Da li su nam ugljeni hidrati neprijatelji?
Integralne žitarice prepune su vlakana za koja je dokazano da sprečavaju razne bolesti – od srčanih, dok raka debelog creva.
Osim toga, kad je reč o hrani “za utehu” ugljeni hidrati su neprevaziđeni i to s razlogom. Skrobasta hrana vam odagna glad, da energiju i preko potrebnu dozu serotonina. Međutim, poslednjih godina s popularizacijom najpre Atkinsove, a zatim paleo dijete, pali su u nemilost svih koji prate nova naučna otkrića.
Da li treba da se oprostimo od hleba i testenina? “Ne”, smatra nutricionista Libi Limon.
“Neki ljudi mogu da jedu žitarice bez ikakvih problema. Sve zavisi od vaše individualne sposobnosti da ih varite”, kaže ona.
Žitarice možda imaju lošu reputaciju, ali su zapravo vrlo korisne. Bogate su vitaminima B grupe, gvožđem i kalijumom. Ipak, nisu sve žitarice iste. Moderne sorte obično su genetski modifikovane, a hleb koji kupujete najverovatnije pun aditiva i šećera.
Međutim, drevne žitarice poput spelte, orijentalne pšenice, tefa i amaranta su provereno korisne, a i lakše se vare od pomenutih sorti. Heljda, kinoa i proso zapravo su semenke bogate proteinima i vlaknima.
Ali da li nas ugljeni hidrati goje? Zapravo, integralne žitarice mogu da vam pomognu da održavate težinu tako što regulišu nivo šećera u krvi i čine vas duže sitim. Naravno, kao i u svemu ostalom, umerenost je ključ.
“Ugljeni hidrati ne treba da čine više od 60 odsto vašeg dnevnog unosa”, kaže Limon. “Povrće i voće su takođe ugljeni hidrati, pa zato treba biti umeren. Za prosečnu osobu koja nema intenzivne treninge, preporučujem jednu do dve porcije integralnih žitarica dnevno”, kaže Limon. Inače, jedna porcija u slučaju skuvanih zrna odgovara veličini stisnute pesnice (isto važi i za nekuvanu testeninu), a u slučaju peciva, jednoj kriški hleba, odnosno polovini kifle ili zemičke.
Izvor: b92
