Usled prekomernog znojenja tokom leta, unosimo više vode, međutim time se organizam dodatno "ispere".

"Izotonik je rastvor, odnosno piće čija koncentracija rastvorenih supstanci (elektrolita i šećera) odgovara koncentracijama u organizmu. Najčešće se pogrešno koristi ovaj izraz, a veći udeo imaju energetski napici, koji mogu biti hipertonični napici", objašnjava nutricionista Karmen Matković Melki iz konsultantske kuće Definicija hrane.

"Pravilna hidratacija podrazumeva pravilan izbor tečnosti. Voda kao primarna tečnost, prirodni sokovi od voća i povrća, biljni čajevi, ali i razni "domaći" napici sa elektrolitima su dobar izvor vitamina i minerala i pogodan su izbor za povećan gubitak tečnosti", kaže Melki Matković.

Izotonik koji smanjuje umor i poboljšava probavu

Ananas, rojbos (rooibos) i biber
Za jednu čašu od 250 ml pomešati: 100 g smiksanog ananasa ili 100 ml prirodnog voćnog soka od ananasa, prstohvat bibera i 100 ml ohlađenog rooibos čaja.

Izotonik od nane koji ublažava probavne smetnje

Šumsko voće i nana

Za jednu čašu od 250 ml pomešati: 150 g smiksanog šumskog voća i 50 ml ohlađenog svežeg čaja od nane.

Izotonik koji olakšava disanje i ublažava umor

Jabuka, limun i đumbir

Pomešati 50 ml svežeg soka od jabuke ili pire od jabuke, sok od pola limuna, 200 ml mineralne vode, prstohvat suvog ili sveže rendanog đumbira.

Izotonik koji vraća energiju nakon treninga

Pomešati 1/4 šolje šećera, 1/4 kašičice soli, 1/4 šolje tople vod,e 1/4 šolje sveže ceđenog soka od pomorandže, 2 kašike limunovog soka 3 i 1/2 šolje hladne vode. Rastvoriti šećer u toploj vodi pa dodajte ostale sastojke, dodavajući ih malo po malo.

Izotonik inspirisan koktelom mohito - Dobar izbor za večernje piće nakon napornog dana

Pomešati oko 20 ml soka od limete (oko pola limete), 150 ml soka od jabuke, 330 ml vode 1 kašika meda ili smeđi šećer, nana (4-6 listova), prstohvat soli.

Izotonik koji čisti organizam i poboljšava varenje

Zeleni čaj sa listovima nane

Pomešati 3 kesice zelenog čaja, 2 kriške limuna, malo svežeg đumbira (oljuštenog i narendanog), 2 grančice nane, 2- 3 kašike meda. Sve to pomešati sa 2-3 kašike ključale vode.

Izvor: b92.net

Popularno povrće topi salo, blagotvorno deluje na krv, kao i na probavu, jedite ga svaki dan ako možete.

Mnogi ljudi ne konzumiraju paradajz dovoljno često, a postoji nekoliko važnih razloga zašto bi trebalo. Istraživanja pokazuju da likopen koji se nalazi u rajčicama može da spreči razvoj ćelija raka, posebno raka prostate, želuca i debelog creva. Takođe je korisno da znate da se kuvanjem paradajza povećava nivo likopena.

Paradajz je bogat vitaminom C koji je prirodni antioksidans, a sadrži i vitamin A, gvožđe i kalijum, koji izgraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja nerava i normalne cirkulacije krvi, piše Krstarica, a prenosi N1 Zagreb.

Vitamin K koji se takođe nalazi u paradajzu važan je za zgrušavanje krvi. Svakodnevno konzumiranje paradajza može da vam pomogne da kožu održite zdravom i sjajnom.

Paradajz može da smanji i štetu izazvanu konzumiranjem duvana zahvaljujući kumarinskoj i hlorogenoj kiselini koje sadrži.

Ako pokušavate da smršate, paradajz će da vam bude od velike pomoći. Ima malo kalorija, a bogat je vlaknima, što znači da će duže da vas drži sitim i pomogne da se salo bolje topi.

Ako možete, potrudite se da ga jedete svaki dan.

Izvor: n1info.rs

Možda ste videli ljude kako skaču u hladno more ili u ledene kupke, tvrdeći da je to dobro za zdravlje srca, oporavak mišića, stres i još mnogo toga.

Ova praksa je poznata kao uranjanje u hladnu vodu, vrsta krioterapije ili hladne terapije - koja se može koristiti u medicinske ili terapeutske svrhe na različite načine. Ovo se može uraditi putem leda, vode ili vazduha, uključujući kriohirurgiju za lezije, ledene obloge za oticanje, ili kroz ledene kupke za različite svrhe, uključujući oporavak od fizičke aktivnosti ili smanjenje stresa.

Postoji duga istorija ljudi koji su uranjali u hladnu vodu zbog njenih navodnih zdravstvenih koristi, koja datira još iz antičke Grčke - i stoga je velika količina istraživanja ove vrste hladnoće. U modernim vremenima, neki ljudi se pitaju da li bi hladni tuševi, pristupačniji oblik ovog trenda, takođe mogao da funkcioniše.

- Istraživanje je veoma, veoma tanko o samim hladnim tuševima - rekao je dr Kori Sajmon, vanredni profesor ortopedske hirurgije na Univerzitetu Djuk i viši saradnik u Centru za starenje Djuka. Postoji najmanje 100 studija, od kojih su neke stare decenijama ili imaju metodološke probleme, a većina takođe ima mali broj učesnika, koji su obično zdrave mlađe odrasle osobe, rekao je Simon.

Ali stručnjaci imaju ideje o tome kako bi hladni tuševi mogli da funkcionišu, na osnovu naučnih i anegdotskih dokaza koji postoje, dodao je on.

Mentalno i srčano zdravlje

Sajmon veruje da većina prednosti uzimanja hladnog tuša dolazi iz psihološkog procesa prilagođavanja i prevazilaženja stresora – u ovom slučaju, hladne vode.

- Ljudi ne idu samo od nule do 60 pod hladnim tuševima. Obično moraju da im se prilagode, tako da postoji element u kome vaše telo može da kontroliše boravak u stresnom okruženju - rekao je on.

Ova teorija je u skladu sa rezultatima nekih studija hladnog tuširanja. Učesnici koji su se tuširali sa temperaturom vode od oko 10 do 14 stepeni Celzijusa – do jednog minuta dnevno tokom dve nedelje - prijavili su niže nivoe stresa od kontrolne grupe, prema studiji iz 2022. objavljenoj u časopisu Current Psichologi. Prednosti su bile veće kada su se učesnici tuširali nakon nekoliko rundi tehnike disanja koja je uključivala duboko disanje, izdisanje i zadržavanje daha.

Sajmon se tušira ​​jednom ili dva puta nedeljno, što mu je, kako kaže, pomoglo da postane mentalno prisutniji uopšte, jer ga praksa primorava da procesuira „patnju“.

Hladan tuš takođe može poboljšati raspoloženje i energiju ili mentalnu budnost, kao što je iskusila dr Rejčel Rid, fiziolog za vežbanje u Atini, Džordžija. „Osećate se malo ushićeno, a smatra se da je to barem delimično posledica povećanja (neurotransmitera) epinefrina, norepinefrina i dopamina“, objašnjava on.

Ove psihološke prednosti mogu takođe da budu primarni razlog zašto neki ljudi smatraju da hladni tuševi smanjuju njihov bol, za koji je psihološki stres glavni prediktor, rekao je Simon.

Tokom terapije imerzivnom hladnoćom, temperaturni šok može na kratko da optereti kardiovaskularni sistem, podižući krvni pritisak, broj otkucaja srca i disanje, kažu stručnjaci. Ali ova hiperaktivnost može dovesti do poboljšanja protoka krvi jer telo treba da radi da bi se vratilo u normalno stanje i zagrejalo, rekao je Rid. Hladni tuševi bi teoretski mogli donekle proizvesti isti efekat.

Međutim, ljudi sa kardiovaskularnim problemima, problemima sa cirkulacijom, senzornim problemima - poput Rejnove bolesti ili neuropatije - ili dijabetesa ne bi trebalo da se tuširaju hladno bez prethodnog razgovora sa lekarom, kažu stručnjaci. Isto važi i za trudnice, osobe koje su nedavno operisane ili su pod uticajem alkohola ili droga, rekao je Rid.

Ljudi su umirali od pokušaja terapije hladnoćom, rekao je Simon, tako da je ovo odricanje od odgovornosti ozbiljno i ne treba ga zanemariti.

Podrška imunitetu

Hladni tuševi takođe mogu pomoći u jačanju imunološkog sistema. U studiji iz maja 2014. godine, autori su testirali da li se imuni sistem male grupe holandskih muškaraca može poboljšati praktikovanjem meditacije, dubokog disanja i hladnih tuševa tokom 10 dana. Kada su autori primenili bakterijsku infekciju putem injekcije, učesnici studije koji su koristili velnes tehnike imali su manje simptoma. Ovi učesnici su takođe proizveli više antiinflamatornih hemikalija i manje inflamatornih proteina kao odgovor na infekciju.

Ali Sajmon nije siguran da je ovaj rezultat u potpunosti pozitivan, pošto su nedavna istraživanja počela da sugerišu da bi smanjenje inflamatornog odgovora na privremenu bolest moglo da produži ili spreči oporavak, rekao je on. Hronična upala, a ne akutna upala, je veći problem, rekao je Simon. Holandska studija takođe ne odražava individualnu efikasnost tri tehnike: meditacije, dubokog disanja i hladnog tuširanja.

Međutim, studija iz septembra 2016. sprovedena u Holandiji otkrila je da su ljudi koji su proveli 30 do 90 sekundi pod hladnim tušem iskusili 29% manje vremena van posla zbog bolesti. Bilo je i anegdota izveštaja o ređim oboljenjima tokom tuširanja hladnom vodom.

Hladni tuševi mogu biti korisni za fitnes kao način za ublažavanje bolova u mišićima - ali ne odmah nakon treninga, rekao je Rid.

- Najnoviji dokazi sugerišu da ne želite da poremetite zapaljen proces koji dolazi nakon dizanja tegova - rekao je Rid, zbog čega „mišići vremenom postaju jači, veći i efikasniji“.

Reed preporučuje korišćenje hladnoće terapije samo u danima bez dizanja tegova. Pored toga, hladni tuševi mogu privremeno da ubrzaju metabolizam, ali to nije povezano sa gubitkom težine.

Tuširanje hladnom vodom

Ako želite da pokušate da se tuširate pod hladnim tušem, a lekar vam je dao zeleno svetlo, počnite sa malim, kažu stručnjaci.

Studije obično koriste hladne tuševe u rasponu od 10 do 15,5 stepeni Celzijusa, ali termometar nije potreban, rekao je Simon.

Brzi prelazak sa toplog na hladno može biti previše uznemirujući, pa pređite sa mlakog na hladno polako, predložio je Simon.

Izlaganje hladnoći od 15 do 30 sekundi je dobar početak, rekao je Rid. Nakon toga pokušajte da dodate oko 15 sekundi svakih nekoliko nedelja.

Kako gradite svoj nivo tolerancije, tzv disanje u kutiji može vam pomoći da se osećate smireno pod tušem; oduprite se predugo zadržavanju daha, dodala je. Ovo uključuje udisanje za četiri brojanja, zadržavanje za četiri brojanje, izdisanje za četiri brojanje i zadržavanje za četiri brojanja.

Obratite pažnju na povratne informacije svog tela i sve znakove koji vam trebaju da izađete iz hladnoće, rekao je Rid.

Sajmon i Rid ne mogu definitivno da kažu da je hladno tuširanje siguran način za poboljšanje opšteg zdravlja, ali smatraju da u stresnom svetu ova praksa može biti dobar dodatak osnovnom nivou zdravlja koji je već podržan ishranom, hidratacija, vežbanje i san.

Izvor: direktno.rs

Stručnjaci navode da jedna čaša dnevno ovog napitka pomaže u mršavljenju i snižavanju šećera u krvi.

Doktor Erik Berg ističe da jabukovo sirće može učiniti čuda za vaše zdravlje. On je istakao da ga treba popiti pre spavanja i dodao da je sirćetna kiselina, koja je glavna kiselina u jabukovom sirćetu, antiglikemična.

„To znači da može pomoći u snižavanju šećera u krvi nakon obroka. Sirćetna kiselina takođe može pomoći u smanjenju šećera u krvi ujutro“, rekao je doktor.

Nedavna studija iz 2023. godine otkrila je da su odrasli sa dijabetesom tipa 2 koji su konzumirali 30 ml jabukovog sirćeta dnevno doživeli značajnija poboljšanja nivoa hemoglobina A1c u poređenju sa onima u kontrolnoj grupi koja nije.

Pored toga, ranija studija iz 2018. godine posmatrala je grupu gojaznih odraslih koji su bili na dijeti sa ograničenim unosom kalorija. Učesnici su konzumirali dve supene kašike, ili 30 ml, jabukovog sirćeta dnevno.

Zatim su ih uporedili sa kontrolnom grupom koja nije pila sirće. Rezultati nakon 12 nedelja pokazali su da je grupa koja je konzumirala sirće izgubila više kilograma od grupe koja je samo sledila dijetu, prenosi ekpress.co.uk.

Priprema:

Pomešajte 1-2 kašike jabukovog sirćeta sa jednom šoljom vode jer konzumiranje nerazređenog sirćeta bilo koje vrste može oštetiti grlo i jednjak.

Popijte ga uveče. Konzumiranje jabukovog sirćeta 2-3 sata pre odlaska u krevet može pomoći u smanjenju šanse za loše varenje ili refluks kiseline.

Možete ga koristiti i u ishrani – jabukovo sirće je odličan dodatak salatama ili marinadi za meso i povrće.

Pre nego što konzumirate kiselu hranu kao što je jabukovo sirće, imajte na umu da može dovesti do smetnji u varenju i refluksa kiseline, posebno ako se konzumira pre spavanja. Konzumiranje sirćeta i kisele hrane takođe može istrošiti vašu zubnu gleđ. Da biste zaštitili zube, obavezno isperite usta vodom.

Pored toga, pre bilo kakve promene u svom zdravstvenom režimu ili ishrani, prvo se konsultujte sa svojim lekarom. Uvek tražite savet lekara ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog radnika za sva pitanja koja imate u vezi sa određenim zdravstvenim stanjem, prenosi n1info.hr.

Neophodno je obratiti pažnju na hod, govor i izraze lica pacijenta.

Moždani udar je opasno stanje koje oštećuje mozak. Međutim, ako se reaguje na vreme, pacijentu se može sačuvati život, a posledice napada ne moraju uvek da budu strašne.

Neurolog Elena Dainikova rekla je da je važno prepoznati prve alarmantne simptome moždanog udara. Neophodno je obratiti pažnju na hod, govor i izraze lica pacijenta.

„U akutnim cerebrovaskularnim napadima razvijaju se vrtoglavica, statički i hodajući poremećaji, kao i motorički (slabost u ruci i/ili nozi), senzorni (utrnulost), poremećaji govora. Ozbiljnost simptoma zavisiće od toga koliko mozak je oštećen“, naglasla je ona.

Takođe je istakla da ako prepoznate da osoba ima znake moždanog udara, treba da uradite jednostavan test.

„Zamolite pacijenta da se osmehne. Ako je mozak oštećen, osmeh će biti iskrivljen.“ razjasnila je.

Moždani udar podrazumeva iznenadni neurološki poremećaj, uzrokovan poremećajem cerebralne cirkulacije, koji izaziva nedovoljno snabdevanje pojedinih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama.

Takav nedostatak kiseonika i hranljivih materija uzrokuje oštećenje i smrt nervnih ćelija, što rezultira oštećenjem mozga i gubitkom funkcija koje deo mozga kontroliše, prenosi Index.hr.

Kome se obraćamo ukoliko imamo primedbe na ponašanje lekara i sestara?

Da li u domovima zdravlja u Srbiji postoji zaštitnik pacijenata? Kome se obraćamo ukoliko imamo primedbe na ponašanje lekara i sestara? Koliki je put od zakona do prakse proveravala je Mila Mirković Škrkić.

Slovo zakona kaže da pacijenti imaju prava na dostupnost zdravstvene zaštite, preventivne mere, drugo stručno mišljenje, uvid u medicinsku dokumentaciju, ali i pravo na olakšavanje patnji i bola
i poštovanje pacijentovog vremena. Ipak, istina je da postoji jaz između prava i ostvarivanja prava u praksi.

Građani najčešće nemaju primedbe na rad lekara i medicinskih sestara, a u prilog tome govori i anketa.

"Moj lekar je super, tako da nema problema", rekao je jedan sugrađanin.

"Da pohvalim lekare do sad sam imao dobra iskustva, nisam se žalio do sad, nadam se i da neću", "Ima služba neka koja se bavi reklamacijom ili kako bih to nazvala", najčešći su odgovori.

Savetnici za prava pacijenata bili su u svakom domu zdravlja, do pandemije korona virusa. Sad pacijenti mogu da se obrate savetnicima u okviru lokalnih samouprava, u Sekretarijatu za zdravstvo u Tiršovoj ili nadležnima u medicinskim ustanovama.
Snežana Despotović Kušljević, načelnica Opšte medicine DZ Palilula podrobnije obnjašnjava sve.

"U Domu zdravlja na svakom pountu postoji imenovano lice, ili načelnik, odgovorna sestra, direktor ili šef manje stanice i svakom pacijentu je važno da se poštuje hijerarhija jer onda tako lakše rešavamo problem".
Najveći i najčešći problem, i pacijentima i lekarima, je dobijanje termina za preglede, iako više ne važi pravilo da se termini zakazuju samo od 1 do 5 u mesecu.

"Žale se na zakazivanje na sekundarnim i tercijarnim nivoima, nemogućnost da zakažu pregled danas za sutra nego da moraju da dolaze u nekim drugim vremenskim intervalima da ostvare svoje pravo zakazivanja. Takođe, neke specijalnosti gde imamo mali broj lekara specijalista je nemoguće obezbediti veliki broj termina", dodaje doktorka Snežana Despotović Kušljević.

Iako u čekaonicama i na društvenim mrežama možemo da čujemo nezadovoljne pacijente, ne odluči se svako da zvanično uputi žalbu. Prigovori mogu da budu i signal zdravstvenim ustanovama i dobar način da se neki problem reši. Sve zdravstvene ustanove pa i privatna praksa dužni su da na vidnom mestu istaknu kome pacijent može da se obrati radi zaštite svojih prava.

Zdravstvena inspekcija ima veće nadležnosti od savetnika za prava pacijenata, jer može da naloži i prekršajnu kaznu.

Pacijenti mogu da se obrate i građanskim, krivičnim i sudovima časti lekarskih komora.

Izvor: b92.net

Jetra je jedan od najvažnijih organa u telu jer je odgovorana za čišćenje i detoksikaciju. Ovaj organ treba što manje opteretiti, a to ćemo postići tako što ćemo piti što više tečnosti i jesti razno voće i povrće.

Jetra je jedan od važnijih organa u telu, odgovorna za čišćenje krvi, apsorpciju nutrijenta i proizvodnju hemikalije koja omogućava normalne telesne procese. Ako jetra ne funkcioniše pravilno, može doći do ozbiljnih, pa čak i fatalnih posledica za zdravlje.

Pa kako će jetra dati do znanja da nije dobro? Prema izvešćima sa klinike „Cleveland“, zadržavanje vode u telu je najčešći signal bolesti jetre. Doživeće ga barem 50 posto osoba s cirozom, najopasnijim oblikom bolesti, kada oštećeno tkivo zameni ono zdravo. Zadržavanje vode se može otkriti tako što će noge biti natečene, ali i stomak.

Do toga dolazi kada jetra više ne može proizvoditi albumin, protein koji sprečava curenje tekućine iz krvnih žila u tkiva.

Simptomi bolesne jetre

Žutica, poznata i kao žutilo beonjače ili kože. Nastaje kada jetra više nije u mogućnosti proizvoditi bilirubin, prirodnu hemikaliju koju proizvode crvena krvna zrnca, pa se ona nakuplja u očima i na koži. Ovo je simptom ozbiljnije bolesti jetre, a može doći i do zatajenja.

Krvarenje, uzrokovano kada ozleđeno tkivo jetre sprečava procesuiranje dovoljne količine krvi. Tada krv odlazi u mesta poput probavnog sastava i jednjaka, pa se može dogoditi da povraćate krv ili se ona pojavi u stolici.

Bleda stolica, što može upućivati da jetra ima problema s procesuiranjem bilirubina. Svrbež kože, uzrokovan viškom soli (bilirubina) koja se nakuplja ispod kože.

Kako zaštiti jetru?

Jetra se najbolje čuva ako redovno vežbate, barem 30 minuta u toku dana, jedete zdravo i raznovrsno i izbegavate upotpunosti alkohol ili u jako malim količinama. Ciroza se može usporiti ali nikako zaustaviti, pa je važno preventirati stanje.

Znakovi da jetra sporo radi

Postoji nekoliko simptoma koji nastaju usporenim radom jetre

Često dolazi do umora čak i kod minimalnog fizičkog napora
Pojavljuju se glavobolje koje se manifestuju u pozadini oka
Bolovi u zglobovima i mišićima
Dolazi do pojačanog znojenja jer telo izbacuje toksine koje jetra ne može procesuirati
Nastaju problemi s kožom u obliku akni i ekcema jer dolazi do nakupljanja toksičnih spojeva koje jetra nije procesuirala i izbacila
Često se borite s alergijama jer se susrećete s toksinima kojih imate i previše u organizmu
Borite se sa zatvorom ili prolivom, a to je popraćeno s boli u abdomenu, kao i što dolazi do napuhnutosti
Gojite se iako ne jedete puno
Problemi s procesuiranjem masnoće, pogotovo nakon konzumacije nekih masnijih namirnica te imate teške probavne smetnje
Ne možete se rešiti lošeg zadaha!
Dolazi do hormonske neuravnoteženosti jer jetra ne može eliminisati višak hormona
Teže se koncentrišete, a mentalni zadatci stvaraju vam veliki napor
Osećate se depresivno iako niste bili izloženi traumi ili događaju koji bi mogao biti uzrok iste
Osećate se teskobno jer imate osećaj da će se nešto loše dogoditi

Navedeni simptomi mogu biti i simptomi drugih bolesti, a kako biste eliminisalli probleme s jetrom važno je posetiti lekara, kao i iz dana u dan se kvalitetno hraniti, prenosi „Story.hr„.

Povrće važi za jednu od najzdravijih namirnica, a oni koji vode računa o zdravoj ishrani konzumiraju ga svakodnevno.

Koristi se više od 1.200 preparata: Kakvo voće i povrće jedemo?

Ipak, sve treba jesti umereno, a prema rečima lekara, postoji i povrće sa kojim bi trebalo da budemo oprezniji, ma koliko ga voleli.

Konzervirani grašak

Nutricionisti smatraju da je za osobu dovoljno tri do četiri kašike konzerviranog graška dnevno. Ako se ovi brojevi prekorače, može doći do teškog stvaranja gasova zbog obilja purina, inhibicije proizvodnje enzima i masne distrofije jetre. Starije osobe treba da izbegavaju grašak u konzervi jer se purinska kiselina može zadržati u mišićima, što će izazvati neprijatan bol. Osim toga, grašak u konzervi nije pogodan za pacijente sa oboljenjima pankreasa jer sadrži puno šećera i soli. Takođe, ne treba ga jesti ako imate problema sa gastrointestinalnim traktom, giht, holecistitis, gastritis i čireve. Zeleni grašak može izazvati nadimanje kod bilo koje osobe, pa je bolje da ga ne zloupotrebljavate. Ovo se posebno odnosi na malu decu, trudnice i dojilje.

Krompir

Krompir sadrži dosta kalijuma, kao i solanin i skrob. Ako se krompir čuva duže vreme, deo skroba se razlaže na glukozu, fruktozu i druge jednostavne ugljene hidrate. Sto grama krompira ima 75 kalorija. Ako krompir jedete svaki dan, možete dobiti i do kilogram telesne težine za nedelju dana, u zavisnosti od nivoa fizičke aktivnosti i opšteg unosa kalorija.

Cvekla

Cvekla poboljšava varenje i smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi, ali sadrži dosta šećera, pa bi dijabetičari trebalo da ograniče njeno konzumiranje. Oni koji pate od osteoporoze ili su skloni osteoporozi takođe treba da izbegavaju da jedu cveklu jer ometa apsorpciju kalcijuma. Cvekla sadrži i veliku količinu kalcijum oksalata, pa pacijenti sa urolitijazom treba da budu oprezni pri upotrebi. Kod osoba sa gastritisom može dodatno povećati kiselost želuca i pojačati simptome.

Kupus

Lekari preporučuju isključivanje kupusa iz ishrane ako imate gastrointestinalni poremećaj, bolest štitne žlezde ili čir. Kod osoba sa poremećenim radom pankreasa i nedostatkom enzima, svež kupus može da izazove nadimanje, nelagodnost i bolove u crevima. Preporučena porcija za zdravu odraslu osobu nije veća od 150 grama dnevno.

Plavi patlidžan

Solanin se akumulira u koži patlidžana, tako da se mora ukloniti pre upotrebe. Pulpa patlidžana takođe sadrži štetne supstance koje promovišu povećanje količine oksalne kiseline u telu, što može izazvati stvaranje kamena u bubregu. Trebalo bi da se posavetujete sa svojim lekarom o konzumiranju patlidžana ako imate kolitis, holecistitis, kamen u bubregu, ozbiljan artritis, ili nizak nivo gvožđa.

Izvor: direktno.rs

Istraživači sugerišu da je 120 do 180 minuta sedenja prag predugog sedenja i upozoravaju da dugo sedenje može izazvati probleme sa srcem, ali i brojne druge zdravstvene probleme, javlja danas Bi-Bi-Si, prenosi FoNet.

Epidemiolog Džeremi Moris je još 1953. godine otkrio da vozači autobusa u Londonu imaju više nego dvostruko veće šanse da razviju bolest srca nego kondukteri.

Razlog je što se od konduktera zahtevalo da budu na nogama i da se redovno penju uz stepenice londonskih autobusa na sprat prodajući karte putnicima, dok su vozači dugo sedeli.

Njegova značajna studija postavila je osnovu za istraživanje veza između fizičke aktivnosti i koronarnog zdravlja.

Iako su kondukteri londonskih autobusa sada stvar prošlosti, Morisovi rezultati su relevantniji nego ikada, piše Bi-Bi-Si.

Od početka pandemije virusa korona sve više se ide ka modelu rada od kuće, što će verovatno povećati kolektivno vreme sedenja.

Produženo sedenje je oblik sedentarnog ponašanja, koje karakteriše veoma smanjena potrošnja energije u sedećem ili ležećem položaju, što je povezano sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i preranog mortaliteta, pa je vreme koje provodimo sedeći identifikovano kao nezavisni faktor rizika u nizu zdravstvenih stanja.

Svetska zdravstvena organizacija je 2020. godine predložila mere za smanjenje sedentarnog ponašanja.

Od 2010. godine istraživači su želeli da ukažu da se sedentarno ponašanje razlikuje od nedostatka fizičke aktivnosti i ukazivali su da može da se ima dovoljno vežbanja dnevno, a da se ipak predugo sedi, ali je rizik od sedentarnog ponašanja svakako povećan kod onih koji ne vežbaju dovoljno.

Primarna hipoteza zašto je predugo sedenje povezano sa kardiovaskularnim bolestima jeste da je povećana vaskularna disfunkcija, naročito u nogama.

Vaskularni sistem je odgovoran za održavanje krvi i limfne tečnosti, koja je deo imunog sistema, a kreće se kroz krvne sudove.

Fiziolog sa Instituta za fizičku aktivnost i ishranu Univerziteta Deakin u Melburnu David Dunstan opsežno je istraživao efekte dugotrajnog sedenja, tvrdeći da je ono dovodi do smanjenja mišićne aktivnosti.

Kombinovani efekat smanjene mišićne aktivnosti, niže metaboličke potražnje i gravitacionih sila smanjuje periferni protok krvi do mišića nogu, što može dovesti do nakupljanja krvi u listovima.

Biomehanika sedenja, sa obično savijenim nogama, takođe, može da smanji protok krvi.

Izvor: danas.rs

U noći između 1. i 2. jula Srbiju je pogodilo snažno nevreme. Nagli pad temperature, olujni vetar i obilna kiša uticali su na hronične bolesnike, ali i na zdrave ljude. Kako je u razgovoru za "Novu" objasnila doktorka Biserka Obradović ovakvi vremenski uslovi praćeni su magnetnim pražnjenjem koje neminovno dovodi do osećaja nervoze, glavobolje, pa čak i toplotnog udara kod zdravih ljudi, a do većih zdravstvenih rizika kod hroničnih bolesnika.

Pad temperature od 15 stepeni Celzijusovih, pad vazdušnog pritiska i magnetno pražnjenje kako objašnjava doktorka Biserka Obradović najćešće dovode do bola u mišićima, napetosti i nervoze.

„Kod zdravih ljudi pored bola u mišićima i nervoze takođe je prisutna i jaka glavobolja, naročito kod onih koji imaju problema sa sinusima. Pritisak u sinusnim šupljinama zbog naglog pada vazdušnog pritiska neminovno dovodi do posledica. Ovo je idealno vreme za toplotni udar zbog velike vlage jer telo nema dovoljno vremena da se adaptira na iznenadnu promenu.

Metereopate kada nastupe ovakvi vremenski uslovi luče niži nivo endorfina, pa su samim tim nezadovoljniji i neraspoložni. Ovo su vremenski uslovi koji nikome ne odgovaraju“, kaže Biserka Obradović.

S obzirom na to da nas već od vikenda očekuju visoke temperature i da će posle hladnijeg talasa nastupiti topao doktorka upozorava da je ovo pogodan period za srčane probleme.

„Po podacima Svetske zdravstvene organizacije 18 miliona ljudi izgubi život kada ponovo krenu visoke temperature. Infarkt je najčešći. Sa druge strane kada nastupe visoke temperature gubi se mnogo više vode i dolazi do dehidratacije, tako da vodite računa o sebi i svojoj terapiji ako je uzimate“, dodaje Obradović.

Nagla promena vremena utiče na razvoj virusa i bakterija

Doktorka Obradović kaže da usled ovakvih promena vremena najviše ima uslova razvoj ne samo virusa, već i bakterija, i da su ambulante pune pacijenata koji imaju upalu pluća.

„Ne možemo da se razbolimo i da krivimo nekog drugog. Primamo veliki broj pacijenata koji imaju upalu pluća. Dolaze sa upornim kašljem, bolom u grudima, visokom temperaturom… Zašto? Zato što su klimitizovanim prostorijama koje rashlađuju se na 17 stepeni, a napoljuje preko 35 stepeni Celzijusovih. Pošto ima veliki broj bakterijskih upala, vodite računa na bazenima, tuširajte se pre ulaska i posle izlaska iz bazena, menjajte kupaći kostim i vodite računa na sebi“, kaže Obradović.

Doktorka na kraju razgovara navodi da je najbolji lek protvi svih bolesti fizička aktivnost i da nijedan lek ne može da učini ono što može fizička aktivnost.

„Fizička aktivnost, osmeh i pozitivan stav, to je najvažnije“, zaključuje doktorka.

Izvor: nova.rs

Hrana bogata vlaknima igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja probave.

Određene namirnice, uključujući voće, povrće, integralne žitarice i mahunarke, bogate su dijetalnim vlaknima, koja pomažu varenju tako što podstiču redovno pražnjenje creva i sprečavaju zatvor.

Pored toga, neke namirnice bogate vlaknima mogu pomoći u održavanju zdrave sluznice creva obezbeđujući hranu za korisne crevne bakterije. Ovo podržava celokupno varenje i doprinosi zdravijem crevnom okruženju. Nutricionista Destini Mudi otkrila je nekoliko takvih namirnica, piše portal Dan.

1. Čia semenke

Čia semenke su izuzetno bogate dijetalnim vlaknima, a značajan deo čine rastvorljiva vlakna. Rastvorljiva vlakna apsorbuju vodu i formiraju supstancu nalik gelu u digestivnom traktu.

„Oko 28 grama čia semenki sadrži čak 10 grama vlakana, što je prilično impresivno. Plus, one su bogate omega-3 masnim kiselinama, koje su važne za zdravlje vašeg srca i mozga“, otkrila je ona.

2. Zob

Ovas sadrži rastvorljiva vlakna koja deluju kao probiotici, obezbeđujući hranu za korisne crevne bakterije. Ove bakterije pomažu u održavanju zdrave ravnoteže u mikrobioti creva, što je važno za varenje i opšte zdravlje creva.

„U oko 240 grama kuvanog ovsa ima pet grama vlakana, a ovas je posebno odlična za vaša creva. Pokazalo se ne samo da njegova rastvorljiva vlakna snižavaju holesterol i održavaju osećaj sitosti, već je ovas i probiotičko vlakno. To znači da hrani dobre bakterije u vašim crevima“, navodi se.

3. Bademi

Bademi sadrže veliku količinu dijetalnih vlakana, rastvorljivih i nerastvorljivih, koja pomažu da se stvari neometano kreću i sprečavaju zatvor.

„Sa skoro četiri grama vlakana na 28 grama, bademi obezbeđuju skoro polovinu vaših dnevnih potreba za vitaminom E. Neke studije su pokazale da jedenje badema povećava proizvodnju butirata, jedinjenja koje se oslobađa kada se korisne bakterije u vašem crevu hrane“, kaže Mudi.

4. Kinoa

Bogata rastvorljivim i nerastvorljivim vlaknima, kinoa podržava redovno pražnjenje creva i sprečava zatvor, što je neophodno za zdravlje probave.

„Kinoa je poznata kao žitarica, ali je tehnički seme, što je čini zdravim ugljenim hidratima bez glutena, olakšanje za one koji imaju problema sa varenjem od jedenja glutena i pšenice. Oko 185 grama kuvane kinoe ima pet grama vlakana i sve devet esencijalnih aminokiselina“, ističe ona.

5. Špargle

Špargla sadrži inulin, vrstu probiotičkih vlakana koja služe kao hrana za korisne crevne bakterije. Ovo pomaže u negovanju i održavanju zdrave ravnoteže crevne mikrobiote, koja je neophodna za optimalno varenje i zdravlje creva.

„Oko 130 do 150 grama špargle sadrži otprilike tri grama vlakana. Tip vlakana koji se nalazi u špargli, inulin, je takođe probiotičko vlakno koje se ne može razgraditi u crevima i koje bakterije creva ne apsorbuju. Tako da služi kao izvor hrane za korisne bakterije u crevima“, zaključila je Mudi.

Izvor: danas.rs

Oznake upozorenja postoje s razlogom.

Ako volite da s vremena na vreme popijete čašu vina ili koktel, ali i da uzimate određene lekove, možda ste se zapitali da li ne bi trebalo da ih mešate.

Kada je u pitanju konzumacija alkohola, uz to dolazi mnoga upozorenja i uputstva o tome kako to učiniti odgovorno. Jedno od najčešćih upozorenja koje vidimo je da ne mešate alkohol sa lekovima. Ali šta to tačno znači? Da li to znači da ne bi trebalo da uzimate pilulu i pijuckate alkoholno piće u isto vreme? Da li to znači da ne treba da pijete alkohol ako redovno uzimate lekove? I na koje lekove bi zapravo moglo uticati negativno?

Postoji mnogo pitanja u vezi sa ovim posebnim upozorenjem, pa smo odlučili da pitamo lekare šta zaista treba da znate o tome kako alkohol može da utiče na vaše lekove.

„Alkohol i lekovi mogu da deluju na različite načine na osnovu lekova i fiziologije pojedinca“, kaže dr Tomas Pontinen.

On dodaje da „mnogi lekovi mogu postati manje efikasni ako se mešaju sa alkoholom, što može biti zabrinjavajuće za pojedince kojima su lekovi potrebni da bi ostali zdravi. To je zato što alkohol može uticati na sposobnost tela da apsorbuje lekove“.

Kako alkohol može da reaguje ako se meša sa lekovima

„Alkohol treba izbegavati dok uzimate lekove jer, generalno, može pogoršati neželjene efekte, umanjiti nameravanu korist leka i ugroziti zdravlje i dobrobit pojedinca koji ga uzima“, objašnjava dr Pontinen.

Takođe, dodaje on, važno je napomenuti da se alkohol i mnogi lekovi metabolišu u jetri, tako da njihovo kombinovanje može staviti veliki stres na esencijalni organ i pogoršati druga stanja poput bolesti jetre.

„Postoji niz neželjenih efekata i simptoma koji se mogu javiti, uključujući promenu krvnog pritiska, nesvesticu, promene u ponašanju, možda čak i mučninu i povraćanje ili vrtoglavicu i glavobolje“, kaže dr Laura Purdi.

Ona smatra da kada je u pitanju rukovanje teškim mašinama i vožnja automobila, postoje dodatne brige jer nedostatak koordinacije, promena raspoloženja, emocija i ponašanja takođe mogu biti problem.

„Efekti mogu biti jači nego što ste navikli, a možda ćete se osećati oštećenije nakon jednog pića nego što biste obično planirali. U krajnjoj liniji, vaše telo tada može potpuno drugačije da reaguje, kada se konzumiraju zajedno u odnosu na samo uzimanje lekova.

Lekovi koje ne treba mešati sa alkoholom su:

Protiv bolova
„Kada se alkohol pomeša sa lekovima kao što su acetaminofen (Tilenol) i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) kao što su aspirin ili ibuprofen, može doći do oštećenja jetre i gastrointestinalnog krvarenja“, kaže Kejti Dubinski, farmaceut.

Antidepresivi
Prema dr Purdi, antidepresivi neće biti tako efikasni kada se pomešaju sa alkoholom, au nekim slučajevima mogu čak i pogoršati simptome. Ovo uključuje selektivne inhibitore ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) i inhibitore ponovnog uzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI).

Dubinski objašnjava da mešanje ova dva takođe može učiniti da se osećate pospanije i manje koordinisano.

Antibiotici
„Uzimanje određenih antibiotika sa alkoholom može imati ozbiljne neželjene efekte, kao što su glavobolja, crvenilo i mučnina“, kaže Dubinski.

Konkretno, alkohol izaziva dehidraciju u telu tako što inhibira oslobađanje vazopresina. Pošto je unos dovoljno tečnosti od vitalnog značaja za borbu protiv infekcije, pijenje alkohola se ne preporučuje zbog načina na koji može da pogorša simptome – i produži oporavak.

Antipsihotici
„Alkohol može pojačati sedativne efekte antipsihotika, uzrokujući oštećenja mentalnih i fizičkih sposobnosti“, objašnjava Dubinski.

Neki od najčešćih simptoma mešanja ova dva uključuju otežano disanje, nizak krvni pritisak, nesvesticu i, u teškim slučajevima, napade ili komu.

Lekovi protiv anksioznosti i sedativi
Alkohol u kombinaciji sa lekovima kao što su benzodiazepini (Ksanak i Valium) i pomagala za spavanje (Ambien) može dovesti do ekstremne pospanosti, respiratornih poteškoća i sedacije koja je potencijalno opasna po život, prema mišljenju farmaceuta.

„Lekovi za anksioznost i konzumacija alkohola mogu uzrokovati abnormalno ponašanje, gubitak pamćenja i kontrole motoričkih funkcija i, kao i kod lekova za spavanje, poteškoće sa disanjem“, kaže dr Purdi.

Lekovi za dijabetes
Mešanje alkohola sa određenim lekovima može da dovede nekoga sa dijabetesom u rizik od niskog ili visokog šećera u krvi, u zavisnosti od toga koje piće se konzumira sa kojim lekom. Pored toga, određena alkoholna pića poput piva i zaslađenih mešanih pića sadrže mnogo ugljenih hidrata, što može negativno uticati na nivo šećera u krvi.

Simptomi niskog šećera u krvi uključuju dvostruki ili zamagljen vid, znojenje, peckanje i utrnulost, umor ili probleme sa spavanjem, ubrzan ili lupanje srca, drhtanje, nejasno razmišljanje i još mnogo toga.

Simptomi visokog šećera u krvi na koje treba obratiti pažnju su osećaj žeđi , umor ili slabost, glavobolja, često mokrenje i zamagljen vid, piše Eating Well.

Lekovi za krvni pritisak
Razređivači krvi, takođe poznati kao antikoagulansi, pomažu u sprečavanju zgrušavanja krvi. Ljudi sa određenim srčanim oboljenjima ili urođenim srčanim manama ili oni koji se spremaju za operaciju uzimaju ove lekove.

„Korišćenje alkohola može ometati način na koji razređivači krvi funkcionišu, povećavajući rizik od zgrušavanja ili krvarenja“, kaže Dubinski.

Izvor: n1info.rs

Brojni lekari su upozorili na manje poznati simptom raka koji ujutro možemo uočiti na svojoj posteljini.

Prema rečima stručnjaka i naučnika, ako nam je posteljina natopljena znojem, to bi mogao biti znak upozorenja da nešto nije u redu.

Mnogi od nas noću se znoje, posebno tokom letnjih meseci. Na to može uticati sobna temperatura, ako delimo krevet s partnerom i drugi činioci. No, ako nam je posteljina redovno natopljena znojem, to može biti znak raka, tvrde stručnjaci.

- Većina ljudi znoji se tokom noći, no ako se redovno budite s mokrom posteljinom, trebalo bi da posetite lekara. Noćno znojenje je kada se toliko znojite da su vam noćna odeća i posteljina mokri, iako je mesto na kojem spavate hladno - objašnjavaju naučnici iz Nacionalne zdravstvene službe (NHS), prenosi Daily Express.

Na svojoj veb stranici, Cancer Research UK navodi "preterano noćno znojenje" kao jedan od opštih znakova raka. Dodaje se da bi to moglo biti i nuspojava lekova ili lakših bolesti.

Dobrotvorna organizacija ističe:

"Noćno znojenje ili visoka temperatura (groznica) mogu biti uzrokovani infekcijama ili nuspojavama određenih lekova. Često ih doživljavaju i žene u vreme menopauze."

Prema NHS-u, postoje neke vrste raka koje mogu izazvati pojačano znojenje, one uključuju:

Leukemiju

Mezoteliom

Rak kostiju

Rak prostate

Rak bubrega

Znojenje tokom noći nije čudno, pogotovo leti, no ako je intenzivnije nego ranije, ne bi ga trebalo ignorisati.

Dok određene namirnice mogu da pomognu u očuvanju prohodnosti arterija, postoje i one koje značajno doprinose njihovom začepljenju.

Briga o srcu kreće od izbora hrane. Sudeći po vodećim svetskim istraživanjima objavljenim u "British Heart Foundation", previše zasićenih masti može da poveća količinu holesterola u krvi, što može da poveća rizik od razvoja koronarne bolesti srca, naglašava dr Svetislav Mališić, kardiolog.

To znači da sledeće tri namirnice koje, ako ih suviše često jedemo, mogu da nam zapuše arterije i naruše kardiovaskularno zdravlje.

Slanina

Bogata zasićenim mastima, slanina može da digne vrednosti LDL, lošeg holesterola, koji stvara naslage na arterijama.

Puter

Puter takođe sadrži zasićene masti od kojih skače holesterol, zaslužan za začepljenje arterija, naravno ako u njemu preterujete.

Punomasni sir

Osim zasićenim mastima, punomasni sir je bogat i natrijumom koji uzrokuje porast krvnog pritiska i holesterola, što povećava rizik od srčanih oboljenja.

Zdrave alternative

Da biste imali zdravo srce, pokušajte da ograničite unos ovih namirnica i uvedete zamene za njih kao što su avokado, maslinovo ulje i orašasti plodovi, poručuju kardilozi.

Pripremila: Nataša Lazović

Izvor: kurir.rs

Kako starimo, održavanje zdravog probavnog sistema postaje sve važnije.

Postoji mnogo stvari koje možete učiniti kako biste držali zdravlje creva pod kontrolom.

Jedan od najboljih koraka koji treba preduzeti jeste dodavanje prave hrane u vašu ishranu, a to često uključuje i hranu bogatu vlaknima.

Bobičasto voće

Mnogo je prednosti redovnog jedenja bobičastog voća. Ovi mali plodovi bogati su netopivim vlaknima, koja potpomažu rad creva i hrane korisne crevne bakterije. Njihov visok sadržaj antioksidanasa takođe doprinosi celokupnom zdravlju.

Mahunarke

Mahunarke su izvrstan izvor ne samo biljnih proteina, već i topivih i netopivih vlakana, te podstiču redovno pražnjenje creva i hranjenje crevnih bakterija.

Čija semenke

Čija semenke su bogate rastvorljivim vlaknima, koja pomažu u usporavanju probave i podstiču osećaj sitosti. Bogate su i omega-3 masnim kiselinama, koje imaju protivupalna svojstva.

Brokoli

Brokoli sadrži sulforafan, jedinjenje koje može zaštititi probavni sistem, zajedno s vlaknima za zdravlje probave. Pokazalo se da sulforafan ima i svojstva protiv raka.

izvor: b92.net

Bilo posle obroka u kancelariji ili u prijatnom restoranu, mnogi ljudi uživaju u kafi posle obroka. Zašto ovo možda nije tako dobra ideja i kakve zdravstvene posledice može imati?

Kafa posle obroka isprva pokazuje svoje prednosti: može stimulisati probavni proces posle obroka i povećati proizvodnju želudačne kiseline. Ovo može poboljšati varenje hrane bogate mastima i povećati sitost. Pored toga, ispijanje kafe posle obroka može pomoći u smanjenju pospanosti nakon obilnog obroka i osvežiti um.

Kafa posle obroka: Zašto biste čekali?

Da bi se borili protiv popodnevnog pada energije u kancelariji, mnogi ljudi popiju šoljicu kafe odmah posle ručka. Čak i u restoranima nije neuobičajeno naručiti kafu posle raskošnog obroka. Barem pomaže da se ponovo pokrenete. Međutim, ova praksa nije nužno preporučljiva iz zdravstvene perspektive.

Čak i ako nam kafa podstiče kofein nakon obroka, razmislite ponovo. Ova naredba zapravo nije idealna za iskorišćenje hranljivih materija. Tanin sadržan u kafi sprečava apsorpciju gvožđa u stomaku. On vezuje gvožđe iz biljne hrane kao što su voće i povrće, uzrokujući da se izluči a da ga naše telo ne koristi. Posebno ljudi koji već pate od nedostatka gvožđa ili su osetljivi na nedostatak gvožđa, ne bi trebalo da piju kafu pola sata nakon jela.

Koliko dugo treba da čekate na kafu?

Preporučuje se da sačekate oko 30 minuta do sat vremena nakon obroka pre konzumiranja kafe. Ovo omogućava telu da završi varenje hrane i maksimizira apsorpciju hranljivih materija. Prebrzo ispijanje kafe nakon jela može poremetiti varenje i dovesti do neprijatnih simptoma kao što je žgaravica.

Izvor: danas.rs

Da li ste se ikada zapitali zašto ste toliko žedni nakon napornog treninga ili popodneva na suncu?

Svaki put kada se znojite, vaše telo gubi deo tečnosti koja ga održava hidriranim. To iscrpljivanje vas dovodi u opasnost od dehidratacije, što znači da su dopune od vitalnog značaja. Pijenje puno vode je očigledno rešenje, ali važno je da unesemo i dovoljno elektrolita

Zašto su elektroliti važni?

Elektroliti su kategorija električno naelektrisanih esencijalnih minerala koje telo proizvodi i dobija iz hrane i pića. Minerali kao što su kalcijum, magnezijum, kalijum, fosfat, hlorid i natrijum su sve primeri važnih elektrolita. Oni su od vitalnog značaja za održavanje zdravog tela i uma jer „uravnotežuju nivoe tečnosti, održavaju pH u krvi, pomažu u održavanju rada mišića, nerava, srca i moždanih ćelija, pomažu u transportu hranljivih materija do naših ćelija, i izlučuju toksine iz naših ćelija.

Znakovi da vašem telu treba više elektrolita

Mišići su vam slabi i grče se

Elektroliti pomažu u pravilnoj funkciji mišića, tako da ako osećate slabost mišića i/ili grčeve u mišićima registrovani dijetetičar Dan Galager upozorava za Mind Body Green da je vašem telu verovatno potrebno obnavljanje ovih esencijalnih hranljivih materija.

- Kada ste aktivni, vaše telo koristi svoje zalihe ovih hranljivih materija, tako da morate da ih redovno dopunjujete

Osećate se loše

Ako primetite da ste osetljivi ili razdražljiviji nego obično, dijetetičarka Suzan Šahter, kaže da bi nedostatak elektrolita mogao biti krivac.

- Neravnoteža elektrolita ponekad može uticati na funkciju mozga. što rezultira promenama raspoloženja, razdražljivost, ili čak mentalnoj konfuziji.

Vaš otkucaj srca je nenormalan

Elektroliti kao što su kalijum i kalcijum igraju glavnu ulogu u održavanju pravilnog srčanog ritma, a neravnoteža može dovesti do „nepravilnih srčanih ritmova, lupanje srca ili ubrzan rad srca".

Izvor: novosti.rs

Tokom pandemije, jedno od ključnih pitanja koje je zbunjivalo naučnike i lekare bilo je zašto se neki ljudi nijednom nisu zarazili i dobili kovid, dok su se drugi više puta zarazili.

Istraživači sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu, u saradnji sa kolegama sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Instituta Velkom Sanger i Kraljevskog koledža London u Velikoj Britaniji, pokušali su da odgovore na ovo pitanje koristeći prvo kontrolisano istraživanje na svetu po „infektivnom modelu“ za kovid – gde su volonteri namerno bili izloženi SARS-KoV-2 virusu koji izaziva kovid, kako bi se mogao detaljno proučavati.

Nevakcinisani zdravi dobrovoljci bez prethodne istorije kovida bili su izloženi – preko spreja za nos – izuzetno niskoj dozi originalnog soja SARS-KoV-2. Dobrovoljci su zatim pomno praćeni u karantinskoj jedinici, uz redovne testove i uzorke kako bi se proučio njihov odgovor na virus u visoko kontrolisanom i bezbednom okruženju, prenosi rts.rs.

Za nedavno sprovedenu studiju, čiji rezultati su objavljeni u časopisu Nejčer, naučnici su prikupili uzorke tkiva koje se nalazi na sredini između nosa i grla, kao i uzorke krvi od 16 dobrovoljaca. Ovi uzorci su uzeti pre nego što su učesnici bili izloženi virusu, kako bi se dobili osnovni parametri, a zatim u redovnim intervalima.

Uzorci su zatim obrađeni i analizirani korišćenjem tehnologije sekvenciranja jedne ćelije, što im je omogućilo da ekstrahuju i sekvenciraju genetski materijal pojedinačnih ćelija. Koristeći ovu najsavremeniju tehnologiju, mogli su da prate evoluciju bolesti sa neviđenim detaljima, od pre-infekcije do oporavka.

Na iznenađenje naučnika, otkrili su da, uprkos tome što su svi volonteri pažljivo izloženi istoj dozi virusa na isti način, nisu svi na kraju bili pozitivni na kovid-19.

U stvari, uspeli su da podele dobrovoljce u tri različite grupe zaraženosti. Šest od 16 dobrovoljaca razvilo je tipičan blagi oblik kovida, na koji su bili pozitivni nekoliko dana sa simptomima sličnim prehladi. Ovu grupu su nazvali „grupa trajne infekcije“.

Od preostalih deset dobrovoljaca koji nisu razvili trajnu infekciju, što ukazuje na to da su bili u stanju da se bore protiv virusa u ranom stadijumu, tri su razvila „srednju“ infekciju sa povremenim pojedinačnim pozitivnim virusnim testovima i ograničenim simptomima. Njih su nazvali „grupom prolaznih infekcija“.

Poslednjih sedam dobrovoljaca je ostalo negativno na testiranju i nisu razvili nikakve simptome. Ovo je bila „grupa abortivne infekcije“, što je bila prva potvrda postojanja abortivnih infekcija, koje su ranije bile nedokazane. Uprkos razlikama u ishodima infekcije, učesnici u svim grupama su delili neke specifične nove imunološke odgovore, uključujući i one čiji je imuni sistem sprečio infekciju.

Kada su uporedili vreme ćelijskog odgovora između tri grupe volontera, videli su različite obrasce. Na primer, kod prolazno zaraženih, kod kojih je virus samo nakratko otkriven, videla se jaka i trenutna akumulacija imunih ćelija u nosu jedan dan nakon infekcije.

Ovo je bilo potpuno u suprotnosti sa grupom sa trajnom infekcijom, gde je primećen kasniji odgovor, tek pet dana nakon infekcije koji je potencijalno omogućio virusu da se zadrži.

Kod ovih ljudi, uspeli su da identifikuju ćelije stimulisane ključnim antivirusnim odbrambenim odgovorom u nosu i krvi. Ovaj odgovor, nazvan „interferonski“, jedan je od načina na koji naša tela signaliziraju našem imunološkom sistemu da pomogne u borbi protiv virusa i drugih infekcija.

Naučnike je iznenadilo i otkriće da je ovaj odgovor ustanovljen u krvi pre nego što je otkriven u nosu, što ukazuje da se imuni odgovor vrlo brzo širi iz nosa.

Zaštitni gen

Na kraju, identifikovan je specifičan gen nazvan HLA-DKA2, koji je eksprimiran (aktiviran da proizvodi protein) na mnogo višem nivou kod dobrovoljaca koji nisu razvili trajnu infekciju i stoga bi se mogao koristiti kao marker zaštite. U tom slučaju ove informacije bi mogle da se koriste i za otkrivanje onih koji će verovatno biti zaštićeni od teškog oblika kovida.

Kako navode istraživači, ovi nalazi im pomažu i da popune neke praznine u znanju, dajući im mnogo detaljniju sliku o tome kako naša tela reaguju na novi virus, posebno u prvih nekoliko dana infekcije, što je ključno.

Ove informacije mogu da se koriste i za poređenje sa drugim podacima koji se trenutno generišu, posebno tamo gde su volonteri testirani na druge viruse i nove sojeve koronavirusa. Za razliku od prve studije, u narednoj će uglavnom biti uključeni volonteri koji su vakcinisani ili prirodno zaraženi – to jest, ljudi koji već imaju imunitet na kovid.

Takođe, ova studija će imati značajne implikacije na budići tretman i razvoj vakcina. Možda će moći da se identifikuju novi načini izazivanja zaštite, a istovremeno pomoći u razvoju efikasnijih vakcina za buduće pandemije.

Izvor: n1info.rs

Ruzmarin je biljka koja je čovječanstvu poznata već nekoliko milenijuma. U starom Rimu smatrali su ga simbolom ljubavnika i koristili su ga u ceremonijama vjenčanja. U srednjem vijeku ruzmarin je bio simbol odanosti i takođe se mislilo da štiti od kuge.

U savremenoj medicini ova biljka se koristi kao blago sredstvo za ublažavanje bolova kod migrene, pomaže u rješavanju digestivnih problema, ublažavanju stresa i nervne napetosti. Ruzmarin takođe poboljšava cerebralnu cirkulaciju i pozitivno utiče na vid.

Recept je objavljen čak i na Jutjubu…

Kada je Piter Karvel na Jutjubu objavio recept i pripremu fantastičnog napitka za mršavljenje, svi su poludjeli za njim.

Riječ je o receptu koji je on dobio od slavnog britanskog homeopate, a nije ni čudo što ga je u kratkom vremenskom roku pogledalo skoro dva miliona ljudi, a evo i zašto.

Naime, ako niste neki ljubitelj povrća, prirodni sokovi su odličan način da u svoje tijelo unesete hranljive materije.

Ali, ako uz to još i iskombinujete prave namirnice, dobićete moćni napitak koji topi masne naslage sa stomaka i čisti organizam od nakupljenih toksina. Zato požurite u nabavku po namirnice i pripremite ovaj sjajan napitak.

Sastojci:

– 1 velika cvekla

– 2 do 3 svježe šargarepe
– 4 do 5 štapova celera

– 1 šaka svježeg spanaća

– 1 jabuka

– 1 svježi krastavac

– 2 rotkvice

– 1 korijen svježeg đubmira (veličine 1 cm)

– 1 limun

Priprema:

Očišćeno povrće, jabuku i limun iscijedite u sokovniku i popijte. Sok je najbolje konzumirati ujutro, a od ovih namirnica dobićete oko 500 ml soka.

Oni koji su probali ovaj napitak kažu da je toliko hranljiv, da može da zameni multivitaminsku tabletu, pa čak i doručak.

Izvor: prirodno-zdravlje.com

Ako većinu vremena provodite na suncu, trebalo bi da budete posebno oprezni zbog znakova raka kože i odmah se obratite svom lekaru opšte prakse ako primetite određene simptome, piše Express.

Stručnjaci zdravstvene klinike Maio tvrde da se rak kože može javiti nakon samo 15 minuta na suncu bez kreme za sunčanje i da i dalje možete izgoreti sa kremom za sunčanje ako ne koristite dovoljno visok SPF ili ako je ne nanosite redovno.

 „Opekotine od sunca povećavaju rizik od raka. Opekotine od sunca su oštećenje kože i reakcija vašeg tela da pokuša da je popravi. To je jasan znak da je DNK u vašim ćelijama kože oštećena previše UV zračenja. Ako jednom izgorete na suncu, to ne znači da ćete sigurno dobiti rak kože, ali što više puta izgorite na suncu, to je veći rizik od raka kože“, upozorili su.

Kako izgleda rak kože?

„Zbog toga je važno da ostanete bezbedni na suncu tako što ćete provoditi vreme u senci, posebno između 11 i 15 časova. Pokrijte se širokom odećom, šeširom sa širokim obodom i naočarima za sunce sa UV zaštitom. Nanesite kremu za sunčanje sa najmanje SPF30 redovno i obilno“, savetovali su stručnjaci iz Cancer Research UK.

Nemelanomski rak kože najčešće se razvija na koži izloženoj suncu. Pomaže da se rak kože otkrije rano kada znate kako vaša koža inače izgleda. Tako ćete lakše primetiti sve promene.

Da biste pregledali područja koja ne vidite, možete koristiti ogledalo ili zamoliti svog partnera ili prijatelja da ih pregleda. Ovo je veoma važno ako ste redovno na suncu.

„Možete da fotografišete sve što ne izgleda dobro. Ako možete, dobra je ideja da stavite lenjir pored oblasti kada snimate fotografiju. Ovo će vam dati precizniju sliku o njegovoj veličini i može pomoći da odredite da li se menja, a zatim možete pokazati te slike svom lekaru“, rekli su stručnjaci.

Rak kože može izgledati veoma različito i može biti:

mrlja ili rana,

kvržica,

crvena ili tamna mrlja,

može svrbiti, može biti krasta ili krvariti.

„Što se rak kože ranije dijagnostikuje, to je lakše lečiti. Zato je važno da se što pre obratite svom lekaru opšte prakse ako primetite promenu na koži“, upozorili su stručnjaci.

Izvor: danas.rs