Donosimo vam 5 starinskih jela koja su se nekad spremala, a koja se i danas mogu naći na trpezi.

Da bogatu trpezu ne čine jela od skupih namirnica dokaz su ove tri vrste doručka koji su neizostavan deo naše tradicije i prenose se sa kolena na koleno.

Naši preci nekada nisu imali toliko izbora, domaćice su se snalazile sa onim što su imale kod kuće i naučile kako da od ničega naprave ukusno jelo za celu porodicu, tako su i nastala “sirotinjska jela” koja se i danas spremaju.

1. Hleb, mast i aleva paprika

hleb i mast, Svinjska Mastfoto: Shutterstock

Iako će mnoge starije ljude podsetiti na detinjstvo, ovo jelo je nezamislivo za našu decu.

Sastojci: parče hleba, svinjska mast, mlevena crvena paprika, so.

Priprema: Iseći hleb na parčad, može se koristiti i prženi topli hleb. Namazati svako parče mašću, posoliti i posuti crvenu, melvenu, slatku papariku.

2. Popara

Stari hleb u komadićima nadrobite u vreloj vodi. Zagrejte ulje ili mast i kada bude vrelo prelijte, umešajte, dodajte sir ili kajmak. Može da se pravi i sa mlekom umesto vode, može i bez masti i vrelog ulja.

3. Prženice

Umutiti 3-4 jajeta, posoliti, pobiberiti, pa u tu masu umakati (uvaljati) pripremljeni hleb. Pržiti na masti na jakoj vatri da porumene sa obe strane.

4. Kljukuša

Narendajte oljušteni krompir, dodajte so, biber i sitno seckani crni luk. Zatim sipajte brašno i mešajte uz dodavanje vode (da bude malo gušće nego za palačinke). Razlijete u podmazanu tepsiju i pecite oko pola sata na 250 C.

5. Kačamak

Sastojci: kukuruzno brašno, voda, so, kajmak i tvrdi sir

Priprema: Sipajte u veći sud vodu, malo soli i ulje, skuvajte i sačekajte da provri. Dodajte brašno, ali nemojte mešati, neka ostane na vrhu. U toj masi brašna napravite otvor i ostavite da vri oko 25 minuta minuta, uz neprekidno dodavanje vode. Kako se brašno bude ukuvavalo, nestajaće u skuvanoj masi. Kada se svo brašno ukuva, promešajte sve drvenom kašikom i kuvajte još 3, 4 minuta, ne duže.

Izvor: Stil

Stručnjak za belu tehniku otkrio je da su neke stvari koje radimo potpuno besmislene, a neke štetne za mašinu za pranje sudova.

Stručnjak za mašine za pranje sudova otkrio je pet stvari koje nikada ne smete da radite ako želite čiste tanjire i mašinu za pranje sudova koja se neće pokvariti za godinu ili dve, piše Daily Mail.

Ešlii Iredal, industrijski dizajner i stručnjak za belu tehniku u „Choice Australia“, kaže da su neke od uobičajenih grešaka koje svi pravimo stavljanje tablete za pranje u odeljak za tablete i ispiranje posuđa pre nego što ga stavite u mašinu za pranje sudova.

„Ponekad će stvari koje ne radite rezultirati čistim posuđem i dugim životim vekom mašine za pranje sudova“, kaže on.

Pet stvari koje često radimo, a ne bi trebalo:

Nikada ne stavljajte tabletu u odeljak za deterdžent

Ešli kaže da ne bi trebalo da stavljate tabletu u dozer mašine za pranje sudova jer je to ‘apsolutno besmisleno’. Posuđe će se oprati jednako dobro ako samo ubacite tabletu na dno mašine.

On je objasnio da su takvi odeljci zapravo dizajnirani za deterdžente u prahu kako bi se sprečilo da se isperu u odvod, ali to se ionako ne dešava sa tabletama.

„Tablete su prevelike da bi se na taj način pratile, a ako ih samo stavite na dno mašine za pranje sudova, bolje će se rastvoriti i delovati od prvog ciklusa pranja“, kaže Ešli.

Nikada nemojte ispirati sudove pre pranja

Stručnjak takođe upozorava da se predispiranjem samo troši voda, a vaše posuđe nakon pranja neće biti ništa čistije.

Ovaj savet je šok za mnoge, ali Ešli objašnjava da ispiranje posuđa zapravo može dovesti do prljavijeg posuđa jer može da prevari vašu mašinu za pranje sudova da misli da je suđe već čisto.

„Definitivno uklonite ostatke hrane pre nego što stavite sudove u mašinu za pranje sudova, ali nema potrebe da ih ispirate – to neće učiniti sudove čistijim, već će samo potrošiti više vode“, savetuje Ešli.

Nikada nemojte potpuno zatvarati vrata mašine za pranje sudova kada je pranje završeno

Ešli je takođe upozorila da je zatvaranje mašine za pranje sudova između pranja opasno jer im ne daje priliku da se osuše, što ostavlja prostor za razvoj buđi i neprijatnih mirisa.

Ako vrata ostavite malo odškrinuta, sprečićete razvoj bakterija i gljivica jer će se mašina za pranje sudova osušiti i ohladiti, a i dobro će se provetriti.

„Takođe vredi s vremena na vreme obrisati gumu na vratima mašine za pranje sudova mekom, vlažnom krpom da biste uklonili ostatke hrane i održali vrata mašine za pranje sudova u vrhunskom stanju“, dodaje Ešli.

Nikada ne uključujte mašinu za pranje sudova ako je poluprazna

Puštanje poluprazne mašine za pranje sudova nije dobro iz nekoliko razloga: trošićete novac, vodu i energiju jer će vaša mašina za pranje sudova trošiti istu količinu struje i vode koliko god da je puna.

Napunjena mašina za pranje sudova se takođe bolje suši jer se posuđe zagreva toplom vodom u mašini, a zatim zadržava tu toplotu, pomažući im da se osuši.

Nikada ne stavljajte oštre noževe u mašinu za pranje sudova

Poslednji savet stručnjaka je da nikada ne stavljate oštre noževe u mašinu za pranje sudova ako ne želite da ih oštetite. Proces pranja može otupiti oštre ivice, a jake hemikalije i vlažna sredina mogu dovesti do korozije, prenosie Vijesti.me.

„Ako ste potrošili nešto novca na dobre noževe, nemojte ih stavljati u mašinu za veš da biste uštedeli vreme – peru se ručno“, rekla je Ešli.

Stvari koje možete i ne možete prati u mašini za pranje sudova

Možete prati u mašini za pranje sudova:

– Bočice za bebe – sterilizacija će možda biti potrebna

– Igračke za kupanje

– Keramičke posude za pečenje

– Posuđe i lonci za pečenje od nerđajućeg čelika

– Delovi aparata za kafu

– Igračke za pse

– Gumene lutke i grizalice za bebe – možda ih je potrebno sterilisati

– Posude za hranu za kućne ljubimce

– Plastične posude

– Rešetke za rernu

Ne možete prati u mašini za pranje sudova:

– Aluminijum

– Pepeljare

– Blender

– Kovano gvožđe

– Keramički noževi

– Kuvarski noževi

– Bakarne posude

– Ručno oslikana keramika

– Kristal

– Drvo

– Fini porcelan

– Neprijanjajući tiganji

– Kamene osnove za picu

– Srebrni pribor

– Termos boca

Sa svojom jednostavnom mešavinom sastojaka i visokom nutritivnom vrednošću, nije čudno što je testenina jedna od najpopularnijih namirnica na svetu. Ima je u različitim oblicima i svako ima omiljeni, onaj koji najradije bira.

Ali, koji bi bio objektivno najbolji oblik da zadrži sos? MailOnline se za odgovor obratio sajtu ChatGPT i došao je do nekih zanimljivih rezultata.

Na vrhu liste bio je cascatelli, relativno nova testenina iz Amerike zakrivljenog oblika i karakterističnih nabora, specijalno dizajnirana da zadrži sos.

Izgleda ovako:

U vrhu liste su i špageti, penne i pasta farfalle koja izgleda kao mašnica – ali stručnjaci tvrde da mnogo zavisi i od vrste sosa.

„Kremasti sosevi se obično bolje slažu sa širim, ravnijim oblikom“, rekla je za MailOnline dr Ema Beket, naučnica za hranu i ishranu sa Univerziteta u Njukaslu u Australiji.

„Blaži sosevi na bazi ulja obično idu uz duže tanje rezance ili izuvijane tako da se sos zalepi. Šuplji oblici su za supe, blaže soseve ili pečena jela, a oni veći dobro idu i sa bogatijim sosevima.“

„Neki ljudi su veoma strogi oko toga koja pasta ide uz koji sos, ali u redu je eksperimentisati kako biste pronašli svoju omiljenu pastu“, izjavila je Ema.

Cascatelle se otprilike prevodi sa italijanskog kao „mali vodopadi“, a pogled na njihov oblik otkriva zašto.

Jedinstveni dizajn se sastoji od ravne, ali zakrivljene trake sa naborima sa obe strane, stvarajući ono što je opisano kao „korito za sos“. Cascatelli je 2021. godine izmislio američki podkaster za hranu Dan Pašman sa specijalnom svrhom da bolje zadrži sos.

Špageti su na drugom mestu jer su „savršeni za umotavanje i držanje sosa“, a treći je trakasti fetučini – testenina koja je dugačka baš kao špageti, ali ima širu i ravniju površinu. Fetučini takođe ima hrapavu teksturu, koja sprečava sos da sklizne.

Mnogima favorit, penne, našao se na četvrtom mestu, a sledi ga rigatoni – oba su cilindrična i pružaju mesta za držanje sosa u sebi.

Poslednji na listi bio je farfalle, u obliku mašnica ili krila leptira, za koji je ChatGPT rekao da ima jedinstven dizajn koji „drži lakše soseve i često se koristi u salatama od testenina“.

Posebno je pomenuta i orechiette, testenina koja je dobra za gušće soseve.

Iako se smatra da testenina dolazi iz Italije, mnogi tvrde da zapravo potiče iz Kine. Prema legendi, venecijanski trgovac Marko Polo je doneo testeninu u Italiju nakon posete azijskoj zemlji u 13. veku. Arheolozi su takođe pronašli dokaze koji sugerišu da je centralna Azija možda jela rezance hiljadama godina.

Izvor: nova.rs

Domaći majonez je zdraviji od kupovnog, a može se napraviti brzo i jednostavno.

Sastojci:

– 1 jaje

– 200 ml suncokretovog ulja

– kašičica senfa

– kašičica soli

– kašika limunovog soka

Priprema:

Važno je da svi sastojci koje koristite budu iz frižidera. Poželjno je da se suncokretovo ulje ohladi u zamrzivaču oko 20 minuta.

Stavite jaje, senf, so, ulje i limunov sok u blender. Stavite štap blendera na samo dno i blendajte pet sekundi.

Zatim pomerite štap gore-dole i mutite oko 25 sekundi i majonez je gotov.

Čuvajte ga u frižideru i upotrebite u roku od pet dana.

Izvor: n1info.rs

Oni koji su odlučili da se hrane vegetarijanski često moraju da se bore protiv zabluda koje se šire o toj vrsti ishrane i stilu života. Šta se krije iza uobičajenih tvrdnji o vegetarijanstvu?

Tvrdnja – vegetarijanska ishrana je dobra za klimu i životinje.

Istina

Prema podacima nemačke Kancelarije za životnu sredinu, vegetarijanska ishrana pozitivno utiče na okolinu, između ostalog i zbog smanjenja količine nitrata u vodama.

Istraživanje pokazalo da vegani imaju slabije kosti

Svetska fondacija za prirodu (WWF) tvrdi da bi „klimatski otisak“ u Nemačkoj prelaskom na vegetarijansku ishranu mogao da se smanji za 47 odsto.

Prema podacima Svetske organizacije za hranu (FAO) trenutno se u svetu uzgaja 33 milijardi pilića, 1,6 milijardi goveda i više od milijardu svinja, što u velikoj meri utiče na klimu, između ostalog i zbog metana koji proizvode preživari.

Tvrdnja – konzumiranjem zamena za meso poput proizvoda od soje vegetarijanci u istoj meri škode planeti Zemlji

Zabluda

Istina je da su milioni hektara prašume posečeni zbog proizvodnje soje što je doprinelo drastičnom smanjenju broja vrsta u iskrčenim područjima poput Amazonije. Ali, istina je da se 70 odsto proizvedene soje koristi za stočnu hranu.

Tvrdnja – vegetarijanska ishrana štiti životinje

Poluistina

Dnevno se u Nemačkoj za potrebe ishrane ljudi ubije više od dva miliona životinja. Istovremeno, konzumacija mesa je u padu – u poređenju s prošlom godinom za 8,1 odsto.

Lea Šmic iz nemačkog Saveza za zaštitu životinja kaže da je vegetarijanska ishrana prvi važan korak z cilju zaštite životinja. Ali, i konzumacija mlečnih proizvoda i jaja uzrok je patnji životinja. Veganska ishrana, koja se odriče mlečnih proizvoda, jaja i meda je zato, kako ona tvrdi, mnogo efikasniji način zaštite životinja.

Tvrdnja – vegetarijanska ishrana je zdravija i pomaže pri mršavljenju

Istina

Svetska zdravstvena organizacija namirnice od prerađenog mesa smatra rizikom za karcinom, a crveno meso vodi se kao „verovatno rizično“.

Prema jednom ispitivanju Instituta Maks Plank, osobe koje konzumiraju manje namirnica životinjskog porekla imaju i niži BMI (vrednost koja pokazuje telesnu težinu). Kancelarije za zaštitu potrošača Nemačke tvrde da se osobe koje se hrane vegetarijanski, ali se ne odriču mleka i mlečnih proizvoda, „hrane zdravo“.

Tvrdnja – deca ne mogu pravilno da se razvijaju ako ne konzumiraju meso

Zabluda

„Raznovrsna vegetarijanska ishrana nadopunjena mlečnim proizvodima omogućava pravilan razvoj dece i bez dodatne konzumacije mesa“, kaže Berthold Kolecko, predsednik povereništva za ishranu Nemačkog udruženja za pedijatriju.

Istovremeno se ukazuje na to da postoji rizik od nedostatka „optimalnog unosa“ vitamina B12, gvožđa, cinka i Omega 3 masti. Ali, i WWF navodi da je vegetarijanska ishrana s dovoljno biljnih izvora belančevina, poput orašastih plodova i mahunarki, odgovarajuća za decu i mlade.

Izvor: n1info.rs

Priprema obroka unapred u poslednje vreme postala je sve popularnija. Međutim, postoji mnogo starih recepata koje su kuvari koristili u prošlosti kako bi napravili što više izbora. Jedno od njih je i „ludo” testo, za koje ne morate čekati da naraste, a u frižideru može da stoji i do pet dana.

Ono što je jako dobro kod ovog testa je to što mu je namena široka, pa od njega možete praviti kolače, razne pogačice, pice, ali i slatka peciva poput kiflica i lepinji.

Sastojci koji su vam potrebni za ovo testo su:

• jedan kilogram brašna,
• jedan prašak za pecivo,
• dva jaja,
• jedna ravna kašika soli
• 200 mililitara jogurta,
• tri kašike ulja,
• 400 mililitara mleka,
• dve kašike šećera,
• jedan svež kvasac ili dve kesice suvog kvasca.

Priprema:

Zagrejte mleko i šećer i dodajte kvasac. Promešajte i ostavite sa strane da smesa naraste.

U drugu, veću činiju, stavite sve ostale sastojke i dodajte mešavinu mleka, šećera i kvasca. Zamesiti glatko testo na pobrašnjenoj površini.

Važno je da vaše testo ostane mekano. Kada ste ga promešali, prelijte ga uljem i stavite u posudu sa poklopcem. Čuvajte posudu u frižideru i koristite po potrebi. Pre svake upotrebe, testo se prvo mora izmešati i ostaviti kratko na sobnoj temperaturi, a zatim razvući u željeni oblik.

Sve što treba da znate o kuvanju u posudama od livenog gvožđa

Tučano posuđe zaista mogu da koriste generacije i zaista su vredna investicija

Koliko puta ste čuli i pročitali propovedi o tome kako nema boljeg posuđa od prljavog, a onda prokleli svoj dan dok vučete tešku tiganj od livenog gvožđa sa jednog kraja kuhinje na drugi, nervozni kako idete da ga operete i da li ste upravo upropastili paradajz sos? Istovremeno, za određeni komad posuđa treba izdvojiti ozbiljnu sumu, pa nije iznenađujuće što mnogima izaziva frustraciju kada se čini da je sve bilo uzalud, kada tiganj zarđa. S obzirom na to da se često mogu naći na sniženju, u atraktivnim bojama i raznim oblicima, stalno smo u iskušenju da u svoju kuhinjsku kolekciju dodamo upravo takav komad. Uprkos svim strahovima koje imate u vezi sa ovim „komplikovanim“ posudama, zaista nije loše imati ih u kuhinji, pogotovo što su to predmeti koji mogu da ostanu u vašoj porodici i generacijama.

Kako pišu na portalu Food & Wine, neka pitanja se stalno ponavljaju kada je posuđe od livenog gvožđa u pitanju, pa smo ih izdvojili u tekstu koji sledi, možda će i vama pomoći!

Kako bi površine zapravo trebale izgledati?

Novo posuđe neće postati jednolično crno i smeđe nakon samo nekoliko upotreba! Prirodni sloj koji oblaže unutrašnjost tučanih sudova akumulira se svaki put kada zagrejete ulje u njima do te mere da se veže za gvožđe, i potrebno je desetak ili više upotreba da se razvije sloj koji želimo da ova vrsta posude ima . Pošto se pojedini delovi podloge brže premazuju pečenim uljem, to može dovesti do pojave mrlja na podlozi, ali će one vremenom nestati kako je podloga ravnomerno premazana uljem. U slučajevima kada ulje nije dovoljno karbonizovano da bi podloga postala nelepljiva, formiraju se lepljivi delovi podloge. Možete se rešiti tog nereda tako što ćete jednostavno nastaviti da kuvate sa uljem u tom loncu dok sve ne bude pravilno premazano.

Šta možemo da kuvamo u njima?

Zagrevanjem masti i ulja u tiganju gradite zaštitni sloj koji sprečava lepljenje hrane. Činjenica je i da kisela hrana postepeno uklanja ovaj sloj, ali se to ne dešava toliko agresivno da vam pokvari posuđe, posebno ako je dobro zatvoreno. Dakle, trebalo bi da izbegavate kisele tečnosti na samom početku korišćenja vašeg novog posuđa jer će vam to otežati stvaranje zaštitnog sloja, ali ne kasnije. Ako redukcija belog vina ili sos od paradajza malo uklone postojeći sloj, neka sledećih jela koja ćete pripremati u toj posudi budu specijaliteti za koje je potrebno više ulja, poput pohane piletine ili prženog krompira.

Kako se čisti?

Postoji nekoliko načina na koje možete očistiti posuđe od livenog gvožđa i većina njih je sasvim prihvatljiva, od jednostavnog brisanja površine papirnim ubrusom do pranja toplom vodom sa malo deterdženta. Važno je samo da ovo posuđe nikada ne stavljate u mašinu za pranje sudova ili da koristite agresivne deterdžente. Takođe je izuzetno važno da sve posude i posude potpuno osušite nakon svake upotrebe.

Šta posle pranja?

Nakon što operete ceo tiganj ili posudu u toploj vodi mekim sunđerom, stavite je na laganu vatru dok čistite ostatak kuhinje posle ručka ili večere. Kada se zagreje, premažite ili poprskajte uljem, ugasite gorionik, obrišite papirnim ubrusom i ostavite da se ohladi. Dobro je koristiti ulje sa visokom tačkom gorenja, kao što je suncokretovo, kokosovo ili ulje uljane repice ili lana. Ovaj postupak, posebno kod novih posuđa, možete obaviti i u rerni koju ste zagrejali na 260°C i u koju ste stavili posudu premazanu uljem i pustili da se „peče“ sat vremena, kao i da se ohladi u zatvorena pećnica.

Šta ako posuđe zarđa?

Ovo posuđe je zaista teško uništiti, a rđa koja se ne ispere lako se može ukloniti žičanom mrežom. Nemojte se plašiti da dobro protrljate zarđale delove, ali morate sve dobro nauljiti i ponovo napraviti zaštitni sloj pre nego što nastavite da koristite ovo posuđe.

Septembar je mesec kada skoro svaki kraj u našoj zemlji, od severa do juga, tradicionalno počinje da miriše na pečene paprike. Pošto za ljude sa ovih prostora kupovna zimnice nikada neće biti “prava stvar” i zato radije biraju da ajvar, pinđur i druge specijalitete od paprike spremaju sami - ova, za jedne zanosna, a za druge nesnosna aroma može se osetiti svuda, bez obzira na to da li je u pitanju selo ili grad.

Sve to ne bi predstavljalo nikakav problem, da naš narod čvrsto ne veruje da se vrhunski ajvar isključivo može dobiti pečenjem paprika na šporetu na drva ili, još bolje, negde na otvorenom, na roštilju. Paprika se zato peče svuda: po dvorištima kuća, livadama, parkovima, izletištima, a neretko njen miris dopire i iz neposredne blizine stambenih zgrada, pa čak i sa terasa i krovova solitera…

Međutim, ovakav način pečenja crvenih roga (šilja), kurtovskih kapija, amfora i drugih sorti crvenih paprika, koji podrazumeva sagorevanje mnogo ogreva, i to još pride loženje vatre po principu “otvorenog plamena”, nikako ne predstavlja dobru i zdravu naviku. I to iz nekoliko razloga.

Za početak, kada je pečenje paprika u pitanju, zakon je nemilosrdan. U Beogradu, ali i drugim gradovima već je neko vreme na snazi zabrana korišćenja ćumura i otvorenog plamena u zgradama. Kazna po prekršajnoj prijavi za pečenje paprika na terasi ili na bilo kojoj drugoj za to neadekvatnoj javnoj površini iznosi 10.000 dinara, a u slučaju da neko odbije da plati, može biti kažnjen sa čak pet dana zatvora. Takođe, ukoliko neko bude uhvaćen da pali vatru u blizini šume, moraće da plati od 10.000 do 50.000 dinara. Ipak, treba imati u vidu da ovako teški kazneni propisi nisu doneti tek tako.

Između ostalog, zakon je donet zbog toga što i te kako ima istine u onoj poslovici da je “vatra dobar sluga, ali zao gospodar”, odnosno da uvek postoji mogućnost da se stvari izmaknu kontroli i da prilikom pečenja paprika u neadekvatnim uslovima i/ili za to nepredviđenim površinama nastane požar manjih ili većih razmera.

Osim što postoji pretnja od nastanka požara, sagorevanje je inače veoma opasan proces koji je štetan za zdravlje u bilo kom obliku. Bilo da se radi o sagorevanju fosilnih goriva kod automobila, drva za ogrev i pečenje paprika, ili sagorevanju duvana kod pušenja cigareta, svaki od ovih procesa sagorevanja kroz dim u vazduh ispušta štetne materije koje zagađuju okolinu.

Udisanjem dima od bilo kakvog sagorevanja mogu nastati brojni zdravstveni problemi, slični “pušačkim bolestima” koje izaziva duvanski dim nastao sagorevanjem klasičnih cigareta, ali se i pogoršati već oni postojeći. U ovako dobijenom dimu ima čađi, ugljen-monoksida i brojnih jedinjenja koja mogu biti toksična po ljudsko zdravlje, slično kao što toksične materije sadrži duvanski dim koji nastaje sagorevanjem klasičnih cigareta.

No, uprkos tome što naši građani uglavnom znaju da pečenje paprika na otvorenom, a pogotovo na javnim i zajedničkim površinama, uglavnom nije po propisima, stare navike umiru teško i ne može se očekivati od ljudi da odustanu od pripreme vlastitog ajvara. I ne treba, ali bi trebalo malo promeniti navike.

Decenijama unazad nova otkrića pomažu da se rešimo sagorevanja, pa su danas emisije štetnih gasova manje kod električnih vozila, daljinsko grejanje je efikasnije od loženja, a bezdimne alternative koje ne sagorevaju duvan su manje štetne od klasičnih cigareta.

Isto tako, paprike se u kućnoj varijanti mogu peći u zatvorenoj električnoj ili gasnoj rerni, ili makar na tiganju koji ima poklopac.

Takođe, ukoliko neko ne želi da mu se dom danima oseća na paprike, može da ih peče negde napolju, ali isključivo na električnom roštilju. Ova metoda možda neće smanjiti aromu koja se širi samim pečenjem paprika, ali barem hoće dim, čađ i druge posledice sagorevanja uglja ili drva kakve proizvode klasični roštilji i pečenje na otvorenoj vatri.

Ma kako vam se čini na prvi pogled, alternativan način pečenja paprike će vam dati podjednako ukusan i kvalitetan ajvar, a ova mala promena ustaljene navike naneće manju štetu kako vama samima, tako i drugima, ali i kompletnoj životnoj sredini.

Izvor: blic.rs

Sve više kuvara amatera, pa čak i pojedini iskusni kuvari, kažu da lovorov list ništa ne doprinosi jelu, pa zašto ga onda uopšte koristiti (i bacati novac)? Stručnjaci sada otkrivaju istinu.

Iako se lovorov list koristi hiljadama godina, kako za lečenje, tako i u kuhinji, kuvari se sada sve više pitaju koliko je on zaista neophodan.

Većina ljudi poznaje ovaj mali, duguljasti tamnozeleni (kada je svež) lovorov list, zimzeleni žbun ili drvo u sušenom obliku. Dodaje se u čorbe, supe, pasulj, sosove i gulaš… Važno je na kraju kuvanja ukloniti list.

Što nas dovodi do pitanja: šta onda zapravo radi?

Poznavaoci začina kažu da ima blago cvetnu aromu sa primesama eukaliptusa, bora i karanfilića, ponekad čak i prizvukom cimeta (u zavisnosti od sorte) i da definitivno dodaje vrednost jelu. Međutim, treba ga koristiti štedljivo jer može da zagorča jelo. Jedan list je obično dovoljan za jelo pripremljeno za 4 do 6 osoba.

Cinici veruju da list, sveprisutan u mnogim modernim receptima, ništa ne doprinosi ukusu i pitaju se da li uopšte vredi da ga koriste?

Šta misle stručnjaci?
Ako ste se pitali da li je jelo koje zahteva lovorov list on zaista i neophodan, niste sami. Ali mnogi kulinarski stručnjaci insistiraju na tome da list može podići jelo na viši nivo.

Dodaje visoku notu jelima, kaže Itan Friš, suosnivač kompanije za začine.

Takođe igra važnu ulogu u balansiranju drugih ukusa. Ako se dopuni slanim začinima i biljem, naglašava njihovu karakterističnu aromu. Takođe može da zameni mnoge biljne mešavine.

Drugi kažu da lovorov list doprinosi čak i više nego samo u pogledu ukusa.

Ivet Markez-Šarpnak, kreatorka recepata i autorka kuvara, primetila je da se lovorov list vrlo često pojavljuje u receptima njene porodice. To ju je navelo da detaljnije istraži. Njena baka je od listova uvek pripremala čorbe i sva druga jela koja se sporo kuvaju. I pokazalo se da lovorov list sadrži jedinjenja koja deluju kao emolijens.

Lovorov list se takođe može koristiti za maskiranje neprijatnog mirisa ovčetine.

Dakle, ako recept zahteva lovorov list, svakako ga dodajte u jelo. I pustite da se kuva dovoljno dugo.

„Devedeset pet odsto lovorovog lista dostupnog većini ljudi je veoma, veoma lošeg kvaliteta“, rekao je za Daily Mail Filip de Vijen, koji sa suprugom Etne već više od 20 godina drži prodavnicu čaja i začina.

Lovorov list ne bi trebalo da bude neukusan, slaže se Ian ‘Herbi’ Hempfil, koji takođe vodi posao sa začinima. Lovorovo lišće ima dosta ukusa, u stvari prilično jak ukus. Ako se to ne otkrije, objašnjava, verovatno je list lošeg kvaliteta, možda nije propisno osušen, ili mu je već istekao rok trajanja.

Zato uvek pazite da izaberete visokokvalitetno bilje.

Koliko dugo možemo čuvati začinsko bilje, uključujući i lovorov list?
Kvalitetno sušeno bilje će zadržati svoj ukus od 18 meseci do dve godine – to važi i za majčinu dušicu, žalfiju, origano… Starije od toga su verovatno već izgubile sav ukus, piše Aktivni.si.

Postoji velika šansa da su vaši baka i deda, roditelji, pa čak i vi stariji od nekih od najpopularnijih jela na svetu.

Kada razmišljamo o nekim od najpoznatijih jela na svetu, uvek pretpostavljamo da su stara vekovima. Pa, to bi moglo biti tačno za neke (na primer, prvi tamali su se pojavili oko 5.000 godina pre nove ere), ali mnogi od njih su mlađi nego što mislite. Mnogo mlađi!

Na najnovijoj listi koju je objavio Taste Atlas, nabrojana su kultna jela uz godine u kojima su nastale, pa tako kao najstarije imamo meksičke naćose iz 1943. godine, zatim italijansku karbonaru iz 1944. a na trećem mestu našla se nemačka currywurst kobasica nastala 1949.

Šopska salata

Od jela koja su veoma popularna u Srbiji, na visokom 6. mestu našla se čuvena šopska salata, nastala u Bugarskoj 1955. godine.

Kako je nastala?

Malo ljudi zna da je jedna od najpopularnijih salata na Balkanu zapravo proizvod bugarske državne turističke asocijacije Balkantourist, koja je 1955. godine dobila zadatak da napravi nekoliko jela za promociju lokalnog turizma. Nažalost, do danas je ostao samo jedan recept: legendarna Šopska salata, nazvana po bugarskoj regiji Šopluk.

Iskreno govoreći, paradajz, krastavci, luk, paprika, peršun i rendani sir možda i nisu najzanimljivija kombinacija, ali ova šarena predstava bugarske zastave raširila se poput požara i ubrzo našla svoje mesto na trpezama domaćinstava i restorana od Crnog do Jadranskog mora i postala bugarsko nacionalno jelo.

Izvor: danas.rs

Beli bubrezi su se oduvek spremali u raznim krajevima sveta, a u Srbiji postoji i Svetsko prvenstvo posvećeno ovom kulinarskom specijalitetu.

Kada je knez Miloš bio u Beču, u svojoj kući ugošćavao je razne znamenite ljude, pa se jednom prilikom među njima našao i slavni austrijski feldmaršal Jozef Radecki.

Kada je na trpezi ugledao bele bubrege, nije mogao da se doseti koje bi to jelo moglo biti, pa mu je domaćin pritekao u pomoć: – To su srpske pečurke – objasnio je prepredeni knjaz.

Grof Radecki je kušao jelo i nastavio zadovoljno da mljacka: – Majn Got, pa ovo je bolje od tartufa! – uzviknuo je i smazao sve u slast.

Kako se pripremaju beli bubrezi?

Jelo u kome je knez Miloš uživao i posle koga se dobro osećao pravljeno je od belih bubrega, odnosno muda, bivola ili vepra.

Kad se očiste od opni i svih kanala, iseku se na tanke komade, debljine prsta, i operu hladnom vodom. Dok se cede, sprema se marinat.

U posudu sa marinatom stavi se svinjska mast koja se od toplote opustila, red isečenih bubrega, nekoliko zrna bibera, paprika isečena na kolutove, listovi bosiljka ili mirođije, beli luk i koren rena. Ceo se pripremljeni materijal ostavi na hladnom mestu da prenoći.

Kad dođe vreme ručku, komadi bubrega se uvaljaju u Milošu omiljeno projino brašno i alevu papriku, a zatim prže u tiganju na hladnoj masti. Ona nikako ne sme biti vrela, jer se onda isprže samo sa spoljne strane i od velike topline skvrče.

Sam knez je bio uveren da beli bubrezi blagotvorno deluju na njegovu muškost, a žene iz njegovog okruženja su se ionako oslanjale na neke druge stimulanse.

Iako on to nije znao, slično su verovali i Kinezi. Oni su smatrali da redovno jedenje belih bubrega povećava polnu želju i leči mušku nemoć. Stari Grci su tvrdili da jela od testisa pre borbe daju vojnicima snagu, a stari Rimljani da beli bubrezi zdrave životinje leče bolesne testise čoveka.

Dirigentkinja Darinka Matić Marović, Dalmatinka po rođenju, ode sa svojim mužem u kafanu, a oni ponude kao poseban specijalitet bele bubrege. Takva kakva je, uvek bez dlake na jeziku, ona odmah viknu, da cela kafana čuje: “A nisu li to muda?”

Podsetimo, Svetsko prvenstvo u pripremi jela od belih bubrega, poznatije kao Mud®rijada, održava se u selu Lunjevica, tri kilometra daleko od centra Gornjeg Milanovca, 2. septembra.

Glavni dan takmičenja i festival je 2. septembar (subota), kada će majstori za pripremu belih bubrega odmeriti snage. Međutim, ekipe se skupljaju u petak, 1. septembra, i pripremaju kamp i svoja ognjišta, druže se i opuštaju pred takmičenje.

izvor: n1info.rs

Upozoreni jesmo, svesni baš i nismo.

U Srbiji je već godinama na snazi „epidemija svih oblika karcinoma“, veliki je broj obolelih i preminulih od raka, bolesti koja se i dalje jako teško leči.
Zato je važno znati šta je u okolini kacerogeno, ali i šta je štetno što unosimo u hrani i piću.

To i dalje ne znači da će jedna namirnica ili čaša pića kod vas izazvati rak jer šansa da se razbolite zavisi od mnogo stvari, na prvom mestu od vaše genetike i vašeg stila života.

Istraživači koriste različite metode da bi odlučili da li nešto treba nazvati kancerogenom. Velike doze određene supstance daju se laboratorijskim životinjama da bi se videlo da li obolevaju od raka. Naučnici takođe proučavaju rezultate mnogih studija.

Danas je Svetska zdravstvena organizacija obznanila da je aspartam, veštački zaslađivač, kancerogen i precizno odredila koje količine mogu biti opasne.

Kancerogene materije prisutne su u mnogim namirnicama, ali i pored toga što smo upućeni u posledice koje nastaju konzumiranjem tih namirnica, kod nas i dalje jede opasna hrana.

Suhomesnati proizvodi i crveno meso

Podsećamo da je 2015. prerađeno meso (suhomesnato) SZO, tj. njen ogranak koji se bavi proučavanjem raka, označila kao izazivač raka. Tako je ono svrstano u red već dokazanih kancerogena poput duvana, aflatoksina, formaldehida.

A šta SZO smatra prerađevinama? To je usoljeno, dimljeno, stišnjeno, mleveno – prerađeno na bilo koji način.

Oko 50 grama suhomesnatog dnevno povećava rizik od raka debelog creva za 18 odsto. Crveno meso (svinjetina, jagnjetina, govedina, junetina…) nije klasifikovano kao siguran izazivač raka, već samo kao veoma verovatan, a zbog nedovoljne količine dokaza.

Pomfrit

Pomfrit i grickalice pržene na ulju sadrže kancerogenu materiju koja nastaje nakon izlaganja namirnica visokim temperaturama. Ta materija, poznata pod nazivom glicidamid, stvara se prilikom prženja ovih namirnica na visokim temperaturama u ulju.

Takođe, može da ispusti hemikaliju zvanu akrilamid. Studije pokazuju da su pacovi koji su uzimali akrilamid u vodi za piće oboleli od raka, pa istraživači smatraju da bi i ljudi mogli. Zato hranu treba da pečete, pržite ili tostirate dok ne dobije blago tamniju boju, umesto zlatne ili tamno braon. Akrilamid se takođe nalazi u mnogim proizvodima koje kupujete, kao i u duvanskom dimu.

Kokice za mikrotalasnu

U unutrašnjosti kese, kokice za mikrotalasnu sadrže štetne supstance, koje prilikom pripremanja u mikrotalasnoj pećnici stvaraju perfluorooktanoinsku kiselinu.

Namirnice u konzervama

Mnoge studije otkrivaju da bi namirnice u konzervama mogle biti štetne za organizam, upravo zbog sastojka zvanog bisfenol A (BPA), koji je prisutan u konzervama. Još ne postoji jednoglasno mišljenje o tome da li se u konzervama nalazi dovoljna količina bisfenola A da bi se narušilo zdravlje organizma, ni u kojoj meri se bisfenol A prenosi na namirnice koje su u konzervi.

Genetski modifikovane namirnice (GMO)

Genetski modifikovana hrana nastaje putem genetskog inženjeringa i tokom proizvodnje podvrgnuta je raznim herbicidima i pesticidima koji mogu uticati na kvalitet proizvoda, a da potrošač to ni ne primeti. Sve hemijske materije koji se koriste u proizvodnji GMO hrane povezuju se sa pojavom raka i drugih bolesti.

Gazirani napici

Gazirani napici mogu biti osvežavajući tokom vrelih letnjih dana kada osećamo potrebu da popijemo nešto. Međutim, ovi napici nisu zdravi, jer osim što u proseku sadrže po osam kockica šećera, takođe sadrže i seriju hemijksih supstanci koje mogu izazvati rak. Organsko jedinjenje 4-metilimidazol, koje koli daje karakterističnu tamnu boju, u mnogim pojedinačnim slučajevima povezuje se sa pojavom raka. Pored toga, sadrži kukuruzni sirup sa visokim procentom fruktoze, koji pospešuje rast kancerogenih ćelija.

Proizvodi sa naznakom „light“

Mnoge osobe misle da će konzumiranjem “light” proizvoda postići uravnoteženu i zdraviju ishranu. Realnost je ta da ovakvi proizvodi samo sadrže manju količinu šećera i masti, što ne znači da doprinose mršavljenju. Štaviše, sadrže visokorizične supstance koje mogu dovesti do raka, kao što je slučaj sa veštačkim zaslađivačima.

Konzumiranje vrelih napitaka

Na sreću, SZO je 2016. skinula kafu sa liste kancerogenih namirnica zbog nepostojanja dovoljno dokaza o potencijalnoj povezanosti između konzumiranja kafe i pojave raka, istovremeno, Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) objavila je izveštaj u kome se navodi da konzumiranje bilo kakvih „vrelih napitaka“ povećava rizik od stvaranja raka. Tradicionalno ispijanje ekstremno vrelih biljnih čajeva u Kini, Iranu i državama Južne Afrike, gde se služe mnogo toplija pića nego u kafićima u Evropi i Severnoj Americi, može biti posebno riskantno, navodi se u izveštaju IARC.

Izvor: nova.rs

Pizza capricciosa se s italijanskog prevodi kao "hirovita pica". Ima smisla.

Jedna od najpopularnijih i kod nas – pica kaprićoza – pravi se drugačije nego u Italiji. Ako je naručite u našim restoranima uglavnom ćete dobiti picu prekrivanu sosom od paradajza, šunkom, sirom, šampinjonima i jednom zelenom maslinom u sredini.

Naručite li istu stvar u Italiji, uz šunku, sir, paradajz i pečurke, na njoj će biti i crne masline, kao i nezaobilazne artičoke, odnosno marinirana srca artičoka u maslinovom ulju.

„Pizza capricciosa“ se s italijanskog prevodi kao „hirovita pica“. To je odlično ime za nju s obzirom na to da se sastojci menjaju zavisno od regije. U nekim delovima Italije na kaprićozu se dodaju čak i kapari, kobasice ili inćuni.

Prva hirovita pica navodno je osmišljena 1937. godine u pizzeriji La Capricciosa u Rimu po kojoj je dobila ime. Kuvari su „očistili frižider“ i iskombinovali namirnice koje su imali pri ruci i morali da ih potroše.

Na podlozi od hrskavog testa, preko sosa od paradajza razbacali su mocarelu i šunku, dodali masline i artičoke, kao i malo svežeg bosiljka i to je bilo to.

Iako italijanska kaprićoza ima slične sastojke s picom quattro stagioni ili „četiri godišnja doba“, oni su drugačije raspoređeni po površini testa, pa se vizuelno znatno razlikuju.

Italijanski recepti prilagođavaju se određenom podneblju pa danas razlikujemo različite vrste pica sa sastojcima koje nemaju nikakve veze s tradicionalnim jelom. Na havajsku se tako stavlja ananas, ruska pica Moskva kombinuje sardine, tunu, skušu i lososa, a Brazilci na svoju picu stavljaju grašak, prepeličja jaja, pa čak i grožđe.

Izvor: nova.rs

Kulinarski mag je danas na Sajmu napravio pravi gastro spektakl, a nama je otkrio koja srpska jela su ga zadivila.

Jedan od najpoznatijih televizijskih kuvara na svetu, Rudolf van Vin, gostovao je danas na beogradskom Sajmu u okviru MAXI nacionalnog festivala hrane. Simpatičnom Holanđaninu je ovo četvrti put da dolazi u Srbiju i malo je reći da je oduševljen našom zemljom, a pogotovo srpskom hranom.

Prema njegovim rečima, nije očekivao takvu dobrodošlicu kada je došao prvi put u Beograd 2012. godine.

„Tada sam se osećao kao da sam otkrio novi kulinarski biser o kom ne zna mnogo ljudi. U gastronomiji uglavnom svi govore o Italiji, Francuskoj, a srpska kuhinja se retko kad spominje.“

Od srpskih jela posebno izdvaja kajmak, o kom govori sa velikim uzbuđenjem.

„Sećam se kada sam prvi put probao kajmak. Da sam kulinarski Noje i da moram da sagradim barku, ili modernije da se izrazim, da postoji svemirska kapsula sa stotinu kulinarskih proizvoda iz celog sveta, koju su poslali u svemir, kako bi se sačuvala naša kultura, kajmak bi definitivno bio u njoj. Ajvar je takođe mnogo dobar, pogotovo zbog vaših domaćih paprika koje imaju intenzivan ukus. Ovde je uobičajeno da stavite sastojke u šerpu i date vremena hrani da se spremi, dok je u Holandiji to malo zbrzano.“

Rudolfa su mnogi zavoleli zbog njegovih poslastičarskih recepata a u jednoj od svojih emisija je pravio i čuvenu Vasinu tortu.

„Mnogo volim Vasinu tortu, tako je dobra i lako se pravi.“

Ističe da se holandska i srpska kuhinja i te kako imaju sličnosti.

„Iznenađujuće, imamo skoro iste sastojke i zapravo naše kuhinje nisu toliko različite. Kad bih upoređivao holandsku kuhinju sa srpskom ili recimo, britanskom, više bih razlika pronašao sa britanskom. Vreme i klima su takođe dosta slični, zbog čega se osećam kao kod kuće.“

Rudolf tvrdi da je za njega dobra hrana ona koja se sprema s ljubavlju.

„Zaista verujem da je ljubav nešto što se može okusiti. Kada bih mogao da biram, radije bih izabrao restoran sa dobrim osobljem i ne tako dobrom hranom, nego restoran sa dobrom hranom i ne tako prijateljskim osobljem. Bitno mi je da se osećam kao da sam kod kuće, udobno. Na primer, kada se u Franscuskoj izujete za stolom, to ima jako značenje – to znači da vam je jako udobno, inače ne se ne biste izuvali. Esencija kuvanja je komfornost, a ne receptura.“

Kaže da najviše uživa kada sprema hranu za druge, zbog čega i nema omiljeno jelo.

„Moje omiljeno jelo je ono koje se vama dopada. Više me ispunjava da udovoljavam drugima. Kao DJ kada pusti ono što se njemu dopada. Na osnovu toga kako ljudi igraju, može da vidi da li se ljudima dopada muzika ili ne.“

Emisiije ovog kulinarskog čarobnjaka na kanalu „24kitchen“ inspirišu ljude širom sveta da krenu da eksperimentišu u kuhinji, a upravo to je i Rudolfov cilj.

„Ponekad nemam predstavu šta ću da kuvam, samo krenem da seckam luk, stavim ga u tiganj i osetim miris. Trudim se da motivišem ljude koji nemaju mnogo samopouzdanja u kuhinji ili koji ne vole da kuvaju i da im pokažem da to može da bude za svakoga.“

Iako je u kuhinji proveo skoro ceo život, kuvanje mu, kaže, nikada neće dosaditi.

„Išao sam u kulinarsku školu već sa 12 godina. Sada imam 56, sledeće godine ću proslaviti jubilej, odnosno 40 godina kako kuvam, i iz dana u dan sve više volim kuvanje i osećam se slobodnije. Trudim se da kuvam što jednostavnije, sutra ću kuvati jednostavnije nego danas.“

Od trendova u gastronomiji, najviše mu se dopada to što sve veći broj ugostitelja sami uzgajaju hranu za svoje goste.

„Dopada mi kod restorana, kada je sve što spremaju, gajeno u krugu od 10 kilometara. To mi se jako sviđa, jer poznate velike markete imate u svakom većem gradu ali jedinstvene male radnje, koje su specifične za neko područje, nemate svuda. Ako sam u Beogradu, želim da odem u tipičnu srpsku radnju. To je mnogo bolje nego da odem do nekog velikog trgovinskog lanca koji postoji svuda u svetu. Onda mogu i kod kuće da ostanem“, zaključuje Rudolf.

Izvor: nova.rs

Svi ljubitetlji mesa znaju da ako ga prvo marinirate, pa termički obradite ono ima mnogo bolji ukus. Marinada ga omekšava, a sastojci u njoj ga čine aromatičnijim i lepšim. Izdvojili smo za vas 5 marinada koje će svako meso učiniti mnogo ukusnijim.

Nikada ne marinirajte u metalnim posudama, jer će meso biti gorko, već koristite staklenu, plastičnu ili keramičku posudu.

Što krupnije isečete sastojke, to će se bolje marinirati. Da bi upili marinadu što više i bolje, viljuškom pritisnite sastojke na nekoliko mesta.

SLATKO-KISELA MARINADA

Sastojci:
2 kašike soja sosa
2 kašike crvenog vina
3 čena mlevenog belog luka
1 kašičica rendanog svežeg đumbira
1 kašičica mesa
malo bibera
malo slatke mlevene paprike
Priprema:
Pomešajte sve sastojke za marinadu, pa premažite meso i ostavite da odstoji minimum 3 sata, a najbolje je oko 8-9 sati.

MLEČNA MARINADA

Sastojci:
1 kiselo mleko
2 čena belog luka
1/2 kašičice kurkume
1 karanfilić
prstohvat cimeta

PIKANTNA MLEČNA MARINADA

Sastojci:
1 kiselo mleko
1,5 kašičica ljute mlevene paprike
1 kašika soka od limuna
MARINADA SA LIMUNOM
Sastojci:
2 kašike sok od limuna
2 kašike ulja
rendana kora limuna
sveža nana
origano
Priprema:
Pomešajte sve sastojke i premažite meso. Količinu možete priladođavati vašem ukusu.

MARINADA ZA RAŽNJIĆE

Sastojci:
2 kašike senfa
4 kašike majoneza
prstohvat mlevenog bibera
2 crna luka
1 limun
2 lovorova lista
so
Priprema:
Meso isecite na komadiceć, pa pobiberite. Prelijte majonezom i senfom koji ste prethodno pomešali, i lepo sjedinite. Stavite lovorov list i pospite seckanim lukom. Sve to prelijte sokom od limuna i ostavite da se marinira 8 sati. Meso solite pre nego što ga stavite na roštilj.

Izvor: Stvar ukusa

Kuvanje na visokim temperaturama oksidira ulja, koja takva mogu da podstaknu upalu u telu. Stoga treba koristiti ulja koja oksidiraju tek na višim temperaturama, poput ulja avokada, tvrdi dijetetičarka.

Belanca su neverovatan vegetarijanski izvor belančevina, a žumanca su puna vitamina i minerala, uključujući vitamin A, B12, selen, kolin i lutein, kaže dijetetičarka Lindzi Vengler.

Ali, kako bismo dobili najbolje od jaja, treba pripaziti na koji ih način pripremate. Iako ne postoji „pogrešan“ način pripreme jaja, neke metode nisu toliko zdrave kao druge.

Mnogi dijetetičari i nutricionisti kažu kako je definitivno najnezdraviji način pripreme jaja prženje na puno ulja i na jakoj vatri.

– Ako pržite jaja na maslacu, možda ćete poništiti neke zdravstvene blagodeti jaja. Jaja su prirodno bogata belančevinama i s malo zasićenih masnoća, ali čim smesi dodate maslac, zasićena masnoća u vašem jelu raste. To je nešto što ne želimo, jer je prekomerna zasićena masnoća u ishrani usko povezana sa srčanim bolestima – kaže dijetetičarka Ketrin Basbaum.

– Dijetalne smernice za Amerikance 2020. – 2025. predlažu da se unos zasićenih masnoća smanji na manje od 10 odsto ukupnih kalorija dnevno. Korišćenje zasićenih masti u pripremi jaja dodaje značajne kalorije jelu, kao i nezdravu masnoću koja je povezana s povećanim rizikom od srčanih bolesti – dodaje dijetetičarka Tara Tomaino.

Tomaino dodaje da ne morate sa izbegavate samo maslac. Kokosovo ulje i mast od slanine takođe su loši, kao i kuvanje jaja u tepsiji ili kišu koji sadrži velike količine zasićenih masnoća u obliku pavlake ili sira.

Korišćenje tih sastojaka može da umanji visoki nutritivni profil jaja. Od prženja jaja, nezdravije je jedino prženje jaja na jakoj vatri.

– Kuvanje na visokim temperaturama oksidira ulja, koja takva mogu da podstaknu upalu u telu. Stoga treba koristiti ulja koja oksidiraju tek na višim temperaturama, poput ulja avokada, kako bi se to sprečilo – kaže dijetetičarka Rebeka Vašuta.

Kako je najbolje pripremiti jaja?

– Pripremanje jaja s minimalno masnoća ili upotreba nezasićenih masti poput maslinovog ulja ili ulja avokada zdravija su alternativa. Jaja koja se kuvaju na tvrdo ili poširanje način su za pripremu jaja bez potrebe za dodatnom masnoćom – kaže Tomaino.

Osim kako ih kuvate, bitno je i s čim jedete jaja.

– Poslužite jaja s izdašnom porcijom povrća kako biste dobili dodatne nutrijente i vlakna. Tamno lisnato povrće poput kelja, spanaća i rukole izvrstan je dodatak jajima, kao i povrće poput špargle, brokolija, paprike i luka – savetuje Tomaino za Yahoo!Style.

Prema oceni gastronomskog sajta "Taste atlas", među najukusnijim srpskim specijalitetima nalaze se, naravno, pljeskavica, ajvar i pasulj. Ipak, iako mi neke gurmanluke smatramo najukusnijim, oni nisu ni dospeli na listu. Doduše, jelo koje je odnelo prvo mestu - sve nas je iznenadilo i zanima nas da li se slažete sa ovom listom.

Gastronomski sajt "Taste atlas", preporučuje jela koja su popularna u različitim delovima sveta. Na jednoj od poslednjih listi posvećenoj gurmanlucima iz naše zemlje našlo se deset jela koje su kritičari hrane izabrali za najukusnije i koje su posetioci sajta ocenili visokim ocenama.

10. Knedle sa šljivama

Čuveni kolač na kome su odrastale generacije u Srbiji je jednostavan i potrebno je samo par sastojaka za testo - kuvani krompir, jaja i brašno, dok se unutar testa stavlja ukusna, mekana i zrela šljiva. Ove kuglice se kuvaju a zatim valjaju u prepečene mrvice hleba u koje je dodat šećer. Iako na tržištu postoje mnoge varijante Knedli sa šljivama, koje uključuju i drugo voće, pa i kremove, još uvek je originalni recept u Srbiji omiljen, a vrednost ovog starinskog kolača prepoznali su i stranci koji dolaze u našu zemlju.

9. Pljeskavica

Omiljeni tradicionalni "fast fud" u Srbiji i deo svih proslava je svakako pljeskavica. Napravljena od mlevenog goveđeg, svinjskog ili telećeg mesa, a nekada od kombinacije od ove tri vrste. Uz začine, poput mlevene paprike, soli i bibera, a prema nekim recepturama i mlevenog belog ili crnog luka, dobiće aromu i prepoznatljiv ukus. Iako jednostavno jelo, koje svaka domaćica zna da napravi, stranci ocenjuju da je kombinacija masnoće i mesa, kao i začina, zaslužna da se naizgled obično jelo nadaleko propoznaje. Ime ovog jela nastalo je od reči pljeskati, jer se meso pljeskanjem tanji, da bi se napravio karakterističan prepoznatljiv oblik.

8. Krofne

Ova peciva se tradicionalno pripremaju od dizanog testa, koje se prži tako da spolja bude hrskavo, a iznutra mekano, lagano i prozračno. Sada se najčešće pune ili se prelivaju džemom i kremovima od vanile ili čokolade, a najčešće su samo posute šećerom u prahu.

7. Leskovački roštilj

Domaćini u Leskovcu smatraju da su koreni ovakve pripreme mesa došli iz Turske, Grčke i Makedonije u prošlosti. Ipak, lokalne tajne pripreme svojih specijaliteta ne otkrivaju nikome.

6. Pasulj

Stranci vole da jedu našu "supu od pasulja" koja se tradicionalno priprema od belog pasulja. U pasulj se najčešće stavlja kobasica, slanina ili dimljena rebra, a kao obavezan dodatak je povrće poput luka i šargarepe. Mlevena paprika, lovorov list i beli luk se koriste kao začini.

5. Sarma

Tradicionalno tursko jelo (Pogledajte recept za najbolju sarmu) koje stranci navode kao zimsko ili kao neizostavni deo menija specijalnih prilika poput slava i svadbi. Čak mnogi od nas, sada ako otvore frižider, mogu pronaći jednu plastičnu kutiju od sladoleda sa nekoliko sarmica u njoj - čisto da nas želja mine.

4. Moravska salata

Moravska salata dolazi iz Niša i Leskovca, a čini je kombinacija praziluka, paradjza, pečene paprike, ljute paprike, belog luka, ulja i soli. Ova salata kada je rashlađena, prema mišljenju turista, odlična je tokom letnjih meseci. A može se služiti uz grilovano meso, zreli sir i hleb.

3. Burek sa sirom

Oko naziva bureka i porekla i dalje su mnoge nedoumice da li burek može biti sa nekim drugim sastojkom osim sa mesom, kako prenosi sajt "Tejst atlas", burek sa mesom je samo u Bosni i nastao je kao verzija turskog specijaliteta. U svim ostalim delovima Balkana burek se može naći sa različitim ukusima a ovaj sa sirom se nalazi na visokom mestu prema oceni turista koji su ga probali u našoj zemlji. Prema nekim izvorima okrugli buker sa sirom stigao je u Niš u 15. veku.

2. Ajvar

Tradicionalni namaz od pečene paprike, koja se potom melje i prži u ulju dok ne dobije prepopznatljiv ukus, jedno je od omiljenih jela posluženih za doručak ljudima koji su gostovali u Srbiji. U nekim krajevima priprema se samo od čiste paprike, dok se u drugima dodaje pečena mlevena ljuta paprika ili patlidžan. A pogledajte i recept kako se pravi ajvar i koji je bolji, onaj kada se paprika peče na roštilju ili u rerni!?

1. Komplet lepinja

Ovaj delikates sastoji se iz tradicionalne lepilje presečene na dva dela, a oba dela su premazana kajmakom i na njih se stavlja jaje. Prepeče se nakratko da bi se zatim prelilo pretopom (mast koja je ostala nakon pečenja mesa). Smatra se da je jelo nastalo pre Drugog svetskog rata i najčešće se vezuje za Zlatiborski okrug.

Izvor: blic.rs

Svi znamo da banane ne ostaju dugo sveže. Iako su banane sa braon pegavom korom odličan sastojak za hleb od banane, ali nisu omiljene među ljubiteljima voća kada žele da pojedu užinu. Ako želite da banane koje ste kupili početkom nedelje i dalje budu sveže krajem nedelje postoji jedan jednostavan trik.

Prvo da objasnimo zašto banane tako brzo trule. Ovo voće, kao i mnoga druga, oslobađa gas eten (ili etilen C2H4), koji je zapravo biljni hormon zaslužan za sazrevanje. Avokado, paradajz i krompir takođe oslobađaju eten kada sazre zbog čega ih uvek treba čuvati dalje od drugog voća i povrća.

Providna folija za sveže banane

Eten se oslobađa iz stabljike, odnosno onog malog dela stabljike koja se nalazi na jednom kraju banane. Da bi se sprečilo širenje ovog gasa potrebno je umotati stabljike. Za to vam može poslužiti providna folija koju svi imaju u kuhinji.

Možete umotati i sve banane zajedno, ali efektnije je da umotate posebno svaku stabljiku svake banane. Na taj način ćete duže zadržati svežinu banana u odnosu na umotavanje svih banana zajedno.

Kada su banane zrele po vašem ukusu, možete ih staviti u frižider i one će ostati sveže, a vama će ostati dovoljno vremena da ih pojedete. Takođe treba da znate da će, ako ih stavite u frižider dok su još zelene, takve i ostati, ali da pocrneti čim ih izvadite iz frižidera i ostavite na vazduhu.

Zašto treba da jedete banane?

Ovo omiljeno voće savršen je izvor energije jer je bogato jednostavnim šećerom – fruktozom monosaharidom. Takođe, dobar su izvor kalijuma, koji je važan za kontrakciju mišića, pravilno funkcionisanje nervnog sistema i dobru funkciju srca. Takođe, kalijum iz banana stimuliše mozak i olakšava učenje i pamćenje.

Vitamin B6 je ključan za proizvodnju serotonina i dopamina, neurotransmitera odgovornih za dobro raspoloženje i pravilan metabolizam. Ako imate problema sa spavanjem, banana će vam pomoći. Obzirom da banane sadrže malo natrijuma, idealan su izbor za osobe koje imaju problema sa cirkulacijom.

Banane sadrže i triptofan, aminokiselinu koju telo pretvara u serotonin, poznatu po tome što nas opušta, poboljšava raspoloženje i generalno izaziva osećaj sreće. Ovo jedinstveno tropsko voće odlično smiruje nervni sistem i štiti nas od depresije i stresa.

Naučnici su otkrili da svakodnevna konzumacija banana može smanjiti rizik od srčanog udara za čak 40 odsto.

Banane su takođe dobre za PMS jer regulišu nivo glukoze u krvi.

Izvor: n1info.rs

Senf poboljšava ukus jelima, pogotovo mesu, a saznajte kada treba da koristite običan, a kada Dižon.

Senf se dosta korisiti u kulinarstvu i dosta poboljšava ukus svakom jelu. Dobro se slaže sa skoro svima namirnicama i začinima, ali je bitno da ga lepo ukombinujete. Sigurno ste u receptima nailazili na Dižon senf među sastojcima, ali možda niste znali u čemu se razlikuje od običnog. U nastavku teskta pročitajte koje su to razlike i načučite pravilno da ga koristite u jelima.

Šta je Dižon senf?

Dižon je vrsta senfa koja potiče iz Dižona, grada u Burgundiji u Francuskoj. A svoj prepoznatljiv ukus mu daje belo vino. Iako je prvi put korišćen kao začin još 1336. (od strane kralja Filipa VI), nije postao široko popularan sve do 19. veka. Senf je prvobitno napravljen od sirćeta, ali stanovnik Dižona, Žon Nejžon zamenio je taj sastojak versokom (sok od nezrelog grožđa) 1856. godine.

Postoji nekoliko razlika između običnog i Dižon senfa:

Boja: Dok je običan senf jarko žute boje, Dižon je tamniji i više vuče na oker ili smeđu.

Ukus i sastojci:Običan senf je napravljen od semena žute gorčice u prahu, mešavine začina i sirćeta (ili čak vode), ima blaži ukus u poređenju sa francuskom verzijom. Dižon ima karakterističan ukus i intenzivniji je i oštriji od običnog. Pravi se od smeđeg i/ili crnog senfa i belog vina. U jelima obično možete da kombinujete ove dve vrste senfa, ali je bolje ako ih koristite kako je naglašeno u receptu, jer ako koristitie običan za prelive ili pečenu piletinu nećete dobiti isti ukus, a takođe neće dobro reagovati u kombinaciji sa sirćetom.

Izvor: Stvar Ukusa

Oprezno sa ovom hranom.

Iako se čini kao najbrža i najjednostavnija opcija kada ste jako gladni, podgrejavanje hrane u mikrotalasnoj pećnici nije uvek najbolja ideja, pogotovo kad je reč o ovim namirnicama.

Kako prenosi The Healthy, grejanje kuhanih jaja stvara veliku količinu pare u njima koja nema kuda izići, pa vrlo lako može doći do eksplozije, i to onda kad ih izvadite iz mikrotalasne.

Najbolje bi bilo ne podgrejavati ih, ali ako baš morate, prvo ih ogulite i narežite na manje komadiće. Isto važi i za voće poput jabuka, grožđa, breskvi… Ne ispuštaju višak vlage dok se kuvaju zbog čega mogu eksplodirati. Pre podgrejavanja isecite ih na komadiće ili probušite sitne rupice čačkalicom.

Mesne prerađevine u sebi sadrže puno konzervansa kako bi rok trajanja bio što duži, a kada ih podgrejete ti konzervansi postaju još štetniji za organizam – mogu da pokrenu oksidaciju holesterola, kaže jedno istraživanje, prenosi Večernji.

Britanska agencija za hranu FSA kaže da podgrejavanje pirinča u mikrotalasnoj pećnici može čak dovesti do trovanja hranom jer sirov pirinač sadrži bakterije koje mogu preživeti brzo kuvanje u mikrotalasnoj. Jednom kada je izvadite i ostavite da se ohladi na sobnoj temperaturi, bakterije se razmnožavaju.

Lisnato povrće poput spanaća takođe treba držati dalje od mikrotalasne jer sadrži visoku koncentraciju nitrata, a iako je sam po sebi bezopasan, podgrejavanjem se pretvara u štetne tvari koje deluju kancerogeno.

Izvor: nova.rs