Peršun (Petroselinum Hortense L.)

Istorijat i rasprostranjenost

Peršun je poreklom iz zemalja oko istočnog dela Sredozemnog mora, odakle se raširio po svim zemljama Južne Evrope. Karlo Veliki je naredio da se gaje mnoge biljke, među kojima i peršun, koji je veoma brzo postao nezamenljiva komponenta mnogih jela.

Botaničke i morfološke karakteristike      

Peršun je dvogodišnja, zeljasta, aromatična biljka. Plodovi su maleni, 2mm dugi, duguljasto jajoliki ili kruškoliki, sivkastozeleni. Koren je 20cm dug, širine 2cm bledožute do crvenosmeđe boje. List i koren se odlikuju karakterističnim, aromatičnim mirisom i ukusom.

Hemijski sastav

Peršun sadrži 4-6% eteričnog  ulja, a seme 2-7%, masno ulje, aleuron, tanin, glukozid apiin, ugljikohidrate (8,0%), proteine (3,7%). Od mineralnih materija značajna je koncentracija kalijma (800 mg/100g) i kalcijuma (200 mg/100g). 

Svež peršunov list sadrži znatnu količinu vitamina C (200 mg/100g). Zavisno od varijeteta peršuna kvantitativno dominantna komponenta eteričnog ulja je miristicin 60-80%.

Lekovitost       

Zbog prisutnog apiola i miristicina peršun je dobar spazmolitik. Zbog sadržaj aprola je i diuretik i abortiv u većim količinama, jer ima specifičan učinak na uterus. Eterično ulje je delotvorno kod dismenoreja.  Odstranjuje  tečnosti u trbušnoj oblasti, nogama i grudima. Listovi peršuna su efikasno sredstvo protiv bola i upala. Stimuliše rast kose. Delotvoran je kao antimikrobial, antireumatik, antiseptik, astringens, karminativ, diuretik, depurativ,  febrifug, hipotenziv, laksativ, stimulant, stomahik, tonik.

Upotreba

Koristi se cela biljka-koren, listovi, seme peršuna u svežem i u osušenom stanju u prehrambenoj i  farmaceutskoj industriji i u kulinartvu.

Narodna imena

Majdonos,  petrusin, ak, peršin, petrusimul,  petrusim,  zelen,  patesimul, petroželj, petrusilj, ak, ač, pršun.