S obzirom na to da naučna istraživanja u vezi sa ishranom iz dana u dan dovode do različitih zaključaka, teško je razlučiti koje namirnice su najzdravije, a napraviti grešku vrlo lako. Britanski nutricionista Rijana Lambert nabraja pet najčešćih zabluda u vezi sa zdravom ishranom.

1. Konzumiranje prekomerne količine jaja je loše za vas

Iako jaja sadrže holesterol, za koji se veruje da dovodi do nastanka srčanih bolesti, dr Lambert objašnjava da ova namirnica zapravo dovodi do povišenja nivoa ‘dobrog’ holesterola (HDL) u krvi.

Nutricionistkinja dodaje da su jaja bogata proteinima, zdravim mastima, brojnim vitaminima i mineralima, kao i jedinstvenim antioksidansima, zbog čega bi redovno trebalo da budu zastupljena u ishrani.

2. Sva biljna ulja su zdrava

“To ne bi moglo da bude dalje od istine”, kaže dr Lambert.

Ranija istraživanja su pokazala da polinezasićena ulja smanjuju rizik od nastanka srčanih bolesti, i to je glavni razlog zbog kojeg ljudi misle da sva biljna ulja imaju blagotvorno dejstvo na organizam.

“Važno je shvatiti da postoje različiti tipovi polinezasičćenih masnoća, pretežno omega-3 i omega-6 masne kiseline. Prve dobijamo iz ribe i organskog mesa, dok biljna ulja glavni izvor omega-6 masnih kiselina. Vrlo je važno postići ravnotežu između njih”, kaže dr Lambert.

Glavni razlog zašto su industrijski dobijena biljna ulja opasna jeste zato što se prilikom obrade izlažu toksičnim hemikalijama

“Zato bi najbolje bilo da umesto rafinisanog ulja konzumirate različito semenje i hladno ceđena ulja”, savetuje nutricionistkinja.

3. Meso je loše za vas

Većina mesa koje se nudi u supermarketima nimalo ne liči na ono čime su se hranili naši preci. Životinje se danas drže u vrlo skučenom prostoru, konstantno su izložene stresu i kljukaju se antibioticima i hormonima radi bržeg rasta, a prerađevine su prepune kancerogenih aditiva.

Ipak, to ne znači da je svako meso loše za vas, već samo ono koje se proizvodi industrijski.

Dr Lambert navodi da je savršeno u redu jesti crveno meso iz organske proizvodnje, najbolje jednom nedeljno, s obzirom na to da je ova namirnica krcata vitaminima, mineralima, antioksidantima i zdravim proteinima i masnoćama.

4. Sve kalorije su iste

“Mnogi ljudi smatraju da je kalorijski deficit sve što je potrebno ako žele da smršaju, ali to nije istina. Vrste namirnica koje jedete su mnogo važnije od broja kalorija koje konzumirate”, kaže dr Lambert.

Nutricionistkinja objašnjava da metabolizam ne obrađuje na isti način različite vrste namirnica i da naša ishrana ima direktan uticaj na količinu hrane koju jedemo, količinu kalorija koju sagorimo, kao i nivo hormona u krvi.

Proteini tako više smanjuju apetit u poređenju sa mastima i ugljenim hidratima, pa se preporučuju govedina, jaja, mahunarke, voće i krompir, dok bi slatkiše trebalo izbegavati u potpunosti.

5. Konzumiranje masnoća dovodi do povećanja telesne težine

Kada su naučnici sedamdesetih godina prošlog veka doneli zaključak da nas masnoće goje, police supermarketa ubrzo su preplavili proizvodi sa smanjenim procentom masnoća, uključujući i one iz kojih su masnoće u potpunosti uklonjene.

Vremenom ne samo da se pokazalo da je ova tvrdnja neistinita, već je ovim namirnicama dodavano obilje šećera i aditiva kako bi se nadoknadio gori ukus hrane zbog odstranjenih masnoća.

Takođe se pokazalo da smanjeni unos masnoća dovodi do većeg osećanja gladi, s obzirom na to da telo vapi za preko potrebnim nutrijentima.

Koje namirnice bi obavezno trebalo da budu zastupljene u zdravoj dijeti?

Lambertova savetuje da redovno konzumirate riblja ulja (bogata su omega-3 masnim kiselinama), punomasni jogurt (sadrži probiotske kulture koje blagotvorno utiču na crevnu floru), orašaste plodove (snižavaju nivo ‘lošeg’ holesterola i nivo šećera u krvi), puter (bogat je vitaminima A i D) i avokado (sadrži oleinske kiseline i masnoće koje snižavaju krvni pritisak).

Izvor: B92

Blitva spada u niskokalorične namirnice pa se smatra idealnom namirnicom za održavanje telesne težine

Sadrži vitamine B, C i beta karoten i minerale magnezijum, gvožđe, kalcijum, kalijum i biljna ulja.

Ovo su samo neka od njenih korisnih svojstava

Zdravlje očiju

Karakteristični sastojci blitve su i lutein i zeaksantin - "vitamini za oči". Oni sprečavaju makularnu degeneraciju, odnosno žutu pegu, glaukom i slične poremećaje vid. Također, lutein štiti od sunčevog ultraljubičastog zračenja.

Čuva kosti

Sadrži velike količine vitamina K, magnezijuma i kalcijuma, a ti elementi čuvaju i jačaju kosti. Vitamin K1 u crevima se pretvara u vitamin K2 koji potiče proizvodnju osteokalcina, važnog jedinjenja koje preusmerava kalcijum direktno ka kostima.

Smanjuje rizik od dijabetesa

Za dijebetes se uvek preporučuje zeleno lisnato povrće u koje se ubraja i blitva. Ona sadrži flavonoid poznat kao siringična kiselina koja pomaže regulaciju nivoa šećera u krvi. Zato je blitva odlična za sve ljude, a pogotovo one koji već boluju od dijabetesa ili su u stanju predijabetesa.

Pomaže u prevenciji raka

Blitva je bogata antioksidansima i tako sprečava širenje slobodnih radikala i ćelija raka. Takođe, sadrži brojne vitamine i minerale, beta karoten i kvercetin za koje se pouzdano zna da su dobri u prevenciji raka, pogotovo raka debeloga creva.

Zdravlje mozga

Radite celi dan posao koji od vas zahteva psihičku koncetraciju, a jedino što jedete je prerađena hrana? Nije ni čudo da se osećate loše. Pokušajte da češće jedete blitvu, koja je bogata vitaminom K i kalijumom, važnim faktorima u kognitivnom razvoju i čuvanju funkcija mozga.

Zdravlje srca

Blitva je bogata antioksidansima koji ublažavaju upale i ubrzavaju proces oporavka. Takođe, antioksidansi mogu uticati na smanjenje hiperteznije, olakšati pritisak na srce i krvne sudove. Minerali poput magnezijuma, kalijuma i kalcijuma pomažu u otpuštanju natrijuma, pa se tako šire krvni sudovi i olakšava protok krvi.

Pomaže u mršavljenju

Ovo povrće sadrži malo kalorija, a mnogo vlakana, koja su korisna za metabolizam. Vlakna usporavaju razgradnju masti i ugljenih hidrata pa tako imate duži osećaj sitosti.

Izvor: b92

Independent otkriva zašto pomfrit iz Mekdonaldsa ima tako jedinstven ukus.

Kompanija na svom sajtu navodi da je reč o “prirodnoj aromi govedine”, dodatku koji se dobija iz mleka. Dakle, ako ste mislili da je ova vrsta obroka posna, bili ste u velikoj zabludi.

Tokom procesa hidrolize, proteini iz pšenice i mleka se razgrađuju vodom, a rezultat je umami ukus koji pomfritu daje poznatu ‘mesnu' mirisnu notu.

Pomfrit se pravi od celih krompira, koji se ljušte, seku i delimično prže, nakon čega se naglo hlade, pakuju i odvoze u restorane.

“Isečene krompire provlačimo kroz mašinu za blanširanje kako bismo uklonili sve prirodne šećere iz njih”, kaže Mario Dupuis, menadžer kompanije Mekejn iz Kanade koja snabdeva pomfritom poznatu kompaniju.

“Nakon toga dodajemo rastvor dekstroze kako bismo dobili ujednačenu površinu krompira, i dodatke koji sprečavaju da krompir potamni”, dodaje Dupuis.

Tu su i dinatrijum pirofosfat za očuvanje boje, kao i hidrogenizovano sojino ulje i so, koji pojačavaju umami ukus.

Kompanija je obećala da će do 2025. godine preći na kupovinu jaja isključivo od farmera koji ne drže kokoške u kavezima, a u međuvremenu je u svoje restorane uvela razgradivi pribor za jelo.

Izvor: B92

Stručnjaci se već godinama spore koliko je jaja bezbedno konzumirati u toku jedne nedelje.

Neki tvrde da skraćuju život zbog visokog sadržaja holesterola, dok drugi ukazuju na bogatstvo nutrijenata u toj namirnici. Jedno je sigurno: nema razloga da ih zaobilazite.

"Prosečna osoba može bez problema da unosi dva jajeta dnevno", kaže nutricionistkinja Keri Gans.

Štaviše, istraživanja su pokazala da su osobe koje su jele tri jajeta dnevno dok su bile na restriktivnoj dijeti uspele da postignu značajne rezultate u gubljenju kilograma.

Žumance sadrži 90 odsto kalcijuma, gvožđa, fosfora, cinka, tijamina, vitamina B6 i B12, folata i panototenske kiseline iz jajeta. Takođe, tu su i vitamini rastvorljivi u mastima, poput A, D i E. Takođe, za većinu ljudi, jaja ne predstavljaju rizik od rasta holestorola u krvi i srčanih bolesti, jer imaju nizak nivo zasićenih masti.

Još jedna prednost jajeta je u visokom sadržaju proteina i to kompletnih, koji pružaju sve aminokiseline potrebne za opstanak.

Ipak, osobe koje imaju dijabetes, visok holesterol ili srčano oboljenje, trebalo bi da ograniče unos jaja, jer moraju voditi računa da unos holesterola u toku dana ne pređe 200 mg (žumance sadrži 100 mg).

Jaja je najbolje uklapati sa povrćem i voćem i štedljivo koristiti ulje tokm pripreme, kako bi sve koristi od te namirnice nadjačale potencijalne rizike.

Izvor: b92

Mnogi možda ne znaju, ali crne masline su zapravo samo - dozrele ili prezrele zelene masline. One se beru u novembru i decembru, za razliku od zelenih koje se beru barem mesec ili dva ranije.

Što duže maslina zri, njena boja se menja: od zelene do rubin crvene, a zatom na red dolaze tamni tonovi ljubičaste boje, odnosno ono što na kraju zovemo - crne masline.

Zelene masline imaju kompaktnije i sočnije meso, a po ukusu su svežije i nekako slađe. Crvenkaste su ubrane tačno u trenutku zrenja, a crne bi se mogle nazvati prezrelima.

Što su masline tamnije, to im je meso mekše, a ukus intenzivniji i gorči. Crne masline daju ulje zlatnije boje, sa nešto manje gorčine, ali sam plod, kad je već sazreo, ima manje antioksidansa.

Masline, i zelene i crne, sadrže brojne antioksidanse. Neka istraživanja su potvrdila da imaju i svojstva koja sprečavaju razvoj određenih vrsta tumora.

Imaju puno vitamina, naročito vitamina E, a i materija koje čuvaju krvni sistem.

Izvor: B92

Poslednjih nekoliko godina gotovo je nemoguće kupiti paradajz koji ima onaj stari prepoznatljivi miris i ukus. Poslednja istraživanja pokazala su da se to nije desilo samo od sebe, već da je tranzicija iz "sočno i ukusno" u "plastično" trajala nekoliko godina i posledica je masovnog uzgajanja u komercijalne svrhe.

Međunarodni tim stručnjaka proučio je skoro 400 varijeteta paradajza, od savremenih do najstarijih sorti, kako bi utvrdiili šta se dešava sa najpopularnijim svetskim voćem (da, tačno je, paradajz nije povrće već voće).

Utvrdili su da je višedecenijsko uzgajanje što većeg i otpornijeg paradajza dovelo do gubitka 13 elemenata koje utiču na njegov prepoznatljivi ukus. Na gubitak ukusa uticale su specifične genetske promene ove biljke.

Ubili ukus da bi olakšali transport?!

- Uzgoj paradajza se fokusirao na to da plod bude što tvrđi, a samim tim otporan prilikom transporta, ali i da može duže da se čuva. Ukus je otišao u neki drugi plan. Da bi se postiglo da plod bude tvrd, mora da se smanji broj semenih komora, a samim tim paradajz gubi na sočnosti - objašnjava Đorđe Moravčević, docent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji napominje da je najbolji način očuvanja sorte, čuvanje semena koje ne potiče iz "tretiranog" paradjza.

Kako navodi, takav paradajz je retko naći jer nije "komercijalan". Zbog sočnosti se teško transportuje i kraći mu je rok trajanja. On se najčešće može naći u gazdinstvima koji se bave uzgojem organskog povrća, pa tako manjak kvantiteta, nadoknađuju visokom cenom.

Organski ukusniji, ali papreno skup

Inače, ovaj "komercijalni", mahom bezukusni paradajz u marketima i na pijaci košta od 60 do 130 dinara po kilogramu, dok se cena organskog kreće od 200 do 350 po kilogramu.

- Paradajz više ne kupujem u prodavnicama jer je i bez ukusa i bez mirisa. Imam osećaj kao da jedem plastiku. Ovu voćku sada nabavljamo iz domaćinstava, kojih ima u Srbiji, a koja su uspela da skladište seme decenijama i tako sačuvaju onaj stari "seljački" paradajz koji svi volimo i kojeg se sećamo – priča Goran J.

Vlasnici imanja na kojima se mahom gaji organsko voće i povrće, kažu da su njihove porodice naslutile da će stari dobri ukus paradajza biti bukvalno "ubijen". Zato su konstantno skladištili vlastito seme i tako sačuvali sve blagodeti paradajza, pre svega ukus.

- Ukoliko se bavite ovim poslom, bitno je da sačuvate seme, pogotovo sada kada se skoro sve genetski modifikuje. Tako smo mi uspeli da sačuvamo seme paradajza uzgojeno bez veštačkih đubriva i pesticida i koje nije tretirano otrovima – kaže Dejan R. na čijem se imanju, nedaleko od Valjeva uzgaja voće i povrće koje su uspeli da sačuvaju i od trenda "hibridi" od pre nekoliko decenija i najnovijeg GMO tretiranja.

Važno je da znate i da paradajz dodatno gubi na ukusu ako ga čuvate u frižideru.

Gde naći

Prateći savremene trendove prodaje, organski proizvođači organizovali su prodaju svog voća i povrća preko interneta, mahom preko društvenih mreža, a tako naručeno dostavljaju na kućnu adresu. Osim toga, na pijacama i marketima takođe je moguće naći organske proizvode. Oni moraju da imaju posebne oznake koje potvrđuju da su oganski uzgajani.

Posadite ga sami

Ukoliko vam nedostaje pravi ukus paradajza, dovoljno vam je da imate mali komad bašte ili čak veće saksije, kao i seme koje možete da izvadite i osušite iz paradajza čiji vam se ukus najviše dopada. Internet je preplavljen video uputstvima kako da sve to uradite u kućnim uslovima i za svoje potrebe.

Izvor: Blic

Slanina. Dok neki čeznu za njom, ali je izbegavaju u širokom luku kako bi sačuvali dobro zdravlje i liniju, drugi je bez griže savesti jedu gotovo svakodnevno, tvrdeći da je zdrava. Ko je od njih u pravu?

Ako pripadate grupi onih koji jedu slaninu, treba da znate da u ovoj priči mislimo na domaću slaninu, od proverenih proizvođača i bez pojačivača ukusa, a ne na industrijsku. Tek u tim okolnostima možemo govoriti o njenim potencijalnim benefitima.

A sada - nauka. Pogledajte neke od naučnih razloga koji idu u prilog konzumaciji slanine, ali i protiv nje.

"Za"

Uprkos tome što mnogi misle da je štetna za srce, nekoliko istraživanja je potvrdilo da ona sadrži korisne omega-3 masne kiseline koje zapravo štite kardivaskularni sistem. To je jedan od razloga zbog kojih su mnoge studije pokazale da je slanina u umerenim količinama u svakodnevnoj ishrani smanjuje pritisak i nivo šećera u krvi, što pomaže u prevenciji dijabetesa, srčanih bolesti i moždanog ili srčanog udara.

Slanina je bogata i kalijumom, ključnim mineralom za regulaciju krvnog pritiska, a bogat je izvor kvalitetnih proteina koji pomažu u održavanju optimalnog nivoa energije i izgradnji mišićnog tkiva.

Uz to, sadrži mnoštvo važnih vitamina i minerala, od onih iz B grupe do fosfora, magnezijuma i gvožđa, pa čak i selen, koji je važan za dobar rad tiroidne žlezde.

Dobra za imunitet, mišiće i hormone

Slanina je i dobar izvor cinka, koji je potreban za zdrav imuni sistem, rast i obnavljanje mišićnog tkiva, kao i ravnotežu hormona u organizmu. Sadrži i kolin, koji je ključan za očuvanje pamćenja.

Brojna naučna istraživanja su pokazala da svakodnevni unos namirnica koje sadrže kolin vremenom smanjuje rizik za slabljenje pamćenja.

Deblja? Ne deblja!

Iako većina ljudi smatra da slanina deblja, upravo je suprotno: zasićene masti kakve se nalaze u slanini brže pružaju osećaj sitosti nego hrana bogata ugljenim hidratima. Istraživanja su pokazala da su osobe koje su povećale unos masti i smanjile unos ugljenih hidrata u ishrani, dugoročno imale veći gubitak telesne težine.

I za kraj, slanina je prirodni antidepresiv: istraživanja su pokazala da umami, takozvani peti ukus, poznat i kao "ukus za uživanje", poboljšava raspoloženje i osećaj zadovoljstva i smanjuje nivo stresa.

"Protiv"

Poznato je da slanina sadrži mnogo zasićenih masti, za koje nas lekari već godinama uveravaju da predstavljaju rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti. U 30 grama slanine ima čak 30 miligrama holesterola.

Uz to, većina slanina kupljenih u prodavnicama sadrži nitrate, koji se u prerađenom mesu životinja iz neorganskog uzgoja, poput šunke, kobasica ili slanine, koriste za uništavanje bakterija, ali i kao pojačivač ukusa.

Novija istraživanja su pokazala da nitrati podstiču razvoj tumora, naročito karcinoma debelog creva i rektuma. Naime, nitrati u našem telu se pretvaraju u N-nitrozo jedinjenja koja su kancerogena. Istraživanje sprovedeno u Cirihu pokazalo je da postoji veza između konzumacije prerađenog mesa i povećanog rizika od smrti usled srčanih bolesti ili raka. Takođe, studija sprovedena na Univerzitetu Kolumbija pokazala je da se prerađevine u ishrani povezuju i s razvojem hronične plućne bolesti.

Previše natrijuma

Slanini se spočitava i prevelika količina natrijuma, koji se povezuje sa rizikom za razvoj srčanih bolesti i povišenog krvnog pritiska, a samo jedan šnit slanine sadrži čak oko 190 miligrama natrijuma.

Kao da sve to nije dovoljno, naučnici Harvardskog Fakulteta za javno zdravlje analizirali su uzorke sperme 156 ljudi i otkrili da su oni koji su jeli mesne prerađevine, uključujući i slaninu, imali manju koncentraciju sperme i lošiju morfologiju.

Zabrinjavajuća je i činjenica da je konzumacija svinja iz masovnog uzgoja, od kakvih se proizvodi sva slanina u prodavnicama, povezana s rastom nivoa insulinu sličnog hormona rasta (IGF-1) koji dokazano utiče na razvoj kancerogenih ćelija.

Izvor: B92

Nisu sve vrste luka za sva jela. Nije svejedno da li stavljate u jelo žuti ili ljubičasti luk, srebrnjak, slatki luk ili praziluk. Takođe, važno je da znate i kako se koja vrsta luka reže.

Žuti luk (Crni luk)

Ovo je vrsta koju ljudi najčešće koriste u pripremi jela. Kod nas se odomaćio izraz "crni luk" za ovu vrstu. Radi se o vrsti koja ima najjači ukus od svih ostalih i za većinu jela je najbolji izbor. Bogat je dijetetskim vlaknima. Najbolji je kada ga usitnite na sitne kocke.

Ljubičasti luk

Ova vrsta ima najbolji ukus ako se ne kuva i zato je idealna za hamburgere, sendviče. Odličan je u salatama i za roštiljanje. Ljubičasti luk sadrži manje šećera od žutog i prepun je antioksidanasa koji smanjuju rizik od nastanka raka. Seče se na kolutove i svaki kolut se razdvoji prstima.

Srebrnjak

Ova vrsta luka je savršen izbor ako želite da vam jelo ima više teksture. Najhrskaviji je od svih i odličan je za picu, kao i za meksička jela. Najbolji je kada ga sečete na trakice.

Mladi luk

Najbolje da ga jedete sirovog, ali može se koristiti i za kuvanje. U tom slučaju, koristi se ceo zajedno sa zelenim dilom. Popularan je u kineskoj i japanskoj kuhinji. Bogat je vitaminima K i C. Seče se na kolutiće.

Praziluk

Praziluk je najbolji za salate i da ga koristite u svežem stanju. Secite ga na tanke kolutove. Odlično se slaže sa ribom.

Kurkuma je jedna od najzdravijih biljaka, a može se dodavati i slatkim i slanim jelima.

Kurkuma je namirnica broj jedan kada je reč o detoksikaciji organizma. Smanjuje upalne procese i postala je popularna kao glavni izvor antikancerogenog svojstva.

Ipak, mnogi ne znaju kako da je ispravno konzumiraju. Jedna kašika kurkume je dovoljan dnevni unos za odraslog čoveka. Deci se preporučuje manji unos.

Pročitejte zbog čega je sve zdrava kurkuma.

A da li ste znali da kurkuma kombinovana sa biberom daje svoj maksimalni zdravstveni kapacitet. Kurkuma razređuje krv, te nije poželjno uzimati je sa lekovima istoe namene.

dakle, kontraindikovana je sa brufenom, aspirinom i ostalim analgeticima.

Maslinovo ulje i kurkuma, kao i pomenuti crni biber, idealna su kombinacija za željene efekte poboljšanja zdravstvenog statusa.

Prah kurkume čuvajte na hladnom i tamnom mestu u staklenoj posudi.

Izvor: Stvar ukusa

Ćelije raka bi mogle da budu uništene pomoću kapsaicina, jedinjenja koje je jedan od glavnih sastojaka ljutih paprika. Konzumiranje sirovih paprika ili kao sastojaka sosova i salata moglo bi da deluje preventivno protiv simptoma karcinoma.

Kapsaicin, sastojak ljutih papričica koji je odgovoran za vatreni osećaj koji imamo u ustima kada ih jedemo, može da uništi ćelije raka, tvrde naučnici sa nemačkog Univerziteta Rur, piše britanski Express.

Njihova nedavna studija je otkrila da kapsicin može da bude pokretač samouništenja ćelija raka. Naučnici veruju da bi to saznanje moglo da im bude od velike pomoći u razvoju leka protiv raka u budućnosti.

"Kapsaicin je sposoban da podstakne apoptozu (ćelijsku smrt) i da inhibira dalji razvoj ćelija raka kod mnogo različitih tipova kancera, kao što su, na primer, osteosarkom (tumor kosti), rak debelog creva ili pankreasa, a da to pritom ne ugrozi ostale 'normalne' ćelije", kaže doktorka Lea Veber.

Jedno ranije istraživanje otkrilo je da oni koje redovno jedu ljute paprike imaju 13 odsto manje šansi za ranije umranje. Kao uzrok toga naveden je kapsaicin, koji ima anti-mikrobne i protiv-upalne sposobnosti, koje se dovode u vezu sa prevencijom bolesti.

Konzumacije ljutih paprika može da bude neprijatna onima koji nisu navikli na ljuto, ali se s vremenom razvija tolerancija na ljutinu. Što smo stariji, čulo ukusa prirodno postaje salabije pa se i ljutina postaje lakše podnošljiva.

Izvor: B92

Za razliku od pokvarene hrane, ona ne smrdi, već stoji na vrhu, odbijajući nas da jedemo ono što se izuzev buđi čini savršeno dobrim hlebom.

Međutim, šta bi se dogodilo da takav hleb pojedemo?

Stručnjaci kažu kako nema jednostavnog odgovora, već je rizik za zdravlje jednak kao i da popijemo vodu iz neproverenog izvora.

„Buđ sama po sebi nije toksična. Postoje brojne vrste buđi, a samo neke od njih mogu biti štetne po zdravlju“, objašnjava mikrobiolog Randi Vorobo sa Univerziteta „Kornel“.

Nipošto ne mirišite buđ

Vorobo ističe kako se buđ nikad ne sme mirisati, jer to može izazvati bolest disajnih puteva. Hleb s malim količinama bele i plave buđi još se može spasiti, ali budući da se lako može proširiti, treba da isečete celi centimetar ispod buđi, a ostalo možete pojesti.

Hleb morate baciti ako ima narandžastu, žutu ili crnu buđ. One mogu biti štetne i od njih bi mogao da vas stomak.

Šta možete da jedete posle odstranjivanja buđi

Većina voća je sigurna nakon što se odstrani buđ, jer njihova kiselost sprečava štetnoj bakteriji da se razvija. Ako je voćka jako plesnjiva, najbolje da je bacite.

Sir je toliko gust da ispod površine nema dovoljno kiseonika koji bi dopustio buđi da se razvija. Da biste ipak bili sigurni, možete odrezati i koji centimetar više.

Buđ s džema ili ajvara možete odstraniti kašičicom, a dobro je odstraniti i još koji centimetar ispod buđi kako biste bili sigurni da ste je izvadili iz svih pora i da možete jesti.

Šta bi svakako trebalo da bacite

Meke sireve
Povrće nakon što je postalo sluzavo
Orašaste plodove i semenke
Meso, iako nije verovatno da na njemu nastane buđ

Izvor: B92

Pica je zdrava. I nije zdrava. Sve zavisi od sastojaka od kojih je napravljena i u kojoj količini je jedete.

Zavisno od vrste testa, količine sira i svega onoga što se stavi na testo, pica može da varira između nutritivno pristojnog i katastrofalnog obroka.

Čak i zdrave varijante pice imaju veću količinu soli iz paradajz sosa i sira, tako da ukoliko vodite računa o unosu soli - trebalo bi da picu jedete s oprezom. Naravno, veliku ulogu igra i veličina parčeta, kao i broj parčića koji pojedete.

Argumenti koji idu u korist pici je to što je izvor kalcijuma iz sira i veoma zdravog sastojka likopena, koji se nalazi u paradajzu. Podloga za picu napravljena od integralnog brašna, makar i pšeničnog, mnogo je zdravija od uobičajenog testa od belog brašna, pošto su integralne žitarice izvor vlakana i sporije se vare od rafinisanih žitarica.

Međutim, ono što stavite na picu značajno utiče na njenu nutritivnu vrednost. Kobasica i ekstra sir u velikoj meri povećavaju koncentraciju zasićenih masti, soli i kalorija, dok pica napravljena od tanjeg testa i posuta povrćem ima manje kalorija, masti i soli.

Smrznute pice mogu biti zgodno rešenje za večeru, ali i one variraju kada je u pitanju njihova hranljiva vrednost, zbog čega je bitno da pažljivo čitate deklaracije.

Kada su u pitanju deca i pica, jedno skorije istraživanje je utvrdilo da konzumiranje pice kod dece i adolescenata nije povezano sa povišenim unosom kalorija, masti i soli.

Studija je, međutim, ustanovila da pica koja se jede u fast-food restoranima ili kupuje kao školska "užina" ima najgori mogući efekat kada je unos kalorija u pitanju. Pica koja se jela i koja je pripremana u školama nije se značajno razlikovala po broju kalorija u odnosu na drugu školsku hranu.

Ako uživate u pici i ne možete bez nje, pokušajte da je spremate sami u kućnoj varijanti i od zdravijih namirnica, kao što su integralno brašno, poluobrani ili obrani sir i paradajz sos bez soli. I ne zaboravite da je prekrijete sa mnogo povrća, jer što je obojenija to je bolja.

Izvor: N1

Tokom leta gotovo da ne možemo da zamislimo obrok bez njega. Paradajz je voće koje smatramo povrćem, dolazi nam u različitim oblicima i ima vrlo široku primenu u kulinarstvu.

1. Do 17. veka, paradajz je nazivan ljubavnom jabukom, pošto se verovalo da ima afrodizijačka svojstva.

2. Italijanski naziv za paradajz - "pomodoro", što u bukvalnom prevodu znači "zlatna jabuka".

3. U 18 veku, bilo je široko rasprostranjeno mišljenje da je paradajz otrovan, pošto je srodnik famlije biljaka pomoćnica među kojima ima dosta otrovnih vrsta.

4. Vrhovni sud SAD doneo je 1887. godine presudu prema kojoj se paradajz deklariše kao povrće, iako je sudeći prema botanici - voće. Razlog toga bila je taksa, koju je država naplaćivala na povrće.

5. Paradajz je zvanično povrće američke države Nju Džersi, a zvanično voće države Ohajo.

6. "Znanje je znati da je paradajz voće, mudrost je ne staviti ga u voćnu salatu", rekao je britanski novinar i muzičar Majls Kington.

7. Kečap od paradajza je zvanično dozvoljena hrana na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

8. U Velikoj Britaniji postoji konferencija o paradajzu koja se održava već 20 godina

Izvor: b92.net

Feta sir je najstariji sir grčke tradicionalne kuhinje, napravite ga i vi.

Originalno, feta sir se pravi od kozjeg mleka, ali ni od kravljeg neće biti ništa lošiji.

Sastojci:

2 l mleka
1 kašika jogurta
2 kašike sirila
pola kašičice soli
Pročitajte 6 razloga zašto je dobro jesti sir.
Za surutku: 5 kašika soli na pola litra surutke

Priprema:

Zagrejte mleko do 30 stepeni, povremeno mešajući da se ravnomerno ugreje. Ukloniti s ringle, dodati jogurt razblažen s kašikom mleka, promešajte dobro, poklopite i ostavite 1 sat na sobnoj temperaturi.

Dodajte sirilo, promešajte i ostavite na sobnoj temperaturi preko noći. Ujutru isecite usireno mleko na kockice, ostavite da stoji petnaestak minuta pa procedite kroz gazu i ostavite da otkaplje 2-4 sata. Surutku sačuvajte. Zatim premestite na hladno mesto a sutradan odmotajte sir i u činiji ga izmešajte sa pola kašičice soli.

Na dno plitke cediljke stavite čistu gazu, sipajte sir pa prekrijte gazom i pritisnite nečim teškim. Ostavite preko noći na hladnom. Sutradan isecite kocke sira, prelijte posoljenom surutkom i ostavite u frižideru. Tako pripremljen sir treba da zri 5 dana.

Izvor: Lepa&srećna

Dobre vesti za siroljupce: ova mnogima omiljena namirnica ipak ne škodi kardiovaskularnom sistemu.

Naučnici koji su pregledali 29 dosadašnjih studija o uticaju mlečnih proizvoda na krvne sudove nisu pronašli dokaze da sir i ostali proizvodi od mleka povećavaju rizik od smrti, srčanog ili moždanog udara.

Iako su mnogi mlečni proizvodi bogati zasićenim mastima za koje stručnjaci kažu da ih treba maksimalno ograničiti u ishrani, pregled studija koje su ukupno obuhvatile gotovo milion ispitanika, otkrio je da oni imaju "neutralan" uticaj na čovekovo zdravlje.

Štaviše, fermentisani sirevi čak snižavaju rizik od kardiovaskularnih oboljenja, pokazuje njihov izveštaj. Istraživači su finansiranje studije podržale tri lobi grupe mlečne industrije, ali tvrde da oni nisu uticali na rezultat.

"Postoji pogrešno verovanje da su mlečni proizvodi loši za vas", kaže Jan Givens sa Reding univerziteta, autor izveštaja objavljenog u časopisu "Evropski žurnal epidemiologije".

"To je jedan od razloga zbog kojih mlađi ljudi piju manje mleka, što ih kasnije u životu stavlja u veći rizik od osteoporoze. Međutim, naše metaanalize obuhvataju neobično veliki broj ispitanika i uvereni smo da su naši rezultati tačni."

Ipak, neki se još ne daju ubediti.

Lekar Britanske fondacije za zdravlje srca kaže da su decenije istraživanja potvrdile da ishrana bogata zasićenim mastima povećava "loš" (LDL) holesterol u krvi, koji vas stavlja u veći rizik od srčanog ili moždanog udara.

Izvor: B92

Maslinovo ulje trebalo bi da postane sastavni deo ishrane jer može da se koristi za gotovo sva jela i salate.

Ako imate više od 50 godina, poslednji je trenutak da počnete da ga upotrebljavate, naročito ako imate hipertenziju, anginu pektoris, lošu cirkulaciju, povišen holesterol i masnoće u krvi, masnu jetru...

Ili, ako želite da živite duže, a da sporije starite. Studije su pokazale da oboleli od kardiovaskularnih bolesti za trećinu manje umiru ukoliko pređu na ishranu sa maslinovim uljem.

Maslinovo ulje možete koristiti i za pravljenje ukusnog namaza za sendviče ili kao preliv za ribu i piletinu (u blenderu izmiksujte očišćene masline, maslinovo ulje, malo belog luka i sezonskog povrća po želji. Mere odredite u zavisnosti od količine ribe ili piletine).

A ako više volite masline, poslužite ih uz aperitiv, sir ili dobro crno vino, ili ih iseckajte i dodajte u salatu od tunjevine ili piletine.

Izvor: novosti.rs

Konzumiranje putera i pavlake neće vam ugroziti zdravlje ako brzo hodate 22 minute dnevno, rezultati su najnovijeg istraživanja sprovedenog u Velikoj Britaniji. Prema mišljenju lekara, izbegavanje zasićenih masti u ovim proizvodima ne čini ništa da suzbije bolesti srca.

Lekari, predvođeni kardiologom Asimom Malhotrom, kažu da je pogrešno uverenje da zasićene masti blokiraju arterije. Ludi najlakše mogu da izbegnu srčana oboljenja konzumiranjem kuvane hrane, svakodnevnom šetnjom dužom od 20 minuta i izbegavanjem stresa.

Oni tvrde da umereno konzumiranje hrane bogate zasićenim mastima, kao što su puter, pavlaka i sir, uošpte nije loše i da je pogrešno popularno uverenje među lekarima i u javnosti da zasićene masti zapušavaju arterije.

Osim toga, određene masti u maslinovom ulju i orasima dokazano smanjuju bolesti srca.

Stručnjaci tvrde da čovek, ako vežba 150 minuta nedeljno, što je 22 minute dnevno, može da produži život za tri i po i četiri i po godine bez obzira na težinu.

Doktor Malhotra tvrdi da su lekari opsednuti smanjenjem masti, dok su istinski krivci obrađena hrana i gotova jela.

Izvor: N1

Napravite male korekcije u svojoj ishrani, kako biste je približili mediteranskom načinu ishrane, što potvrđeno donosi dobro zdravlje. Probajte, nije naročito teško

Da biste sopstvenu ishranu prilagodili mediteranskoj koja donosi dobro zdravlje i dug život, trebalo bi da napravite sledeće korekcije:

* Obroke učinite raznovrsnijim uvođenjem svežeg povrća, zeleniša, salate i vitaminske supe.

* Koristite ekstra devičansko maslinovo ulje za kuvanje i pečenje kojim ćete zameniti maslac, margarin i druge masti u ishrani.

* Upotrebljavajte žitarice celog zrna, testenine, raznovrsne sušene mahunarke i sočivo.

* Jedite krompir i integralni pirinač kao zamenu za hleb.

* Začinite maslinovo ulje svežim travama, belim i crnim lukom.

* Uz obrok popijte po čašu crnog vina nekoliko puta nedeljno.

* Pijte vodu i druge napitke siromašne šećerima, a ne bezalkoholna pića.

* Uvek pojedite sveže voće i posni sir umesto dezerta bogatih rafinisanim šećerom, brašnom i zasićenim masnoćama.

* Jedite manje crvenog mesa, a dva puta nedeljno jelovniku dodajte ribu i živinsko meso.

* Uključite šaku badema, lešnika ili oraha kao zdrave grickalice, umesto gotovih prženih zasoljenih grickalica.

Izvor: novosti.rs

Verovatno vam je neko već savetovao da ne treba da jedete preslanu hranu, jer ćete posle biti žedni. Iako je savet na mestu, posledice u slučaju nepridržavanja nisu baš takve.

Naučnici su otkrili da nas so ne čini žednijim, nego zapravo gladnijim.

Iz nekog razloga, niko nikad nije sproveo studiju o tome da se utvrdi veza između unosa soli i vode. Naučnici znaju da povećavanje unosa soli stimuliše proizvodnju urina, pa se naprosto pretpostavljalo da višak tečnosti dolazi od unosa vode.

Međutim, istraživači Nemačkog aerosvemirskog centra, centra za molekularnu medicinu Maks Delbruk, univerziteta Vanderbilt i njihove kolege iz celog sveta, došli su do neočekivanih otkrića tokom simulacije puta na Mars, a njihov rad objavljen je u časopisu "The Journal of Clinical Investigation".

Ispitanici (svi muškog pola) bili su podeljeni u dve grupe koje su bile zatvorene u imitaciju svemirskog broda - jedna tokom 105 dana, a druga 205. Imali su identičnu ishranu, s tim što su u poslednjim nedeljama dobili drugačiji odnos soli u obrocima.

Rezultati su potvrdili da višak soli u ishrani povećava lučenje urina, ali naučnike je iznenadilo to što su ispitanici koji su jeli više soli, zapravo pili manje vode. Tajna je bila u urei, moćnom osmlitu, koji se vezuje za vodu i pomaže njen prenos ui organizmu. Njena funkcija je da pomogne telu da zadrži vodu, a da se oslobodi soli, otkrili su naučnici.

Takođe, ovi "kosmonauti" više su se žalili na glad.

"Sada želimo da vidimo kako se ovaj proces odražava na jetru, mišiće i bubrege", kaže profesor Fridrih C. Luft, jedan od istraživača.

"Iako nismo ispitivali krvni pritisak i druge aspekte kardiovaskularnog sistema, jasno je da su sve ove funkcije blisko povezane u održavanju nivoa vode u organizmu i metabolizmu."

Izvor: b92

Izbegnite trovanje hranom i vodite računa koliko kuvana jaja stoje posle Vaskrsa

Nakon Vaskrsa, mnoge domaćice interesuje odgovor na pitanje- koji je rok trajanja kuvanih jaja?

Ukoliko su adekvatno čuvana, rok trajanja kuvanih jaja može biti i po nekoliko dana. Jaja su veoma ukusan i hranljiv obrok. Sadrže proteine i veliki broj vitamina i minerala, te mogu da u potpunosti zamene meso. Lako su svarljiva i relativno su niske kalorijske vrednosti, piše Yumama.

Jaja mogu da se pripreme na mnogo načina, od čega zavisi i svarljivost, odnosno iskoristljivost jajeta: kuvano je iskoristljivije, dok prženo gubi izvesnu količinu belančevina. Najlakše za varenje je kuvano, a najteže pečeno jaje.

Zahvaljujući ljusci, kuvana jaja zadržavaju svu hranljivu vrednost.

Kako se čuvaju jaja?

Sveža jaja u frižideru mogu da stoje četiri do pet nedelja. Ljuska je “prva linija odbrane”, pa pazite da ne prsne. Jaja sa napuklom ljuskom nisu za jelo. Rok trajanja kuvanih jaja zavisi od toga da li su blago ili tvrdo kuvana.

Tvrdo kuvana jaja se brže kvare od svežih, jer se kuvanjem opere zaštitni omotač, ogolivši tako pore na ljusci i otvorivši ih za ulazak bakterija. Dva sata posle kuvanja, jaja treba staviti u frižider – tako mogu da ostanu sveža do nedelju dana.

Kod dobro skuvanog jajeta, žumance je tvrdo. Često prisutna blaga zelenkasta nijansa dolazi od sumpora i gvožđa koji izbijaju na površinu kada su jaja prekuvana, ili je mnogo gvožđa u vodi sa česme. To ne utiče na ukus, a pogodnost je da se jaja lakše ljušte.