Tri obroka dnevno su rutina koju suviše uzimamo zdravo za gotovo, smatraju stručnjaci. Koreni ove prakse sežu još u srednji vek...

U intervjuu za Mother Jones, istoričarka Ebigejl Kerol objasnila je da su Evropljani, kada su dospeli na američko tlo, ustanovili da američki starosedeoci imaju fleksibilan način ishrane, odnosno jedu u zavisnosti od toga koliko je hrane dostupno.

S druge strane, Evropljani su strogo ograničavali svoj unos hrane, smatrajući da se na taj način udaljavaju od necivilizovanog, porivima vođenog životinjskog sveta, istakla je Kerol.

Američki starosedeoci prihvatili su ovaj način razmišljanja kao ispravan, iako je postojao jedan veliki problem – u pitanju je bila zabluda.

Kako su ljudi postajali bogatiji, tako je i njihova ishrana postala bogatija kalorijama, iako su sve manje bili fizički aktivni. A nauka je pokazala da, kada je reč o metabolizmu, nije važno kada jedete, već koliko, piše Independent

Istraživanje koje je 2010. godine objavljeno u Britanskom magazinu ishrane pokazalo je da ne postoje razlike između osoba koje konzumiraju tri obroka dnevno i osoba koje su istu količinu podelile na ukupno šest delova.

Štaviše, povremeni post može vrlo blagotvono da utiče na organizam. Brojna medicinska testiranja pokazala su da se na taj način sprečava nastanak srčanih bolesti i poništavaju oštećenja organizma prouzrokovana starenjem i toksinima u životnom okruženju.

Koliko i kada uzimate obroke nije, dakle, bitno. Bitno je samo da se držite optimalnog broja kalorija.

Jedan od saveta lekara takođe je da jedete samo onda kada ste gladni.

Izvor: B92

Većina nas ne zna kako odgovarajuća porcija treba da izgleda i, prema navodima BBC-ja, kada govorimo o broju kalorija koje unosimo, njihovu količinu umanjujemo za skoro jednu trećinu.

Osim porcije od 80 g voća i povrća koju treba da pojedemo svakog dana, u Velikoj Britaniji ne postoje nikakve zvanične državne preporuke o veličini porcija. Zato vam predstavljam lak vodič za razumevanje veličine porcija koji je zasnovan na jednostavnom mernom instrumentu - vašoj šaci!

1) Ugljeni hidrati

Kada je reč o hrani koja sadrži skrob, kao što je krompir, nekuvani pirinač ili pasta, zdrava porcija treba da bude veličine vaše pesnice. Čapati, pita, nan ili velika kriška hleba treba da budu veličine ispružene šake a količina cerealija treba da bude jednaka savijenoj šaci.

2) Povrće

Za porciju povrća treba da uzmete najmanje dva savijene šake, a više od toga je još bolje. Ako ste gladni u vreme obroka, unos velike porcije povrća je odličan izbor jer ste ne samo obezbedili dovoljno vitamina i minerala, već i vlakana koja će vas duže držati sitim.

3) Meso

Za merenje količine mesa koristite dlan. Imajte na umu da malomasno meso kao što je piletina i ćuretina sadrži manje zasićenih masti i predstavlja dobru opciju ako se trudite da smršate. Što se crvenog mesa tiče, uklonite sav višak masti koji vidite i ograničite unos na jednom nedeljno. Prerađeni mesni proizvodi kao što su šunka, kobasice ili burgeri treba da se jedu samo kad hoćete sebe da počastite jer su bogati zasićenim mastima.

4) Riba

Bela i plava riba iz proverenih izvora treba da bude veličine vaše cele šake i plavu ribu bi trebalo da jedete jednom nedeljno. Bogata omega - 3 kiselinama, plava riba je odlična za zdravlje srca i podržava zdrav razvoj vaše bebe tokom trudnoće i dojenja. Primeri plave ribe su skuša, pastrmka, haringa i sardine.

5) Voće i koštunjavo voće

Zdrava užina između obroka kao što je voće treba da bude veličine vaše pesnice. Ako jedete sušeno voće, važno je znati da porcija treba da bude onolika koliko može da vam stane u šaku. Koštunjavo voće je bogato zdravim uljima, proteinima i vlaknima i odličan je izbor za užinu. S obzirom da je bogato kalorijama, vodite računa o veličini porcije. Treba da bude takva da vam stane u šaku.

6) Sosevi, namazi i ulja

Za masnu hranu bogatu kalorijama kao što je puter, ulje ili majonez, koristite vrh palca (od zgloba do nokta). Dužina i dubina dva palca treba da bude dovoljna za hranu bogatu proteinima kao što je sir.

Izvor: Danas

Semenke omiljene letnje poslastice nemojte bacati, jer su veoma dobra prevencija od mnogih bolesti.

Seme lubenice je bogato vlaknima koje mogu poboljšati probavu i leče crevnu upalu i žuticu. Konzumiranje ovog semena može da pomogne ljudima koji pate od problema sa urinarnim traktom i kamenom u bubregu.

Seme lubenice sadrži veliku količinu citrulina, jedinjenja koje ima antioksidante i može da vam pomogne sa visokim krvnim pritiskom, aterosklerozom i anginom pektoris.

Da biste dobili sve beneficije iz semena, morate ih samleti ili kuvati. Najbolji način da se konzumira seme je pripremiti veličanstveni čaj od semena lubenice.

Priprema:

4 kašike svežeg semena lubenice kuvajte u 2 litra vode 15 minuta.

Pijte čaj 3 dana, a zatim napravite pauzu i odmorite jedan dan. Nastavite da pijete čaj tim redosledom u narednih nekoliko nedelja.

Čaj od semena lubenice je bogat magnezijumom, gvožđem, vitaminom A, vitaminom B, vitaminom C, antioksidansima i kalcijumom.

Takođe je odličan za jačanje pamćenja, poboljšava koncentraciju i funkcije srca.

Izvor: Ženski magazin

Paleo ishrana i Atkinsova dijeta popularne su već godinama, pa mnogi potenciraju značaj proteina u ishrani.

Osoba od 68 kilograma trebalo bi da unese minimum 54 grama proteina dnevno (odnosno 0,6 grama po kilogramu telesne mase), pa ako ne dosežete taj iznos, bilo bi dobro da povedete računa.

Naime, proteini su važni ne samo za izgradnju mišića, nego i za njihovo održavanje, što je od velikog značaja naročito za starije osobe.

Ukoliko primetite neki od simptoma koje navodimo, bilo bi dobro da se konsultujete s nutricionistom i povedete računa o proteinima u vašoj ishrani:

Prečesto se razbolevate

Proteini ojačavaju imuni sistem, regulišu hormone i omogućavaju svakodnevno funkcionisanje našeg tela. Osim toga, održavaju bela krvna zrnca koja se bore protiv bolesti i infekcija. Zato, ako primećujete da vas nijedna prehlada u sezoni ne zaobilazi, možda u vašoj ishrani nema dovoljno proteina.

Otiču vam stopala i članci

Proteini regulišu količinu tečnosti u tkivima, kao i način na koji kontrahuju mišići, koji imaju zadatak da pomeraju tečnost iz donjeg dela nogu i stopala. Edem, privremeno oticanje zbog zadržavanja tečnosti, osim nedostatka proteina, može biti znak mnogih medicinskih problema, pa ako prečesto primećujete ovaj simptom, obavezno posetite lekara.

Umorni ste i letargični

Umor i iscrpljenost mogu biti znak nedostatka proteina u ishrani, a to je neretko i znak manjka gvožđa. Telu su potrebni proteini i gvožđe, kako bi stvaralo hemoglobin, protein bogat ovim mineralom, koji raznosi kiseonik kroz sve delove tela. Zbog nedostatka kiseonika u ćelijama, javlja se zamor.

Koža vam ne izgleda zdravo

Ako u vašoj ishrani nema dovoljno proteina, vaša koža će izgledati bledo i suvo, a eventualne rane na telu neće se tako brzo regenerisati. Proteini su ključni za obnavljanje tkiva, pa možete imati i mnoge druge probleme.

Krti nokti

Krti nokti koji se listaju i brazde i bele linije na njima mogu biti znak nedostatka proteina. Nokti su sačinjeni od proteina keratina, a njegov nedostatak utiče na zdravlje noktiju i kose.

Gubite kilažu

Iako se mnogi raduju gubljenju kilograma, ono može biti posledica gubitka mišićne mase. To može biti opasno naročito za starije osobe, kojima su i kosti krhkije, zbog čega mogu imati problema sa održavanjem ravnoteže i lomovima.

Najbolji način da unesete dovoljno proteina je da unosite dovoljno mesa, ribe, jaja, mahunarki, tofua i sira.

Rasporedite namirnice bogate proteinima kroz sve obroke – recimo, doručkujte jaja, ručajte šniclu, večerajte mladi sir.

Izvor: B92

Hleb i testenine su godinama imale lošu reputaciju zbog toga što su prepuni ugljenih hidrata. Mnogi ljudi koji žele da se hrane zdravije, potpuno ih izbacuju iz ishrane, ali se ove namirnice sada ipak “vraćaju u modu”, s jednom važnom naznakom – napravljene su od integralnih žitarica.

“Proizvod od celog zrna pšenice” kako obično stoji na deklaracijama, ne znači da je proizvod koji kupujete napravljen samo od integralnog brašna. Zapravo, vrlo je verovatno da je reč o proizvodu, koji pored integralnog, sadrži i obično belo brašno, kao i aditive.

Da bi se neko pecivo ili testenina nazivali integralnim u punom smislu te reči, trebalo bi da su napravljeni od brašna napravljenog od netaknutih zrna žitarice, dakle onih koji sadrže endosperm, klicu i mekinje.

Među žitarice, inače, osim pšenice spadaju i raž, amarant, proso, kinoa, pirinač, ovas, ječam i slične biljne kulture.

Endosperm, klica i mekinje su glavne komponente njihovih zrna i cela poenta pravljenja “integralnog” brašna je u tome da se zadrže sva njihova svojstva.

Stručnjaci uglavnom preporučuju unos šest do osam porcija proizvoda od žitarica svakog dana. Naravno, poželjno je da prednost date integralnim, jer za razliku od obrađenih zrna od kojih se dobija belo brašno, celovita zadržavaju mnoštvo vitamina i minerala.

Recimo, integralne žitarice bogate su magnezijumom, koji je važan za funkcionisanje više od 300 enzima u ljudskom organizmu, kao i za zdravlje srca, mozga i kostiju.

Sadržaj magnezijuma u različitim integralnim žitaricama varira, a u količini koja odgovara kalorijskoj vrednosti od 200 kcal, u pšeničnim mekinjama ima 566 mg, pirinčanim 494 mg, ovsenim (kuvanim) 200 mg, tamnom raženom brašnu 153 mg i integralnom brašnu heljde 150 mg.

Iako mnogi ljudi izbegavaju testenine, kako ne bi unosili ugljene hidrate, trebalo bi da se oslobode averzije koja je dugo stvarana oko ovih namirnica.

Iako integralne žitarice imaju jednaku količinu ugljenih hidrata, kao i obrađene, nemaju isti efekat na metabolizam i nivo šećera u krvi. Integralne se polako apsorbuju i postepeno metabolišu, što znači da nakon njihovog unošenja ne dolazi do naglog skoka nivoa šećera u krvi (i kasnije njegovog pada).

To znači da integralne žitarice mogu i treba da budu deo izbalansirane i zdrave ishrane.

Izvor: B92

Dinja sadrži veliku količinu vode, a relativno malo kalorija, tako da je pogodna za dijetalnu ishranu, kao diuretik i za čišćenje organizma...

Jedna porcija dinje od 150 grama sadrži:
53 kalorije, 0,3 g masti, 13 g ugljenih hidrata, 1,4 g vlakana, 30% dnevne količine vitamina A, 78% dnevne količine vitamina C

Kod nekih kalifornijskih sorti izmerene su i 100-postotne dnevne potreba vitamina A i C. Ova slasna voćka obiluje antioksidansima kolinom, zeaksantinom i beta karotenom, koji pružaju zaštitu od niza bolesti – od obične prehlade pa sve do raka. S obzirom na to da 90-95% njenog sastava čini voda, idealno je voće za hidrataciju tokom vrućih letnjih dana.

Semenke, koje su takođe jestive, sadrže proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linolenske kiseline.

Lekovito delovanje dinje

1. Štiti zdravlje očiju

Dinja sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju – beta karoten (iz kojeg se oslobađa vitamin A), vitamin C, lutein i zeaksantin. Zeaksantin je važan karotenoid koji se apsorbira u retinu oka gde deluje antioksidativno i kao UV zaštita. Nekoliko studija je pokazalo da karotenoidi usporavaju destruktivni proces u retini i retinalnom pigmentu koji vodi do makularne degeneracije (bolest središnjeg dela mrežnjače koja se obično javlja kod starijih osoba).

S obzirom na to da su brojne studije ukazale kako ozbiljan nedostatak vitamina A i C može dovesti do glaukoma i makularne degeneracije, pa čak i do slepila, dinja je odličan izbor za sprečavanje ili usporavanje razvoja ovih poremećaja.

Pogledajte i Moćna dinja - slasna i veoma lekovita

2. Smanjuje rizik od astme

Rizici razvijanja astme niži su kod ljudi koji konzumiraju veće količine određenih nutrijenata. Jedan od njih je i beta karoten, pronađen u žutom i narandžastom voću poput dinje, bundeve, šargarepe i zelenog lisnatog povrća poput spanaća i kelja. Vitamin C takođe je važan nutrijent koji štiti od astme, pomaže protiv gubitka kiseonika te smanjuje rizik od alergijskih reakcija, a dinja ga sadrži u velikim količinama.

3. Reguliše krvni pritisak

Dinja sadrži vlakna, kalijum, vitamin C i kolin koji podupiru zdravlje srca. Konzumacija hrane bogate kalijumom pomaže u regulaciji nivoa natrijuma što je važno kod tretmana visokog pritiska. Kalijum pomaže organizmu u oslobađanju viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak. Kalijum je potreban i za regulisanje ravnoteže vode, kiselo-bazne ravnoteže i neuromuskularne funkcije, a takođe igra važnu ulogu u prenosu električnih impulsa do srca. Unos kalijuma povezan je i sa smanjenim rizikom od kapi i gubitka mišićne mase. Ovaj mineral čuva gustoću kostiju te sprečava nastanak bubrežnog kamenaca.

4. Štiti od raka

Dinja je bogat izvor antioksidansa koji igraju zaštitnu ulogu u očuvanju zdravih ćelija tela od oštećenja i upala koje mogu dovesti do raka. Tako su mnoge studije došle do zaključka da dinje mogu biti korisne u prevenciji raka creva, prostate, dojke, endometrija, pluća i raka gušterače. Jedinjenja iz dinje kukurbitacini više puta su pokazali antikancerogeno delovanje tokom istraživanja. Njihovo delovanje je variralo od smanjivanja širenja raka i samouništenja ćelija do potpunog zaustavljanja ćelijskog ciklusa kod ćelija raka.

5. Reguliše probavu

Dinja spada u lako probavljivu hranu i preporučuje se da se jede na prazan želudac i pre nekog drugog obroka. Dobar je izbor i za one sa osetljivim želucem jer sadrži enzime i ne troši energiju organizma na probavljanje hrane. Zbog obilja vlakana i vode sprečava zatvor i pomaže u regulaciji probave, zdravlju probavnog trakta i izbacivanju toksina iz creva.

6. Deluje protivupalno

Kolin je važan nutrijent u dinji koji pomaže boljem snu, učenju i memoriji. Takođe je bitan i za održavanje elastičnosti staničnih membrana, transmisiju živčanih impulsa, iskorišćavanje masti i smanjivanje hroničnih upala. Redovno konzumiranje dinje pomaže u smanjenju oksidativnog stresa i tako smanjuje upalne procese koji mogu dovesti do razvoja artritisa. Upale u telu povezuju se i s nastankom metaboličkog sindroma koji označava grupu metaboličkih poremećaja. Ovi poremećaji se ispoljavaju kao inzulinska rezistencija, nakupljanje masnog tkiva u području trbuha (abdominalna ili centralna pretilost), visok nivo holesterola i povišen krvni pritisak. Istraživanja su pokazala da su žene, koje su konzumirale 350 grama voća na dan, imale znatno niži rizik od razvijanja ovog sindroma. Studija je uključivala dinju, jabuke, grožđe, lubenicu i banane.

7. Štiti kožu i kosu

Redovno konzumiranje dinje odlično je za lepotu kože i kose. To je zbog uticaja vitamina A koji je nužan za proizvodnju sebuma koji vlaži kožu i kosu i esencijalan je za njihov rast.

Vitamin A bitan je za čisti ten, a takođe može pomoći i u zaštiti od UV zraka koje uzrokuju brže starenje kože. Osim vitamina A, tu je i vitamin C važan za izgradnju i održavanje kolagena koji koži i kosi daje strukturu. Zato je dinja odlična pomoć protiv bora i preranog starenja. Osim u ishrani, možete je koristiti i direktno na koži i kosi kao masku ili regenerator.

Lekovitost i konzumacija semenki i čaja dinje

Semenke dinje posebno se preporučuju kod bolesti bubrega, pogotovo kod bubrežnog kamenca.

Prema ajurvedi semenke dinje imaju rashlađujući efekt i idealne su za konzumaciju tokom leta.

U Indiji, mlevene semenke dinje dodaju se u lassi (napitak od jogurta) i thandai (hladno mleko sa začinima), a cele semenke u slatkiše i halve.
Plod, semenke i ulje od semenki, drevno su lekovito sredstvo za lečenje raznih tegoba kao što su kašalj, temperatura, paraziti, želudačne, probavne, bubrežne i urinarne smetnje.

Čaj od cveta dinje koristi se za iskašljavanje.

Napomena

Ako koristite beta blokatore ili imate slabije funkcionalne bubrege konzumirajte dinju u umerenim količinama.
Izvor: alternativa za vas

Saznajte koje meso je najbolje za određenu vrstu jela.

Većini početnika u kuhinji najveći problem stvara odlazak u mesaru i suočavanje s odabirom ispravnog komada mesa za planirano jelo. Kako biste rešili takve muke i nedoumice, i svima olakšali pola posla u pripremi slasnih zalogaja, donosimo vam vodič za kupovinu mesa i njegovu ispravnu primenu u kuhinji.

Govedina

Vrat – deo koji obiluje žilama jer je zapravo mišić idealan je za supe i duže dinstanje. Možete ga koristiti za mleveno meso u pripremi sarme.
Lopatica – ovaj deo mesa je žilav i zahteva duže kuvanje, od njega se najčešće priprema supa.

Goveđa prsa – dele se na srednji, zadnji i gornji deo. Središnji je najbolji za supe, zadnji za dinstanje, a gornji je zbog mekoće idealan za gulaše.

Biftek – najbolji je za dinstanje ili pečenje, a donji deo za pečenje pri čemu se priprema u komadu kao roast beef ili kao odrezak bez kostiju odnosno ramstek.

But – najčešće se koristi za gulaše, a uz fil sa začinima i pančetom može biti jako uskusan pripremljen u rerni. Od buta se prave odresci, najsočniji su od same sredine buta.

Teletina

Teleći vrat –mesnati i pomalo žilav deo najbolji je za gulaše, prsa su najsočnija jednostavno pečena u rerni.

Kare i potrbušina - pečen u komadu kare postaje vrlo sočan deo mesa, potrbušina se stavlja u mleveno meso, i priprema u varivima.

File – vrlo mekani deo koji je nabolje pržiti na jakoj vatri i to vrlo kratko kako bi ostao što sočniji.

But – najkvalitetniji deo mesa idealan je za pečenje, deli se na donji koji je savršen za dinstana jela, dok srednji obično ide u rernu. Sredina telećeg buta najsočnija je pripremljena pečena u jednom komadu, a koristi se i za odreske.

Jagnjetina

Jagnjeći kotlet – deo mesa najbolji za pečenje i prženje, vrlo je sočan baš kao i vrat koji se priprema na isti način.

File – najkvalitetniji deo mesa koji se najčešće peče u komadu ili narezan na odreske.

Prsa – u kombinaciji s butom najčešće se peku u komadu, dok je samo meso buta savršeno kao mleveno.

Svinjetina

Vrat – idealan odabir za pečenje i dinstanje, ukoliko želite puniji ukus mesa i sočniji birajte vrat s kostima. Kotleti i odresci od vrata obično se spremaju na roštilju, ukoliko planirate da ih pečete u rerni najbolje ih je marinirati u mleku oko tri sata kako bi postali sočni. Rebra se odlično slažu s varivima.

Prsa – obično se suše na dimu čime su idealna kao dodatak u varivima, sveže ih možete peći u rerni. Za neutraliziranje mirisa svinjetine koji je pri kosti intenzivan preporučuje se meso natrljati krupnom soli i cimetom.

Lopatica – odličan izbor za dinstanje i gulaše, s obzirom da kuvanje s kostima traje poprilično dugo najbolje je meso odmah odvojiti od kostiju.
Trbuh, potrbušina i rebra – najbolji komadi za roštiljanje su trbuh i rebra, potrbušina, inače deo koji spada u najmanju kategoriju mesa najbolje je iskoristiva sušena.

But – nemasno meso prve klase, obično mesar traži da mu kažete koji deo želite jer deli se na srednji, donji, ružu i slaninu. Srednji deo birajte za odreske, pohovanje ili samo za prženje, donji deo buta idealan je za pečenje. Debeli deo buta, poznatiji kao ruža, odličan je za pripremu finih odrezaka. Mišićni deo koristi se za pripremu odrezaka, i za mesne rolade.

Svinjski file – poznat kao svinjski biftek najskuplji je deo svinjskog mesa, mekan i sočan priprema se kao odrezak, za medaljone i obično pečenje.

Piletina i ćuretina

Pileća krila, batak – krilca se najčešće prže ili stavljaju u supe.

Pileći batak - najbolje marinirati i otkoštiti pa pržiti, dinstati za rižota ili naravno peći u rerni.

Pileća prsa – odlična su za prženje u tiganju, za pohovanje ili za punjenje.

Sve delove ćuretine možete pripremati na isti način.

Izvor: Punkufer

Ovih 10 namirnica je vrlo korisno imati u zamrzivaču, mogu vam uštedeti vreme u pripremi i ulepšati ukus jelu...

 Led

Možda zvuči poprilično banalno, ali iznenadili biste se koliko ljudi ne drži kalupe za led u zamrzivaču. Šta ako vam u goste dođu prijatelji na ručak, a vi poslužite Džin i tonik kao aperitiv bez leda. To bi bio definitivan promašaj. Izbegavajte napitke ohlađene na sobnoj temparaturi.

Grašak

Postoji pregršt razloga zašto bi se grašak trebao naći u vašem zamrzivaču. Prvenstveno, spada u onu grupu povrća koja se momentalno otpusti nakon vađenja iz zamrzivača. Ako vam ikada nedostaje prilikom pripreme ručka malo zeleniša, samo prokuvajte malo graška, prekrijte ga puterm dok je vreo i uživajte u obroku. Takođe, smrznuti grašak je jako koristan kod neplaniranih povreda poput uganutog zgloba ili čvoruga na glavi.

Slanina

Ono što je interesantno kod slanine jeste da posežete često za njom kada se opustite sa društvom uz koju čašicu pića, a to uglavnom nije situacija u kojoj ste u mogućnosti da se šetate do marketa.

Pakovanje slanine u zamrzivaču je kao sigurica za neplanirane "proslave".

Domaći bujon

Najbolja stvar u vezi zaliha bujona jeste da ostanu ogrome količine nakon jedne pripreme. To je odlično do onog trenutka kada vam za zamišljeni specijalitet zatreba mala količina od toga što ste zamrzli, pa se nameće pitanje kako odmrznuti količinu za jednu porciju? Da biste izbegli ovaj problem, predlažemo da ga izlijete u kalup za led i tako zamrzavate praktično količine za manje porcije.

Sledeći put kada vam zatreba, samo istisnete kocku do dve, potopite u šerpu i ručak je gotov u trenu.

Ostaci od obroka

Ukoliko se često nađete u situaciji da kuvate za jednu osobu, onda znate koliko je teško odmeriti porciju. Umesto da se mučite u adaptiranju recepata za manje porcije, slobodno napravite jedan lep ručak za 4 osobe, podelite ga na željene porcije i spakujte u zamrzivač. Prednost toga je što ćete uvek imati spreman obrok za one dane kada naleti gužva i nemate vremena da ga pripremite.

Ljuta papričica

Možda je ne koristite često, ali kada se opredelite da jelo obogatite njome ništa je drugo ne može zameniti. Najbolji način da ih sačuvate jeste da par ljutih papričica stavite u kesicu i spakujete u zamrzivač. Kada vam zatrebaju za vaš sledeći specijalitet, samo ih izvadite, ubacite u jelo pa pravo u rernu. Višak možete uvek iznova vratiti u zamrzivač.

Hleb

Da budemo iskreni, čitava vekna hleba nije osmišljena za malo domaćinstvo. Ukoliko kao i mnogi koristite hleb samo kao tost za doručak ili prilog uz neki ručak, držite ga uvek u frižideru. U tom slučaju nećete morati da brinete da li će pozeleneti pre nego što ste stigli do polovine.
Pogledajte i I ove namirnice možete zamrznuti

Smrznuto voće

Kesice smrznutog voća uvek dobro dođu ukoliko volite da pravite smuti za doručak, a najbolje od svega je i to što ne morate da ubacujete dodatni led u blender da bi bio tako hladan i svež. Ubacite ih u piće da se ohladi i dobije lepu aromu. Kada ovo isprobate, pitaćete se zašto to niste probali ranije!

Puter

Naravno da je puter jedna od stvari koje obavezno morate držati u frižideru, ali ovde se radi o sigurnoj rezervi. Kocka putera neće zauzeti mnogo mesta u vašoj komori, a spasiće vam život u periodu praznika kada vam padne na pamet da spremite neki lep kolač, a nijedna prodavnica ne radi.
Pogledajte i Kako da napravite domaći puter

Sladoled

Može li se zamisliti zamrzivač bez sladoleda?

Izvor: Stvar ukusa

Da li su vam dosadili jaje na oko ili kajgana? Saznajte koja sva ukusna jela sa jajima možete spremiti za doručak.

Jaja su vrlo hranljiva i sadrže puno proteina, pa njihovo konzumiranje povoljno utiče na zdravlje. Predlažemo vam 4 ukusna i originalna jela za doručak kojima je jaje glavni sastojak.

1. Kuvano jaje i dimljeni losos

Skuvajte jaje u manjoj šerpi, ali da bude rovito. Kada je jaje spremno stavite ga preko fileta dimljenog lososa. Losos sa jajetom stavite na hrskav tost i prelijte pavlakom.

2. Pečeno jaje u paradajz sosu

Polukuvanom jajetu malo polomite ljusku i stavite ga u pekač. Dodajte malo maslinovg ulja, liske bosiljka i jednu kašiku parmezana. Jelo pecite na 250 stepeni oko 15 minuta.

3. Poširano jaje sa jogurtom

Ispoširajte jaje. U veću činiju stavite maslinovo ulje i pola šolje jogurta. U činiju dodajte sezonsku salatu i malo bibera, a na vrh stavite poširano jaje.

4. Rižoto sa jajima

Skuvajte jaje da bude rovito. U činiju stavite kuvani pirinač, soja sos i susamovo ulje. Na kraju dodajte 2 kašike skuvanog graška i preko stavite jaje.
Izvor: Stvar ukusa

Važno je voditi zdrav život, ali i u njemu treba imati granica. Neprestano dobijamo informacije šta je dobro, a šta loše za naše telo, na primer koliko vode smemo da unosimo, kako da se pravilno hranimo i vežbamo.

Te informacije često mogu biti zbunjujuće, a mogu vas i zavarati. 

Ovo je lista takozvanih zdravih navika koje treba da odbacite jer vam mogu doneti više štete nego koristi. 

Izbacivanje masnoća iz ishrane 

Istraživanja su pokazala da bezmasna hrana uopšte ne pomaže ako želite da smršate. Istraživači su proučavali 50.000 žena koje su jele nemasnu hranu. Učesnici nisu imali manji rizik od raka ili srčanih obolenja. Nutricionisti preporučuju izbalansiranu dijetu sa zdravim mastima (orašasti plodovi, ribe, avokado) i složenim ugljenim hidratima (zeleni grašak). 

Previše vežbanja 

Nije dobro previše vežbati jer može biti podjednako štetno kao i kada niste uopšte aktivni. Vežbanje može preuzeti kontrolu nad vašim životom. Stalno ste umorni i pokušavate nedostatak energije da nadoknadite supstitucijom (kafa, energetska pića). Takođe, telo vam postane sklono povredama, jer ne dajete mišićima dovoljno vremena da se oporave. 

Izbacivanje dezerta 

Studije su pokazale kako zabrane često dovode do prejedanja. Mali dezerti neće naškoditi nikome i postoje načini na koje se slatkiši mogu jesti bez gojenja. 

Česti međuobroci i grickanja 

Unošenje malih obroka više puta dnevno prilično je zdravo, ali treba da budete pažljivi kako se ne biste preračunali i pojeli mnogo više od planiranog. 

Preskakanje doručka 

Svi su obroci podjednako važni, zato nemojte nijedan da preskočite. Kao što retko ko propušta ručak, tako treba biti i s doručkom. Ujutro treba uneti hranu kako bi se metabolizam pokrenuo pa će telo imati više energije za ostatak dana i postojaće manja mogućnost prejedanja. 

"No pain, no gain!" 

Šejn Meklin, sertifikovani trener kaže – Ako osetite bol, prestanite! – i dodaje ako vas išta boli, završite za taj dan ili smanjite intenzitet pokreta. Osećati se grozno nakon vežbanja nije željeni ishod. Jaka mišićna bol obično znači povredu, a ne dobru vežbu. 

Voćni sokovi umesto voća 

Voće ima šećer u sebi, ali on je prirodan i ide u paketu s vitaminima, vlaknima i antioksidansima. Voćni sok nema vlakna, što je izvor osećaja sitosti. 

Korišćenje isključivo maslinovog ulja 

Maslinovo ulje je dobro, to se uopšte ne dovodi u pitanje. Ima puno antioksidansa i monozasićenih masnoća, koje smanjuju loš holesterol, ali nekada nije dobar izvor za kuvanje. Ima niži nivo sagorevanja (186 stepeni Celzijusa), što znači da se sve dobro raspušta na nižim temperaturama i postoji mogućnost stvaranja loših hemijskih spojeva.

Izvor: studentski.hr

U kori voća i povrća mogu se pronaći hranljive materije koje su odlične za naš organizam.

Tokom pripremanja, često se odlučujemo da ogulimo voće i povrće, pogotovo kada nismo sigurni da li se radi o tretiranoj namirnici pa smatramo da se na kori nalazi najveći deo pesticida i sličnih materija. Međutim, te kore često su izvor hranljivih materija koje su potrebne našem organizmu i koje zapravo na kraju samo bacimo u kantu za smeće.

Umesto guljenja, bolje se odlučite za dobro pranje voća i povrća toplom vodom kako biste organizmu dali sve što mu treba.

1. Jabuke

U kori jabuka nalaze se nerastvoriva vlakna poznata pod imenom pektin, a deo njih se nalazi u kori. Ako pojedete jednu jabuku srednje veličine dnevno unosite 3 grama prehrambenih vlakana, što je 10 posto preporučenog dnevnog unosa. Ova vlakna utiču na snižavanje lošeg, LDL, holesterola, kao i šećera u krvi. Osim toga, pektin će takođe smanjiti žudnju za hranom.

Uz to, u kori jabuke se najviše nalazi antocijanin, bioflavonoid i antikosidans koji utiče na boju ploda, a koji je poznat po tome što štiti sistem od upala i oštećenja. Uz njega, u kori jabuka može se pronaći i flavonoid kvercetin, takođe antioksidans koji pomaže kod problema disajnog sistema, odnosno poboljšava sam rad pluća.

2. Šargarepa

S obzirom na to da je "kora" šargarepe identična njenom mesu, znači da se jednake hranljive materija nalaze u oba dela ovog povrća. Međutim, razlog zašto bi trebalo šargarepu samo da dobro operete, ako znate da nije bila preterano kontaminirana, je to što se na prvim slojevima, kao i tek ispod njega, nalazi najveći izvor hranljivih materija.

Šargarepa je najbogatiji izvor beta-karotena, koji se može pronaći i u drugim narandžastim i tamno zelenim namirnicama, a radi se provitaminu A, a koji je nužan za normalnu funkciju kože i sluznice i smatra se da deluje antikancoregeno, kao i što jača imunitet. Osim beta-karotena, u šargarepamase nalaze dijetalna vlakna, kalcijum, fosfor, gvožđe, kao i natrijum i kalijum.

3. Krompiri

Krumpir je namirnica koja je jedan od bogatih izvora vlakana, a u 100 grama ima tek 58 kalorija, a tu se nalazi čak 2,50 grama vlakna. Osim vlakana, krompir je bogat izvor i vitamina C, pa se u 100 grama može pronaći čak 11,40 mg. Ono što je najvažnije kako bi se sačuvale sve hranljive materije krompira je način na koji ga pripremamo.

Ako ga pripremamo bez njegove kore, gubimo veliki udeo vitamina C, dok se kuvanjem ili pečenjem s korom može sačuvati i do trećine vitamina C. U narodnoj medicini različitih kultura krompir se koristio kao lek, a smatra se da kora kuvanog krompira snižava povišeni krvni pritisak. Unazad nekoliko godina, istražuje se i uticaj kore krompira, za koju se smatra da ima antioksidativna svojstva, na neutralizovanje slobodnih radikala, a time i njihov uticaj na razne zdravstvene tegobe.

4. Krastavci

Ovo prolećno i letnje povrće, osveženje je za svaki obrok. Mnogi izbegavaju da jedu neoguljene krastavce jer često kora ostavi gorkast ukus u ustima. Krastavci se sastoje najviše od vode, odnosno oko 96% krastavca čini voda.

U kori se zapravo nalazi najviše hranljivih materija, pa je tako kora svežeg krastavca bogat izvor vitamina A, a u nešto manjoj se količini može pronaći vitamini B kompleksa. Veliki udeo vitamina A, znači da se u kori krastavca nalazi već spomenuti beta-karoten, antioksidans koji ima mnoge zdravstvene blagodeti.

Osim što će vas ovo povrće osvežiti tokom toplih letnih dana, takođe ne morate niti previše brinuti koliko ćete ga pojesti jer 100 grama krastavca, ima tek 12 kalorija.

5. Patlidžan

Osim što patlidžan treba izabrati prema izgledu kore, koja treba biti sjajna i čvrsta, takođe jetreba ostaviti i pri pripremi ovog povrća. U kori se nalazi antocijanin nasunin, na kojem je sprovedeno niz istraživanja, a koji veže gvožđe za sebe i štiti ćelije od oštećenja.

Zbog toga se smatra da ovaj antocijanin ima antikancerogeno svojstvo. Osim toga, smatra se da je ovaj antocijanin odličan u borbi protiv holesterola. Patlidžan je takođe bogat izvor vitamina iz grupe B, pa se zbog toga preporučuje kao sastavni deo ishrane.  

Izvor: ordinacija.hr

Onima koji planiraju da se zdravo hrane, bilo zbog bolesti ili u želji da smršaju, možda je najveća dilema koji hleb da izaberu, kada i koliko često treba da ga jedu

Onima koji planiraju da se zdravo hrane, bilo zbog bolesti ili u želji da smršaju, možda je najveća dilema koji hleb da izaberu, kada i koliko često treba da ga jedu. Naročito što su sa svih strana bombardovani raznim informacijama o kvalitetu i sastavu određenih vrsta hleba. Kako u jednom parčetu hleba podmiriti sve uslove zdravog unosa žitarica, vlakana, minerala, a bez trunke aditiva i veštačkih boja? 

Najmanje od svih ovih nutrijenata imaju proizvodi od belog brašna. Sa tehnološke strane, mnogo je lakše napraviti pecivo ili pekarski proizvod od belog brašna, jer se sporije kvari, lakše narasta, lakše se mesi. Međutim, ovakav proizvod pun je pre svega soli, što ne odgovara hipertenzičarima, a takvih je više od polovine odraslih u Srbiji. 

Nutritivna vrednost hleba zavisi od stepena prerade, pa, ako je potpuno prerađen, što su tip 400 ili 500, najvrednije materije iz zrna su, praktično, bačene. Tako, u belom brašnu ima najmanje biljnih vlakana, proteina, gvožđa... 

U begu od ove "bele smrti", mnogi alternativu traže u crnom ili integralnom hlebu, ali i oni imaju manjkavosti, čak i kada se prave od integralnog brašna tip 1.000 ili 1.100, što je retkost. Proizvođači raznim načinima boje hleb, da bi se stekao utisak da je reč o integralnom ili crnom brašnu. Nije ni opšta preporuka da se beli hleb zameni integralnim, jer hleb od integralnog brašna, opet, sadrži više fitinske kiseline koja ometa resorpciju minerala i mikroelemenata. 

Zbog toga vrstu hleba treba prilagoditi individualnim potrebama, a ukoliko se izabere pravi, može da se jede uz svaki obrok, a ne samo za doručak, kako mnogi nutricionisti savetuju. Pored toga, i određene bolesti zahtevaju izbor posebne vrste hleba. 

Najbolje je, slažu se nutricionisti, koristiti hleb od opranih, proklijalih žitarica - pšenice, raži ili ovsa, koji ne sadrži aditive, boje i konzervanse, a sadrži mnogo proteina, biljnih vlakana, magnezijuma, gvožđa i vitamina E. Mnogi potrošači nisu upoznati sa mehanizmom delovanja fitinske kiseline koja se nalazi, kako u belom, tako i u pravim crnim i integralnim vrstama hleba. Fitinska kiselina blokira apsorpciju kalcijuma, magnezijuma, gvožđa i cinka, a to su najvažniji minerali koji organizam brane od bolesti, dok njihov manjak izaziva rahitis, osteoporozu, nadutost i hronični zatvor, pa je važno čitati svaki segment na deklaraciji proizvoda. 

izvor: novosti

 

Srpsku kuhinju karakteriše veoma raznovrsna, jaka i začinjena hrana. U njoj preovladava upotreba mesa, testa, povrća i mlečnih proizvoda.

1. Sarma

Definitivno, sarma je najpopularnije i najomiljenije srpsko jelo. Mnogi stranci koji prvi put posete Srbiju prvu hranu koju probaju je upravo sarma. I zavole je za ceo život. Zbog velike popularnosti za sarmu postoji preko 10 recepata, a svaka domaćica ima svoju “malu tajnu” kako da njena sarma bude baš najbolja!

2. Ćevapi

Ćevapi ili kako ih iz milošte zovemo, ćevapčići sa pravom mogu da ponesu titulu kraljeva srpskog roštilja. Svaka proslava, odlazak u restoran, izleti, roštiljanje u prirodi i druženje nezamislivi su bez ovog specijaliteta. Sa malo luka, rolovani ili punjeni, uz čašu dobrog piva, ćevapčići postaju omiljena hrana svakome ko ih samo jednom proba.

3. Karađorđeva šnicla

Karađorđevu šniclu je osmislio poznati srpski kuvar, Milan Stojanović, u želji da impresionira specijalne gošće u svom restoranu. I u tome je i uspeo. Karađorđeva šnicla postala je pravi srpski brend, kome ne mogu da odole svi pravi gurmani.

4. Ajvar

Ajvar, namazan na parče hleba, može biti prava poslastica za doručak ili večeru, ali isto je tako nezaobilazan i kao dodatak roštilju, kupusu i mnogim drugim glavnim jelima. Pravi se od pečene paprike obrađene na poseban način, a ukus domaćeg srpskog ajvara ne može se porediti ni sa čim.

5. Komplet lepinja

Ovaj specijalitet karakterističan je za zapadni deo Srbije, posebno Novu Varoš, Zlatibor i Užice. Ko je jednom imao prilike da proba komplet lepinju ili kako se ranije zvala- lepinja sa sve- mogao je da oseti kako ovo jelo budi sva čula. Neobična kombinacije ukusa ovog jela osvaja svakoga.

6. Vanilice

Prošle godine su proglašene za najbolji sitan kolač na svetu. Nema osobe kod koje vanilice ne bude asocijacije na detinjstvo i bakine metalne kutije sa ovim izuzetnim slatkišem.

7. Prebranac

Jedno od omiljenih srpskih jela je prebranac ili drugačije “gravče na tavče”. Ovo jako jednostavno jelo ima bogat ukus i nezaobilazno je na svim slavskim trpezama u vreme posta. Zbog neobičnog načina pripreme intrigira mnoge strance da ga probaju.

8. Gibanica

Gibanica je jedinstveno jelo karakteristično za Srbiju. Iako se u regionu mogu naći slične pite sa sirom, nijedna nije baš kao gibanica. Svako ko je proba za nju ima samo jedan opis - prste da poližeš!

9. Kajmak

Kajmak zapravo i nije jelo, ali se koristi na najrazličitije moguće načine kao dodatak jelu. Sa krompirom, roštiljem ili palentom, kajmak osvaja srca svakoga ko ga okusi.

10. Slatko

Ovo je već tradicionalno srpsko posluženje, karakteristično za srpsko gostoprimstvo. U mnogim domaćinstvima je nezamislivo da, kada gost dođe u kuću, domaćica nema slatko i vodu da iznese ispred njega. Zbog izeztno prijatnog i okrepljujućeg ukusa nije retkost da neko pojede i po celu ili pola činije ove poslastice, kada je prvi put proba. Slatko se pravi od voća, a domaćice se prosto utrkuju u originalnosti i umešnosti pravljenja ovog posluženja.

Izvor: opanak.rs

Probajte da jedan obrok u danu napravite isključivo od ovih namirnica i rezultati će se na vagi pokazati veoma brzo.

Sledeće namirnice su toliko dijetalne da vaš organizam iskoristi više kalorija kako bi ih svario i obradio, nego što ste uneli prilikom konzumiranja istih. Zato se upravo ove namrinice preporučuju prilikom dijete, a pored "negativnih" kalorija vašem organizmu donose i pregršt hranljivih sastojaka.

Rukola (4 kalorije – 1 šolja) Bogata je vlaknima, vitaminima A, C i K, zatim kalijumom i drugim nutrijentima. Jak je antioksidant.

Špargla (27 kalorija – 1 šolja) Sadrži velike količine aminokiselina koje imaju diuretska svojstva, pa su odlične za čišćenje organizma od alkohola i drugih toksina. Sadrži vitamine A, C, E, K, B6, gvožđe, bakar…

Brokoli (31 kalorija – 1 šolja) Bogat vitaminima i mineralima, ima jaka antioksidativna svojstva.

Kupus (22 kalorije – 1 šolja) Krcat je vitaminima, mineralima, vlaknima i fitonutrijentima. Odličan je za detoksikaciju.

Zelena salata (5 kalorija – 1 šolja) Postoje razne vrste zelene salate, možete je jesti u neograničenim količinama i nećete se ugojiti. Zelena salata sadrži vitamin B, folnu kiselinu, mangan…

Rotkvice (37 kalorija – ½ šolja) Bogate su gvožđem, vlaknima, folnom kiselinom, kao i kalijumom. Jak su antioksidans.

Grejpfrut (39 kalorija pola voćke) Sadrži velike količine vitamina C, A, likopena, folne kiseline, kalijuma, pektina, kao i vlakana.

Paradajz (22 kalorije – paradajz srednje veličine) Sadrži likopen, jedan od najjačih antioksidansa, zatim kalijum, vitamin C i vlakna.

Tikvice (20 kalorija – 1 šolja) Sadrže mnogo vitamina A, kao i vlakna.

Spanać (7 kalorija – 1 šolja) Bogat je gvožđem, folnom kiselinom i K vitaminom. Takođe, sadrži beta-karoten, vitamin C, kao i lutein.

Limun i limeta (20 kalorija – po voćki bez korice) Naravno, bogati su vitaminom C, a ako se pojedu celi (preporučujemo one iz bio uzgoja), sadrže i vlakna.

Kelj (5 kalorija – 1 šolja) Bogat je fitonutrijentima, vitaminom B, folnom kiselinom, manganom.

Beli luk (4 kalorije po čenu) Ima protiv-upalna svojstva, pomaže u borbi protiv prehlada, raznih hroničnih bolesti, regulaciji pritiska, ali i bolesti poput raka.

Komorač (27 kalorija – 1 šolja) Što se tiče vitamina, minerala i ostalih sastojaka, u sebi ima svega po malo, a pomaže u sprečavanju kašlja uzrokovanog prehladom, osvežava dah i smanjuje obim struka.

Celer "američki" (16 kalorija – 1 šolja) Sadrži vitamin A, C, folnu kiselinu, i odličan je antioksidans.

Šargarepa, ali sveža (22 kalorije – ½ šolje) Šargarepe imaju vrlo malo zasićenih masnoća i odličan su izvor vitamina B1, B3, B6, C, A i K, zatim folne kiseline, magnezijuma i kalijuma.

Izvor: Haber.ba

Japanka Marie Kondo, guru za čišćenje iz Tokija, ovaj put savetuje vas kako da sredite svoju kuhinju i lako održavate čistoću svaki dan...

Verovatno vam je nekada kuvanja preko glave. Čak i sam pogled na kuhinju budi u vama negativne emocije. Primećujete i da u poslednje vreme koristite najčešće mikrotalasnu, jer stvarno više nemate snage za sve te kulinarske čarolije. Treba li uopšte pominjati nered koji ostaje nakon što je hrana napokon gotova? Provedete sate ribajući šporet, sudoperu, sudove... 

Ako se pronalazite u prethodnim rečenicama, Marie Kondo je smislila način da vam olakša život, , prenosi portal Lovesensa. Njen popularni KonMari metod, učiniće da vaša kuhinja ponovo zasija. 

Metoda ove svetski poznate Japanke, nalaže da kuhinju oslobodite svih sudova, posuda, tiganja, šerpi i lonaca koji u vama ne bude osećaj zadovoljstva. Nakon što to učinite, vreme je i da promenite određene navike, kako bi vaša kuhinja uvek bila u odličnom stanju.

Sklonite sve sa kuhinjske radne površine

Verovatno se sada pitate šta ćete sa svojim blenderom, posudom za šećer i kafu i ostalim stvarčima koje su tako lepo popunile taj prostor. Međutim, setite se koliko vam smetaju kad god želite da čistite. Morate sve te sitnice da pomerate i ponovo vraćate na mesto. Čak i ovim stvarčima i aparatima koje koristite svaki dan, mesto je u fiokama ili na policama.

Brišite sudoperu, rernu i radnu površinu nakon svake upotrebe

Marie Kondo poručuje da čišćenje kuhinje podrazumeva brisanje vode i prljavštine koja se nakupi nakon kuvanja ili pranja sudova. Kada se ništa ne nalazi na radnoj površini, u rerni ili u sudoperi, nije ih teško svaki dan prebrisati i učiniti da vam kuhinja sija.

Sunđer i deterdžent ispod sudopere

Ovaj trik je vrlo efektan. Nakon korišćenja sunđer iscedite i zajedno sa sredstvom za čišćenje i rukavicama stavite ispod sudopere. Učinićete da vaša kuhinja izgleda dosta urednije.

Kantu za đubre smestite ispod sudopere

Ukoliko kantu postavite ispod sudopere, uvek će vam biti u blizini, ali i neće vam narušavati izgled kuhinje. Takođe, pokušajte da izbacujete smeće češće, tako da vaša kuhinja nikada ne zadobije neprijatne mirise.

Ne čekajte sa pranjem i brisanjem suđa

Ako imate postolje za sudove, rešite ga se. Verovatno vam sudovi stalno stoje tu. Operete ih, ostavite da se suše i nikad ne vratite na mesto. Voda koja se cedi, konstantno pravi nered, ali i pogodna je za razvijanje raznih bakterija. Najbolje bi bilo da nakon jela operete sudove, osušite ih i stavite na police, gde im je i mesto.

Bar 30% frižidera neka vam bude prazno

Sigurno vam se desilo da ne znate gde da smestite ostatke od ručka ili namirnice koje ste kupili jer vam je frižider prepun. Ukoliko uvek ostavite par jednu policu u njemu praznu, nikada vam se ovakva situacija neće ponoviti.

Svakom predmetu u kuhinji podarite posebno mesto (dalje od sudopere i šporeta)

Iako je najlakše smestiti začine, ulja i alatke koje stalno koristite na vidno mesto, to je recept za katastrofu. Držanje ulja blizu izvora toplote može drastično smanjiti njegov rok rok trajanja. Zato smestite sve na mesto dalje od sudopere ili rerne, tako olakšavate samo sebi.

izvor: Stvar ukusa

Maslinovo ulje je ukusan, zdrav i hranjiv proizvod koji treba u ishrani da koristimo na pravilan način.

Oni koji ga redovno koriste u ishrani, misle da o njemu i sve znaju. Međutim, nije tako.

Predstavljamo vam najčešće zablude u vezi sa maslinovim uljem:

1. Maslinovo ulje iz prodavnice je uvek sveže

Iako je dobro uskladišteno, maslinovo ulje iz uvoza koje pronalazimo u prodavnicama često je staro i do tri godine. Za razliku od vina, za maslinovo ulje ne važi pravilo da je što je starije to je i bolje. Zamislite ga kao isceđeni sok iz masline koji je bolje potrošiti dok je svež. Ako želite da budete sigurni u to što jedete, kupujte ulje koje ima naznačenu godinu berbe.

2. Kvalitetno maslinovo ulje čuvajte za salate, a jeftinije koristite za kuvanje

Potpuno pogrešno. Što je ulje kvalitetnije i svežije to bolje podnosi visoku temperaturu. Isto tako, kuvanjem ne gubi na kvalitetu, a hrana će biti daleko ukusnija i time i zdravije pripremljena.

3. Maslinovo ulje treba čuvati samo u staklenoj boci

Ova teza je samo delimično tačna. Čuvanje ulja u staklenoj boci je dobro, ali ona mora da bude od tamnog stakla jer ulje reaguje na svetlo koje mu menja strukturu i time gubi na kvalitetu. Limena ambalaža je takođe dobra.

4. Maslinovo ulje držite na radnoj površini, da vam je uvek nadohvat ruke

Još jedna česta greška. Maslinovo ulje je najbolje čuvati u kuhinjskom ormariću. Razlog je taj što svetlost nikako ne pogoduje ovoj namirnici. Ono menja strukturu ulja i time ono gubi na kvaliteti.

5. Na maslinovom ulju ne sme da se prži hrana

Još jedna pogrešna informacija. Istraživanje je pokazalo kako kvalitetno ulje ne menja strukturu i do 200 stepeni Celzijusa, što znači da na njemu slobodno možete da pržite sveže namirnice. Maslinovo ulje se kod izlaganja visokim temperaturama ponaša daleko bolje od svih ostalih ulja iz domaćinstva, s obzirom na visok sadržaj oleinske kiseline.

6. Maslinovo ulje nema puno kalorija

Pogrešno! Iako je vrlo zdravo i hranjivo, i maslinovo ulje je ulje. Ono sadrži veliku količinu kalorija ali, za razliku od biljnog ulja ili masti, ima nizak nivo holesterola (loših masnoća). Isto tako, ono je snažan antioksidans visoke hranjive vrednosti na kojem će vam telo biti zahvalno.

7. Dobro maslinovo ulje ima blagi ukus

Iako će se ljubitelji ulja s time odmah složiti, trebate znati kako je čisto, kvalitetno i sveže maslinovo ulje zapravo vrlo intenzivno i resko. Krasi ga gorak ukus koji lagano "pali" jezik što možda neće odgovarati svima, posebno ako ste navikli na kupovna rafinirana ulja.

 

Pogledajte zbog čega bi trebalo češće da jedete crveni luk i kako da iskoristite sav njegov potencijal.

Crveni luk je bogat sumpornim jedinjenjima koji su odgovorni za njegov jak miris, ali i za brojne povoljne učinke na zdravlje.

Štiti kardiovaskularno zdravlje

Postoje naučni dokazi da sumprona jedinjenja u luku deluju protiv zakrčenja  vena i neželjeno gomilanje trombocita. Isto tako, povoljno utiču na smanjenje razine lošeg holesterola i triglicerida i poboljšanje ćelijske membrane u crvenim krvnim zrncima. U tom smisliu, luk je odličan u prevenciji srčanog udara, što je rezultat visokog sadržaja flavonida u luku.

Koristi za kosti i vezivno tkivo

Istraživanja na ljudima pokazala su da je luk izvrstan u poboljšanju gustine kostiju i može imati značajan uticaj za žene u menopauzi. Osim toga, ženama koje su prošle menopauzu i svakodnevno ga jedu može smanjiti rizik od preloma kuka. U istom istraživanju pokazalo se da kod žena starije dobi, koje su luk jele retko (jednom mesečno), nije bilo toliko koristi od luka. Visok sadržaj sumpornih jedinjenja povoljno utiče i na vezivno tkivo koje zahteva sumpor za formiranje.

Protivupalno delovanje

Jedinstveni molekuli sumpora u luku inhibiraju aktivnost makrofaga – specifičnih belih krvni ćelija koje igraju važnu ulogu u imunološkom sistemu i kojima je jedna od obrambenih funkcija pokrenuti celi niz upalnih odgovora. Aktivnost makrofaga obično je dobra stvar, ali inhibicija njegove aktivnosti ponekad je presudna kako bi se hronične neželjene upale držale pod kontrlom. Antioksidansi iz luka veliki su protivupalni izvor, jer sprečavaju oksidaciju masnih kiselina u telu. Kada je u telu manje oksidiranih masnih kiselina, proizvodi manje upalnih procesa i drži nivo upale pod kontrolom.

Zaštita od raka

Pokazalo se da luk smanjuje rizik od nekoliko vrsta raka, čak i kada se konzumira u umerenim količinama (rak debelog creva, grla i jajnika). Ipak, nemojte štedeti na količinama luka ako želite da iskoristite sve zdravstvene pogodnosti ovo povrća. Pokušajte da dodate barem jedan celi luk kod pripremanja hrane, a u vašoj porciji neka bude barem polovina luka.

Ostale zdravstvene prednosti

Luk se pokazao odličnim u poboljšanju nivoa šećera u krvi i sprečavanju bakterijskih infekcija. Zajedno sa sumpornim jedinjenjima, atioksidans kvercetin iz porodice flavonoida ima snažno antibakterijsko delovanje.

Zanimljivo, u jednoj se studiji pokazalo da sveži, naseckati, nekuvani luk imao antibakterijsko delovanje na neželjene bakterije, ali ako se seckani luk predugo ostavi na vazduhu (2 sata) ili se termički obradi na pari preko 10 minuta – gubi većinu povoljnih antibakterijskih koristi.

Zbog toga je jako važan način pripreme i čuvanja luka ako iz njega želite da izvučete najbolje.

Izvor: net.hr

Nisu sve kalorične namirnice neprijatelji vaše linija i zdravlja.

Zdrava ishrana počiva na uravnoteženom unosu različitih grupa namirnica. Pritom treba znati da neke vrste kalorične hrane ne smeju da se jedu, nego se najtoplije preporučuju u svakodnevnoj ishrani.

Zaboravite na masnu i prženu hranu, i posegnite za dobrim kalorijama koje dolaze iz namirnica bogatima proteinima.

1. Sir 

Za proizvodnju jedne kriške sira potrebna je čaša mleka, pa ne čudi da je ovaj proizvod pun hranljivih materija poput kalcijuma, fosfora, selena i vitamina B12. U jednoj kriški sira krije se i nešto manje od 7 grama proteina koji su neophodni za izgradnju mišića, pravilan rad mozga i svih drugih organa u telu. Njegova konzumacija se naročito preporučuje osobama koje izbegavaju da jedu meso i ribu.

2. Jaja 

Kokošje jaje je jedina namirnica na svetu koja prilikom kuvanja na gubi nimalo svojih hranljivih materija, a ima ih mnogo. Uz većinu minerala i vitamina, ona je i odličan izvor omega 3 masnih kiselina koje štite srce i kardiovaskularni sistem. Nakon uživanja u ovim proteinskim bombicama, bićete duže siti, pa se jaje smatra i saveznikom u procesu mršavljenja.

3. Riba 

Mediteranska ishrana se smatra jednom od najzdravijih režima ishrane u svetu, a počiva na konzumaciji plave ribe poput jeftine, ali zdrave srdele. Studije su pokazale da ljudi koji nekoliko puta nedeljno jedu ribu bogatu omega 3 masnim kiselinama su generalno zdraviji i srećniji, imaju niži krvni pritisak i manji rizik od dobijanja hroničnih bolesti.

4. Orašasti plodovi 

Bademi, orasi, lešnici i drugo orašasto voće odličan su izvor vitamina E koji osigurava elastičnost i zdravlje kože. U njima se nalaze i značajne količine magnezijuma koje teško apsorbujemo iz hrane, a koji je veoma važan za borbu protiv svakodnevnog stresa, odnosno zdravlje nerava. Ovaj tip proteina osobito se preporučuje osobama koje izbegavaju ishranu životinjskog porekla poput vegana.

5. Maslinovo ulje 

Maslinovo ulje je dar prirode i odličan saveznik zdravlja pojedinaca u celini. Reč je o izvoru dobre masti (nezasićenim masnim kiselinama) koje obiluje i vitamina E i K, kao i moćnim antioksidantima. Redovna upotreba maslinovog ulja (a posebno ekstra devičanskih proizvoda) dokazano štiti od upala, snižava krvni pritisak i štiti od bolesti srca i krvnih sudova.

6. Punomasni jogurt

Prilikom kupovine nemojte zaboraviti na jogurt, a naročito one dobijene iz punomasnog mleka. Jogurt je veoma zdrava namirnica jer obiluje kalcijumom koji štiti zube i kosti, ali sadrži i probiotike koji podstiču rad sistema za varenje i štite ga od bolesti. Čitajte deklaracije na proizvodima i izbegavajte jogurte sa skrivenim veštačkim zaslađivačima.

7. Kokos 

Kokos je voće s najvećim procentom zasićenih masnih kiselina uopšte (čak 90 posto). Uprkos tome, ljudi koji jedu mnogo ovog egzotičnog voća, a u pripremi hrane koriste njegovo ulje, nisu u opasnosti od razvijanja kardiovaskularnih bolesti.

Glavni razlog za to krije se u činjenici što se kokosove masne kiseline drugačije razgrađuju. Štaviše, podstiču rad metabolizma i osiguravaju dužu sitost, pa se preporučuju osobama koje drže dijetu ili pokušavaju da održe željenu kilažu.

Izvor: Zadovoljna

 

Za one koji vole italijansku hranu, nema ništa ukusnije od dodavanja parmezana na vrh dobro pripremljenog jela.

Međutim, u zavisnosti od marke sira koji kupujete, to možda neće biti parmezan što sipate na vašu hranu. Može da bude oblik piljevine...

2012. godine agenti inspekcije za hranu "upali" su u fabriku sira u ruralnoj Pensilvaniji. Fabrika je pripadala "Castle Cheese INC."Zahvaljujući dojavi, inspektori su imali razloga da veruju da je kompanija u svoj navodno 100% parmezan dodavala i druge stvari.

Njihova istraga iznela je dokaze da je ova fabrika zaista dodavala svašta u sir. Njihov vodeći brend parmezana, kako se ispostavilo, bio je ispunjen stvarima kao što je drvena masa. U nekim slučajevima, "sir" je jedva sadržao sir uopšte.

Nažalost, ovo grozno otkriće nije izolovan slučaj.

Evidencija prethodnih istraživanja agencije pokazuju jasan obrazac dobavljača parmezana kako dodaju stvari u produkt. Uobičajeni sastojci uključuju celulozu napravljenu od drvene pulpe i čedara, što je mnogo jeftinije od parmezana.

Celuloza se smatra bezbednim hranljivim dodatkom od strane agencije, ali samo na nivou od 2 do 4%. Međutim, potrošački brendovi parmezana često sadrže nivoe od oko 8%.

izvor: ViralNova

 

Stručnjaci su došli do zanimljive teorije..

Dobra vest za sve ljubitelje pržene hrane dolazi sa Univerziteta u Granadi, čije istraživanje, objavljeno u časopisu Food Chemistry, sugeriše da neka pržena hrana, konkretno povrće, može biti zdravija od kuvane, ali samo ako se prži na maslinovom ulju.

Naučnici sa univerziteta u Granadi došli su do zaključka da je prženje povrća, poput paradajza, tikvica, patlidžana ili krompira, zapravo najzdraviji način njihovog konzumiranja. Tajna je u tome da se moraju pržiti na ekstra devičanskom maslinovom ulju, koje sadrži najmanje 30 fenoličkih sastojaka, a ti sastojci su moćni antioksidanti koji smanjuju rizik od brojnih kancerogenih i drugih bolesti.

Nakon što su naučnici isprobavali četiri različite tehnike kuvanja - duboko prženje, dinstanje, kuvanje u vodi i kuvanje u kombinaciji vode i ulja - došli su do zaključka da je prženo povrće, kao i ono dinstano u ulju, apsorbiralo neke od antioksidanta koje nalazimo u maslinovom ulju. Takve promene međutim nisu zabeležene kod povrća kuvanog u vodi.

Ali, s druge strane, viši nivo antioksidanta u hrani ne znači nužno da je ta hrana bolja za nas u svakom pogledu jer ipak unosimo u organizam mnogo više masnoća i kalorija, stoga kad uživate u njoj, činite to u umerenim količinama.

Izvor: tportal.hr