Na gubitak težine najviše utiču namirnice koje konzumiramo.

Zdrava ishrana uošte ne mora biti tako loša. Postoji više namirnica koje su neverovatno ukusne, a najbolja stvar je što možete da ih jedete koliko god želite, bez brige da ćete se ugojiti.

1. Kokice su verovatno najzdravija užina u kojoj možete da uživate. Ako ih napravite bez putera i šećera, možete ih jesti dok ne "puknete"

2. Kada ste na dijeti, ne bi trebalo da jedete mnogo voća, ali citrusi su izuzetak. Sjajni su za kožu, kao i za varenje

3. Jaja su ukusna, a možete ih spremiti na bezbroj načina. Najbolje od svega? Možete ih jesti i za doručak i za ručak i za večeru, a da se ne ugojite.

4. Lubenica i dinja. Možete ih jesti i za doručak i za ručak i za večeru, a da se ne ugojite. Lubenica i dinja pomažu u izbacivanju viška tečnosti iz organizma. To znači da možete da uživate u njima čitav dan, svaki dan

5. Jedna jabuka je dovoljna da nas zasiti i odlična je za regulisanje varenja. Šljive su takođe bogate vitaminom C i kalijumom, a tek što su ukusne.

6. Iako možda ne smatrate krastavac naročito ukusnim povrćem, on je savršena namirnica za gubljenje kilograma. Možete ga jesti kao salatu ili dodati u vodu koju pijete.

7. Kupus, brokoli i karfiol su vaši saveznici u borbi protiv viška kilograma. Imaju skoro 0 kalorija.

8. Osim što je ukusna, salata od cvekle je ključ za gubitak kilograma. Pomaže u procesu sagorevanja masti, a možete je jesti dok ne postanete ružičasti.

9. Ako žudite za nečim hrskavim, a čips, naravno, ne dolazi u obzir, grickajte drške celera. Celer vam zapravo može pomoći da izgubite kilograme.

10. Plavi patlidžan je izuzetno ukusno povrće. Ako ga spremite na pravi način, odnosno grilujete ili ispečete, možete da uživate u njemu bez ograničenja. Kao i plavi patlidžan, i tikvice mogu biti ukusan obrok ako ih spremite na odgovarajući način, a kako imaju malo kalorija, možete da uživate u njima bez griže savesti.

12. Ko ne voli ananas? Sladak, ukusan, osvežavajući, a možete da ga jedete bez briga da ćete nabaciti kilograme.

13. Nije iznenađenje da u salatama možemo neograničeno da uživamo, naravno, ako ih ne spremamo sa masnim dresingom.

I bez njega, salate mogu biti preukusne!

14. Ribizle i brusnice su odlična užina, a možete ih dodati i u salatu. Skoro da nemaju kalorija, a bogate su vitaminom C. Takođe pomažu u izbacivanju viška tečnosti iz organizma.

15. Alge potpomažu funkcionisanje štitne žlezde, tako što održavaju normalan nivo hormona. Kao rezultat, nećete dobiti višak kilograma.

Izvor: B92

Plavi patlidžan je riznica minerala i vitamina, zbog čega se o njegovoj lekovitosti govorilo još pre 3.000 godina. Bogat je vitaminom C i kompleksom vitamina B, kalcijumom, kalijumom, gvožđem, fosforom...

PAŽNjU privlači upadljivom plavo-ljubičastom bojom, sjajnom korom i specifičnim mirisom. Međutim, njegovi aduti su mnogo jači, jer je plavi patlidžan riznica minerala i vitamina, zbog čega se o njegovoj lekovitosti govorilo još pre 3.000 godina.

Bogat je vitaminom C i kompleksom vitamina B, kalcijumom, kalijumom, gvožđem, fosforom, magnezijumom, bakrom, manganom... Sve to ga čini poželjnom namirnicom koja štiti srce, nervne ćelije i kosti, normalizuje krvni pritisak, "napada" anemiju. Gorka jedinjenja u patlidžanu pospešuju probavu i ublažavaju grčeve želuca i creva, a zbog niske kalorijske vrednosti preporuka je za gojazne osobe i dijabetičare. Znatna količina pektina utiče na snižavanje holesterola. Osim toga, plavi patlidžan sadrži saponin, koji poseduje antialergijska, antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva. Istraživanja su pokazala da sadrži bioflavonoide koji štite ćelije od oštećenja i kancerogenih oboljenja. Da biste bili sigurni da ćete u organizam uneti svež patlidžan, obratite pažnju na to da li mu je boja zagasito ljubičasta, a peteljka čvrsta.

Izvor: novosti.rs

Reći ćemo vam nešto što i sami znate a ne želite sebi da priznate - hleb jednostavno nije zdrav. I sa zdravstvenog stanovišta, nema opravdanog razloga za njegovu konzumaciju - osim ako ne pratite recept za hleb ovog kardiologa.

Prema kardiologu Stivenu Gandriju iz Nebraske, autoru knjige "Paradoks biljaka", postoji samo jedan tip hleba koji zaista možete da jedete bez griže savesti. I nimalo nas ne čudi što taj hleb uopšte i ne sadrži žitarice.

Dr Gandri nazvao ga je "zamalo hleb", i ne sadrži soju, kvasac niti gluten. A zapravo izgleda kao hleb!

Od čega se uopšte sastoji, pitate se? Od belanaca, bademovog brašna, kokosovog ulja, kokosovog brašna, brašna slatkog krompira, brašna od lešnika, putera od badema i još par sitnica. Jedno parče po njegovom receptu ima 90 kalorija Naravno, dr Gandri je pokrenuo i proizvodnju pa ceo recept ne želi da otkrije. Ali, budući da je i sam rekao da je inspiracija za hleb potekla od paleo ishrane koja obiluje receptima za hleb od sličnih sastojaka, i vi možete da napravite neku od svojih verzija zdravog "zamalo hleba". Mi smo izabrali jedan od trenutno najpopularnijih na internetu, a vi možete da istražujete varijacije na temu.

RECEPT:

2 šolje bademovog brašna

1/3 čaše + 1 kašika mlevenog lana

1 kašičica zrna celog lana

1/2 kašičice soli

1 kašičica sode bikarbone

1/2 šolje gustina

6 kašika putera

4 jaja

1 kašičica jabukovog sirćeta

1/2 čaše grčkog jogurta

POSTUPAK

U velikoj činiji pomešajte sve praškaste sastojke i lan.

U tiganju otopite puter i ostavite da se prohladi na pet minuta.

Pomešajte otopljeni puter sa jajima, sirćetom i jogurtom.

Gumenom špatulom nežno pomešajte vlažne i suve sastojke dok ne dobijete brašno. Pazite da ne preterate sa mešanjem jer će onda postati pregusto i uljano.

Sipajte u posudu za pečenje koju ste obložili papirom za pečenje. Po želji pospite sa još malo lana.

Pecite na 175 stepeni oko 25 minuta (proveravajte čačkalicom da budete sigurni kada je gotovo).

Pustite hleb da se prohladi u rerni, potom isecite tanke kriške i poslužite.

Da biste očuvali svežinu ovog hleba, zamotajte ga u papirni ubrus i smestite u kesice sa hermetičkim zip zatvaračem.

izvor: Blic žena

Cink je, pored gvožđa, najprisutniji mineral u ljudskom telu i održava kožu, kosu, zube i nokte zdravim, a igra važnu ulogu i u libidu i funkcionisanju imunog sistema.

Potreban je za aktivnost više od 300 telesnih enzima, koji učestvuju u biohemijskim reakcijama u telu, sintezi proteina, proizvodnji hormona, kao i u opštem blagostanju organizma. Uprkos tome, mnogim ljudima nedostaje ovaj važan mineral. Štaviše, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od trećine ljudi na svetu pati od manjka cinka u organizmu.

To najčešće pogađa vegetarijance i vegane, koji obično imaju viši nivo fitinske kiseline u telu, koja smanjuje apsorpciju cinka. Ona se nalazi u integralnim žitaricama i mahunarkama.

Takođe, telo alkoholičara slabije koristi cink iz hrane, a u riziku su i oni koji pate od psorijaze.

U najvećem su riziku, međutim, oni koji izbegavaju crveno meso, koje je najbolji izvor bioraspoloživog cinka u našoj ishrani.

Nedavna studija objavljena u časopisu "Nutrients" pokazala je da žene koje jedu manje od 40 grama crvenog mesa dnevno imaju četiri puta veću šansu da pate od manjka cinka, u poređenju s onim koje jedu 70 grama mesa dnevno.

Neki znaci nedostatka cinka su oslabljen imuni sistem, sklonost prehladama, sporo isceljivanje rana, umor i nizak libido.

Ipak, nedostatak cinka najpre ćete primetiti u svom odrazu u ogledalu. Predstavljamo vam još neke simptome:

Opadanje kose

Pored čestih prehlada i infekcija, opadanje kose je najčešći simptom nedostatka cinka. Taj mineral je ključan za razmnožavanje ćelija i proteinsku apsorpciju koje su ključne za jaku kosu.

Imate krte nokte sa belim tačkicama

Bele tačke na noktima su jedan od ključnih pokazatelja nedostatka cinka. Ako vam nokti sporo rastu, lome se i pucaju, to je zato što je za njihov pravilan rast potreban stabilan nivo cinka u organizmu.

Zubi vam nisu beli

Cink je važan i za zdrave zube i prirodno se nalazi u pljuvački i gleđi. Ako primetite da ste osetljivi na mirise, da vam se menja čulo ukusa i primetite da vam se češće javljaju afte i zapaljenje desni, sasvim je moguće da vam nedostaje ovaj mineral.

Često vam se javlja herpes

Pored afti, osobe koje pate od nedostatka cinka sklonije su herpesu. Sve se može rešiti uvođenjem namirica bogatih ovim mineralom uz suplementaciju.

Imate pege ili druge kožne probleme

Jedna studija objavljena u časopisu Turske akademije za dermatologiju pokazala je da 54 odsto ljudi koji imaju problem s aknama imaju nizak nivo cinka u organizmu. Oni često imaju osetljivu kožu sa pegicama i ranicama koje teško zaceljuju.

Kako da budete sigurni da ste uneli dovoljno cinka?

Naše telo ne može da čuva cink i zato moramo da ga unosimo kroz hranu. Ukoliko ste vegan, vegetarijanac ili jednostavno ne jedete mnogo crvenog mesa, sasvim je moguće da su vam potrebni suplementi.

S druge strane, oni koji jedu crveno meso treba da ga uzimaju u količini od oko 70 grama dnevno.

Najbolje je da jedete dugo kuvano crveno meso, jer je bogatije cinkom od drugačije pripremljene hrane.

S druge strane, vegetarijanci mogu da ublaže efekte fitinske kiseline iz mahunarki i žitarica tako što će piti više mleka.

Izvor: B92

Na pitanje "Koju hranu nikada ne bi naručili u restoranu?" stigli su različiti odgovori od kuvara koji su majstori u svom poslu. I dok jedni kao razlog navode sećanja iz detinjstva, drugi ističu da neka jela nikada ne mogu da budu ista kao kada se spreme kod kuće.

Li Skit, vlasnik restorana u Kornvolu u Engleskoj, ističe da ga ništa ne odbija kao mesta na kojima su cene hrane visoke, a gde se pritom nimalo ne vodi računa o proizvodima.

"Šef kuhinje treba da bude odgovoran prema svojim gostima, pa je njegov način rada - da samo 'baci' hranu na tanjir i za to uzme mnogo para - arogantan i lenj“, ističe Skit.

"Ako treba da navedem jedno jelo koje nikada ne bih naručio, to su školjke, crni puding i grašak. Za mene je takvo jelo odraz lošeg restorana.“

Britanka Džoi O'Hara, učesnica brojnih takmičenja ove vrste, ističe da nikada ne bi naručila pečenu piletinu.

"To je jelo koje nikada ne može da bude ukusno kao kada se spremi kod kuće, gde možete da se poslužite i onim hrskavim delovima piletine.“

"Ja odbijam sirove morske plodove. Pritom nikada ne možete 100 odsto da budete sigurni da su plodovi sveži“, navodi Tarja Silvani (Wine Workshop&Kitchen).

Tales Čudasama, vlasnik i šef kuhinje indijskog restorana "Čai Nasto" u Londonu, bez imalo razmišljanja navodi doner kebab.

"Jedina stvar koju ne mogu da podnesem jesu bubrezi. Moja majka je kada sam bila mala često ocu spremala začinjene bubrege, što je imalo jak miris koji se u kući osećao po nekoliko dana. Od tada ne jedem bubrege. Probala sam i mozak, ali mislim da ga neću više nikada jesti. Kada jedem negde vani, uvek se odlučujem za nešto ukusnije“, ističe osnivač "Spajs Tejlora“ Andžum Anand.

Francuski kuvar Erik Ginjard navodi da ne može da podnese miris hamburgera.

Hranu sa menija bilo kog restorana nikako ne preporučuje šef kuhinje vegetarijanskog restorana u Londonu Enru Dargju.

"Restoran srednje veličine ne može da ima toliko zaliha hrane niti mogućnost da ih spremi, što mi govori da većinu jela služe iz zamrzivača.“

"Kada se nađem na mestu gde nisam sigurna da će hrana koju dobijem biti dobra, uvek naručujem najjednostavnija jela. Nikada se ne odlučujem za nešto komplikovano u restoranu kom ne verujem“, ističe vlasnica i šefica kuhinje restorana u Los Anđelesu Meri Sju Miliken.

Vlasnici restorana "Blizanci" u Moskvi Ivan i Sergej Berezutski su nešto drugačijeg mišljenja.

"Jedino odbijamo hranu koja je pokvarena ili nejestiva. Sve drugo je podložno diskusiji.“

Kim Vudvord je još jedan kuvar koji se ne libi da proba šta drugi restorani imaju da ponude.

"Naručujem mnogo toga, jer me zanima kako drugi restorani spremaju. Jedino što retko naručujem jesu pržene lignje, jer na mnogim mestima ne izgledaju baš najbolje“, ističe on.

Izvor: B92

Crni luk je dvogodišnja zeljasta biljka poreklom iz južne Azije, ali se danas gaji širom sveta.

Spada među najotpornije i najstarije vrste povrća, i predstavlja prirodni lek za mnogobrojne zdravstvene tegobe. Ima oštar ukus zahvaljujući eteričnom ulju bogatom sumporom.

Za crni luk se od davnina tvrdilo da leči prehladu, upalu uha i laringitis, a korišćen je i za lečenje opekotina i bradavica, kao i ublažavanje posledica životinjskih ujeda.

Sedam glavnih razloga zbog kojih treba konzumirati crni luk:

Dobar je za kardiovaskularni sistem

Sulforna jedinjenja sprečavaju zgrušavanje krvi i stvaranje grudvica trombocita. Ona takođe snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi i poboljšavaju funkcionisanje ćelijske membrane crvenih krvnih zrnaca. Crni luk može da sprečiti i neke bolesti srca.

Dobar je za kosti

Pomaže u povećanju gustine kostiju, pa može da bude od pomoći pomoć ženama u menopauzi koje imaju osteoporozu. Žene koje su prošle kroz menopauzu mogu da smanje rizik od lomljenja kuka svakodnevnim konzumiranjem crnog luka jer će na taj način ojačati kosti.

Dobar je u borbi protiv zapaljenja

Crni luk je dobar u borbi protiv zapaljenskih procesa u organizmu. Antioksidanti koji se nalaze u njemu sprečavajući oksidaciju masnih kiselina u telu. Kada imate niži nivo oksidiranih masnih kiselina, telo proizvodi manje molekula odgovornih za zapaljenja.

Štiti od raka

Snižava rizik od nekih vrsta raka, čak i kada se konzumira umereno, naročito raka debeleog creva i raka jajnika.

Reguliše šećer i štiti od dijabetesa

Često konzumiranje ove namirnice povezuje sa smanjenjem nivoa glukoze u krvi. Inače, luk sadrži i hrom i mangan, elemente koji su neophodni za pravilno lučenje i delovanje insulina.

Donosi miran san i dobro raspoloženje

U luku se nalazi folna kiselina koja može da pomogne kod depresije, a osim toga reguliše apetit i obezbeđuje miran san.

Jača kosu i nokte

Redovno nanošenje soka dobijenog ceđenjem luka na teme glave ubrzava rast kose, a svakodnevno trljanje noktiju ovom tečnošću ojačaće slabe i lomljive nokte. Ekstrakt luka takođe je vrlo efikasan u ublaćavanju ožiljaka. Naravno, crni luk bi generalno trebalo konzumirati umereno, što važi i za sve ostale namirnice.

Izvor: b92

Masti, kao svi ostali nutrijenti, važan su deo lanca zdravog organizma i uravnotežene ishrane.

Još jedni takvi rezultati objavljeni su u medicinskom časopisu "Lancet", a kako piše, u istraživanju je učestvovalo 135.000 ljudi iz 18 zemalja s raznih strana sveta.
Jedan deo ljudi bio je na ishrani s ograničenim unosom masti, a drugi na ograničenom unosu ugljenih hidrata.

Evo šta su zaključili:

Kad se neki nutrijenti izbace ili im se ograniči unos, dolazi do disbalansa u prehrani. A on ovako utiče na organizam.

Grupa ljudi koja je jela malo masti pokazala je značajan porast rizika od doslovno svih vrsta oboljenja, uključujući i srčani udar i bolesti srca.

Grupa koja je jela manje ugljenih hidrata nije pokazala velike poraste rizika. Zapravo, nisu gotovo ni porasli…

Masti su tako odjednom postale nešto što moramo da jedemo. Naravno, postoje zdrave i nezdrave, ali ih nikako ne treba izbaciti iz prehrane.

Naime, kako je pokazalo istraživanje, masti nam pomažu da lakše apsorbujemo vitamine i minerale, a potrebne su nam i za pravilno zgrušavanje krvi. Zato, od danas jedite dovoljno masti, piše "Sputnjik".

 

Jabukovo sirće je izvanredan lek kome se pripisuje čudotvorna moć. Smatra se da ono treba da postane deo svakodnevne ishrane, posebno jer je veoma uspešno u lečenju pojedinih bolesti

Optimalna doza jabukovog sirćeta koju treba uzeti u toku jednog dana jeste rastvor od dve kašike sirćeta u mlakoj, prethodno prokuvanoj vodi, uz dodatak dve kašike meda, piše stil.kurir.rs

Ovaj eliksir pomaže kod bolesti grla, kod neuredne probave, slabe cirkulacije i razmene materija u organizmu. Preporučuje se i kod bolesti srca, bubrega i krvnih sudova. Prema nekim izvorima, dobro se pokazalo u povećanju plodnosti i u lečenju noćnog mokrenja kod dece. Jabukovo sirće snižava povišeni krvni pritisak i odličan je saveznik u očuvanju vitke linije.

Protiv svraba na koži preporučuje se spoljna upotreba razblaženog sirćeta, a trljanje i masiranje ovim rastvorom izvanredno prija i potpuno zdravim osobama. Osim osećanja svežine koje dugo traje, ovakve „kisele kupke" daju koži mekoću, vlažnost i zdravo rumenilo.

Otklanja osećaj umora

U svojstvu obloga ili sredstva za utrljavanje, jabukovo sirće se primenjuje kod proširenih vena; u kombinaciji sa unutrašnjom upotrebom sirćeta, prelaskom na zdraviju ishranu i čišćenjem organizma, postižu se dobri rezultati. Na isti način, jabukovo sirće olakšava i neke reumatske bolesti i otklanja osećaj stalnog umora, na koji se žali sve više ljudi.

Nerazblaženim jabukovim sirćetom ispira se grlo kod prvih znakova prehlade, a preporučljivo je poneti na put (pogotovu leti) bočicu sirćeta da bi se sprečile nelagodnosti u probavi koje se obično vezuju za promenu vode i hrane.

Protiv hroničnog umora: Pomešati tri kašičice jabukovog sirćeta sa šoljom meda, sipati u teglu i uzimati svako veče pred spavanje po dve kašičice ove mešavine. Drugi način je da kašičicu sirćeta sipate u čašu vode i pijete za vreme ručka.

Protiv glavobolje: Popiti čašu vode u kojoj su razmućene dve kašike meda i dve kašike jabukovog sirćeta.
Protiv opekotina: Na opekotinu naneti jabukovo sirće nekoliko puta. To će sprečiti pojavu plika i ublažiti bol.
Za snižavanje krvnog pritiska: Tri puta dnevno piti čašu vode sa dve kašičice jabukovog sirćeta.
Za ispiranje grla: U čašu vode sipati kašičicu sirćeta i ispirati grlo na svaka dva sata.
Protiv bolova u sinusima: Na svaki sat, sedam puta popiti čašu vode u kojoj je razmućena kašičica jabukovog sirćeta.

Protiv reumatičnih bolova u zglobovima: Bolna mesta u toku noći obložiti platnenom tkaninom koja je dobro natopljena jabukovim sirćetom, a odozgo uviti suvom flanelskom tkaninom. Uz svaki obrok popiti čašu vode u kojoj je razmućeno deset kašičica jabukovog sirćeta.

Protiv ekcema: Obolela mesta mazati jabukovim sirćetom četiri puta dnevno i tri puta u toku noći. Ubrzo će ekcem i svrab nestati.

Za mršavljenje: Svako jutro na prazan želudac piti čašu vode sa jednom do dve kašičice sirćeta ili uz svaki obrok popiti čašu vode sa dve kašičice sirćeta. Terapija traje dva meseca. Jabukovo sirće utiče na sagorevanje suvišnog masnog tkiva.

Protiv proširenih vena: Svakog jutra i večeri istrljati čistim jabukovim sirćetom kožu preko proširenih vena i dva puta dnevno popiti čašu vode sa dve kašičice sirćeta. Ova terapija traje mesec dana.

Protiv mitisera: Jedan deo jabukovog sirćeta izmešati sa osam delova vode i tom tečnošću tri puta dnevno prskati lice.

Izvor: Stvar ukusa

Postoji mnogo mitova o kečapu, a danas razotkrivamo neke.

Kečap se sastoji od štetnih sastojaka

Kečap se sastoji od visoko-kvalitetnog svežeg paradajza, bez kože i semena, čiste vode i prirodnih začina. U zavisnosti od proizvođača, mogu se dodati pečurke, masline i šargarepa. Ali, skoro uvek kečap sadrži beli luk i biber. Svi ovi proizvodi se smatraju zdravim, bogati su vlaknima i vitaminima.

Kečap sadrži mnogo kalorija

Ovaj mit potiče od verovanja da su svi sosovi bogati kalorijama. Zaista, majonez i mnoge druge popularne vrste sosova sadrže prilično veliki broj kalorija. Ali, ne i kečap. On sadrži samo 112 kalorija na 100 grama i teško je naći manje kalorijski proizvod, s obzirom da se koncentrisan kečap koristi u obroku oko 20-30 grama. Dakle, ako želite raznovrsnu hranu, a na dijeti ste potrebno je obratiti pažnju na ovaj sos.
Pogledajte i Ukusan domaći kečap na 2 načina

Kečap sadrži opasne aditive

Neke vrste kečapa sadrže E-aditive, ali ne treba paničiti. Ovo je česta oznaka za hranu: kurkuma, želatin, skrob.

Kečap ne treba da jedu deca i trudnice

Da li ste ikada videli bilo kakav kečap sa nalepnisom da je zabranjen za decu? Ili nalepnicu na kečapu da nije dozvoljen trudnicama? Pre nego što stigne do polica prodavnica, svaki proizvod mora proći čitav niz studija. I ako je kontraindikovan kod dece i trudnica, sigurno će se obaveštenje naći na pakovanju.

Kečap ne donosi nikakvu korist organizmu

Ovaj sos je koristan! To nije iznenađujuće: više od polovine sadržaja kečapa se sastoji od paradajza – B vitamina, koji je odgovoran za pamćenje, pažnju, mladalačku kožu, vitalnost i imunitet. Pored toga, kečap sadrži retki vitamin K, koji normalizuje hemoglobin.

Izvor: ženski magazin

Mnogi ljudi misle da je kupatilo najprljavije mesto u kući, ali kako upozoravaju naučnici, kuhinja je pravo leglo bakterija.

Bakterije se kriju svuda u kuhinjama, čak i na mestima koja nisu toliko očigledna, poput sunđera, ponekada prljavijim čak i od daske WC šolje, rezultati su istraživanja organizacija koje se bave javnim zdravljem.

Istraživanja pokazuju da se u sunđerima za pranje sudova i kuhinjiskih površina krije ogromna količina bakterija, koje se dodatno raznosi brisanjem kuhinjskih elemenata.

U sudoperi se nalaze i tragovi fekalnih bakterija, kao i ešerihije koli, navode stručnjaci organizacije za bezbednost zdravlja NSF Internešenal.

Fioke za povrće u frižideru i odeljak za meso takođe su leglo bakterija. Često sadrže tragove salmonele i buđi, navode naučnici.

I lopatica za testo kuhinjski je predmet koji nikad ne očistimo dovoljno posle upotrebe i na kojima se zadržavaju bakterije. A jedno od mesta na kojima se nalazi najveća koncentracija prljavštine je držač za noževe, u kojem ostaju mrvice hleba i ostaci drugih namirnica i potrebno ga je temeljno prati deteržentom.

Još veći izazivači zaraza mogu biti otvarači konzervi i noževi blendera i sličnih uređaja, na kojima su takođe pronađeni tragovi salmonele, ešerijihe koli i buđi.

Bakterije se često kriju i na daskama za seckanje namirnica i plastičnim poklopcima posuda za hranu – zato ih treba redovno menjati novim.

Stručnjaci još preporučuju i da se kuhinjske površine čiste sredstvom za dezinfekciju, a ne korišćenim sunđerima.

Izvor: N1

Svima je poznat taj osećaj: oči prvo počinju da svrbe i peku, a zatim stižu suze. Zašto luk, ta naizgled jednostavna namirnica, ključna u većini vaših kulinarskih kreacija, uzrokuje takvu nelagodu?

Kod životinja i biljaka život se podjednako svodi na opstanak i reprodukciju. Pritom ni luk nije izuzetak. Kako bi se sprečili pohlepni grabljivci da pojedu glavicu, luk ispušta oštre hemikalije koje izazivaju iritaciju oka, piše Medical News Today.

U prvoj godini životnog ciklusa luk proizvodi sočnu glavicu koja služi kao rezervoar energije. Iduće godine biljka proizvodi cvet i seme, što joj omogućuje reprodukciju. Iza obrambenog mehanizma te biljke krije se sofisticirana hemija, a naučnici su tek nedavno otkrili kako deluje enzim odgovoran za taj proces.

Hemikalija koja tera suze na oči naziva se sin-propantiol-S-oksid, poznata i kao lakrimatorni faktor (LF). Ljudske suzne žlezde tehnički se nazivaju lakrimalnim žlezdama, a LF je faktor koji uzrokuje suzenje.

Do danas su pronađene samo tri molekula sa sličnim svojstvima i sve ih proizvode biljke. Marcin Golzak, profesor farmakologije na univerzitetu u Klivlendu i njegove kolege nedavno su otkrili strukturu enzima koji u luku proizvodi lakrimatorni faktor, a naziva se LF sintazom.

Kada počnemo da režemo luk, ćelije u glavici se razdvajaju i ispuštaju enzim nazvan alinaza, a on proizvodi hemikalije koje se pretvaraju u molekule ukusa. To luku daje karakterističan ukus.

LF sintaza pretvara u lakrimatorni faktor neke od hemikalija u tom procesu. Kada LF dođe u dodir s rožnjačom, tamo locirani živci signaliziraju mozgu da je stigao iritans. Mozak odgovara šaljući signal suznim žlezdama da je vreme za plakanje. Suze i treptaji služe za ispiranje nadraživača.

Razumevanja strukture i funkcionisanja enzima kompleksna je nauka. Iako je sintaza lakrimatornog faktora poznata već 15 godina, dosad niko nije uspeo da pokaže kako zapravo deluje.

Golzak i njegove kolege uspele su enzime da pretvore u mikroskopske kristale i zatim ih vizualizuju rendgenom. To im je omogućilo da ustanove trodimenzionalnu strukturu enzima i identifikuju male džepove u kojima se odvija hemijsko pretvaranje lakrimatornog faktora.

Zahvaljujući Golzaku i kolegama znamo više o biohemijskim potencijalima jedne od najzdravijih namirnica, a možda će i vama pri idućem seckanju luka biti lakše zbog spoznaje o čudesnom biohemijskom procesu koji se odvija doslovno pred vašim očima.

Izvor: N1

Kada poželite da se odmorite od mesa, ishranu obogatite proteinima iz biljnih izvora. Jedan od najboljih izvora tih nutrijenata je sočivo.

U sto grama ove mahunarke nalazi se oko 9 grama belančevina koje jačaju mišićnu masu i osiguravaju pravilan rad organizma. Sočivo je uz to bogato vlaknima koja poboljšavaju probavu i snižavaju nivo lošeg kolesterola. Pred toga bogato je B vitaminom i ugljenim hidratima koji telo snabdevaju preko potrebnom energijom i dugotrajno ga zasićuju.

Na tržištu se može pronaći nekoliko vrsta koje su namenjene različitim vrstama jela.

Zeleno sočivo ima blago biberast ukus. Nakon termičke obrade ostaje al dente, pa se zato smatra idealnim izborom za različite salate. Poželjno je da se namoči u vodi pre kuvanja, a onda termički obrađuje oko 45 minuta.

Žuto sočivo zahteva kratku termičku obradu, odnosno oko 20 minuta. Dobro se slaže s orijentalnim začinima poput karija, kurkume i kajenskog bibera. Od njega se prave lepa variva, umaci i namazi.

Crveno sočivo ima blag i lagano slatkast ukus, a kuva se brzo - za 15 do 20 minuta. S obzirom na to da ga je tokom termičke obrade lako raskuvati, koristi za zgrušnjavanje supa i različitih variva. Od njega je lako napraviti pire ili sos.

Braon sočivo je vrlo fleksibilna namirnica. Odlično se kombinuje s lukom, maslinovim uljem i paradajzom zbog čega se može koristiti za pripremu svega - od namaza i umaka do salata i variva. Kuva se u proseku oko 45 minuta.

Crno sočivo odgovara uz beli luk i gorko povrće. Zahteva dugotrajniju termičku obradu, odnosno kuvanje od minimum 30 do 40 minuta.

Izvor: B92

S obzirom na to da naučna istraživanja u vezi sa ishranom iz dana u dan dovode do različitih zaključaka, teško je razlučiti koje namirnice su najzdravije, a napraviti grešku vrlo lako. Britanski nutricionista Rijana Lambert nabraja pet najčešćih zabluda u vezi sa zdravom ishranom.

1. Konzumiranje prekomerne količine jaja je loše za vas

Iako jaja sadrže holesterol, za koji se veruje da dovodi do nastanka srčanih bolesti, dr Lambert objašnjava da ova namirnica zapravo dovodi do povišenja nivoa ‘dobrog’ holesterola (HDL) u krvi.

Nutricionistkinja dodaje da su jaja bogata proteinima, zdravim mastima, brojnim vitaminima i mineralima, kao i jedinstvenim antioksidansima, zbog čega bi redovno trebalo da budu zastupljena u ishrani.

2. Sva biljna ulja su zdrava

“To ne bi moglo da bude dalje od istine”, kaže dr Lambert.

Ranija istraživanja su pokazala da polinezasićena ulja smanjuju rizik od nastanka srčanih bolesti, i to je glavni razlog zbog kojeg ljudi misle da sva biljna ulja imaju blagotvorno dejstvo na organizam.

“Važno je shvatiti da postoje različiti tipovi polinezasičćenih masnoća, pretežno omega-3 i omega-6 masne kiseline. Prve dobijamo iz ribe i organskog mesa, dok biljna ulja glavni izvor omega-6 masnih kiselina. Vrlo je važno postići ravnotežu između njih”, kaže dr Lambert.

Glavni razlog zašto su industrijski dobijena biljna ulja opasna jeste zato što se prilikom obrade izlažu toksičnim hemikalijama

“Zato bi najbolje bilo da umesto rafinisanog ulja konzumirate različito semenje i hladno ceđena ulja”, savetuje nutricionistkinja.

3. Meso je loše za vas

Većina mesa koje se nudi u supermarketima nimalo ne liči na ono čime su se hranili naši preci. Životinje se danas drže u vrlo skučenom prostoru, konstantno su izložene stresu i kljukaju se antibioticima i hormonima radi bržeg rasta, a prerađevine su prepune kancerogenih aditiva.

Ipak, to ne znači da je svako meso loše za vas, već samo ono koje se proizvodi industrijski.

Dr Lambert navodi da je savršeno u redu jesti crveno meso iz organske proizvodnje, najbolje jednom nedeljno, s obzirom na to da je ova namirnica krcata vitaminima, mineralima, antioksidantima i zdravim proteinima i masnoćama.

4. Sve kalorije su iste

“Mnogi ljudi smatraju da je kalorijski deficit sve što je potrebno ako žele da smršaju, ali to nije istina. Vrste namirnica koje jedete su mnogo važnije od broja kalorija koje konzumirate”, kaže dr Lambert.

Nutricionistkinja objašnjava da metabolizam ne obrađuje na isti način različite vrste namirnica i da naša ishrana ima direktan uticaj na količinu hrane koju jedemo, količinu kalorija koju sagorimo, kao i nivo hormona u krvi.

Proteini tako više smanjuju apetit u poređenju sa mastima i ugljenim hidratima, pa se preporučuju govedina, jaja, mahunarke, voće i krompir, dok bi slatkiše trebalo izbegavati u potpunosti.

5. Konzumiranje masnoća dovodi do povećanja telesne težine

Kada su naučnici sedamdesetih godina prošlog veka doneli zaključak da nas masnoće goje, police supermarketa ubrzo su preplavili proizvodi sa smanjenim procentom masnoća, uključujući i one iz kojih su masnoće u potpunosti uklonjene.

Vremenom ne samo da se pokazalo da je ova tvrdnja neistinita, već je ovim namirnicama dodavano obilje šećera i aditiva kako bi se nadoknadio gori ukus hrane zbog odstranjenih masnoća.

Takođe se pokazalo da smanjeni unos masnoća dovodi do većeg osećanja gladi, s obzirom na to da telo vapi za preko potrebnim nutrijentima.

Koje namirnice bi obavezno trebalo da budu zastupljene u zdravoj dijeti?

Lambertova savetuje da redovno konzumirate riblja ulja (bogata su omega-3 masnim kiselinama), punomasni jogurt (sadrži probiotske kulture koje blagotvorno utiču na crevnu floru), orašaste plodove (snižavaju nivo ‘lošeg’ holesterola i nivo šećera u krvi), puter (bogat je vitaminima A i D) i avokado (sadrži oleinske kiseline i masnoće koje snižavaju krvni pritisak).

Izvor: B92

Blitva spada u niskokalorične namirnice pa se smatra idealnom namirnicom za održavanje telesne težine

Sadrži vitamine B, C i beta karoten i minerale magnezijum, gvožđe, kalcijum, kalijum i biljna ulja.

Ovo su samo neka od njenih korisnih svojstava

Zdravlje očiju

Karakteristični sastojci blitve su i lutein i zeaksantin - "vitamini za oči". Oni sprečavaju makularnu degeneraciju, odnosno žutu pegu, glaukom i slične poremećaje vid. Također, lutein štiti od sunčevog ultraljubičastog zračenja.

Čuva kosti

Sadrži velike količine vitamina K, magnezijuma i kalcijuma, a ti elementi čuvaju i jačaju kosti. Vitamin K1 u crevima se pretvara u vitamin K2 koji potiče proizvodnju osteokalcina, važnog jedinjenja koje preusmerava kalcijum direktno ka kostima.

Smanjuje rizik od dijabetesa

Za dijebetes se uvek preporučuje zeleno lisnato povrće u koje se ubraja i blitva. Ona sadrži flavonoid poznat kao siringična kiselina koja pomaže regulaciju nivoa šećera u krvi. Zato je blitva odlična za sve ljude, a pogotovo one koji već boluju od dijabetesa ili su u stanju predijabetesa.

Pomaže u prevenciji raka

Blitva je bogata antioksidansima i tako sprečava širenje slobodnih radikala i ćelija raka. Takođe, sadrži brojne vitamine i minerale, beta karoten i kvercetin za koje se pouzdano zna da su dobri u prevenciji raka, pogotovo raka debeloga creva.

Zdravlje mozga

Radite celi dan posao koji od vas zahteva psihičku koncetraciju, a jedino što jedete je prerađena hrana? Nije ni čudo da se osećate loše. Pokušajte da češće jedete blitvu, koja je bogata vitaminom K i kalijumom, važnim faktorima u kognitivnom razvoju i čuvanju funkcija mozga.

Zdravlje srca

Blitva je bogata antioksidansima koji ublažavaju upale i ubrzavaju proces oporavka. Takođe, antioksidansi mogu uticati na smanjenje hiperteznije, olakšati pritisak na srce i krvne sudove. Minerali poput magnezijuma, kalijuma i kalcijuma pomažu u otpuštanju natrijuma, pa se tako šire krvni sudovi i olakšava protok krvi.

Pomaže u mršavljenju

Ovo povrće sadrži malo kalorija, a mnogo vlakana, koja su korisna za metabolizam. Vlakna usporavaju razgradnju masti i ugljenih hidrata pa tako imate duži osećaj sitosti.

Izvor: b92

Independent otkriva zašto pomfrit iz Mekdonaldsa ima tako jedinstven ukus.

Kompanija na svom sajtu navodi da je reč o “prirodnoj aromi govedine”, dodatku koji se dobija iz mleka. Dakle, ako ste mislili da je ova vrsta obroka posna, bili ste u velikoj zabludi.

Tokom procesa hidrolize, proteini iz pšenice i mleka se razgrađuju vodom, a rezultat je umami ukus koji pomfritu daje poznatu ‘mesnu' mirisnu notu.

Pomfrit se pravi od celih krompira, koji se ljušte, seku i delimično prže, nakon čega se naglo hlade, pakuju i odvoze u restorane.

“Isečene krompire provlačimo kroz mašinu za blanširanje kako bismo uklonili sve prirodne šećere iz njih”, kaže Mario Dupuis, menadžer kompanije Mekejn iz Kanade koja snabdeva pomfritom poznatu kompaniju.

“Nakon toga dodajemo rastvor dekstroze kako bismo dobili ujednačenu površinu krompira, i dodatke koji sprečavaju da krompir potamni”, dodaje Dupuis.

Tu su i dinatrijum pirofosfat za očuvanje boje, kao i hidrogenizovano sojino ulje i so, koji pojačavaju umami ukus.

Kompanija je obećala da će do 2025. godine preći na kupovinu jaja isključivo od farmera koji ne drže kokoške u kavezima, a u međuvremenu je u svoje restorane uvela razgradivi pribor za jelo.

Izvor: B92

Stručnjaci se već godinama spore koliko je jaja bezbedno konzumirati u toku jedne nedelje.

Neki tvrde da skraćuju život zbog visokog sadržaja holesterola, dok drugi ukazuju na bogatstvo nutrijenata u toj namirnici. Jedno je sigurno: nema razloga da ih zaobilazite.

"Prosečna osoba može bez problema da unosi dva jajeta dnevno", kaže nutricionistkinja Keri Gans.

Štaviše, istraživanja su pokazala da su osobe koje su jele tri jajeta dnevno dok su bile na restriktivnoj dijeti uspele da postignu značajne rezultate u gubljenju kilograma.

Žumance sadrži 90 odsto kalcijuma, gvožđa, fosfora, cinka, tijamina, vitamina B6 i B12, folata i panototenske kiseline iz jajeta. Takođe, tu su i vitamini rastvorljivi u mastima, poput A, D i E. Takođe, za većinu ljudi, jaja ne predstavljaju rizik od rasta holestorola u krvi i srčanih bolesti, jer imaju nizak nivo zasićenih masti.

Još jedna prednost jajeta je u visokom sadržaju proteina i to kompletnih, koji pružaju sve aminokiseline potrebne za opstanak.

Ipak, osobe koje imaju dijabetes, visok holesterol ili srčano oboljenje, trebalo bi da ograniče unos jaja, jer moraju voditi računa da unos holesterola u toku dana ne pređe 200 mg (žumance sadrži 100 mg).

Jaja je najbolje uklapati sa povrćem i voćem i štedljivo koristiti ulje tokm pripreme, kako bi sve koristi od te namirnice nadjačale potencijalne rizike.

Izvor: b92

Mnogi možda ne znaju, ali crne masline su zapravo samo - dozrele ili prezrele zelene masline. One se beru u novembru i decembru, za razliku od zelenih koje se beru barem mesec ili dva ranije.

Što duže maslina zri, njena boja se menja: od zelene do rubin crvene, a zatom na red dolaze tamni tonovi ljubičaste boje, odnosno ono što na kraju zovemo - crne masline.

Zelene masline imaju kompaktnije i sočnije meso, a po ukusu su svežije i nekako slađe. Crvenkaste su ubrane tačno u trenutku zrenja, a crne bi se mogle nazvati prezrelima.

Što su masline tamnije, to im je meso mekše, a ukus intenzivniji i gorči. Crne masline daju ulje zlatnije boje, sa nešto manje gorčine, ali sam plod, kad je već sazreo, ima manje antioksidansa.

Masline, i zelene i crne, sadrže brojne antioksidanse. Neka istraživanja su potvrdila da imaju i svojstva koja sprečavaju razvoj određenih vrsta tumora.

Imaju puno vitamina, naročito vitamina E, a i materija koje čuvaju krvni sistem.

Izvor: B92

Poslednjih nekoliko godina gotovo je nemoguće kupiti paradajz koji ima onaj stari prepoznatljivi miris i ukus. Poslednja istraživanja pokazala su da se to nije desilo samo od sebe, već da je tranzicija iz "sočno i ukusno" u "plastično" trajala nekoliko godina i posledica je masovnog uzgajanja u komercijalne svrhe.

Međunarodni tim stručnjaka proučio je skoro 400 varijeteta paradajza, od savremenih do najstarijih sorti, kako bi utvrdiili šta se dešava sa najpopularnijim svetskim voćem (da, tačno je, paradajz nije povrće već voće).

Utvrdili su da je višedecenijsko uzgajanje što većeg i otpornijeg paradajza dovelo do gubitka 13 elemenata koje utiču na njegov prepoznatljivi ukus. Na gubitak ukusa uticale su specifične genetske promene ove biljke.

Ubili ukus da bi olakšali transport?!

- Uzgoj paradajza se fokusirao na to da plod bude što tvrđi, a samim tim otporan prilikom transporta, ali i da može duže da se čuva. Ukus je otišao u neki drugi plan. Da bi se postiglo da plod bude tvrd, mora da se smanji broj semenih komora, a samim tim paradajz gubi na sočnosti - objašnjava Đorđe Moravčević, docent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji napominje da je najbolji način očuvanja sorte, čuvanje semena koje ne potiče iz "tretiranog" paradjza.

Kako navodi, takav paradajz je retko naći jer nije "komercijalan". Zbog sočnosti se teško transportuje i kraći mu je rok trajanja. On se najčešće može naći u gazdinstvima koji se bave uzgojem organskog povrća, pa tako manjak kvantiteta, nadoknađuju visokom cenom.

Organski ukusniji, ali papreno skup

Inače, ovaj "komercijalni", mahom bezukusni paradajz u marketima i na pijaci košta od 60 do 130 dinara po kilogramu, dok se cena organskog kreće od 200 do 350 po kilogramu.

- Paradajz više ne kupujem u prodavnicama jer je i bez ukusa i bez mirisa. Imam osećaj kao da jedem plastiku. Ovu voćku sada nabavljamo iz domaćinstava, kojih ima u Srbiji, a koja su uspela da skladište seme decenijama i tako sačuvaju onaj stari "seljački" paradajz koji svi volimo i kojeg se sećamo – priča Goran J.

Vlasnici imanja na kojima se mahom gaji organsko voće i povrće, kažu da su njihove porodice naslutile da će stari dobri ukus paradajza biti bukvalno "ubijen". Zato su konstantno skladištili vlastito seme i tako sačuvali sve blagodeti paradajza, pre svega ukus.

- Ukoliko se bavite ovim poslom, bitno je da sačuvate seme, pogotovo sada kada se skoro sve genetski modifikuje. Tako smo mi uspeli da sačuvamo seme paradajza uzgojeno bez veštačkih đubriva i pesticida i koje nije tretirano otrovima – kaže Dejan R. na čijem se imanju, nedaleko od Valjeva uzgaja voće i povrće koje su uspeli da sačuvaju i od trenda "hibridi" od pre nekoliko decenija i najnovijeg GMO tretiranja.

Važno je da znate i da paradajz dodatno gubi na ukusu ako ga čuvate u frižideru.

Gde naći

Prateći savremene trendove prodaje, organski proizvođači organizovali su prodaju svog voća i povrća preko interneta, mahom preko društvenih mreža, a tako naručeno dostavljaju na kućnu adresu. Osim toga, na pijacama i marketima takođe je moguće naći organske proizvode. Oni moraju da imaju posebne oznake koje potvrđuju da su oganski uzgajani.

Posadite ga sami

Ukoliko vam nedostaje pravi ukus paradajza, dovoljno vam je da imate mali komad bašte ili čak veće saksije, kao i seme koje možete da izvadite i osušite iz paradajza čiji vam se ukus najviše dopada. Internet je preplavljen video uputstvima kako da sve to uradite u kućnim uslovima i za svoje potrebe.

Izvor: Blic

Slanina. Dok neki čeznu za njom, ali je izbegavaju u širokom luku kako bi sačuvali dobro zdravlje i liniju, drugi je bez griže savesti jedu gotovo svakodnevno, tvrdeći da je zdrava. Ko je od njih u pravu?

Ako pripadate grupi onih koji jedu slaninu, treba da znate da u ovoj priči mislimo na domaću slaninu, od proverenih proizvođača i bez pojačivača ukusa, a ne na industrijsku. Tek u tim okolnostima možemo govoriti o njenim potencijalnim benefitima.

A sada - nauka. Pogledajte neke od naučnih razloga koji idu u prilog konzumaciji slanine, ali i protiv nje.

"Za"

Uprkos tome što mnogi misle da je štetna za srce, nekoliko istraživanja je potvrdilo da ona sadrži korisne omega-3 masne kiseline koje zapravo štite kardivaskularni sistem. To je jedan od razloga zbog kojih su mnoge studije pokazale da je slanina u umerenim količinama u svakodnevnoj ishrani smanjuje pritisak i nivo šećera u krvi, što pomaže u prevenciji dijabetesa, srčanih bolesti i moždanog ili srčanog udara.

Slanina je bogata i kalijumom, ključnim mineralom za regulaciju krvnog pritiska, a bogat je izvor kvalitetnih proteina koji pomažu u održavanju optimalnog nivoa energije i izgradnji mišićnog tkiva.

Uz to, sadrži mnoštvo važnih vitamina i minerala, od onih iz B grupe do fosfora, magnezijuma i gvožđa, pa čak i selen, koji je važan za dobar rad tiroidne žlezde.

Dobra za imunitet, mišiće i hormone

Slanina je i dobar izvor cinka, koji je potreban za zdrav imuni sistem, rast i obnavljanje mišićnog tkiva, kao i ravnotežu hormona u organizmu. Sadrži i kolin, koji je ključan za očuvanje pamćenja.

Brojna naučna istraživanja su pokazala da svakodnevni unos namirnica koje sadrže kolin vremenom smanjuje rizik za slabljenje pamćenja.

Deblja? Ne deblja!

Iako većina ljudi smatra da slanina deblja, upravo je suprotno: zasićene masti kakve se nalaze u slanini brže pružaju osećaj sitosti nego hrana bogata ugljenim hidratima. Istraživanja su pokazala da su osobe koje su povećale unos masti i smanjile unos ugljenih hidrata u ishrani, dugoročno imale veći gubitak telesne težine.

I za kraj, slanina je prirodni antidepresiv: istraživanja su pokazala da umami, takozvani peti ukus, poznat i kao "ukus za uživanje", poboljšava raspoloženje i osećaj zadovoljstva i smanjuje nivo stresa.

"Protiv"

Poznato je da slanina sadrži mnogo zasićenih masti, za koje nas lekari već godinama uveravaju da predstavljaju rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti. U 30 grama slanine ima čak 30 miligrama holesterola.

Uz to, većina slanina kupljenih u prodavnicama sadrži nitrate, koji se u prerađenom mesu životinja iz neorganskog uzgoja, poput šunke, kobasica ili slanine, koriste za uništavanje bakterija, ali i kao pojačivač ukusa.

Novija istraživanja su pokazala da nitrati podstiču razvoj tumora, naročito karcinoma debelog creva i rektuma. Naime, nitrati u našem telu se pretvaraju u N-nitrozo jedinjenja koja su kancerogena. Istraživanje sprovedeno u Cirihu pokazalo je da postoji veza između konzumacije prerađenog mesa i povećanog rizika od smrti usled srčanih bolesti ili raka. Takođe, studija sprovedena na Univerzitetu Kolumbija pokazala je da se prerađevine u ishrani povezuju i s razvojem hronične plućne bolesti.

Previše natrijuma

Slanini se spočitava i prevelika količina natrijuma, koji se povezuje sa rizikom za razvoj srčanih bolesti i povišenog krvnog pritiska, a samo jedan šnit slanine sadrži čak oko 190 miligrama natrijuma.

Kao da sve to nije dovoljno, naučnici Harvardskog Fakulteta za javno zdravlje analizirali su uzorke sperme 156 ljudi i otkrili da su oni koji su jeli mesne prerađevine, uključujući i slaninu, imali manju koncentraciju sperme i lošiju morfologiju.

Zabrinjavajuća je i činjenica da je konzumacija svinja iz masovnog uzgoja, od kakvih se proizvodi sva slanina u prodavnicama, povezana s rastom nivoa insulinu sličnog hormona rasta (IGF-1) koji dokazano utiče na razvoj kancerogenih ćelija.

Izvor: B92

Nisu sve vrste luka za sva jela. Nije svejedno da li stavljate u jelo žuti ili ljubičasti luk, srebrnjak, slatki luk ili praziluk. Takođe, važno je da znate i kako se koja vrsta luka reže.

Žuti luk (Crni luk)

Ovo je vrsta koju ljudi najčešće koriste u pripremi jela. Kod nas se odomaćio izraz "crni luk" za ovu vrstu. Radi se o vrsti koja ima najjači ukus od svih ostalih i za većinu jela je najbolji izbor. Bogat je dijetetskim vlaknima. Najbolji je kada ga usitnite na sitne kocke.

Ljubičasti luk

Ova vrsta ima najbolji ukus ako se ne kuva i zato je idealna za hamburgere, sendviče. Odličan je u salatama i za roštiljanje. Ljubičasti luk sadrži manje šećera od žutog i prepun je antioksidanasa koji smanjuju rizik od nastanka raka. Seče se na kolutove i svaki kolut se razdvoji prstima.

Srebrnjak

Ova vrsta luka je savršen izbor ako želite da vam jelo ima više teksture. Najhrskaviji je od svih i odličan je za picu, kao i za meksička jela. Najbolji je kada ga sečete na trakice.

Mladi luk

Najbolje da ga jedete sirovog, ali može se koristiti i za kuvanje. U tom slučaju, koristi se ceo zajedno sa zelenim dilom. Popularan je u kineskoj i japanskoj kuhinji. Bogat je vitaminima K i C. Seče se na kolutiće.

Praziluk

Praziluk je najbolji za salate i da ga koristite u svežem stanju. Secite ga na tanke kolutove. Odlično se slaže sa ribom.