Hiperholesterolemija, najčešći nasledni poremećaj metabolizma lipida, pogađa značajan broj ljudi. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izveštava da otprilike dvoje na svakih pet osoba ima visok nivo holesterola u krvi.

Visoki holesterol može nas izložiti povećanom riziku od po život opasnih zdravstvenih stanja kao što su moždani udar i kardiovaskularne bolesti. Zato je važno održavati ukupan nivo holesterola u krvi u normalnom rasponu.

Održavanje zdrave telesne težine, redovno vežbanje i smanjenje konzumacije alkohola samo su neki od načina kako se zaštititi od hiperholesterolemije.

Ishrana je takođe ključan faktor. Konzumiranje hrane bogate vlaknima poput pasulja, ovsenih pahuljica i avokada može pomoći u održavanju niskog nivoa lošeg LDL holesterola. U tome se jako dobrim pokazalo i jedno povrće, a to je crni luk.

Luk može smanjiti loš holesterol

Hranljive materije koje sadrži crveni luk uključuju kalijum, fosfor, kalcijum i magnezijum.

Luk takođe sadrži flavonoid poznat kao kvercetin. Naučnici su u studiji iz 2017. hteli da bolje shvaet kako kvercetin utiče na obrnuti transport holesterola, odnosno proces u kojem telo uklanja holesterol iz ćelija. Otkrili su da je kvercetin pospešio prenos holesterola, smanjio njegov nivo i poboljšao funkcionisanje dobrog HDL holesterola.

Pokazalo se da čak i alternativni oblici luka nude iste prednosti, poput soka od luka bogatog kvercetinom koji značajno smanjuje nivo LDL-a kod pacijenata s blago povišenim holesterolom.

Da li dodaci ishrani s lukom mogu da smanje nivo holesterola?

Luk se može pripremati na razne načine. Možete ga jesti sirovog, kuvanog, možete ga dodati salatama ili raznim kuvanim jelima.

Ako pak ne volite luk, ne brinite dodaci ishrani na bazi luka takođe mogu sniziti nivo holesterola. Međutim, nije primećena povezanost između suplemenata na bazi luka i poboljšanja nivoa triglicerida pa su i naučnici naglasili da je potrebno još dodatnih istraživanja.

Neki faktori mogu dovesti do povećanog rizika od hiperholesterolemije. To uključuje konzumiranje hrane koja je bogata transmastima ili zasićenim mastima, sedentarni način života, pušenje, genetiku, starost i još mnogo toga (prema CDC-u). Prisutnost hroničnih zdravstvenih stanja takođe može biti faktor rizika, poput dijabetesa tipa 2 ili gojaznosti, piše Health Digest

Niske temperature opterećuju telo, terajući srce da radi jače da bi se zagrejalo, navodi kardiolog Abhijit Borse.

Zbog toga zima može biti izazovna za one sa srčanim problemima. Osobe sa oslabljenim srcem treba posebno da vode računa o svom zdravlju tokom hladnih meseci.

Povećan broj otkucaja srca zimi može, u ekstremnim slučajevima, dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani udar.

Kardiolog Abhijit Borse ukazao je na greške koje mogu povećati rizik od srčanih problema tokom zimske sezone, prenosi N1.

Neprikladna odeća

Moramo da preduzmemo prave korake da bi naše telo bilo toplo zimi. Ako to ne učinimo, naše srce će biti pod većim pritiskom da pumpa više krvi da bi nas zagrejalo.

Nošenje tople odeće, šešira, vunenih rukavica, pre svega slojevito oblačenje će smanjiti ovaj rizik jer slojevi pomažu u zadržavanju toplote.

Prekomerna aktivnost

Biti aktivan je važno, ali preterana aktivnost može povećati broj otkucaja srca, podići krvni pritisak i povećati rizik od srčanog udara.

Zato se ne smemo previše naprezati. Ključ je da napravite pauzu i pustite svoje srce i telo da se oporave.

Dehidratacija

Zimi ne pijemo dovoljno vode zbog niskih temperatura, a simptome dehidratacije u organizmu je teško primetiti.

Ali iz ovih razloga, hidratacija je još važnija, posebno što se odnosi na zdravlje srca. Kada smo dehidrirani, to dodatno opterećuje srce, povećava broj otkucaja srca i rizik od bolesti, objasnio je Borse za „The Health“.

Prekomerno konzumiranje alkohola

Alkohol nam može pomoći da se zagrejemo u hladnim zimskim mesecima, kaže kardiolog. Ipak, savetuje da ga pijemo umereno jer prekomerno konzumiranje može povećati rizik od srčanih oboljenja, piše Index.hr.

Kada je temperatura niska, to dovodi do sužavanja krvnih sudova. To, u kombinaciji sa prekomernim konzumiranjem alkohola, može izazvati moždani ili srčani udar.

Biljni čaj može ublažiti stres, poboljšati san, snižiti temperaturu, pokazuju brojna istraživanja.

Ipak, određeni čajevi imaju dodatne blagodeti.

Među njima je čaj od maslačka, bogat fitonutrijentima koji mogu ojačati imuni sistem. Ako vam je cilj ove godine gubitak kilograma i unapređenje zdravlja, čaj od maslačka može biti odličan saveznik, piše Aktivni.si.

Iako maslačak može predstavljati izazov za ljude koji imaju bašte, najnoviji trend u wellness-u otkriva njegove zdravstvene prednosti. Iako nije najatraktivniji cvet, maslačak može pružiti izvanredne koristi za telo. Čaj od maslačka postaje popularan lekoviti napitak na tržištu, pravljen od lišća biljke ili pečenog korena. Obe varijante su sigurne za konzumaciju i nose različite zdravstvene prednosti.

Ovaj biljni čaj ima dugu istoriju upotrebe u narodnoj medicini, koristeći se za borbu protiv upala, olakšavanje nadutosti, podršku radu jetre i pomoć pri mršavljenju. Zbog svog gorkog ukusa, čaj od maslačka često se koristi kao alternativa bezkofeinskoj kafi.

Koren maslačka poseduje svojstva koja podržavaju eliminaciju viška vode iz organizma, čime se postiže bolja telesna forma i osećaj blagostanja. Čaj od korena maslačka može pomoći u smanjenju zadržavanja vode, a razlike možete primetiti već prvog dana.

Čaj od maslačka se tradicionalno koristi u alternativnoj medicini, najčešće se priprema od korena i/ili lišća biljke. Koren se često koristi za podršku radu jetre i žučne kese, dok se lišće koristi kao diuretik. Osim toga, lišće maslačka može se konzumirati kao salata ili kuvano povrće.

Prednosti konzumiranja čaja od maslačka uključuju podršku procesu mršavljenja, smanjenje nadutosti i kontrolu apetita. Takođe se veruje da maslačak može poboljšati varenje, deluje kao diuretik za eliminaciju viška vode, i podržava optimalan rad jetre. Pre nego što uvrstite čaj od maslačka u svoju svakodnevnu rutinu, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Izvor: danas.rs

Kašalj često prati alergije, sezonske prehlade ili neprijatan refluks kiseline. Međutim, ono što možda ne povezujete s kašljem je zatajenje srca.

Kašalj može da bude znak da vam srce ne radi kako treba.

Suprotno srčanom udaru, zatajenje srca nastaje kada srce nije u mogućnosti da pravilno snabdeva krvlju naše organe. Osobe sa hipertenzijom, prekomernom težinom ili koronarnom arterijskom bolešću (KAB) – gde se plak skuplja u zidovima arterija i ograničava protok krvi – mogu biti podložnije zatajenju srca.

Ovo važi i za pušače, osobe koje ne vežbaju dovoljno ili konzumiraju alkohol u prekomernim količinama. Česti znakovi upozorenja za zatajenje srca uključuju slabost, otežano disanje, oticanje stomaka ili donjih ekstremiteta, i još mnogo toga. Takođe, neobičan kašalj može biti simptom zatajenja srca. Evo šta podrazumevamo pod neobičnim kašljem u odnosu na običan, svakodnevni kašalj, piše healthdigest.com, a prenosi N1 Zagreb.

Uobičajeni znakovi upozorenja zatajenja srca uključuju slabost, otežano disanje, oticanje želuca ili donjih ekstremiteta i još mnogo toga. Osim toga, abnormalni kašalj takođe može biti simptom zatajenja srca.

 Uporan mokar kašalj može biti simptom zatajenja srca

Povremeno udisanje prašine ili grebanje u grlu može izazvati kratkotrajni napad kašlja, ali uporan kašalj koji se ne povlači može ukazivati na moguće zatajenje srca, izveštava Američko udruženje za srce (AHA).

Naravno, dugotrajan kašalj može biti povezan i s astmom, gripom, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP) ili nekim drugim zdravstvenim problemima.

Kako biste razlikovali, znajte da je kašalj povezan sa zatajenjem srca često mokar kašalj zbog zadržavanja tečnosti u plućima. Poznat i kao kongestivno zatajenje srca, sluz koja se stvara iz ovakvog kašlja može biti bele ili ružičaste boje.

Postajemo još specifičniji kada je reč o vremenu tokom dana i položaju tela kada se kašalj javlja.

Ažurirana istraživanja iz 2023. godine objavljena u StatPearls detaljno opisuju kako noćni kašalj koji se pogoršava kada osoba leži na leđima takođe može biti simptom zatajenja srca. Međutim, noćni kašalj se smatra ređim simptomom hroničnog zatajenja srca (prema fiziološkim istraživanjima).

Terapija

Osobe sa zatajenjem srca koriste lekova, u zavisnosti od ozbiljnosti i specifične vrste zatajenja srca. To mogu biti diuretici za smanjenje natrijuma, lekovi za regulisanje krvnog pritiska ili sredstva za opuštanje krvnih sudova i podršku radu srca.

Pored terapije lekovima, očuvanje zdravih životnih navika je takođe preporučljivo za osobe koje pate od zatajenja srca. Ovo uključuje smanjenje unosa soli, kontrolu stresa, tretman poznatih poremećaja spavanja, održavanje zdrave telesne težine, redovno vežbanje i kontrolu krvnog pritiska.

Izvor. danas.rs

Košarkaška legenda i trofejni reprezentativac nekadašnje Jugoslavije, Žarko Paspalj hitno je hospitalizovan. Njemu je pri prijemu urađena ablacija srca.

Još se ne zna tačno šta je uzrokovalo problem, ali najverovatnije je aritmija, pošto je poznati košarkaš već imao problema sa srcem, nakon čega mu je urađena ablacija srca.

Ablacija je način lečenja jakih aritmija zbog kojih se Paspalj i javio u bolnicu.

Ablacija je procedura kojom se umanjuju simptomi atrijalne fibrilacije kao što su ubrzani i nepravilni rad srca, kratak dah, netolerancija na napor. Ablacija se savetuje ukoliko ostali načini lečenja ne daju željene rezultate. Cilj procedure, koja se radi u opštoj ili lokalnoj anesteziji jeste da se uspostavi normalan srčani ritam.

Podsetimo, Paspalj je 2001. prve godine pretrpeo je infarkt miokarda donjeg dela srca dok je sa prijateljima igrao mali fudbal.

Takođe, pre dve godine je ponovo završio u bolnici zbog kako je tada naveo "starih problema".

Izvor: blic.rs

Postoji VELIKA verovatnoća da poznajete nekoga ko pati od visokog krvnog pritiska. 

Visok krvni pritisak može oštetiti arterije i dovesti nas u veći rizik od srčanog i moždanog udara, a ono što jedemo igra važnu ulogu u zdravlju srca. Preporučuje se konzumiranje voća, povrća, integralnih žitarica, nemasnih mlečnih proizvoda, živine bez kože, ribe, orašastih plodova i mahunarki i ograničavanja zasićenih masti, alkohola, soli i dodanog šećera.
AD

Kada je reč o snižavanju krvnog pritiska, izdvaja se jedan začin – đumbir. Studija objavljena 2019. godine u časopisu Phitotherapi Research otkrila je da je đumbir uzrokovao značajno smanjenje i sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska. Međutim, važno je napomenuti da je ovo smanjenje primećeno samo kod učesnika starijih od 50 godina ili mlađih. Doza potrebna za snižavanje krvnog pritiska bila je najmanje 3 grama dnevno, što je manje od 2 kašičice mlevenog đumbira, tokom 7 do 12 nedelja.

„Đumbir može pomoći u snižavanju krvnog pritiska jer deluje slično kao i lekovi za krvni pritisak“, kaže dijetetičarka Megan Berd.

Pored toga, antioksidativna svojstva đumbira mogu pomoći u regulisanju krvnog pritiska. Đumbir je pun biljnih jedinjenja kao što su gingerol, shogaol, zingeron i paradol koji mogu povećati antioksidativnu aktivnost koja održava krvne sudove čistima. Takođe, ova jedinjenja mogu stimulisati širenje krvnih sudova, poboljšavajući protok krvi.

Postoje i neki dokazi da suplementacija đumbira može pomoći u poboljšanju holesterola, šećera u krvi i upale, prema istraživanju objavljenom u časopisu Nutrition Revievs 2021.

Holesterol je važan za normalno funkcionisanje tela, iako se često smatra negativnim.

Holesterol je deo ćelijskih membrana i steroidnih hormona, a proizvodi ga jetra. Ishrana bogata zasićenim mastima, uglavnom iz hrane životinjskog porekla, i način života utiču na nivo holesterola u organizmu. Nivo holesterola može varirati u zavisnosti od godina, telesne težine, pola i genetike.

Važno je razumeti karakteristike i posledice holesterola kako bismo očuvali svoje zdravlje i smanjili rizik od ozbiljnih bolesti, poput srčanih oboljenja. Većina ljudi se bar jednom tokom života zapita kako smanjiti holesterol, piše Mayo Clinic.

Povišen holesterol može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, koje su uobičajene u populaciji. Visok holesterol može uzrokovati nakupljanje masnih naslaga u krvnim sudovima, što može otežati protok krvi i dovesti do srčanog ili moždanog udara. Promene u načinu života, poput zdrave ishrane, redovne fizičke aktivnosti i ponekad lekova, mogu pomoći u smanjenju holesterola.

Čak i blago povišen holesterol u srednjim godinama može značajno povećati rizik od srčanih oboljenja. Iako ne svako sa blago ili umereno povišenim holesterolom mora odmah početi sa lečenjem lekovima, promene u ishrani i više vežbanja mogu biti korisne.

Visoki holesterol često prolazi neprimećeno, ali se može otkriti kroz analize krvi. Pored simptoma kao što su ubrzan rad srca i bol u vratu i potiljku, promene na očima, poput žućkastih izraslina na kapcima i prstenova oko rožnjače, mogu ukazivati na visok holesterol.

Važno je redovno proveravati nivo holesterola, a lekar može preporučiti češće testove ako imate faktore rizika kao što su porodična istorija visokog holesterola ili srčanih oboljenja.

Postoje različite vrste holesterola, a LDL holesterol (loš holesterol) i HDL holesterol (dobar holesterol) su najvažniji. LDL holesterol može se nakupljati u krvnim sudovima, dok HDL holesterol uklanja višak holesterola iz krvi. Promene u načinu života, kao što su zdrava ishrana, vežbanje i izbegavanje pušenja, mogu pomoći u regulaciji nivoa holesterola.

Preporučene vrednosti holesterola

Ukupni holesterol: Manje od 5,0 mmol/l
LDL holesterol: Manje od 3,0 mmol/l
HDL holesterol: Više od 1,0 mmol/l za muškarce, odnosno više od 1,2 mmol/l za žene.

Važno je voditi računa o faktorima rizika, poput genetike, gojaznosti, neaktivnosti, pušenja i konzumiranja alkohola, koji mogu uticati na nivo holesterola u krvi. Istraživanja pokazuju da promene u ishrani i fizička aktivnost mogu značajno doprineti snižavanju holesterola.

Kao i svi plodovi, banane su dobar izvor vlakana, pre svega topljivih za koje je utvrđeno da pomaže u snižavanju holesterola. Vežu holesterol i tako omogućuju njegovo eliminisanje iz tela. Jedna banana ima ukupno 2.40 g vlakana, a od toga je topivih 0.60 g, a netopivih 1.80 g.

Cleveland Clinic navodi da su najbolji izvori:

pasulj
zob
ječam
banane
krompir
jabuke
kruške

Izvor: danas.rs

Muškarac star 81 godinu postao je prva osoba koja je primila eksperimentalnu vakcinu protiv neizlečivog raka kože, koju je razvila kompanija Moderna. Osećaj da može da doprinese nečemu što može da pomogne mnogim ljudima naveo ga je da učestvuje u ovom koraku napretka u medicini.

Ubrizgani genetski RNK materijal, kako navode britanski Sun, oponaša markere pronađene na ćelijama raka i pokreće organizam da se bori protiv njih. Ovo otvara nove mogućnosti u borbi protiv raka i može promeniti pristup lečenju ove opake bolesti.

Doktor David Pinato i njegov tim na Imperial koledžu NHS u Londonu trenutno testiraju da li je vakcina dovoljno bezbedna za trogodišnje globalno ispitivanje. Nadaju se da će prvo moći da leče rak kože i pluća, a zatim se proširiti na druge tumore, poput raka creva ili dojke.

Doktor Кajl Holen iz Moderne izjavio je da su istraživači uzbuđeni zbog ranih rezultata, te da se nadaju da će vakcina doneti novo doba lečenja raka. Profesor Piter Džonson, direktor NHS za rak, takođe smatra da bi vakcine protiv raka mogle biti revolucionarne, pružajući efikasnije i manje toksične terapije.

Sekretarka za zdravstvo Viktorija Atkins ističe da vakcina ima potencijal da spase živote, pružajući revolucionarni način lečenja strašne bolesti. Ispitivanje će trajati tri godine i uključiće pacijente širom sveta, otvarajući nadu za hiljade ljudi koji se bore sa ovom bolešću. Očekuje se da će vakcina protiv raka doneti novo doba lečenja ove opake bolesti.

Izvor: nova.rs

Medicinski imidžing je moćna tehnologija uz pomoć koje dobijamo slike tkiva, kostiju i organa unutar ljudskog tela. Ono što je nekad bilo na nivou naučne fantastike danas je svakodnevna praksa koja pomaže u otkrivanju i lečenju mnogih bolesti, i onih najtežih.

Sve te metode su neinvazivne, što znači da ne uključuju opštu anesteziju ili rezove. Ovi pregledi su bezbolni, a pružaju brojne korisne informacije. Ali čemu tačno služi koji vid medicinskog imidžinga?

Ultrazvuk

Medicinski ultrazvuk je neinvazivna dijagnostička tehnika koja se koristi za snimanje unutrašnjosti tela. Ultrazvuk koristi visokofrekventne zvučne talase za kreiranje slika. Ultrazvučni zraci prolaze kroz tečna tkiva, a odbijaju se od kosti i gušća tkiva. Ova mašina koristi eho zvučnih talasa da stvori sliku koju lekar potom tumači.

Lekari koriste ultrazvuk da dijagnostikuju probleme koji utiču na meka tkiva, kao što su mišići, krvni sudovi, srce i drugi organi. Da bi uradio ultrazvuk, stručnjak specijalizovanom alatkom u obliku štapića prelazi po određenom delu tela dok se emituju zvučni talasi i detektuje njihov odjek.

Računar pretvara informacije iz odjeka da od njih stvori sliku. Tokom ultrazvučnog pregleda lekar nanosi gel na kožu da se ne bi stvorili vazdušni džepovi između sonde i kože budući da oni mogu da blokiraju prolazak ultrazvučnih talasa u telo.

Posebno važno je raditi redovan ginekološki ultrazvuk, ultrazvuk dojki, prostate, abdomena…

Magnetna rezonanca

Magnetna rezonanca (MRI) koristi jako magnetno polje i radio talase za kreiranje slika tela koje se ne mogu videti ni ultrazvukom ni CT skeniranjem.

Ljudsko telo je uglavnom napravljeno od vode, koja ima magnetni polaritet. Drugim rečima, tečnost u telu sadrži atome koji se okreću određenom brzinom. Atomi u nekim tkivima se okreću brže od atoma u drugim tkivima. U nekim slučajevima, atomi u bolesnom tkivu se okreću različitom brzinom nego u zdravom tkivu. MRI koristi magnete za okretanje atoma i radio talase koji otkrivaju koliko brzo se atomi okreću.

Računar onda pretvara informacije u detaljne slike. Lekari koriste MRI za proveru zglobova, mišića, hrskavice, ligamenata i tetiva. To magnetnu rezonancu, između ostalog, čini jako korisnom za dijagnostikovanje sportskih povreda. MRI je takođe od pomoći za dijagnostikovanje moždanog udara, tumora, aneurizme, multiple skleroze, povreda kičmene moždine i problema sa unutrašnjim uhom ili očima.

Magnetna rezonanca je veliki uređaj, obično valjkast i šupalj iznutra i u taj otvor pacijent ulazi i biva sniman.

CT skener

Kompjuterska tomografija (CT skeniranje) kombinuje rendgenske snimke i kompjuter da bi se stvorila slika kičme i unutrašnjih organa od 360 stepeni.

CT je moćan aparat koji poput prstena obilazi oko stola na kom leži pacijent.

Tokom CT snimanja stručnjak radi seriju rendgenskih snimaka iz različitih uglova. Zatim računar obrađuje i sastavlja seriju slika da bi napravio snimke poprečnog preseka, i to kostiju, krvnih sudova i mekih tkiva.

CT stvara snimke koje su detaljniji od klasičnih rendgenskih snimaka. Guste strukture unutar tela, kao što su kosti, lako se pojavljuju na slici. Što se tiče mekih tkiva, da bi slike bile jasnije, neretko se pacijentu pre snimanja intravenski daje supstanca poznata kao kontrast.

Za sve nedoumice oko medicinskog imidžinga treba da se konsultujete sa svojim lekarom, odnosno izabranim stručnjakom, koji će vas uputiti na najadekvatniju vrstu snimanja u zavisnosti od vašeg zdravstvenog stanja.

A blagovremen pristup medicinskom imidžingu može da znači razliku između života i smrti jer je opštepoznato da je blagovremena dijagnostika neizmerno važna u lečenju bolesti, posebno malignih.

Izvor: nova.rs

Ponekad se naziva i tečnim zlatom, maslinovo ulje je kralj masti – mononezasićeno i prepuno antioksidanata i drugih zdravih jedinjenja koja nećete naći u životinjskim ili prerađenim mastima. Istraživanja sugerišu da će oni koji odluče da promene ishranu takođe uživati u dugačkoj listi zdravstvenih beneficija.

Jedna od najčešće pominjanih prednosti maslinovog ulja je njegova upotreba kao prirodnog laksativa. Maslinovo ulje može pomoći u rešavanju ovog problema – masti pomažu da umire unutrašnjost creva i omekšaju stolicu, pomažući joj da apsorbuje više vode.

Studije su takođe pokazale da dodavanje više maslinovog ulja vašoj ishrani može smanjiti rizik od umiranja od demencije – sedmog vodećih uzroka smrti, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Neki od antioksidanata u maslinovom ulju mogu da prođu krvno-moždanu barijeru, potencijalno imaju direktan uticaj na mozak“, rekla je dr En-Duli Tesier sa Harvarda, te dodala:

„Takođe je moguće da maslinovo ulje ima indirektan uticaj na zdravlje mozga doprinoseći zdravlju srca i krvnih sudova“.

Maslinovo ulje je takođe glavni element mediteranske dijete, za koju se više puta pokazalo da smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti – posebno koronarne bolesti srca – i rizik od smrti iz bilo kog uzroka.

Druge studije su pokazale da konzumiranje više od pola kašike ulja dnevno može smanjiti rizik od umiranja od raka, neurodegenerativnih bolesti i respiratornih bolesti.

Posebno je korisno pijuckanje jedne ili dve kašike maslinovog ulja rano ujutru na prazan stomak. Ovo omogućava ulju da obloži želudac kako bi pomogao varenje, izbacio otpad i regulisao mikrobiotu creva tokom dana.

Stručnjaci predlažu korišćenje ekstra devičanskog maslinovog ulja kako bi apsorbovali što više hranljivih materija, prenosi healthline.com.

Za mnoge od nas, početak dana nezamisliv je bez šoljiec tople kafe. Istina je da nam ovaj napitak daje energiju i pomaže da se razbudimo i bolje koncentrišemo. Takođe je dokazano da ovaj omiljeni jutarnji napitak ima pozitivne efekte i za srce. A jedan poseban dodatak čini ga još zdravijim.

Ispijanje jedne do dve šoljice kafe dnevno povezano je sa manjim rizikom od srčanih bolesti i srčane insuficijencije, navodi se na portalu Johns Hopkins Medicine. A ovaj dodatni sastojak daje joj još više pozitivih efekata. U pitanju je kakao.

Kakao ima antiinflamatorno dejstvo i opušta krvne sudove

Kafa ima svoje prednosti za zdravlje srca, ali dodavanje kakaa može poboljšati te prednosti.

- Kao u zrnu kafe, kakao prah takođe sadrži flavanole, koji imaju antiinflamatorno dejstvo, opuštaju krvne sudove i poboljšavaju kontrolu šećera u krvi - kaže dr Niki Bart, kardiolog i specijalista za srčanu insuficijenciju i transplantaciju srca na Institutu za istraživanje srca Victor Chang.

Kakao prah takođe sadrži flavanole, koji imaju antiinflamatorno dejstvo

Međutim, imajte na umu: kakao i čokolada nisu ista stvar. Kakao prah ima manje zasićenih masti i šećera (sve dok je nezaslađen).

Flavanoli hemijska jedinjenja koja se nalaze u biljkama koje su deo porodice antioksidanata zvanih flanavoidi.

- Pokazano je da flavanoli smanjuju upalu i poboljšavaju protok krvi, što može pozitivno uticati na zdravlje srca opuštajući krvne sudove, snižavajući tako krvni pritisak - objašnjava Kolete Miko, dijetetičar nutricionista.

U studiji iz januara 2022. u Evropskom dnevniku za preventivnu kardiologiju (European Journal of Preventive Cardiology) istraživači su otkrili da do tri šoljice kafe dnevno mogu smanjiti rizik od smrti osobe zbog srčanih bolesti i moždanog udara.

Ne preterujte sa količinama kakao i kafe

Doktorka Bart upozorava da to ne znači da treba da počnete da pijete kafu tokom celog dana.

- Prednosti koje doživljavate imaju efekat koji zavisi od doze, a čini se da je jedna do tri šoljice optimalna količina prema nedavnim studijama. Ispijanje kafe u većim količinama bi ipak moglo da vam nanese štetu - objašnjava ona.

Ispijanje kafe je takođe povezano sa smanjenjem rizika od moždanog udara, prema nalazima u studiji iz novembra 2021. u PLOS Medicine. U velikoj, višegodišnjoj studiji više od 365.000 odraslih učesnika pratilo je svoju potrošnju kafe i čaja počevši od 2006. U praćenju iz 2020. istraživači su otkrili 32 posto manji rizik od moždanog udara za one koji su rekli da su pili dve do tri šoljice kafe ili dve do tri šoljice čaja svakog dana u poređenju sa ljudima koji nisu pili nijedno piće.

Da bi vaša kafa sa kakaoom bila još zdravija važno je da:

Ne preterujte sa količinom kakaa. Dodajte do dve kašičice kakao praha u svoju jutarnju kafu
Preskočite dodavanje šećera, pavlake za kafu ili mleka jer to može povećati broj kalorija i učiniti kafu manje zdravom. „Šećer, veštački sirupi i zaslađivači su često pro-upalni, poništavajući prednosti same kafe. Za maksimalnu korist, preskočite ove dodatke" - napominje dr Bart.
Ako želite bogatiji ukus kafe, dodajte začine u kafu poput cimeta ili muškatnog oraščića
Potrudite se da uvek kupujete organski kakao i proverite na etiketi da nema dodataka poput šećera ili zaslađivača.
Prenela: O.M.

Izvor: wellandgood.com/kurir.rs

Mnogi imaju naviku da koriste med kao prevenciju u borbi protiv gripa i prehlade. Vitamini, minerali i aminokiseline u medu mogu pomoći u jačanju imuniteta i smanjenju rizika od nastanka lakših bolesti.

Zato nije iznenađujuće što med može biti posebno koristan zimi, ali samo ako ga pravilno konzumirate.

Zdravstvene koristi meda

Dublji i mirniji san

Med sadrži triptofan. Ova hranjiva materija jedna je od nužnih supstanci za naše telo. Triptofan je deo strukture dva hormona – melatonina, koji podržava normalan san i serotonina, koji uspostavlja ravnotežu u stepenu anksioznosti.

Za one koji se često bude noću, uzimanje kašičice meda pre spavanja je dobra opcija za održavanje tela opuštenim tokom cele noći.

Pomaže u smanjenju krvnog pritiska

Neke studije su pokazale da med može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.

Jača imunitet

Ovo je jedna od najpoznatijih zdravstvenih koristi meda i glavni razlog zašto se konzumira zimi tokom sezone prehlade i gripa.

Pomaže telu kod sagorevanja masti

Ako želite da smršate, ali ne na bilo koji, već na siguran način, ubrzanje metabolizma će vam pomoći.

Brži metabolizam dovodi do toga da telo koristi više energije i samim tim troši više masti. Med ima sposobnost ubrzavanja metabolizma. Ako ga konzumirate pre spavanja, vaše telo će provesti celu noć trošeći deo viška masti koje ima, čime će vam pomoći da izgubite težinu.

Pomaže u borbi protiv kašlja

Kašalj može stvoriti problem kada treba da odemo na spavanje, posebno kod dece. Med ima antiupalne supstance koje smanjuju iritaciju grla i pomažu u smanjenju kašlja. Jedan od načina da iskoristite ove materije je da razblažite kašičicu meda u čaši tople vode i popijete je pre spavanja.

Usporava starenje

Jedan od najboljih načina da usporite prirodno starenje ćelija vašeg tela je da jedete hranu bogatu antioksidansima. Na primer, da biste smanjili znakove starenja kože, možete napraviti masku za lice s medom, nanesete je na lice i nakon 20 minuta isperete toplom vodom.

Pomaže kod depresije

Med sadrži polifenol, supstancu koja ograničava i reguliše određene reakcije koje se javljaju u mozgu. Držanje ovih reakcija pod kontrolom može smanjiti rizik od nastanka depresije, piše Brightside, prenosi Net.hr.

Benigna hiperplazija prostate može otkriti druge nepovezane probleme

Bez obzira na to da li je ona pozitivna ili negativna, činjenica je da nas događaji iz sveta poznatih često podstiču na promene ili bar na razmišljanje o sopstvenom zdravlju. Tako su nedavna saopštenja o bolestima koje su zadesile englesku kraljevsku porodicu odjeknula širom sveta neverovatnom brzinom. Međutim, kao i kod princeze Kejt, ni kod kralja Čarlsa nisu otkriveni svi detalji.

Povećana prostata

U saopštenju se navodi da je 75-godišnjem kralju tokom bolničke procedure dijagnostikovan oblik raka zbog benignog uvećanja prostate, međutim nije precizirano koji. Bakingemska palata je upravo otkrila da nije reč o raku prostate.

Zdravstvena zaštita

Svi ovi događaji bi zapravo trebalo da budu još jedna uzbuna, odnosno motiv za odlazak na redovne preglede. Ova slučajna dijagnoza, koja je otkrivena kralju tokom zahvata za lečenje uvećane prostate, zapravo objašnjava da se pre bilo kakvih hirurških zahvata obavlja niz radnji, od laboratorijskih pretraga, analize urina do rendgena grudnog koša. Kada je u pitanju uvećana prostata, lekari mogu da analiziraju tkivo koje je uklonjeno i tako dođu do dijagnoze karcinoma prostate.

- Pacijenti najčešće prolaze rutinsko snimanje tokom lečenja benigne hiperplazije prostate, što može da otkrije i druge nepovezane tegobe - rekao je onkolog prof. Otis Bravlei.

Lečenje uvećane prostate može otkriti mnogo toga

Koje vrste karcinoma se mogu otkriti tokom dijagnostike ili lečenja uvećane prostate, pitali smo našeg poznatog urologa prim. Dr. Igor Grubišić.

- Pregledi ovog dela muškog tela mogu da ukažu na tumore bubrega i bešike, a kod mlađih muškaraca na rak testisa - objašnjava prim. Grubišić.

Različiti radiološki testovi kao što su ultrazvuk i magnetna rezonanca dodatno pomažu u dijagnozi.

- Dok operacija prostate može otkriti znake raka mokraćne bešike, rak bubrega obično dolazi sa vidljivim simptomima u ranim fazama - rekao je Bravlei.

Pojava krvi u urinu obično je prvi simptom raka bubrega, ali količina krvi može biti toliko mala da se može otkriti samo pod mikroskopom. Takođe, najčešći simptomi su bolovi u predelu između rebara i kukova, povišena temperatura i gubitak težine. Retko, prvi simptom raka bubrega je opipljiva masa ili kvržica u bubregu.

„Retko, lekari mogu uočiti znake raka debelog creva tokom rutinskih koraka za lečenje uvećane prostate“, kaže Bravli, objašnjavajući da nijedan od ovih karcinoma nije direktno povezan sa uvećanom prostatom niti je uzrokovan.

Sve navedeno još jednom služi kao važan podsetnik da budete redovni na svojim pregledima. Ako se dijagnostikuje rak, važno je otkriti ga što je pre moguće jer su tada veće šanse da tretman bude efikasan.

„Svako sa simptomima bešike treba da razgovara sa svojim lekarom i ide na redovne preglede, uključujući skrining raka prostate kako stari“, zaključuje urološki onkolog Džastin R. Greg, a prenosi gloria.hr.

Najmanje 95 odsto vakcinisane dece treba da bude zaštićeno od ove veoma zarazne bolesti

Svetska zdravstvena organizacija upozorava na širenje morbila u delovima SAD i Evrope zbog sve češćeg nevakcinisanja dece. U Rumuniji i delovima Bosne i Hercegovine proglašena je epidemija malih boginja, odnosno morbila, a u Velikoj Britaniji crveni alarm. Kako stope vakcinacije opadaju, smrtnost od morbila širom sveta prošle godine je skočila za 40 odsto, prenose agencije. Epidemiolozi naglašavaju važnost primanja dve doze vakcine protiv malih boginja, zauški i rubeole (MMR) za doživotnu zaštitu, rekavši da nikada nije kasno da se nadoknadi.

U Rumuniji je proglašena epidemija sa više od 2.000 oboljelih, javlja Blic, a 25. januara proglašena je epidemija morbila u Tuzlanskom kantonu, nakon što je u BiH obolelo 50 dece. Dve trećine njih je hospitalizovano, rekao je za Blic dr Georgios Konstantinidis, novosadski pedijatar. Samo u 2021. godini 128.000 ljudi širom sveta umrlo je od bolesti koja se lako može sprečiti vakcinacijom dece. I uz umerenu kliničku sliku, novosadski pedijatar upozorava da morbile mogu izazvati teške zdravstvene komplikacije: upalu pluća, meningitis, slepilo i smrt.

Prošle godine u Srbiji je zabeleženo 47 slučajeva morbila. U Srbiji je od 2016. do 2017. godine bilo 5.000 obolelih od morbila, a umrlo ih je čak petnaest, pokazuju podaci „Batuta”. Radi zaštite neophodno je da 95 odsto dece bude obuhvaćeno vakcinom, a sve ispod toga može dovesti do izbijanja epidemije. Trenutno je u nekim delovima Srbije vakcinacija samo 60 odsto, pa čak i manje, piše Blic. Na evropskom nivou došlo je do skoka broja zaraženih od 45 odsto nakon što je broj vakcinisanih prvom dozom vakcine pao sa 96 na 93 odsto. Epidemija je izvesna ako roditelji nastave da izbegavaju vakcinaciju dece, rekao je dr Konstantinidis za RTS.

Morbili su veoma zarazna bolest

Zbog porasta skepticizma prema vakcinama, vraćaju se gotovo iskorijenjene bolesti: u Hrvatskoj je proglašena epidemija velikog kašlja, u dijelovima Bosne i Hercegovine epidemija morbila, a sve više oboljelih u Srbiji, prenosi Al Džazira. Pitanje je kada će se i u kojoj meri pojaviti i druge bolesti koje bi se vakcinacijom mogle sprečiti, upozorava epidemiolog Predrag Đurić (EPA).

Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ), prošle godine u Hrvatskoj je registrovano više od 5.300 slučajeva velikog kašlja, najviše krajem novembra i u prvoj polovini decembra, najviše u Zagrebu i Splitsko-dalmatinskoj. Counti. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", veliki kašalj je potvrđen kod najmanje 1.000 ljudi, a najviše obolelih ima u Južnobačkom okrugu i Beogradu, gde je proglašena epidemija. Poslednjih godina primetan je pad vakcinacije dece, posebno dece pred polazak u osnovnu školu.

Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) i UNICEF-a, u Bosni i Hercegovini je u 2007. godini postignuta pokrivenost vakcinacijom od 95 posto, a od tada se smanjuje (2020. 72 posto, 2022. 75 posto), dok je Crna Gora od 2011., kada je ostvarena pokrivenost od 95 posto, bilježi kontinuirani pad, prenosi Al Jazeera. Epidemiolozi su posebno zabrinuti zbog niske stope vakcinacije pre polaska u školu: prema procenama SZO i UNICEF-a, ona je 2022. godine bila 52 odsto u Bosni i Hercegovini, 68 odsto u Crnoj Gori, a nešto više od 80 odsto u Sloveniji i Hrvatskoj. Srbija ima relativno visoku pokrivenost (91 odsto), ali je u pojedinim regionima niža od 80 odsto, a ima i opština sa pokrivenošću ispod 50 odsto.

Vakcinacija je jedini efikasan metod prevencije bolesti

Iako su boginje iskorenjene u SAD 2000. godine, očekuje se da će se bolest nastaviti širiti prvenstveno zbog skepticizma u vezi sa vakcinom, saopštili su američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Morbili, jedna od najzaraznijih bolesti, otkrivena je poslednjih nedelja u nekim severoistočnim američkim državama, prenosi Gardijan. CDC je prošle nedelje obavestio zdravstvene radnike da je bilo 23 potvrđena slučaja morbila u SAD između 1. decembra 2023. i 23. januara 2024. Većina njih je uključivala decu i tinejdžere koji nisu primili vakcinu protiv malih boginja iako su ispunjavali uslove . Do sada su prijavljeni slučajevi morbila u Pensilvaniji, Nju Džersiju, Delaveru i drugde nauči Vašington.

Iako su boginje veoma zarazne, vakcine su efikasne u prevenciji bolesti. Slaba pokrivenost vakcinacijom izazvala je porast slučajeva u Evropi, navodi Svetska zdravstvena organizacija. Vakcina je stvorena 1963. Simptomi morbila uključuju umor, curenje iz nosa, kašalj, groznicu, crvene ili suzne oči i na kraju osip po celom telu. U najtežim slučajevima, boginje mogu dovesti do smrti.

Oni koji su primili najmanje jednu dozu vakcine protiv malih boginja/zaušaka/rubeole (MMR vakcina) zaštićeni su od morbila 93 odsto. Ali dve doze se preporučuju za maksimalnu zaštitu. Morbile su posebno opasne za odojčad i malu decu. Ne postoji lek.

Zbog povećanja broja zaraženih, u Velikoj Britaniji je proglašeno vanredno stanje. Evropa doživljava "alarmantan porast" slučajeva morbila, upozorila je u utorak Svetska zdravstvena organizacija (SZO), sa više od 30 puta više slučajeva morbila u 2023.

U periodu od januara do oktobra prošle godine, 40 od 53 evropske zemlje prijavilo je više od 30.000 slučajeva morbila. U 2022. godini zabeležen je samo 941 slučaj. Prema podacima SZO, prošle godine je hospitalizovano 21.000 ljudi, a pet smrtnih slučajeva povezano je sa boginjama.

SZO kaže da se očekuje da će se ovaj uzlazni trend nastaviti ako se ne preduzmu hitne mere za sprečavanje daljeg širenja.

Virus malih boginja je praktično nestao u Evropi zahvaljujući izolaciji COVID-19, ali „ukupan broj slučajeva malih boginja u EU/EEA stalno raste od juna 2023.“, objavio je Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC). .

Zajedno sa Velikom Britanijom, crvenu uzbunu proglasila je i Rumunija. Prošlog decembra, rumunsko ministarstvo zdravlja proglasilo je nacionalnu epidemiju morbila nakon zabrinjavajućeg porasta slučajeva i velikog broja hospitalizacija zaražene dece. Od tada su tri bebe i jedna odrasla osoba umrle od morbila. Prošle godine imali su 2805 zaraženih.

Austrija se protiv morbila bori od početka 2023. godine, a preko sistema epidemiološkog obaveštavanja zabeleženo je skoro 200 slučajeva.

U Francuskoj je u septembru počelo širenje morbila u školi u jugoistočnom okrugu Gijeran Granž. Do sredine novembra potvrđena su 64 slučaja. Nemačka je prošle godine zabeležila 57 slučajeva, što je više nego 2022. godine, ali niže od nivoa zabeleženog pre pandemije.

ECDC kaže da se očekuje više slučajeva morbila u većini evropskih zemalja jer je pokrivenost vakcinacijom "suboptimalna". Najnoviji podaci ECDC-a pokazuju da je pokrivenost drugom dozom 2022. godine bila oko 89,7 odsto. Mađarska (99 odsto), Slovačka i Portugal (96 odsto) su zemlje EU sa najvišim stepenom vakcinacije protiv morbila, dok su Rumunija (71 odsto) i Estonija (68 odsto) najniži.

Prema Agenciji za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA), bilo je 216 potvrđenih slučajeva morbila i 103 verovatna slučaja u Zapadnom Midlendsu od oktobra 2023. godine, većina njih kod dece mlađe od 10 godina piše jutarnji.hr.

Vitamin D jedan je od ključnih vitamina, koji mnogima nedostaje tokom zimskih meseci jer smo manje izloženi sunčevoj svetlosti, a i dani su kraći. Nizak nivo ovog vitamina može dovesti do niza zdravstvenih problema, zbog čega je važno prepoznati simptome koji ukazuju na to.

Doktorka Džanin istakla je šest jasnih znakova nedostatka vitamina D:

1. Bolovi u skočnom zglobu – Ako osetite bolove u skočnom zglobu i donjem delu stopala, posebno odmah posle buđenja, to bi moglo da ukazuje na nedostatak vitamina D.

2. Upala mišića – Ukoliko se budite sa upalom mišića, a znate da prethodnog dana niste imali intenzivan trening, ili ste od jutra ukočeni, to bi moglo da ukazuje da vam fali ovog vitamina.

3. Ukočen vrat – Doktorka upozorava da bolan ili ukočen vrat mogu biti znak da vam nedostaje vitamina D.

4. Bolovi u kolenima, kukovima i drugim zglobovima.

5. Hronični bol u leđima.

6. Ne možete da stisnete šaku – Ovakve poteškoće znak su za uzbunu, aako ih imate trebalo bi da se javite lekaru i rpverite nivo vitamina D, upozorava britanska doktorka.

Izvor: n1info.rs

Posle prave zimske hladnoće i minusa, kada se pojave natprosečno visoke temperature za ovo doba godine, mnogi završavaju prikovani za krevet.

Nagle promene vremena mogu da budu odgovorne za razne zdravstvene probleme. Posle zimske hladnoće i minusa, kada se pojave natprosečno visoke temperature za ovo doba godine, mnogi završavaju prikovani za krevet.

Skokovi temperature sa niske na visoku (i obrnuto) utiču na krvni pritisak, srce i cirkulaciju uopšte, što na kraju može dovesti do raznih zdravstvenih problema kao što su glavobolja, nesanica i umor. Često su praćeni osećajem nervoze i razdražljivosti, prenosi Zadovoljna.hr.

Postoji nekoliko načina da sebi olakšate.

Pratite vremensku prognozu i pripremite svoje telo za temperaturne razlike
Kao što proveravate temperaturu svakog jutra pre izlaska da biste odlučili šta ćete obući, tako proverite da li se jutarnja i dnevna temperatura radikalno razlikuju da biste pripremili svoje telo za ono što sledi.

Izađite u prirodu i aktivirajte se

Svaki oblik fizičke aktivnosti u trajanju od najmanje pola sata dnevno učiniće telo stabilnijim i otpornijim na vremenske promene. Još je bolje ako se fizička aktivnost odvija u prirodi.

Nije bitno da li se odlučite za brzu šetnju ili neki drugi vid aktivnog treninga, aktivnosti u prirodi će vam pomoći da se oslobodite stresa i osećate bolje, a mogu i da smanje šanse za glavobolju.

Neka vaša ishrana bude raznovrsna i puna vitamina

Zdrava i pravilna ishrana bogata voćem i povrćem dobar je preduslov za ublažavanje negativnih uticaja vremenskih prilika. Pored raznovrsne ishrane, važan je i redovan unos vode. Preporučuje se dnevni unos od dva do tri litra.

Zamenite kafu biljnim čajem

Da biste se lakše nosili sa meteoropatijom, možete potražiti pomoć u opuštanju uz različite biljne napitke ili obogaćivanje obroka dodatcima ishrani.

Biljni čajevi poput kamilice pomažu u opuštanju nerava.

Izvor: n1info.rs

Uprkos tome što je vakcinacija u Srbiji obavezna, a zakon predviđa i novčane kazne do 150.000 dinara za roditelje koji odbijaju imunizaciju dece, pa čak i oduzimanje roditeljskog prava, pojedini očevi i majke antivakseri se na raznorazne načine dovijaju da to izbegnu. Neki vakcinaciju odlažu godinama tvrdeći da im je dete bolešljivo i da baš tad ne može da bude pelcovano, a ima i pojedinaca koji pedijatrima nude novac i ne pitaju koliko košta samo da bi dobili potvrdu da im je dete sve vakcine primilo pre polaska u prvi razred osnovne škole!

Do epidemije velikog kašlja, ali i nova dva slučaja morbila, prema oceni stručnjaka, doveo je jak antivakcinalni lobi, a tome doprinosi i to što nadležni organi u praksi skoro pa i ne primenjuju jasne zakonske mere.

Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, vakcinacija u Srbiji je obavezna, a za one koji odbiju da vakcinišu svoju decu predviđene su kazne od 50.000 do 150.000 dinara. Pored toga, prema Porodičnom zakonu, do oduzimanja roditeljskog prava može doći i ako roditelj ugrožava zdravlje deteta i grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava.

Kako su preneli neki mediji, Prekršajnom sudu u Beogradu je za godinu dana bilo podneto čak 240 prijava zbog nevakcinisanja dece. Prve novčane kazne izrečene su 2015, 2017. i 2018. godine, i to u Beogradu tri i u Kragujevcu jedna.

U 2020. formirano je 15 predmeta, odnosno prekršajnih postupaka protiv nesavesnih roditelja zbog odbijanja da vakcinišu decu obaveznim vakcinama, a ni u jednom nije doneta oslobađajuća presuda. U šest predmeta sudije su donele osuđujuću presudu. U narednoj godini, 2021, formirano je 59 predmeta, u 14 je doneta osuđujuća presuda, a u šest oslobađajuća. Tokom 2022. godine bilo je 60 predmeta i ni u jednom još nije doneta oslobađajuća presuda, a u šest slučajeva je presuda bila prekršajna.

Pedijatar dr Tomislav Stevanović navodi da je u prethodnih nekoliko godina svega 20 odsto roditelja kažnjeno novčano.

- Postoje i druge sankcije, recimo, ako nisu vakcinisali prvo dete, a dobili su drugo, neće dobiti novčanu pomoć od države za njegovo rođenje. Jedna od sankcija je i da ne mogu dete upisati u vrtić. Procedura je takva da se po kartonu vidi da neko dete nije vakcinisano, onda pedijatar ili glavna sestra to prosleđuju sanitarnom inspektoru, koji kontaktira s roditeljima - objašnjava dr Stevanović, dodajući:

- Ako roditelj ne prihvati vakcinaciju, onda to šalju prekršajnom sudu i onda je na sudiji da tog roditelja kazni ili ne. Te kazne su u praksi manje od propisanih ili se roditelji uopšte ne kažnjavaju i to se održava kao epidemija velikog kašlja ili povratak malih boginja. Posle toga roditelj nikad ne vakciniše svoje dete, a ta kazna, ako i bude, prođe.

On ističe da je problem i to što roditelji ne kažu da odbijaju vakcinaciju, već je odlažu, a koliko se vakcinacija može odlagati - nije precizirano.

- Postoje advokati koji čak pišu preporuke o odlaganju vakcine roditeljima, a neki za to naplaćuju i 100 evra. Naravno, to zdravstvene ustanove ne prihvataju. Problem je što je antivakcinalni lobi ojačao tokom korone, a u suštini, to je i odnos pravosuđa prema vakcinaciji. Imamo i balans koji nije jasan - osnovna škola je obavezna, a obavezna je i vakcina, a opet imamo decu koja nevakcinisana idu u osnovne škole!

Privremena sprečenost ne bi trebalo da traje duže od dve nedelje

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. dr Georgios Konstantinidis objašnjava da doktor ne može da natera roditelje da decu vakcinišu, ali da to može prijaviti zdravstvenom inspektoru.

- Bude pokrenuta procedura i onda je sve na pravosudnim organima. Dobar deo uglavom zastari. Dete može da bude privremeno sprečeno da u nekom trenutku primi cepivo, ali ta sprečenost ne bi trebalo da traje duže od dve nedelje. Nakon toga bi trebalo da se vakciniše. Ne znam za neki slučaj da je dete bolesno mesecima i godinama pa da se ne vakciniše, osim ako nije u pitanju bolest zbog koje zaista ne sme da primi vakcinu - navodi i dodaje:

- Neki su u zabludi da MMR vakcina ima veze sa autizmom. Suština je u jednom usvojenom obrascu ponašanja i uticaju antivakcinalnog lobija.

Dr Jelena Mitrović, načelnica službe pedijatrije u Domu zdravlja "Dr Simo Milošević", objašnjava da postoje dve grupe roditelja - oni koji zaista ne žele da vakcinišu dete i oni koji su zabrinuti da li je dete dovoljno zdravo da bude vakcinisano.

- Mi kao lekari smo tu da procenimo da li dete može da primi vakcinu ili ne. Ima mnogo onih koji to odlažu. Ukoliko odbiju vakcinaciju, mi šaljemo prijavu sanitarnom inspektoru. Međutim, većina je ne odbija, samo je odlažu. Za upis u vrtić ne dajemo potvrdu ako dete nije vakcinisano, ali za upis u osnovnu školu moramo da damo potvrdu i na njoj navodimo ukoliko dete nije kompletno vakcinisano. Mi svakako redovno podsećamo roditelje da deca treba da prime vakcinu.

To u praksi očigledno često znači da dete krene u školu iako nije imunizovano i ostane nevakcinisano, kao što je slučaj dečaka od 15 godina koji je oboleo od morbila pre nekoliko dana. Škola mora da ga primi jer je po zakonu osnovno obrazovanje obavezno, na onaj vakcinalni karton do polaska u prvi razred s vremenom se izgleda zaboravi i na kraju ponovo imamo zarazne bolesti za koje se mislilo da su iskorenjene upravo zahvaljujući vakcinama.

Izvor: kurir.rs

Svaka od aktuelnih bolesti ima specifičnosti kad je u pitanju zaraznost, period inkubacije do pojave simptoma, a prestanak simptoma često ne znači da tad i prestajete da budete zarazni. Pogledajte tabelu.

Kad na primer sedite u busu pored nekoga ko kašlje, kada čujete da je prijatelj sa kojim ste sinoć popili piće pozitivan na kovid ili da je školski drug vašeg deteta povratio u učionici – verovatno i vi istog trenutka počinjete da obraćate pažnju na to kako se osećate i da li su se eventualno i kod vas javili neki simptomi koji ukazuju na zarazu.

S obzirom na to da je sezona gripa i raznih virusa uveliko u toku, kovid infekcije i dalje kruže, a sada i vesti o izbijanju morbila, možda vam deluje neizbežno da ćete zakačiti nešto od toga. Ali ne šire se sve infekcije tako lako.

To zavisi od međudejstva brojnih faktora, uključujući to koliko je snažan imuni sistem zaražene osobe i perioda inkubacije, odnosno koliko dana je potrebno da se simptomi pojave nakon što je neko zaražen virusom.

R stopa – koliko jedna zaražena osoba može da zarazi drugih
Jedan od najvažnijih faktora je stopa reprodukcije patogena (ili R stopa), mera koliko je zarazan, na osnovu prosečnog broja sekundarnih infekcija koje jedna osoba izaziva. Stopa R od 1 znači da će u proseku svaka osoba koja je zaražena zaraziti još jednu osobu.

Zanimljivo je da su dve od svih najzaraznijih bolesti morbile (uzrokovane virusom, morbilivirusom) i veliki kašalj (uzrokovane bakterijom, Bordetella pertussis), sa najvišim stopama R — 15-20 i 15-17 respektivno. To znači da jedna zaražena osoba može da zarazi do 20 drugih boginjama, a do 17 velikim kašljem.

Na drugom kraju spektra, tuberkuloza (TB), jedna od najsmrtonosnijih zaraznih bolesti, ima stopu R u Velikoj Britaniji manju od 1, što znači da je malo verovatno da će osoba zaraziti nekog drugog – potreban je produženi blizak kontakt.

Na prvi pogled zbunjujuće je da je kod gripa i prehlade R stopa samo 1-2, pa, ipak, verovatno ćete imati više prehlade tokom života nego bilo koje druge bolesti.

„To je zato što prehlade generalno izazivaju blagu bolest i ljudi idu na posao i u školu i nastavljaju da šire viruse“, kaže Ron Ekles, profesor emeritus i bivši direktor Common Cold Centra na Univerzitetu u Kardifu. „Virusi gripa su zarazniji jer se svake godine pojavljuju novi, tako da nećete imati imunitet na njih i, kao rezultat, imaju veće šanse da se uspešno preuzmu. Prehladite se ili dobijete grip udišući čestice virusa, obično u kapljici sluzi od nekoga ko je zaražen, kašljanjem ili kijanjem – ali i dodirivanjem površina koje su kontaminirane ovim kapljicama (virusi mogu preživeti nekoliko sati izvan tela), a zatim dodirivanjem usta, nosa ili očiju“, dodaje profesor Ekles.

Bolesti koje se mnogo šire imaju određene karakteristike koje im pomažu u tome. Na primer, bakterija koja dovodi do velikog kašlja izaziva kašalj šest do deset nedelja, kako bi maksimizirala svoj potencijal širenja, napominje Daily Mail.

Period inkubacije – od zaražavanja do pojave simptoma

Takođe, za svaku je karakterističan period inkubacije — kod nekih infekcija (npr. obična prehlada) primetićete simptome u roku od nekoliko dana nakon izlaganja, ali kod drugih može proći i nekoliko nedelja dok se simptomi ne pojave. Na primer, boginje imaju period inkubacije do tri nedelje.

Da li je zaražena osoba zarazna tokom perioda inkubacije zavisi od vrste infekcije – na primer, kod malih boginja i varičela, osoba može biti nesvesna da je zaražena i mogla bi da širi virusne kapljice na druge nedeljama pre nego što se pojave prepoznatljivi simptomi.

„Nije jasno zašto neki imaju duži period inkubacije od drugih, ali to je verovatno zato što izbegavaju imuni sistem“, kaže Ekles.

„Razni faktori će uticati na to da li ćete se zaraziti ili ne, uključujući i to koliko virusa osoba sa kojom ste u kontaktu „izbacuje“ u tom trenutku; da li ste u zatvorenom prostoru ili ne; temperaturu i vlažnost okoline (na primer, virusi prehlade bolje preživljavaju u vlažnim uslovima) — i vaš imunitet, godine, opšte zdravlje i geni“, pojašnjava.

Većina virusa nas inficira istim mehanizmom. Bilo da ulaze kroz nazalne prolaze, oralno ili preko kože, ulaze u ćelije i „otimaju mašineriju“ kako bi pomogli replikaciju. Oni tada putuju okolo da zaraze više ćelija, objašnjava profesor Ekles.

„U ovoj fazi vaš imuni sistem počinje da otkriva virus. U prvoj fazi, bela krvna zrnca će osloboditi hemikalije peroksida koje mogu oštetiti ili progutati patogene, ali nakon pet do deset dana počinjete da proizvodite antitela koja su specifična za virus i koja čiste telo od infekcije. Taj odgovor počinje da stvara simptome, kao što su drhtavica i temperatura: to su znaci da telo pokušava da se izbori sa infekcijom“, kaže on.

Neki se uopšte neće zaraziti

Genetski faktori takođe mogu igrati ulogu u tome da li ćete uhvatiti infekciju i razviti simptome, dodaje profesorka Šina Kruikšank, imunološkinja sa Univerziteta u Mančesteru.

„U studijama u kojima su ljudi izloženi uobičajenim virusima kao što je prehlada u laboratorijskim uslovima, neki ljudi se ne zaraze virusima, dok se drugi ozbiljno razbole“, kaže ona. „Ovo zavisi od toga koliko je efikasan vaš imuni sistem i vaše genetike. Takođe, što ste imuniji na patogen, manja je verovatnoća da ćete biti dobar domaćin da se taj virus umnožava i potom proširi na druge ljude — što je argument za vakcinaciju; ne štitite samo sebe, već i druge.“

Izvor: nova.rs

Gazirana voda je dobar izbor za one koji ne vole običnu vodu, a da li je zdravija?

Da li je gazirana voda dobra kao i obična? Prema Ronaldu Moganu, profesoru na Univerzitetu St. Andrews u Škotskoj, odgovor je: „ni blizu“.

„Gazirana voda ima zanemarljiv uticaj na hidrataciju tela u odnosu na običnu vodu“, rekao je profesor, koji je jedan od autora studije iz 2016. godine koja je upoređivala hidratantne efekte različitih napitaka.

Međutim, dijetetičar i nutricionista Jen Baum kaže da gazirana voda može da bude odličan izbor za svakoga ko nije ljubitelj obične vode.

„Radije bih da se ljudi hidriraju pićima u kojima uživaju nego da ne piju dovoljno tečnosti tokom dana“, ističe ona za „BuzzFeed“.

Da li gazirana voda oštećuje zube?

Nažalost, kada su u pitanju zubi, stomatolog Keris Monkajo ima loše vesti. Kada pijete gaziranu vodu, hemijska reakcija u vašim ustima pretvara ugljen-dioksid u ugljenu kiselinu, a kiselina nagriza zubnu gleđ, objasnio je on, prenosi Index.hr.

„Gleđ je spoljašnja zaštitna struktura naših zuba. Kada je zubna gleđ ugrožena, to dovodi do niza problema sa zubima, kao što su karijes ili pojačana osetljivost“, zaključio je Monkajo.

Izvor: n1info.rs

Smanjite rizike i zaštitite svoje srce.

Obratite pažnju na ovih 5 faktora zbog kojih najverovatnije ne možete da skinete salo sa stomaka.

Nova studija je ispitala kako ljudi koji ne mogu da se otarase sala sa stomaka mogu da smanje zdravstvene rizike i zaštite svoje srce.

Za ovu studiju objavljenu u American Journal of Clinical Nutrition, istraživači su želeli da znaju da li usvajanje zdravog načina života može pomoći u poboljšanju odnosa struka i kukova (mera abdominalne gojaznosti i metaboličkog zdravlja) i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti. Višak masti oko struka može imati niz negativnih efekata, prema pisanju portala Mind Body Green.

Šta su istraživači otkrili?

Analizirajući podatke preko 280.000 ljudi u Velikoj Britaniji, naučnici su povezivali genetski rizik od taloženja masti oko struka, kao i pet faktora vezanih za zdrav način života:

- redovna fizička aktivnost;

- prestanak pušenja;

- zdrava ishrana;

- nedostatak konzumiranja alkohola ili umerena konzumacija;

- između 7 i 8 sati sna po noći.

U narednih skoro 14 godina, autori studije otkrili su preko 11.500 slučajeva kardiovaskularnih bolesti, a zdrav način života pokazao se efikasnim u smanjenju ovog rizika. Najbolja hrana koja vam pomaže da se rešite sala na stomaku Tako su oni koji su usvojili četiri od pet faktora zdravog načina životaimali 25% manji rizik od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa onima koji nisu. Štaviše, autori studije su primetili da faktori načina života dovode do smanjenja rizika čak i kod učesnika koji su genetski predisponirani za abdominalnu gojaznost.

Šta možete da uradite ako ne možete da se oslobodite sala na stomaku?

Ako imate problema sa masnoćom oko struka ili samo želite da smanjite rizik od kardiovaskularnih bolesti, rezultati studije nude pet konkretnih koraka koji vam mogu pomoći da ostanete zdravi. Kako napominju autori studije, „ljudi koji imaju visok ili srednji rizik od abdominalne gojaznosti, ali imaju zdrav način života mogu imati manji rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa onima koji imaju nizak genetski rizik i nezdrav način života“. Zbog toga je najbolje ne pušiti, piti alkohol u umerenim količinama (manje od tri pića nedeljno, prema ovoj studiji), redovno vežbati, dobro spavati i slediti ishranu sa sastojcima korisnim za srce (mnogo povrća i zelenila i dobre mastiiz avokado, orasi i riba).

Izvor: sd.rs