Mnogima je kroz glavu barem jednom u životu prošla pomisao da bi mogli da se odreknu mesa kako bi doprineli poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja organizma. Ali, šta bi se zaista desilo sa vašim telom kada biste prestali da jedete meso?

Izgubili biste na težini 

Tim Medicinskog fakulteta univerziteta “Džordž Vašington” u Vašingtonu nedavno je pokušao da utvrdi koliko kilogama ljudi izgube kada pređu na vegeterijansku ishranu. Rezultati su pokazali da novopečeni vegeterijanci u proseku izgube 4,5 kilograma, i to bez praćenja unosa kalorija ili povećanja fizičke aktivnosti. Istraživanje je objavljeno u magazinu “Journal of the Academy of Nutrition and Dietetics”. 

Sastav bakterija u vašem digestivnom traktu bi se promenio 

Istraživači Gradskog univerziteta u Njujorku proučavali su 2014. godine razliku između bakterija u digestivnom traktu omnivora, vegeterijanaca i vegana. Najveće razlike bile su primećene između omnivora i vegana, pri čemu su kod vegana u najvećoj meri bile prisutne bakterije koje nas štite od drugih bakterija, piše "Independent". 

Deficijencija nutrijenata 

Dobro izbalansirana vegeterijanska dijeta može obezbediti organizmu sve neophodne nutrijente, ali će biti znatno teže obezbediti mu dovoljne količine gvožđa, vitamina D i vitamina B12, navodi NHS. 

Da biste nadoknadili ove nutrijente, neophodno je da u ishranu uključite namirnice poput sočiva, pasulja, orašastih plodova, voća, tamnozelenog povrća poput blitve i spanaća, kao i integralne žitarice. 

Pojedini proizvodi od soje i žitarice za doručak obogaćeni su vitaminom B12, a vitaminom D bogata su jaja, kao i pojedine vrste mleka. 

Šanse za nastanak raka u vašem organizmu mogle bi znatno da se smanje... 

Svetska zdravstvena organizacija nedavno je industrijski obrađeno meso proglasila kancerogenim, što znači da su se slanina i šunka našle u istoj grupi kao cigarete, gama zračenje i formaldehid. Samo 50 grama suhomesnatih proizvoda dnevno povećava šanse za razvoj stomačnog raka za 18 odsto, zaključili su stručnjaci. Uprkos tome što ovaj procenat deluje drastično značajno, u pitanju je ipak razlika u odnosu između procenata obolelih – umesto 6 na 100, to znači da će biti beležen samo jedan slučaj više. 

... kao i šansa da obolite od neke srčane bolesti 

Naučnici su nedavno ustanovili da je konzumiranje crvenog mesa povezano sa kardiovaskularnim bolestima. Studija Istraživačkog instituta Lerner u SAD pokazala je da karnitin, nutrijent koji se nalazi u hrani, uzrokuje reakcije mikroba u digestivnom traktu koji doprinose razvoju srčanih bolesti.

Izvor: B92

Kad se nedavno proširila vest da su mesne prerađevine povezane s rakom, mnogi su stavili slaninu na listu "za odstrel", ali to baš i nije neophodno.

Mnogi kad pomisle na zimu pomisle na kobasice i slaninu. Možete je jesti samu s hlebom, pečenu s jajima ili koristiti kao nezaobilazan dodatak mnogim jelima. 

Ali obožavanje slanine često prati mnoštvo dezinformacija. Kako bismo vam pomogli da odvojite činjenice od laži, pročitajte pet najvećih mitova o ovom ukusnom mesu: 

1. Slanina je ukusna 

Iskreno rečeno, danas uglavnom jeste. Ali nemojte misliti da je nemoguće okusiti užasnu slaninu. To je kao da kažete da ne postoji loš seks ili loša pica. 

Istorijski gledajući, bilo je mnogo više loše nego dobre slanine. I to zato što je ona nekad služila kao hrana za preživljavanje. 

Iako se danas često prejedamo, do pre nekoliko stotina godina mnogo je veća pretnja bila smrt od gladi, budući da su ljudi živeli od žitarica i mučili su se kako bi se domogli masti i belančevina. 

U mnogim delovima sveta svinjetina je bila najjeftinije meso koje se kod kuće pripremalo u različitim, ne preterano higijenskim uslovima. Dakle, mala je šansa da je slanina bila delikatesna kakvom je smatramo danas. 

2. Slanina je isključivo meso sa stomaka 

Iako bi ovo dimljeno i usoljeno meso trebalo da dolazi s bočnih strana svinjskog želuca, ono često dolazi i s buti. 

Premda bi trebalo da se soli, a posle dimi više od mesec dana, u SAD su 1910. godine počeli da koriste nove tehnike pomoću kojih bi meso bilo gotovo i spremno za tržište (što je rezultiralo bržim povratom novaca) za nekoliko dana. 

Doduše, mi možemo tvrditi da to ni nije prava slanina. 

3. Slanina se jede za doručak 

Ovo pravilo je posebno uvreženo u SAD, gde slanina s jajima predstavlja tipičan doručak. Ali čak je i onde slanina izašla van okvira doručka i danas se koristi pri pripremi hamburgera, deserta, pa čak i votke. 

Kod nas nema pravila u koje doba dana je zastupljenija na stolu i nikad nije ni bila deo klasičnog doručka kao u Americi, gde je to postala šezdesetih godina, kad su je prvi put počele konzumirati - u većoj meri - bogate nego siromašne porodice, dok je danas jednako zastupljena među svim društvenim slojevima. 

4. Slanina koja nije suva ne sadrži nitrat 

Otkad se suše i dime mesni proizvodi, raspravlja se o štetnosti nitrata koji se pritom koristi. Ovakva prerada mesa je najčešće uključivala korišćenje soli i dima, ali s vremenom je uveden kalijum-nitrat. 

Kad dođe u kontakt s bakterijama, nitrat se razdvaja na nitrite koji dodaju određeni ukus i ružičastu boju mesu, ali isto tako ubijaju patogene koji prouzrokuju botulizam. 

Nezgodno je to što konzumacijom nitrata povećavate rizik od razvoja srčanih bolesti, pa je to razlog zašto se mnogi godinama klone dimljenog mesa, a neki proizvođači su čak počeli da nude i meso bez nitrata i nitrita. 

Jedini problem je to što ovi proizvodi obično sadrže puder od celera, koji prirodno sadrži nitrate, pa na kraju nemate ništa zdraviju slaninu od one jeftinije. 

5. Konzumiranje slanine je jednako štetno kao pušenje 

Nitriti su zaista razlog za brigu, jer se u telu mogu pretvoriti u spoj povezan s rakom creva, što je ujedno i razlog zašto je Svetska zdravstvena organizacija mesne prerađevine stavila na popis kancerogenih namirnica. 

No, Svetska zdravstvena organizacija je pušenje, azbest i prerađeno meso stavila u istu kategoriju jer je sve povezano s rakom, iako ne nose isti nivo rizika. 

Naime, pušenje povećava relativan rizik od raka pluća za 2.500 odsto, dok konzumacuija dva komadića slanine dnevno povećava rizik od pojave raka debelog creva za 18 odsto.

Izvor: b92

Ren je začinska biljka koja se retko nalazi na našoj trpezi, ali postoji mnogo razloga da ga uvedete u svoju ishranu, makar kroz salate. Šta je to što ga čini tako moćnim i neophodnim?

Ren je višegodišnja zeljasta biljka koja se gaji se u mnogim zemljama širom sveta. Upotrebljava se samo svež koren koji se najčešće koristi kao začin. Koren ove biljke je ljutog ukusa, nema miris, ali kao se renda, razvija se poseban ljut miris koji može iazvati jako suzenje očiju.

 Izuzeno je bogat vitaminom C, koji nam je u sezoni prehlada i virusa itekako potreban. U 100 grama svežeg korena nalazi se preko 100 miligrama ovog vitamina, ali to nije sve. Ren sadrži i glikozid, glutamin, glukozu, kalijum, kiseli sulfat, eterična ulja i sinigrin koji mu daje specifičan ljut miris i ukus. 

 Ova biljka preporučuje se za čišćenje krvi i izbacivanje kamena, a u narodu se koristi kao lek protiv bolesti pluća, reume, gihta, kijavice i izbacivanje sekreta iz disajnih puteva. Njegova značajna funkcija je i to što stimuliše organe za varenje.

PROTIV UPALE SINUSA 

Na zagrejanu ringlu, stavite šerpa sa narendanim renom i malo vode. Kad počne da isparava, šerpu sklonite sa šporeta, sagnite se nad nju, glavu pokrijte peškirom i udišite isparenje do desetak minuta. Najbolje je da to uradite pred spavanje.

KOD OBOLJENJA KRVNIH SUDOVA 

Drvenom kašikom izmešajte pet supenih kašika rena, sok od tri limuna i dve čaše meda. Uzimajte po kašičicu tri puta dnevno, sat pre jela, tokom dva meseca. Mešavinu čuvajte poklopljenu na hladnom mestu.

ZA JAČANJE PLUĆA

Deset grama narendanog rena prelijte sa dva decilitra ključale vode i ostavite poklopljeno nekoliko minuta. Procedite i pijte mlako. Dnevna doza je 2-3 manje šolje.

PROTIV ASTME

Na tihoj varti prokuvajte četiri supene kašike rendanog rena pomešajte sa šoljom jabukovog sirćeta. Kada se ren omekša, procedite i dodajte med. Proceđenu tečnost još malo kuvajte na laganoj vatri sa medom, dok se masa ne zgusne. Pomešajte kuvani deo i ren i ostaviti da se ohladi. Smesu držite u frižideru i uzimajte po jednu kašiku ujutru i uveče.

Izvor: Žena Blic

Integralne žitarice prepune su vlakana za koja je dokazano da sprečavaju razne bolesti – od srčanih, dok raka debelog creva.

Osim toga, kad je reč o hrani “za utehu” ugljeni hidrati su neprevaziđeni i to s razlogom. Skrobasta hrana vam odagna glad, da energiju i preko potrebnu dozu serotonina. Međutim, poslednjih godina s popularizacijom najpre Atkinsove, a zatim paleo dijete, pali su u nemilost svih koji prate nova naučna otkrića. 

Da li treba da se oprostimo od hleba i testenina? “Ne”, smatra nutricionista Libi Limon. 

“Neki ljudi mogu da jedu žitarice bez ikakvih problema. Sve zavisi od vaše individualne sposobnosti da ih varite”, kaže ona.

Žitarice možda imaju lošu reputaciju, ali su zapravo vrlo korisne. Bogate su vitaminima B grupe, gvožđem i kalijumom. Ipak, nisu sve žitarice iste. Moderne sorte obično su genetski modifikovane, a hleb koji kupujete najverovatnije pun aditiva i šećera. 

Međutim, drevne žitarice poput spelte, orijentalne pšenice, tefa i amaranta su provereno korisne, a i lakše se vare od pomenutih sorti. Heljda, kinoa i proso zapravo su semenke bogate proteinima i vlaknima. 

Ali da li nas ugljeni hidrati goje? Zapravo, integralne žitarice mogu da vam pomognu da održavate težinu tako što regulišu nivo šećera u krvi i čine vas duže sitim. Naravno, kao i u svemu ostalom, umerenost je ključ. 

“Ugljeni hidrati ne treba da čine više od 60 odsto vašeg dnevnog unosa”, kaže Limon. “Povrće i voće su takođe ugljeni hidrati, pa zato treba biti umeren. Za prosečnu osobu koja nema intenzivne treninge, preporučujem jednu do dve porcije integralnih žitarica dnevno”, kaže Limon. Inače, jedna porcija u slučaju skuvanih zrna odgovara veličini stisnute pesnice (isto važi i za nekuvanu testeninu), a u slučaju peciva, jednoj kriški hleba, odnosno polovini kifle ili zemičke.

Izvor: b92

Dugi niz decenija među stručnjacima širom sveta na snazi je razmimoilaženje u mišljenjima kad su u pitanju napici koji sadrže kofein, gde se prvenstveno misli na kafu i čaj.

Da li su zaista štetni ili pak dobri po zdravlje?

Tokom godina sproveden je zaista veliki broj istraživanja na temu kafe i čaja i njihovog uticaja na ljudsko zdravlje da uopšte ne čudi što su rezultati pojedinih dijametralno suprotni. Jer uvek postoje oni koji tvrde da je zdravije piti čaj nego kafu i obrnuto.

Kad je o tome reč dokazano je da i kafa i čaj na gotovo jednak način smanjuju rizik od depresije, sračanih obolenja, moždanog udara i obolenja jetre. Ipak postoje suptilne razlike koje oba napitka čine dobrim izborom za svakodnevnu rutinu na svoj način.

Studija koja je objavljena na Harvardu je pokazala da žene koje tokom dana popiju najviše dve šolje kafe smanjuju rizik od depresije za 15 odsto, a posebna beneficija za žene jeste i smanjenje rizika od endometrijskog karcinoma.

Evo kako to izgleda kad se uporedi.

Dobrobiti čaja

Zeleni čaj usporava razvoj karcinoma dojke.

Ljudi koji redovno piju čaj manje obolevaju od hepatoćelijskog raka, ciroze i ostalih hroničnih obolenja jetre.

Mača čaj pomače jačanju imunog sisitema i umiruje kožu.

Konzumacijom tri šolje čaja dnevno snižavate rizik od depresije za 37 odsto.

Jedna studija je pokazala da žene koje ispijaju 2.5 šoljice čaja dnevno su pod manjim rizikom od dobijanja raka rektuma za neverovatnih 60 odsto.

Veruje se da čaj štiti i od dijabetesa tipa 2.

Dobrobiti kafe

Ljudi koji piju između tri i pet šoljica kafe dnevno su pod manjim rizikom od kardiovaskularnih obolenja.

Ispijanje kafe snižava rizik od raka endometrijuma za 7-8%.

Dve šoljice kafe dnevno snižavaju rizik od raka jetre za 40%.

Žene koje piju dve šolje kafe dnevno za 15% ređe padaju u depresiju od žena koje piju manju količinu kafe.

Dve-tri šoljice kafe dnevno snižavaju rizik od dijabetesa tipa 2.

Izvor: lifepress magazin

Ovaj dar prirode ima izuzetne lekovite moći, ali mnoge tvrdnje o medu nisu istinite.

Mnogo je zdravstvenih problema koji se mogu rešiti pomoću meda. Ovaj eliksir zdravlja možemo mešati s limunom, đumbirom, cimetom, čuvarkućom, praviti od njega ukusne poslastice i lekovite napitke.

Ipak, možda i ne znamo baš sve o medu. Ovo su najčešće zablude.

1. Med nije slađi od šećera

Med jeste slađi, ali ga zato stavite u manjoj količini. 

2. Najbolje je med uzimati u vreloj vodi

Ako med prelijete vrelom vodom, ne samo da će se promeniti njegov ukus, već može da uništi prirodne arome u medu.

3. Med ne treba uzimati metalnom kašikom

U medu su organske kiseline, pa tako može doći do reakcije pri kontaktu s metalom. Međutim, za to je potrebno vreme, i to mnogo više vremena nego nekoliko sekundi koliko je potrebno da uzmete med kašikom iz tegle. Ukoliko se dvoumite, koristite drvenu kašiku.

4. Med se ne može pokvariti čak i ako ga čuvate u tegli bez poklopca

Med upija vlažnost iz vazduha kada se čuva u posudi bez poklopca, pa može doći do fermentacije. Zato ne zaboravite da dobro zatvroite poklopaca na tegli u kojoj se nalazi med.

5. Med postoji u tečnoj i formi kreme i u prahu

Med se može naći u čvršćoj formi poput kreme i tečnom obliku, ali ne postoji med u prahu-

6. Kristalizacija utiče na kvalitet meda

Kristalizovanom medu nije promenjen kvalitet niti hranljive vrednosti.

7. Med nije zdraviji od rafinisanog šećera

Ova prirodna namirnica je zdravija od većine zaslađivača i rafinisanog šećera.

8. Med sadrži holesterol

U medu uopšte nema holesterola.

9. Med sadrži masnoće

Ni holesterol ni masnoće se ne nalaze u medu.

10. Med ne pomaže u mršavljenju 

Prema nekim naučnim studijama, med tokom noći delue kao gorivo koje sagoreva masnoće dok spavamo.

Izvor: Stvar Ukusa

Sa dolaskom jeseni menja se i naša isharana,koja je bogatija ali i zahtevnija za pripremu.

U ovo godišnje doba na raspolaganju nam je više kvane hrane, više kalorija, masti i proteina, koje je neophodno balansirati s povrćem. Novembar nam donosi povrće koje je veoma zdravo za naš organizam, a ovo je preporuka šta bi trebalo da konzumirate ovog meseca.

1. Prokelj - Ovo je sjajno vreme za prokelj jer hladnoća ublažava njihovu gorčinu. Slično povrće, poput kupusa i kelja, u ovo vreme takođe je najukusnije. Spremajte ga kao što biste spremali spanać, a za dodatnu notu ukusa, dodajte ulje od susama. Birajte prokelj  čija je boja intenzivna, jer one imaju najviše ukusa.

2. Šargarepa - Novembar je njihovo najbolje vreme, što važi i za  celer. Njihov skrob postaje sladak nakon prvog mraza. Šargarepa ide sjajno s ljutom alevom paprikom, celer s medom i orasima, kao i smajčinom dušicom i kimom

3. Brusnice - Bogate antioksidantima i vitaminima C, brusnice su iznenađujuće svestrane. Iskoristite ih za sos s ćuretinom ili jagnjetinom, ili ih stavite u kolače i biskvite. Prilikom kupovine, obratite pažnju na brusnice koje imaju zategnutu, sjajnu koru i odskaču kad ih ispustite, jer takve su najsvežije.

4. Praziluk - Ukus praziluka izvlači se do maksimuma nakon prvog mraza. Kad ih kupujete, tražite biljke čiji je gornji deo svetlo zelene boje i s većim belim delom.

5. Crni luk - Ukus jesenjeg i zimskog luka neuporediv je s lukom iz ostalih godišnjih doba. Tražite luk koji ima tamnu, deblju koru i kupujte one koji nemaju mrlje spolja. Ispržite ih s mesom ili lagano dinstajte kako biste dodajli ukus svakom jelu.

Izvor: Kurir

Nemojte da izbegavate svinjsku mast jer je veoma zdrava.

Zbog količine zasićenih masti i holesterola svinjska mast dugo se smatrala opasnom po zdravlje, ali dokazano i potvrđeno od strane brojnih stručnjaka kako je margarin, koji je godinama bio zamena masti, opasniji i štetniji po ljudsko zdravlje. Margarin naime sadrži materije sintetičkog porekla, transmasne kiseline koje su daleko štetnije od masti jer podižu nivo lošeg LDL holesterola, a snižavaju nivo dobrog HDL holesterola.

1. Svinjska mast je po svom sastavu 40 posto zasićena masnoća, a kokosovo ulje, na primer, je 85 posto zasićena mast. Većinu mononezasićenih masti u svinjskoj masti čini oleinska kiselina, vrlo zdrava masna kiselina koja pomaže radu srca i koja je povezana s manjim nivoom lošeg holesterola. U svinjskoj masti ima dvostruko više oleinske kiseline nego u maslacu.

2. Svinjska mast ima vrlo visoku tačku vrenja, tačnije svoju strukturu ne menja i prilikom zagrevanja iznad 250 stepeni. Zbog toga namirnice pržene u svinjskoj masti apsorbuju manje štetnih radikala, koji se u slučaju drugih topljivih namirnica, poput maslaca, prženjem povećavaju. Naravno, pržena hrana se ne preporučuje za konzumirajne u velikim količinama, ali kada to i radite najbolja opcija za podlogu prženja je mast koja će hrani dati i onaj poseban ukus kakav pamtimo iz tanjira naših baka.

3. Masnoće iz masti imaju svoje prednosti i dokazano je kako su telu potrebne za obavljanje svakodnevnih funkcija, naravno u znatno smanjenoj količini nego što su je koristili naši preci. Mast sadrži kalorije, ali istraživanja su potvrdila kako je reč o namirnici koja stvara duži osećaj sitosti. Prednost je i što se masnoće iz masti pretvaraju u energiju i pomažu apsorpciju vitamina. Svinjska mast dokazano sadrži holesterol koji se u telu, pod uticajem UV zraka, pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.

Izvor: zadovoljna.dnevnik.hr

Ova kombinacija ima brojne blagodeti - od čišćenja organizma do pomoći u mršavljenju.

Ako dan započnete mlakom vodom s dodatkom limunovog soka, učinićete uslugu svom zdravlju.

Limun je prava riznica lekovitih sastojaka, uključujući vitamine C, b, kalcijum, gvožđe, magnezijum, kalijum i vlakna.

Preporučuje se uzimanje mešavine limunovog soka (količinu odredite prema ukusu) i mlake vode svakog jutra, bar 15-30 minuta pre doručka.

Evo nekoliko dobrih razloga da ovaj ukusni napitak postane vaša navika.

1. Jača imuni sistem

Koliko je vaš organizam otporan na infekcije zavisi i od toga koliko unosite vitamina C. S obzirom da je limun odličan izvor ovog vitamina, kombinacija vode i ovog osvežavajućeg soka je pravi saveznik u jačanju imuniteta.

2. Bogat izvor kalijuma

Limun  sadrži dosta kalijuma, pa je ovaj napitak odličan za zdravlje srca, mozga i nervnog sistema.

3. Pomaže varenje

Ne samo da olakšava varenje tako što pomaže izbacivanje toksina iz organizma, limun pomaže i kod problema poput nadimanja i gorušice.

Pogledajte i  4 saveta za pravilno varenje

4. Čisti organizam

Ovaj napitak podstiče lučenje enzima, stimuliše rad jetre i pomaže izbacivanje toksina iz organizma.

5. Osvežava dah

Probleme poput upale desni i zubobolje možete uspešno rešiti kombinacijom mlake vode i limunovog soka. Ali ne zaboravite da nakon ovog napitka operete zube jer limun može loše da utiče na zubnu gleđ.

6. Za zdravu i blistavu kožu

Ne samo da ublažava nepravilnosti na koži lica, voda s limunom može umanjiti bore.

7. Pomaže u mršavljenju

Limun  sadrži pektin, vlakna koja će vam pomoći da izbegnete napade gladi.

8. Smanjuje upale

Redovnim konzumiranjem vode s limunom možete smanjiti kiselost organizma. Tako ćete biti otporniji na infekcije i smanjiti uričnu kiselinu iz zglobova, koja je jedan od najvećih uzročnika upala.

9. Povećava energiju

Limunov sok će vam pružiti energiju, ali i pomoći protiv depresije i anksioznosti. Čak i miris limuna ima umirujući efekat na vaše nerve.

10. Pomaže vam da smanjite unos kofeina

Umesto prve jutarnje kafe, popijte mlaku vodu s limunom. Bićete osveženi kao da ste popili omiljen crni napitak.

11. Pomaže organizmu da se izbori s virusnim infekcijama

Topla voda s limunom je najefikasniji način da smanjite bolove u grlu nastale virusnom infekcijom. Pored toga, limun će ojačati imuni sistem pa ćete se lakše izboriti s infekcijama.

Izvor: lifehack.org

Saznajte rezultate zanimljivog istraživanja.

Pica je mnogima jedan od omiljenih brzinskih obroka u kom svako uživa na svoj način. Neki je jedu samo rukama, drugi koriste viljušku i nož, a treći pak imaju naviku da pre jela svoje parče ili celu picu pokriju salvetom i tako upiju višak masnoće koji se nakuplja na površini.

Upravo ova navika upijanja masnoće se pokazala kao izvrstan način da tpkom obroka u organizam unesete značajno manji broj kalorija. Naime, sprovedeno je istraživanje koje uključuje sočnu i ukusnu picu srednje veličine, obogaćenu dodatnim sirom i kobasicama.

Ispitanici su na ovom ukusnom obroku upotrebili svoju tehniku upijanja masnoće papirnim ubrusom, a rezultat toga je ispao i više nego pozitivni i koristan.

Naime, na ovaj način ispitanici su u organizam uneli čak 40 kalorija i 4,5 grama masnoće manje po kriški pice. To znači da, ako godišnje pojedete 87 kriški pice, što je jednako količini od oko 10 celih, upijanjem masnoće salvetom u organizam ćete uneti masnoća i kalorija kao da ste pojeli samo 66 kriški te iste pice.

Izvor: zadovoljna.hr

Pogledajte kako vam organizam poručuje da vam nedostaje cink.

Cink je veoma značajan mineral i utiče na mnoge funkcije u organizmu. Važan je za deobu ćelija i pomaže u razvoju dece, kako u prenatalnoj fazi, tako i u ranom detinjstvu i adolescenciji.

Takođe pomaže u funkcionisanju imunog sistema, sintezi proteina i pretvaranju ugljenih hidrata u energiju.

U ljudskom organizmu se nalazi u proseku 2 do 3 grama cinka, uglavnom u mišićima i kostima. Nalazi se i u bubrezima, pankreasu, jetri, krvnim ćelijama, zubima, kosi, koži, prostati...

Prema izveštaju SZO, 31 procenat ljudi u toku života bar jednom ima nedostatak cinka. Osnovni uzrok nedostatka ovog minerala je posledica loše ishrane, ali može nastati i usled alkoholizma, nakon operativnih zahvata, dijabetesa i drugih zdravstvenih problema.

Pročitajte i Namirnice koje imaju više vitamina A od šargarepe

Ovo su najčešći simptomi nedostatka cinka

1. Oslabljen imunitet

Cink je veoma važan za naš imuni sistem jer jača ćelije i pomaže organizmu da se izbori s infekcijama.

2. Hronična dijareja

Pri nedostatku cinka može se javiti i dijareja, koja može biti znak da nešto nije u redu s našim imunitetom. Hronična dijareja može izazvati i ozbiljnije poremećaje, poput Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa i sindroma skraćenog creva.

3. Gubitak apetita

Nizak nivo cinka u organizmu utiče na čulo mirisa i ukusa, što može da se odrazi na apetit i gubitak kilograma.

Rezultati studije koja je sprovedena 2006. godine i objavljena u časopisu Poremećaji u ishrani težini, pokazuju da dodatan unos cinka može da pomogne u lečenju anoreksije. 

4. Usporen rast dece

Cink je veoam važana za pravilan rast i razvoj dece. Ovaj mineral utiče na rast ćelija, njihov razvoj i metabolizam. Nedostatak cinka može dovesti do usporenog rasta dece i oslabiti imunitet.

5. Loš kvalitet kose

Nedostatak cinka može izazvati alopeciju, gubitak pigmenta kose, vlasi mogu biti suve i lomljive. Pored toga, lošeg kvaliteta mogu biti i obrve i trepavice. Pored toga, nedostatak cinka se dovodi u vezu sa hipotireozom koja takođe može smanjiti kvalitet kose.

6. Problemi s kožom

Usled nedostatka cinka mogu nastati brojni problemi s kožom, kao što su akne, ekcemi, psorijaza...

Cink pomaže u sintezi kolagena koji je izuzetno važan za zdravlje i izgled kože. Pored toga, koža će biti otpornija na štetno UV zračenje ako u organizmu postoji dovoljno cinka.

7. Narušeno psihičko zdravlje

Nedostatak cinka je česta pojava kod osoba koje pate od psihičkih poremećaja, demencije, anksioznosti i psihoza. Usled smanjene količine cinka može doći do usporene sinteze serotonina i povećanja anksioznosti, ako i pojave česti promena raspoloženja.

8. Problemi sa vidom

Prema izveštajima Američke optometrijske asocijacije, cinke je veoma važan za zdravlje očiju. Cink omogućava vitaminu A da stvara melanin, pigment koji štiti oči i poboljšava vid. Njegov nedostatak može izazvati loš noćni vid i pojavu katarakte.

9. Ometanje kognitivnih funkcija

Nedostatak cinka može uticati na neurološki sistem i kognitivne funkcije, poput učenja, pamćenja i nivoa zadovoljstva. 

10. Slobost kostiju i zglobova

Cink je veoma značajan mineral za zdravlje kostiju, pa tako njegov nedostatak može izazvati bolove. Kao nivo cinka s godinama opada, starijim osobama se preporučuje dodatan unos ovog minerala kako bi izvbegli pojavu bolova u zglobovima i kostima.

Hrana bogata cinkom

Pravilnom ishranom se mogu sprečiti simptomi nastali usled nedostatka cinka, što podrazumeva povećan unos namirnica koje obiluju ovim mineralom. To su:

Crveno meso, meso živine i jaja

Ostrige i jastozi

Pasulj i druge mahunarke

Orašasti plodovi i semenke, poput semenki suncokreta i susama

Cerealije od celog zrna žitarica

Mlečni proizvodi, poput sira i mleka s niskim procentom masnoće

Glavni razlog zbog kojeg kupujemo kinesku robu jeste niža cena proizvoda, ali i dostupnost, iako se razlika može videti golim očima, okusiti i omirisati.

Moć belog luka poznata je u svetu već hiljadama godinama. Uzgajali su ga još stari Rimljani i Grci kako zbog njegovog aromatičnog ukusa, tako i zbog lekovitih svojstava. 

U narodnoj medicini poznat je kao prirodni antibiotik jer njegov jedinstven sastav blagotvorno deluje na virusne i bakterijske infekcije, artritis, bolesti disajnih puteva, kardiovaskularne bolesti, probleme sa varenjem, ali i hronični umor. 

Istraživanja su pokazala da redovna konzumacija belog luka reguliše krvni pritisak, holesterol i količinu šećera u krvi, a neke studije potvrđuju i da može da posluži kao odlična prevencija protiv mnogih vrsta raka. 

Domaći beli luk ukusom i mirisom uveliko odskače od kineskog, a ako vam to nije dovoljan razlog da potražite domaće proizvođače, možda će vas nadahnuti i neki od sledećih razloga. 

Lokalno je zdravije 

Nutricionisti savetuju da jedemo namirnice sezonski, i nabavljamo ih od lokalnih uzgajivača jer na taj način ishranu i telo prilagođavamo podneblju u kojem živimo. Takva hrana ima i mnogo više hranljivih materija. 

Duži rok trajanja 

Kineski beli luk jeste jeftiniji od domaćeg, ali ima manji rok trajanja od belog luka s naših prostora. 

Kvalitetnija roba i brža dostava 

Hrana koja se uvozi iz dalekih mesta prilagođena je dugotrajnom transportu, ali je i podložna oštećenju prilikom prevoza. Domaći proizvođači ne susreću se u velikoj meri s takvim problemima, a proizvod mogu da isporuče do vrata kupca za samo nekoliko sati.

Izvor: Punkufer

Ako ste odlučili da izbacite meso iz svoje ishrane, desiće vam se ovih pet stvari.

1. Mogli biste da izgubite nekoliko kilograma

Da li izbacivanje mesa iz ishrane uopšte utiče na gubitak kilaže? Odgovor na to pitanje je potražio Nil Bernard, profesor medicine na univerzitetu "George Washington". Barnard je analizirao klinička istraživanja uticaja vegetarijanske ishrane na mršavljenje i rezimirao ih u zaključak: Osim što sprečava mnoge bolesti, prelazak na vegetarijansku ishranu za posledicu će imati gubitak najmanje četiri kilograma telesne težine.

2. Možete se zaštititi od srčanih oboljenja

Nekoliko velikih studija u kojima je učestvovalo više od 76.000 muškaraca i žena pokazalo je da je kod vegetarijanaca 24 odsto manji rizik od koronarne bolesti srca, uzrokovane suženjem ili potpunim zatvaranjem koronarnih arterija u odnosu na "mesojede".

3. Možete izgubiti čulo ukusa

Istraživanje sprovedeno na japanskom univerzitetu "Tokušima" pokazalo je da je za čulo ukusa zaslužan i cink, koji u organizam unosimo najčešće konzumacijom mesa. Smanjenim nivoima cinka, gubi se i čulo ukusa. Orašasti plodovi, žitarice od celog zrna i mlečni proizvodi takođe sadrže cink, ali fitinska kiselina koja se nalazi u tim namirnicama može da ometa apsorpciju cinka. Zato se vegetarijancima često preporučuju dodaci ishrani koji nadoknađuju cink, čija preporučena dnevna doza za žene je 8 miligrama, a za muškarce najmanje 12.

4. Mišići se duže oporavljaju

Proteini su vrlo važni za mišiće, a razlika između životinjskih i biljnih proteina je u tome da će biljnim proteinima trebati više vremena da "oporave mišić". Zato se sportistima vegetarijancima preporučuje da posle fizičkih aktivnosti svakako uzimaju proteine u napicima.

5. Možda će vam biti potrebni dodaci ishrani

Osobe na vegetarijanskoj ishrani mogu da "zarade" i smanjen nivo gvožđa, kalcijuma i vitamina B12. Da biste to nadoknadili, možda će biti potrebno da uzimate dodatke ishrani kako biste ispunili preporučene dnevne doze.

Izvor: večernji.hr

Postoje naučni dokazi da određene namirnice mogu da naruše zdravlje, kao i one čije dejstvo još nije dovoljno ispitano, iako su odavno u prodaji, pišu Večernje novosti.

Sve izaziva rak – postalo je "opravdanje" mnogih, a koriste ga kao odbranu odluke da jedu sve što žele, ne razmišljajući o posledicama. Ipak, postoje naučni dokazi da određene namirnice mogu da naruše zdravlje, kao i one čije dejstvo još nije dovoljno ispitano, iako su odavno u prodaji. 

Genetski modifikovani organizmi (GMO) 

Iako struka nije složna po ovom pitanju, brojna nezavisna istraživanja na miševima su pokazala da GMO hrana utiče na nastanak i rapidan rast tumora. Iako pojedini proizvođači tvrde da njihove namirnice ne sadrže GMO supstance, pravih garancija zapravo nema, pa je važno da potrošači postave ovo pitanje. 

Mesne prerađevine sa konzervansom 

Mnoge prerađevine sadrže konzervanse, boje i aditive, koje nadomešćuju kvalitet i proizvod čine ukusnijim i dugotrajnim. Najčešće se dodaju nitrati, koje dokazano povećavaju rizik od kancera debelog creva. 

Kokice za mikrotalasnu 

Ovaj proizvod je najčešće pun "hemikalija", a mnogi lekari ga povezuju sa rakom testisa i pankreasa. Sadrži perflourooktansku kiselinu (PFOA) i dijacetil (sumnja se da oštećuje pluća). 

Industrijski obrađena soja 

Slobodna glutaminska kiselina ili MSG, koja je snažan neurotoksin, formira se tokom obrade soje. Sojini fitoestrogeni potencijalno uzrokuju hipotireozu, dovode do neplodnosti i povećavaju rizik od pojave raka dojke, smatraju brojni stručnjaci. 

Dijetalni sokovi i hrana 

Različite studije su pokazale da zaslađivač aspartam (zamena za šećer) uzrokuje niz bolesti, a među njima i rak. Sukraloza i saharin su takođe štetni. 

Beli šećer 

Izaziva nagli skok insulina i "hrani" kancerogene ćelije. Kukuruznu fruktozu (ima je u mnogim fabrički proizvedenim namirnicama) ćelije raka brzo metabolišu i na taj način se još brže razmnožavaju. 

Ulje i margarini sa trans mastima 

Tokom prerade na visokoj temperaturi, stvaraju se slobodni radikali koji povećavaju rizik od karcinoma, srčanih bolesti i hormonskog disbalansa. 

Tovljeni losos 

Najčešće se takav i nalazi u našim prodavnicama. Sadrži kancerogene supstance kao što su PCB (polychlorinated biphenyls), pesticide i antibiotike. 

Pesticidi na voću i povrću 

Ako jedete jabuke, paradajz ili jagode, ne znači da se i zdravo hranite. Velike količine pesticida, koje nesvesno uzimate putem voća i povrća tretiranog "hemikalijama", mogu da uzrokuju rak. Najveća koncentracija je u kori. 

Gazirana pića 

Lekari su odavno dokazali da osobe koje svakodnevno piju gazirana pića s vremenom imaju problem sa kilogramima, dijabetesom, čak i jetrom, a trebalo bi da znate da jedna limenka sadrži 40 grama šećera. Oznaka na proizvodu da je šećer zamenjen veštačkim zaslađivačem ne ublažava probleme, već može da stvori nove. 

Izvor: vecernje novosti

Obogatite svoju trpezu ukusnom ribom i učinićete uslugu svom organizmu.

Baš kao i ostalo meso, i riba sadrži korisne aminokiseline. Međutim, ono zbog čega je ova namirnica zdravija u odnosu na svinjetinu, govedinu i ostalo meso je bogatstvo omega-3 masnim kiselinama. Ove dobre masnoće snižavaju nivo lošeg holesterola, smanjuju ukočenost u zglobovima, popravljaju raspoloženje i pomažu kod Alchajmerove bolesti i demencije.

Ipak, nisu ni sve vrste ribe isto zdrave. Zato vam predstavljamo one koje nutricionisti najčešće preporučuju.

Losos

Ova vrsta ribe sadrži nizak nivo žive, ali dosta omega-3 masnih kiselina. Losos se naročito preporučuje deci jer sadrži ulja koja pozitivno utiču na razvoj mozga.

Tunjevina

Ovo je još jedan odličan izvor omega-3 masti. Baš kao i losos, i tuna sadrži materije koje podstiču razvoj mozga.

Skuša

S obzirom da spada u masnije ribe, nije čudo što skuša sadrži dosta omega-3 masnih kiselina. Pored toga, ova riba sadrži najmanji procenat žive.

Sardine

Ova vrsta ribe je takođe bogata omega-3 masnim kiselinama, a možete ih pripremiti sami ili jesti one iz konzerve.

Haringa

Haringa, pored zdravih masnih kiselina sadrži i aminokiseline koje obnavljaju i podstiču razvoj mišića.

Som

Možda nema dovoljno masnoće kao losos, tunjevina, skuša i ostale masne ribe, ali som ima dovoljno omega-3 masnih kiselina i zaslužuje da se češće nađe na vašoj trpezi.

Bakalar

Izaberite svoj omiljeni način pripreme bakalara i iskoristite bogatstvo zdravih masnoća i aminokiselina.

Izdvojili smo 10 jela bez kojih prosečna srpska porodica nikako ne bi mogla

Srbi su jako specifični kada je hrana u pitanju. Mišljenja su, kao i u svemu, podeljena, ali ljudi sa kojima smo razgovarali ipak nikako nisu mogli da zaobiđu sarmu i leskovački roštilj.

Dok ste još klinac vaš prag tolerancije za lepo i ukusno se razvija. Kada vam mama prvi put skuva domaću supu, a baka napravi najlepši pasulj na svetu čulo ukusa poprima sasvim nove dimenzije.

I od tada ljubav prema hrani postaje sastavni deo života, naročito kod Srba. Zato smo izdvojili 10  jela bez kojih prosečna srpska porodica nikako ne bi mogla:

1. Sarma

2. Pasulj

3. Burek

4. Pljeskavica

5. Musaka

6. Punjena paprika

7. Domaća supa

8. Pihtije

9. Slatko od jagoda

10. Torta - Reforma

Izvor: Kurir

Pogledajte fenomenalne načine da iskoristite tečnost u kojoj ste kuvali pastu ili pirinač.

Voda u kojoj su se kuvali pirinač ili testenina imaju lekovite osobine, a mogu vam poboljšati ukus jela.

Čudesna voda od testenine

Sigurno ste se mnogo puta pitali dok ste jeli testeninu u restoranu kako je preliv tako kremast i testenina sočna, a vama kod kuće to nikad ne uspe. Pri tom ste dok spremate pastu uvek prosipali vodu u kojoj se kuvala. U tome je trik! Vi ste bacali taj tajni sastojak.

Profesionalni kuvari znaju da malo guste beličaste slane vode u kojoj se kuvala pasta može mnogo da poboljša izgled i ukus sosa. Ta voda sadrži skrob pa samim tim može da zgusne preliv i da on postane kremast. 

Potrebno je naglasiti da se voda dodaje na kraju kuvanja sosa i da sos treba manje posoliti jer je voda od testenine slana.

Lekovita pirinčana voda

Voda u kojoj se kuvao pirinač ima brojna lekovita svojstva - pruža telu energiju i povećava koncentraciju ugljenihhidrata, leči gastroenteritis, štiti od raka, reguliše krvni pritisak 

S druge strane, može vam pomoći u nezi tela - umivanje lica pirinčanom vodom čini kožu mekšom, odlična je zamena za tonik, sužava pore na licu.

Ako kosu perete pirinčanom vodom, biće primetno sjanija i zdravija. Od pirinčane vode možete napraviti i lekovitu kupku.

Kako se sprema pirinčana voda

Ostavite pirinač da proključa u vodi (stavite više vode nego što obično stavljate za pripremanje pirinča). Voda pripremana na ovakav način je prava pirinčana voda. Možete je piti toplu ili ostaviti da se ohladi pa iskoristite u nezi lica i tela.

Izvor: StvarUkusa

Kažu, ako ne možeš opisati kakvog je ukusa nešto, reci da ima ukus poput piletine. Nećeš pogrešiti, jer danas sve ima ukus kao piletina. Međutim, nije oduvek bilo tako. Piletina je nekada davno bila bogatog ukusa i izuzetno skupa.

Sve je počelo da se menja 1948. godine kada je počelo da se teži tome da piletina bude izdašnija i manje ukusna, tako je opisao Mark Šaker u knjizi "The Dorito Effect". 

Žena u sedamdesetim godinama otišla je kod mesara da kupi pile. Imalo je duže noge, manja prsa i žuću kožu nego što ima normalno pile. Bila je to vrsta pileta koje je do pedesetih godina gotovo nestala. Međutim, nekako je neko uspeo da održi vrstu koja je gajena na prirodan način, domaću vrstu, pile koje se hranilo travom i semenkama koje je pronašlo, a ne onim veštačkim koje danas dajemo ne bi li pilići bili što veći. 

Žena je više od pedeset godina mučila muku sa svojim mužem i njegovim omiljenim jelom - piletinom s knedlama. Svaki put kad bi napravila ovo jelo, bez obzira na način pripreme, začine, vreme pečenja, njen suprug bi joj prigovorio kako to nije ono jelo koje je njegova mama pripremala. 

Po hiljaditi put žena je pokušala da ispeče najbolju piletinu koju je znala, a onda, kada je videla reakciju svog supruga, zaplakala je zbog pileta. "To je piletina s knedlama moje mame", kazao je suprug kada je ispekla domaće pile, koje nije naduvano i napumpano samo da bi što pre moglo ići u prodaju. Pile koje nije zadovoljavalo trenutne standarde, jer je imalo predugačke noge i premalen trup. Svih 50 godina problem je ležao u piletini, ne u ženi. 

Sve je počelo 1948. godine u Merilendu kada je Hauard Pirs, stručnjak za istraživanje kvaliteta piletine, zbog straha od porasta gladi u vreme Drugog svetskog rata, odlučio da gaji piliće koji će brzo narasti i ličiti jedni na druge, koji će biti savršen primerak, bez mane, jeftiniji i dostupni svima. 

1923. godine, kako bi se odgajilo savršeno pile od jednog kilograma, bilo je potrebno 16 nedelja, a već 1933. godine, uzgajivačima pilića bilo je potrebno dve nedelje manje za pile od jednog kilograma. Takmičenje nije tu stalo. Ispitivači koji su ocenjivali kvalitet piletine nisu se bavili njenim ukusom. Gledali su njenu veličinu i boju. Piletina koja je nastajala bila je čudo. 

Niko se nije pitao kakvog je ukusa ta čudesna piletina jer se mogla proizvoditi brže, biti jeftinija i dostupnija širem krugu ljudi. Više nije bila rezervisana samo za bogati sloj. Do 1951. pobednička piletina bila je odgajana dve nedelje kraće od one iz 1948, a 1973. za savršeno pile bilo je potrebno oko osam nedelja. Polovinu vremena manje nego 1948. godine. Bio je to uspeh za prerađivačku industriju, ali ne i za potrošače. 

Kako je postala dostupna svima, počela se brže i brže proizvodti, a njen kvalitet je sve više opadao. Težnja da poraste što pre nadjačala je želju da bude što ukusnija. Gotovo da smo zaboravili da pripremimo jelo bez marinade, začina i ostalog. Zbog čega? Jeste li se ikada zapitali kakav je pravi ukus piletine? 

"Velika većina hrane koju danas jedemo ne samo da je laž, već je vrlo velika laž. Moderna hrana jedna je od najvećih laži ikad ispričanih u istoriji ljudskog postojanja", napisao je Mark Šaker u knjizi.

Izvor: b92

Kalorična hrana je dobra za zdravlje, ali treba znati odabrati.

Zdrava ishrana počiva na uravnoteženom unosu različitih grupa namirnica. Pritom treba znati da se neke vrste kalorične hrane najtoplije preporučuju na svakodnevnoj bazi. Zaboravite na masnu i prženu hranu, i posegnite za dobrim kalorijama koje dolaze iz namirnica bogatih proteinima.

1. Sir 

Za proizvodnju jedne kriške sira potrebna je čaša mleka, pa ne čudi da je ovaj proizvod pun hranjivih materija poput kalcijuma, fosfora, selena i vitamina B12. U jednoj kriški sira krije se i nešto manje od 7 grama proteina koji su neophodni za izgradnju mišića, pravilan rad mozga i svih drugih organa u telu. Njegova konzumacija se posebno preporučuje osobama koje izbegavaju da jedu meso i ribu. 

2. Jaja 

Kokošje jaje je jedina namirnica na svetu koja prilikom kuvanja na gubi nimalo svojih hranjivih materija, a  ima ih mnogo. Uz većinu minerala i vitamina, ona je i odličan izvor omega 3 masnih kiselina koje štite srce i kardiovaskularni sistem. Nakon uživanja u ovim proteinskim bombicama, osećate se duže sitima, pa se jaje smatra i saveznikom mršavljenja. 

3. Riba 

Mediteranska ishrana se smatra jednom od najzdravijih režima ishrane u svetu, a počiva na konzumaciji plave ribe poput jeftine, ali zdrave srdele. Studije su pokazale da ljudi koji nekoliko puta nedeljno jedu ribu bogatu omega 3 masnim kiselinama su generalno zdraviji i srećniji, imaju niži krvni pritisak i manji rizik od dobijanja hroničnih bolesti. 

4. Orašasti plodovi 

Bademi, orasi, lešnici i drugo orašasto voće odličan su izvor vitamina E koji osigurava elasticitet i zdravlje kože. U njima se nalaze i značajne količine magnezijuma koje teško apsorbiramo iz hrane, a koji je veoma važan za borbu protiv svakodnevnog stresa, odnosno zdravlje živaca. Ovaj tip proteina naročito se preporučuje osobama koje izbegavaju ishranu životinjskog porekla poput vegana. 

5. Maslinovo ulje 

Maslinovo ulje je dar prirode i odličan saveznik zdravlja pojedinaca u celini. Reč je o izvoru dobre masti (nezasićenim masnim kiselinama) koje obiluje i vitamina E i K, kao i moćnim antioksidantima. Redovna upotreba maslinovog ulja (a posebno ekstra devičanskih proizvoda) dokazano štiti od upala, snižava krvni pritisak i štiti od bolesti srca i krvnih sudova. 

6. Punomasni jogurt

Prilikom kupovine nemojte zaboraviti na jogurt, a naročito onaj dobijen iz punomasnog mleka. Jogurt je izuzetno zdrava namirnica jer obiluje kalcijumom koji štiti zube i kosti, ali sadrži i probiotike koji podstiču rad probavnog sistema i štite ga od bolesti. Čitajte deklaracije na proizvodima i izbegavajte jogurte sa skrivenim veštačkim zaslađivačima. 

7. Kokos 

Kokos je voće s najvećim postotkom zasićenih masnih kiselina uopšte (čak 90 posto). Uprkos tome ljudi koji jedu mnogo ovog egzotičnog voća, a u pripremi hrane koriste njegovo ulje nisu u opasnosti od razvijanja kardiovaskularnih bolesti. 

Glavni razlog za to krije se u činjenici što se kokosove masne kiseline drugačije razgrađuju. Štaviše, podstiču rad metabolizma i osiguravaju dužu sitost, pa se preporučuju osobama koje drže dijetu, ili pokušavaju da održe željenu kilažu.

Izvor: Zadovoljna

Gotovo svakodnevno se objavljuju nove i oprečne informacije o ishrani, zbog kojih je sve teže odlučiti šta treba jesti.

Jedna od namirnica o kojima se najčešće raspravlja je crveno meso, za koje neki veruju da je uzrok raznih zdravstvenih problema. Ipak, većina takvih priča nema nikakvih naučnih osnova. 

Predstavljamo vam pet najčešćih mitova o jedenju crvenog mesa:

1. Crveno meso izaziva rak

Ova pretpostavka ima više veze s načinom pripreme. Potrebno je paziti da meso ne zagori i trebalo bi ga pripremati na "nežniji" način. Ipak, ne postoje dokazi o povezanosti konzumacije crvenog mesa i obolevanja od raka.

2. Meso trune u debelom crevu

Neki veruju da se crveno meso ne može dobro razgraditi u probavnom sistemu. Ali, za to verovanje ne postoje naučne osnove.

3. Meso uzrokuje bolesti srca

Meso se često krivi za bolesti srca i dijabetes tipa 2. Ipak, ljudi su jeli meso godinama pre nego što su takve bolesti učestale. Važno je samo konzumirati umerene količine i izbegavati mesne prerađevine.

4. Od mesa se debljamo

Meso ima mnogo kalorija i zato mnogi misle da ono deblja. Ipak, ono je odličan izvor proteina, koji nam zapravo pomažu u mršavljenju.

5. Meso šteti organizmu

Neki veruju da su proteini iz mesa loši za kosti i bubrege. Iako su istraživanja pokazala da povećana konzumacija mesa dovodi do kratkoročnog gubitka kalcijuma, dugoročno dejstvo je zapravo suprotno.

Izvor: index.hr