjujte kada pripremate rebra. Gotova su onda kada vidite da se meso malo povuklo i ostavilo kosti polu-otkrivene.

Cepanje

Ovo takođe važi za rebra. Kada je meso omekšalo toliko da možete prstima razdvjiti rebra, termički su dobro obrađena.

Bockanje

Jedan od najboljih načina da proverite da li je meso pečeno jeste da ga ubodete kažiprstom. Ovo važi za relativno tanke parčiće mesa.

Evo i kako da pritiskom odredite kako je pečeno vaše meso:

Slabo pečeno meso ispuštaće zvuk sličan mljackanju kada ga pritisnete.
Srednje slabo pečeno će se savijati na najmanji pritisak.
Srednje pečeno meso će se lagano izvijati na slab i pritisak srednje jačine.
Dobro pečeno parče će i na najmanji pritisak pokazati otpor svojom čvrstom strukturom.
Svi imamo različit ukus, pa isto važi i kada je reč o mesu: neko voli prepečeno, neko srednje pečeno… Evo koliko dugo biste trebali da pečete ili pržite biftek, da biste ga napravili baš po svom ukusu.

Srednje slabo pečeni biftek: 2,5 minuta sa obe strane.
Srednje pečen biftek: 3,5 minuta sa obe strane.
Dobro pečen biftek: 4,5 minuta sa obe strane.

Izvor: stvarukusa.rs

Jelo pod nazivom “poke činija” (poke bowl) je steklo veliku popularnost poslednjih par godina širom sveta, a stiglo je i do Srbije.

Poke činija je tradacionalno jelo Havaja, a u prevodu “poke” doslovno znači “iseći na komade”. Jelo se pravi tako što se iseckaju različite namirnice, pre svega marinirana sirova riba i povrće. Namirnice se zatim slože na bazu od pirinča, a na kraju se sve začini sosom.

Najčešće se poke činija sastoji od baze (pirinač ili kinoa), ribe (lososa ili tune iseckanih na kockice), povrća i azijskih preliva sa sojinim sosom i morskim algama.

Poke se služi kao predjelo ili kao glavno jelo i jedno je od najpopularnijh jela havajske kuhinje. U odnosu na tradicionalni poke, moderna verzija ovog jela se najčešće naziva poke činija (poke bowl). Varijacije jela mogu da uključuju:

različite vrste ribe i morskih plodova (sirove, marinirane ili termički obrađene)
tofu sir
povrća i voća kao što su avokado, pečurke, hrskavi luk, ukiseljeno povrće, ananas ili krastavac
sosova (soja sos, ljuti sos, sos na bazi majoneza)
začina (havajska so, braon alge)

Poke su osmislili ribolovci, koji su tokom boravka na moru delove ulovljene ribe sekli, marinirali solju i braon algama i jeli kao užinu. Tradicionalni havajski poke se sastoji od:

sirove ribe isečene na kockice
tradicionalnih začina kao što su havajska so i braon alge
soja sosa
mladog luka
susamovog ulja.

Izvor: hrana-pice-price.com

Izbor između plastične i drvene daske za sečenje zavisi od toga šta ćete seći.

Međutim, ne postoje tačno propisana pravila da se meso seče na plastičnim daskama i da se uglavnom koriste noževi sa zupcima, a povrće na drvenim daskama i da se seče većim, mesarskim noževima. Ta uobičajena praksa je prvenstveno iz praktičnih i zdravstvenih razloga.

Drvene daske su odlične za sečenje povrća. Ne preporučuje se da se na takvim daskama seče piletine, jer se delovi mesa zadržavaju u sitnim pukotinama u dasci i teško se peru. S obzirom da je lakša za održavanje i čišćenje, plastična daska je praktičnija za sečenje mesa. Takođe, plastične daske ne upijaju mirise tako lako, pa na njoj secite i crni ili beli luk.

Za sečenje čvrstog povrća, poput šargarepe, krompira ili rotkvica koristite drvenu dasku. Čvrsta podloga će vam pomoći da pravilnije isečete namirnice.

Veoma je važno da često čistite daske za sečenje, bez obzira kog su materijala, kao i da koristite oštre noževe. Tako nećete imati problema sa zaostalom hranom na daskama, a namirnice će biti bolje isečene.

Izvor: stvarukusa.rs

Leto je godišnje doba tokom kojeg se konzumira najviše svežeg voća i povrća.

Tikvice se nalaze u grupi povrća, koja se najčešće nalazi na našoj trpezi od kasnog proleća do rane jeseni. One se konzumiraju kao predjelo, ali i kao glavno jelo i to sveže i kulinarski i termički obrađene.

Sadržaj magnezijuma, fosfora, kalijuma, bakra, folne kiseline, vitamina B2, cinka, proteina, gvožđa, kalcijuma i vitamina K, tikvice čini izuzetno korinima.

Veoma dobar način da obezbedimo zalihe svežine za zimu je da zamrznemo tikvice. Najlakši i najbrži način je da tikvice jednostavno operete, nasečete i stavite u kese, pa zatim u zamrzivač. Ipak, najbolji način je da tikvice prvo blanširate. To ćete uraditi ako nasečene tikvice potopite u vreloj vodi na oko minut vremena.

Na ovaj način ćete zaustaviti delovanje enzima, koji čine da ovo povrće postane kaša, da omekša, da izgubi boju ili da potamni. Kod blanširanja ne treba dodavati so, jer je upravo so drugi razlog da tikvice omekšaju. Dobro je da nakon blanširanja tikvice ocedite od vode i da ih tek tada stavite u kese u kojima će biti smrznute.

Uvek birajte potpuno zdrave i mlade tikvice za zamrzavanje, nikako prezrele. Blanširane ili ne, sveže ili smrznute, svaka domaćica treba da omogući da ih ima tokom cele godine na raspolaganju za trpezu.

Izvor: Bonapeti.rs

Kinoa je supernamirnica. Spada u proteinsku hranu, a dobar je izvor gvožđa, magnezijuma, kalcijuma i biljnih vlakana.

Pritom, ne sadrži gluten! Ima čvrstu, pomalo žilavu strukturu i orašasto-žitni ukus. Najrasprostranjenija je kinoa bele boje, koja ima vazdušastiju teksturu i prefinjeniji ukus od svojih crvenih i crnih rođaka koji su hrskaviji i jačeg ukusa.

Kinoa se može koristiti na stotinu načina.

Interesantna je i hranljiva zamena za pirinač, kuskus i sočivo.

Može da zameni krompir u kroketima, knedlama i ostalim vrstama krompir-testa ili poh-mase.

Može se dodavati u supe, čorbe, variva, gulaš, pa i u salate.

Mlevena kinoa je idealna zamena za brašno u pripremi poslastica bez glutena.

Kinoa se obično kuva kao i pirinač.

Važno je dobro isprati sirovu namirnicu, jer je neoprano zrno obloženo gorkim prahom- saponinom.

Ustaljena praksa je da se zrna (bilo isprana ili ne) potopi u vodu 10 minuta pre kuvanja.

Na pakovanju uglavnom postoji uputstvo za pripremu, ali opšte pravilo je da se 200gr kinoe stavi u 300-400 gr vode ili supe i dovede do ključanja, a onda se smanji temperatura i kuva na laganoj vatri u poklopljenom sudu 15-tak minuta dok ne omekša ili dok ne upije svu tečnost.

Još jedna opcija je da se posle 10 minuta skloni sud sa vatre i ostavi poklopljen da se dokuva u sopstvenoj toploti.

Za tostiranje ili suvo pečenje kinoe potrebno je da isperete zrna i da ih u malim količinama stavljate na umereno zagrejan tiganj, uz kostantno mešanje po dnu tiganja. Kada se isuše, počeće da pucketaju i da šire neodoljiv orašast miris.

Izvor: hrana-pice-price.com

Kvasac je biološka namirnica bez koje hleb neće narasti. On predstavlja koncetrovanu masu kvasnih gljivica vrste Saccharomyces cerevisiae i masovno se koristi u prehrambenoj industriji. Rečeno prostim rečima, kvasne gljivice u kvascu se aktiviraju uz pomoć vode i šećera, a zatim se razmnožavaju i hrane, proizvode ugljen dioksid, formiraju mehuriće u testu i testo raste.

U prodavnicama se mogu pronaći dve vrste kvasca – sveži (živi) kvasac i suvi kvasac, a proces rada sa njima je veoma sličan. Suvi kvasac, koji se prodaje ukesicama, treba rastvoriti u maloj količini tople vode (ne vrele, jer će ona ubiti kvasne gljivice) i dodati malo šećera. Smesa treba da se dobro promeša. Nakon toga smesu treba ostaviti na toplom mestu (obavezan uslov da bi se kvasac aktivirao) i nakon 10-15 minuta kvasac će biti spreman za upotrebu i tada možete da iznenadite svoje najbljiže sa posnom slatkom pogačom.

Na isti način se radi i sa svežim kvascem, koji se prodaje u obliku kockica i čuva se u frižideru. Sveži kvasac ima relativno kratak rok trajanja, samo oko dve nedelje, a nakon tog perioda kvasne gljivice u njemu umiru i kvasac više nije za upotrebu.

Aktiviranje svežeg kvasca je isto kao i suvog. Rastvorite ga u toploj vodi (ne vreloj) i dodajte malo šećera, a možete i malo brašna po želji. Cilj je da se dobije smesa slična kaši, koja će nakon 20-30 minuta na toplom mestu da se aktivira i da na površini napravi mehuriće. To je pokazatelj da je aktiviranje kvasca uspešno i da možete da umesite pogaču ili da pripremite vazdušaste mekike za doručak.

Izvor: bonapeti.rs

Svako bi voleo da unapredi svoje veštine kuvanja. Srećom, postoje neki vrlo jednostavni trikovi koje koriste čak i veliki kuvari i budite sigurni da će vaša hrana biti bolja nego pre!

1. Koristite tiganj koji se ne lepi, samo za jaja, palačinke i možda prženice. Kuvari kažu da se toplota na površini menja i ako pripremate hranu koja se lepi, obroci će ispasti bolji u starom tiganju

2. Ako želite dimljeni ukus, koristite metalne posude ili mali sač

Stavite na dno malog sača foliju, stavite jednu zdelu naopako u centru, okružite ga sa dva drvceta i uključite ringlu na srednju toplotu. Kada se pojavi dim, postavite sadržaj koji želite da dimite na vrh prve posude i poklopite. Neka odstoji 5 minuta.

3. Da bi vam omlet bio bogatiji, nakon što ste ga okrenuli, nagnite tiganj blago na gore i protresite ga. Nakon toga će se sam prekriti preko sebe

4. Pre nego što umutite jaja, probušite žumanca kako bi se bolje stopilo

5. Probušite ljusku jajeta po sredini kako biste ga lakše otvorili
Probušite ljusku jajeta po sredini kako biste ga lakše otvorili

6. Mesite testo za kolače rukom, ne mikserom, jer ovo čini vlagu malo neravnomernijom

7. Maslac je ostatak mleka u čvrstoj materiji i kada kuvate nešto sa maslacem, talog mleka može da sagori. Umesto toga koristite maslac koji nema toliko mleka

8. Pre nego što pripremate pirinač, pripremite pleh za pečenje jaja, jer će napraviti sloj koji će sprečiti da se pirinač ili neko drugo jelo lepi

9. Ne treba vam posebna posuda za pripremu pirinča, već samo obratite pažnju da odstoji 10 minuta sa poklopcem kako biste bili sigurni da je vlaga ravnomerno raspoređena

10. Vežite živinu mesarskim kanapom pre kuvanja kako bi meso bilo ukusnije. Kanap na ovaj način sprečava toplotu da cirkuliše unutar mesa koje ga isušuje

11. Isperite pirinač pre nego što ga kuvate, jer sav pirinač ima višak skroba i poboljšaće teksturu proizvoda

12. Koristite “kotur rez” tehniku kako biste napravili raznoliku teksturu. Ovo čini da su ivice komada hrane tanje nego u sredini

13. Praškasti začini, posebno so, držite visoko iznad posuda kako se ne bi prosule ili pale

14. Možete koristiti pekarski kalup van pečenja. Posebno je koristan kada prenosi sastojke sa ploče za rezanje u lonac i kako bi se očistila površina pre pripremanja sastojka

15. Biljke poput peršuna i ruzmarina mogu biti vezane kanapom pre nego što se dodaju u jelo. Ukus će biti ravnomerno raspoređen a vi ćete osloboditi sebe da ne birate ponovo kasnije stabljike

16. Sačuvajte stabljike biljaka kao što su peršun i korijander kako biste ih dodali kasnije u supe i čorbe, jer su one podjednako ukusne

17. Kako biste napravili savršene pljeskavice, stavite ih na dasku za sečenje kako bi se oslobodile vazdušnih mehurića. Isto tako možete da napravite udubljenje u sredini

Izvor: fokuzz.com

Jesu li zelene paprike otrovne? Gubi li vaš organizam previše tečnosti ako pijete kafu? U koje doba dana je najbolje jesti? Poplava mitova o zdravoj ishrani zbunjuje mnoge ljude. Evo šta o šest popularnih uverenja kažu nemački stručnjaci.

Članovi Nemačkog udruženja za ishranu (DGE) kažu da bi prema mnogim mitovima o ishrani trebalo imati zdravu dozu skepticizma, kao i da treba nastojati da ustanovite ima li u njima i zrnce istine.

Mit: Crni hleb je stariji od belog

Među proizvodima od žitarica, poput hleba, rezanaca, pirinča i brašna, najzdraviji su oni od punog zrna, kaže Silke Restemejer iz DGE.

"Namirnice od celog zrna garantuju vam duži osećaj sitosti, a istovremeno sadrže više hranljivih sastojaka od proizvoda od belog brašna."

Važno je istaći da nije baš svaka vrsta crnog hleba ili sa semenkama napravljena od celog zrna.

"Neke vrste hleba tamnu boju dobiju zahvaljujući ekstraktu slada koji se u njih dodaje, a u nekim vrstama hleba od semenki ima samo semenki suncokreta."

Mit: Zelene paprike su otrovne

Nezrele paprike sadrže solanin.

"Reč je o otrovu koji biljku štiti od štetočina", objašnjava Harald Seic iz DGE. Kada konzumiraju previše zelenih paprika, neke osobe mogu osećati simptome kao što su blaže glavobolje ili bolovi u želucu.

Međutim, odrasla osoba bi morala da pojede jako veliku količinu zelenih paprika da bi joj se javili ozbiljni zdravstveni problemi.

Mit: Kafa je diuretik, ispijanje utiče na gubitak tečnosti

"Nije štetno uz šoljicu kafe popiti i čašu obične vode, ali nije neophodno", kaže Silke Restemejer.

Kafa, poput ostalih napitaka, spada u dnevnu količinu tečnosti koja je potrebna vašem organizmu.

Mit: Zamrznuto povrće se može čuvati ''zauvek''

"Zamrzavanje namirnica je odličan način da se neke vrste hrane dugoročno očuvaju", kaže Silke Restemejer.

Kad se čuvaju na minus 18 stepeni, većina hranljivih sastojaka, ukus, ali i izgled ostaju netaknuti. Međutim, s vremenom dolazi do razgradnje namirnica, što znači da duboko smrznuta hrana u jednom trenutku više nema dobar ukus.

Savet: "Na ambalažu upišite datum kada ste zamrzli namirnice, sadržaj i količinu, pa ćete tačno znati koliko je stara."

Mit: Ako jedete kasno uveče, ugojićete se

"Ako svakodnevno jedete hranu bogatu kalorijama, dobićete na težini. Ako u organizam unosite premalo kalorija, gubićete na težini", jednostavno je pojasnila nutricionistkinja Monika Bišof.

Za osobe koji spadaju u grupu ljudi sa normalnom težinom irelevantno je u koje vreme jedu.

"Ali ako osoba želi da izgubi na težini, bilo bi uputno da pokuša da prestane da jede pre spavanja ili noću", kaže Monika Bišof i dodaje da je nekim osobama jednostavnije da preskoče obrok u večernjim satima nego tokom dana.

Mit: Alkohol posle jela pospešuje probavu

"Lepo je završiti obrok malom čašicom likera ili rakije, ali to vašoj probavi neće pomoći", kaže Silke Restemejer.

Alkohol podstiče proizvodnju kiseline u želucu, a ona stimuliše nastanak enzima koji pomaže u probavi belančevina. Digestivi ne pomažu u procesu probavljanja masne hrane, dodaje Silke Restemejer, navodeći da se alkohol, najčešće, u probavnom sistemu preradi mnogo brže od masti.

Izvor:B92

Sezona slava uveliko traje, svim domaćicama zadaje glavobolju priprema slavske trpeze i slavskog menija.

Pored dekoracije stolova koja je jedna od najvažnijih elemenata kada se priprema slava, pravilno postavljanje pribora za jelo je bitan faktor dobro postavljene trpeze.

Funkcionalan i lepo postavljen sto privući će pažnju svih gostiju. Svim domaćicama koje pripremaju slavu pomoći ćemo sa par saveta koje mogu iskoristiti pri postavljanju slavske trpeze.

Pripremite sav pribor za jelo, operite tanjire, kašike, viljuške, noževe i čaše.

Postavite sto na željeno mesto, namestite stolnjak tako da pada sa svih strana ravnomerno. Stolice odmaknite dovoljno da se možete slobodno kretati oko stola dok postavljate pribor za jelo. Nakon postavljanja pribora za jelo, vratite stolice na željeno mesto vodeći računa da budu isti razmaci između stolica.

Prvo pravilo kod postavljanja pribora za jelo na svečanu trpezu je da se elementi ređaju redosledom korišćenja, spolja ka unutra. U zavisnosti da li je gost dešnjak ili levoruk, nož i kašika se kod dešnjaka postavlja sa desne strane, kod levorukih kontra.

Kada ređate pribor za jelo, da ne bi ostavili otiske prstiju po njemu, pribor držite po sredini, ako je nož u pitanju između drške i sečiva.

Tanjiri i čaše

Tanjire udaljiti najmanje 1cm od ivice stola, poređajte ih jedan do drugog u parnom broju, tako da ima dovoljno prostora za udobno sedenje gostiju. Sav ostali pribor za jelo ređate u odnosu na tanjire.

Tanjire postavite ovim redom: na sam sto postavite plitak za meso, u njega stavite dubok za tečna jela i jedan manji za predjelo. Tanjiri se ređaju u parnom broju jedan naspram drugog.

U gornjem levom uglu postavlja se tanjirić sa nožićem za maslac ili soseve. Mada to nije neophodno kada slavite da vam ne zauzima previše prostora.

Posude za so i biber se postavljaju ili na sredini stola ili iznad pribora za dezert naspram sredine tanjira.

Sa desne strane tanjira, u gornjem uglu, obično se postavljaju tri čaše, najbliže tanjiru ide staklena čaša za crno vino, srednja čaša je čaša za belo vino a najdalja je čaša za vodu ili sok koja se postavlja u uglu krajnjeg noža. Postavite one čaše za pića koje se služe tokom večere. Ako služite aperitiv, malu čašicu postavite do čaše za vodu.

Salvete

Salvete postavite kako želite. Najjednostavnije vam je da ih postavite po sredini tanjira.

Escajg

Pribor za jelo se, kao što napomenusmo, ređa redosledom korišćenja od spolja ka unutra. Drške escajga su okrenute prema ivici stola, dok su oštrice orkenute prema tanjiru.

Sa desne strane tanjira se postavljaju supena kašika i noževi, a sa leve strane viljuška koja se koristi kad i nož. Vrh noža se okreće prema tanjiru, a drška se postavlja ka ivici stola.

Noževi se koriste za sečenje salata i glavnog jela, u slučaju kad se služi riba, nož za ribu je sa desne strane a viljuška sa leve. Kašika za supu se postavlja sa desne strane između noževa prvi nož sa spoljne desne strane je za predjelo, a drugi je za glavno jelo, u slučaju slava za meso.

Kašičica i viljuška za desert se postavljaju iznad tanjira po sredini i okrenuti su suprotno jedan prema drugom, vrh viljuške ka vrhu kašike. Zbog dobijanja na prostoru na trpezi, možete pribor za dezert poslužiti na kraju, nakon večere.

Viljuška za salatu se postavlja sa leve strane kada je salata glavno jelo, a sa desne strane kada je salata prilog jelu.

Da se ne zbunite pravilima, možete voditi računa o tome da viljuška za prvo jelo se postavlja sa leve strane spolja a nož koji se uz nju koristi sa krajnje desne strane.
Pravilo je da broj noževa i viljuški ne bude više od tri para po osobi.

Cvetni aranžman ne bi trebalo da bude previsok, već u nivou očiju.

Nakon završene večere, sklanja se sav pribor za jelo koji ste iskoristili, tanjiri, kašike, viljuške i čaše za vino. Ostaju čaše za vodu, tanjir i kašičica za dezert. Jelo donosite unapred određenim redosledom, nikako odjednom da se ne bi stvarla gužva na trpezi.

Postaviti slavsku trpezu da izgleda lepo i primamljivo nije tako teško. Koristeći se određenim pravilima postavljanja i vodeći se sopstvenom kreativnošću, možete dobiti predivno postavljenu trpezu. Nije vam potreban skupocen pribor za jelo da bi vam trpeza zablistala punim sjajem, kreativnost i određen redosled postavljanja stola su ključ za uspešno postavljen sto.

Izvor: stvarukusa.rs

Svako od nas, posebno žene, ne voli kada nam kućna bela tehnika, dobije žućkastu boju.

Isto važi i za stare televizore i monitore, kućišta kompjutera, tastature… pogledate oko sebe, a sve ima neku žutu boju i nije vam jasno kako se to desilo kad redovno brišete prašinu.

Kako i zašto se desilo, nije bitno, važno je da postoji jedan stari trik ili recept, ko ga kako nazove, koji rešava ovaj problem.

Isključite uređaj iz struje, sklonite sve sa njega, ako je moguće pomerite ga od zida, ili ako su u pitanju televizori i monitori, premestite na sto na kom će te obaviti detaljnu operaciju čišćenja i izbeljivanje.

Potrebno je uređaj ,pre procesa izbeljivanja, obrisati od prašine. To možete uraditi praškom ili vlažnom krpom, potrudite se da obrišete sve delove prašine kako bi ste videli na kojim mestima ima najviše žutila.

Uzmite pumpicu u koju ste prethodno sipali sirće, može razblaženo u razmeri 1:10, ili čisto, ako mislite da je previše žuto.

Poprskajte pumpicom ceo uređaj, osim delova koji idu u struju, ili u slučaju tv i monitora, onaj deo gde tečnost može ući u unutrašnjost aparata.

Uzmite čist sunđer i prebrišite uređaj, možete koristiti i onu zelenu stranu, ne bojite se da će izgrebati ili oštetiti, čak i ako su u pitanju aparati koji su ofarbani u ovu modernu inox boju.

Ostavite da deluje 30 minuta, zatim vlažnim sunđerom obrišite uređaj, i odmah posušite pamučnom krpom.

Ukoliko niste zadovoljni postignutim rezultatima, postupak možete ponoviti odmah ,s tim što morate ostaviti da deluje duže, ili razmisliti o alternativi, a to je da umesto sirćeta koristite limun, isečen na pola, kojim ćete premazati ceo uređaj, ili umesto sirćeta, u pumpicu sipati izbeljivač, razblažen u razmeri 1:10.

Izbeljivač obavezno razblažite, da ne bi oštetili ruke, ili koristite rukavice.

Izvor: recepti-i-zdravlje.xyz