Pažljivo birajte kako se hranite, shvatite to kao trajnu investiciju u zdravlje i dugovečnost.

Prema mnogim istraživanjima, Japan se istakao kao domovina najdugovečnijih ljudi na svetu. Nutricionistkinja Mišikko Tomioka, koja dolazi upravo iz ove zemlje, otkrila je koje namirnice nikada ne jede jer, kako objašnjava, dokazano skraćuju životni vek.

- Određene namirnice dokazano skraćuju život i negativno deluju na naše zdravlje, pa ih s razlogom izbegavam, a isto savetujem i drugim ljudima. To su uglavnom vrlo popularne namirnice koje konzumira većina ljudi, a ne bi trebali ili bi njihov unos trebali smanjiti na najmanju moguću meru kaže ona.

Kao jednu od najnezdravijih namirnica ističe prerađeno meso poput viršli, hamburgera ili kobasica. Kako navodi, prerađeno meso gotovo je nemoguće izbeći, a osim što sadrži velike količine soli, ima i mnogo zasićenih masti koje mogu povećati rizik od određenih vrsta raka, poput raka debelog creva ili dojke. Tomioka nikada ne pije slatka gazirana pića.

- Redovno pijenje slatkih gaziranih pića (jedna do dve limenke dnevno ili više) može dovesti do većeg rizika od razvoja dijabetesa tipa 2. Slična su i gazirana pića s umjetnim sladilima koja vam mogu otežati koncentraciju, pa čak i izazvati migrene - upozorava Mišiko.

Kao jednu od nezdravih opcija, pogotovo za doručak, ističe i kupovne žitarice.

-Kada smo u žurbi i nemamo vremena da jedemo ujutru, primamljivo je odabrati žitarice. Ali nikada ne jedem one s dodanim šećerima ili sastojcima koje ne poznajem. Naime, previše šećera može dovesti do problema s krvnim pritiskom, debljanja i pojačane upale u organizmu te nas izložiti riziku od dijabetesa - objašnjava Mišiko.

Evo kako se Japanci hrane da sačuvaju zdravlje i dugovečnost.

Spa i opuštanje

Uživajte u toploj kupki 20 do 30 minuta i potopite polovinu tela u toplu vodu na 20 do 30 minuta svakog dana. Ovaj trik možda nije najodrživiji, ali Japanci to rade u prirodnim toplim izvorima, što je u njihovom slučaju veoma ekološki prihvatljivo.

Za ubrzanje metabolizma preporučuje se kupanje u vodi od 37 do 41 stepen i znojenje od 5 do 10 minuta. Osim što utiče na figuru, kupka u toploj vodi veoma dobro utiče na zdravlje kože, pomaže u održavanju zdravlja bubrega, a može i da smanji nadimanje.

Žvaćite hranu

Preterano žvaćite hranu. Dokazano je da poruka o sitosti stiže do mozga nakon 30 minuta žvakanja. Rezultat: kada jedete prebrzo, i dalje osećate glad. Rešenje? Usporite tempo. Zbog toga bi bilo preporučljivo svaki zalogaj žvakati 30 puta pre gutanja.

Nikada ne jedite dok ne osetite sitost

U Japanu poznaju koncept „hara hachi bu“, što znači jesti dok se ne napuniš 80%. Ova praksa je zasnovana na ideji da je potrebno vreme da mozak oseti da je stomak pun, tako da možete izbeći prejedanje ako jedete polako i prestanete pre nego što osetite da ste potpuno siti. Ovaj pristup može biti koristan alat u gubitku težine jer vas podstiče da slušate signale vašeg tela o gladi i sitosti i izbegavate bespotrebne grickalice.

Povrće je ključno

Započnite sve obroke povrćem. Uradite više stvari ovim potezom. Pre svega na ovaj način izbegavamo povećanje šećera u krvi, a varenje je mnogo lakše i prijatnije. Kao bonus, napuniće vam stomak i izbeći ćete da se punite drugom, bogatijom i masnijom hranom. Na taj način ćete jesti bolje, zdravije i u razumnim količinama, a da ne morate mnogo da menjate ishranu. Ponekad jedna porcija povrća može biti dovoljna da vas u potpunosti zadovolji. Naročito ako žvaćete svaki zalogaj 30 puta.

Jedite sezonsku i lokalnu hranu

Kao što vidimo, Japanci tradicionalno jedu ribu, meso, supe i tople napitke tokom zimske sezone. U letnjoj sezoni, međutim, jedu drugu hranu kao što su morski plodovi, hladni ramen, hladna supa i salate.

Izvor: sd.rs

Aronija je četiri do šest puta bogatija antioksidansima od brusnice i ostalog bobičastog i drugog voća. Nazivaju je i sibirskom borovnicom, a nosi i epitet namirnice budućnosti. Sveži plodovi aronije su među najbogatijim antioksidansima.

Aroniju mnogi stručnjaci smatraju najzdravijim voćem na svetu, a poreklom je iz Severne Amerike. Danas se gaji širom sveta – u Rusiji, Poljskoj, Ukrajini, Nemačkoj, Bugarskoj, pa čak i kod nas. Zanimljivo je da aronija nema prirodnih neprijatelja, a pored toga – otporna je na sve vremenske uslove kao i na ekstremno niske temperature.

Aronija se može konzumirati u svežem stanju, dovoljno je pojesti 200 do 300 grama dnevno. Osim toga, može se zamrznuti, sušiti, kuvati kao džem, sok, sirup ili kompot.

Istraživanja pokazuju da aronija deluje antikancerogeno jer uništava veliki procenat ćelija malignih tumora. Pored toga, aronija usporava i starenje.

Aronija je bogata antioksidansima i stoga štiti zdrave ćelije u telu i krvnu plazmu od oksidativnog stresa, usporavajući proces starenja i sprečavajući razvoj hroničnih bolesti.

Stimuliše rad štitne žlezde i zato se posebno preporučuje osobama koje pate od hipertireoze. Pored toga, aronija sprečava nastanak kardiovaskularnih bolesti, snižava visok krvni pritisak i holesterol i podstiče proizvodnju dobrog holesterola.

Takođe stimuliše rad jetre, smiruje grčeve i bolove u crevima, smanjuje upalu crevne sluzokože i zaustavlja dijareju. Aronija je korisna i kod upale urinarnog trakta.

Izvor: danas.rs

Bol u stomaku može doći iz različitih razloga, a poznavanje devet regija i četiri kvadrata stomaka može pomoći da prepoznate uzroke bola i identifikujete potencijalne probleme.

Bol u stomaku može biti znak raznih zdravstvenih stanja, od jednostavnih gasova i zatvora do ozbiljnijih problema kao što su kamen u žuči ili pankreatitis. Razumevanje vrste bola, njegove tačne lokacije i intenziteta može pomoći da svoje zdravlje stavite na prvo mesto i da na vreme potražite odgovarajuću medicinsku pomoć i sprečite pogoršanje simptoma.

Važno je da se upoznate sa devet regija stomaka kako biste bolje razumeli kako probavni organi funkcionišu i kako su podložni različitim medicinskim problemima.

Regije stomaka

Zamislite svoj stomak podeljen na devet kvadrata, slično tabli za „iks-oks“. Da pojednostavimo, označili smo ove regije brojevima: gornji red čine regije 1, 2 i 3 (desna, srednja i leva), srednji red obuhvataju regije 4, 5 i 6, dok donji red uključuje regije 7, 8 i 9.

Kao što vidite ukoliko vas boli u gornjem delu, s desne strane možda se radi o jetri, žučnoj kesi, tankom crevu, desnom bubregu. Ako se bol proteže po sredini gornjeg stomaka moguće da je u pitanju želudac ili dvanaestopalačno crevo. Bol gore s leve strane ukazuje da je možda u pitanju slezina, debelo crevo, levi bubreg, pankreas.

Donja desna strana može da bude slepo crevo, cecum, sredina ukazuje na bešiku, zadnji deo debelog creva i kod žena na reproduktivne organe, a leva donja zona upozorava na silazno debelo crevo ili sigmoidno debelo crevo.

Izvor: nova.rs

Štitna žlezda igra vitalnu ulogu u metabolizmu, odnosno procesima koji pretvaraju hranu u energiju.

Ta mala žlezda leptirastog oblika smeštena nisko na prednjem delu vrata ponekad može da izazove velike probleme.

Kada funckija ove žlezde bude narušena, to može značajno da utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje.

Baš zato, kada nešto nije u redu, vaše telo vam šalje signale da bi trebalo da posetite endokrinologa.

Hipotireoza je stanje u kome štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona štitne žlezde. To dovodi do usporenog metabolizma, što može uzrokovati niz simptoma.

- Osećaj konstantnog umora i letargije: Jedan od najčešćih simptoma hipotireoze osećaj iscrpljenosti i nedostatka energije, bez obzira na to koliko spavate.

- Povećanje telesne težine: Ljudi se najčešće odlučuju na posetu endokrinologu kada imaju poteškoće sa mršavljenjem, bez obzira na fizičku aktivnost i dijetu ili kada se bez razloga goje.

- Povećana osetljivost na hladno: Ljudi sa hipotiroidizmom često osećaju hladnoću, čak i kada je temperatura prijatna za druge.

- Suva koža, krhka kosa i lomljivi nokti: Štitna žlezda utiče na zdravlje vaše kože, kose i noktiju. Suva, ljuskava koža, istanjenje kose i lomljivi nokti mogu biti indikatori da nešto nije u redu sa vašom štitnom žlezdom.

- Iregularne menstruacije: Žene sa hipotireozom mogu iskusiti nepravilan menstrualni ciklus, pojačana krvarenja ili čak odsustvo menstruacije.

- "Magla" u mozgu i problemi sa pamćenjem: Hipotireoza može uticati na moždane funkcije, što dovodi do problema sa koncentracijom, pamćenjem i mentalnom sporošću.

- Neobjašnjivo mršavljenje: Iako je povremeno poželjan, gubitak telesne težine bez promene ishrane ili povećane fizičke aktivnosti može biti znak hipertireoze.

- Osećaj nervoze i anksioznosti: Ljudi sa hipertiroidizmom često se osećaju uznemireno, razdražljivo i imaju probleme sa spavanjem.

- Drhtanje ruku: Tremor u rukama je čest simptom hipertireoze.

- Nepodnošenje toplote: Osećaj konstantne vrućine i pojačano znojenje mogu ukazivati na prekomerno aktiviranu štitnu žlezdu.

- Promene u stolici: Proliv je čest simptom hipertireoze.

- "Izbuljene" oči: Kod nekih ljudi, hipertireoza može uzrokovati "bulging" (izbacivanje) očiju.

Ako doživite bilo koji od navedenih simptoma, važno je da se konsultujete sa lekarom, jer su rana dijagnoza i lečenje krucijalni za održavanje optimalnog fizičkog i mentalnog zdravlja. Takođe, lekar će vam postaviti pitanja o ishrani, menstrualnom ciklusu (za žene) i nivou stresa.

Ipak, glavni dijagnostički alat je test krvi koji meri nivoe TSH (tireotropin) hormona koji luči hipofiza, slobodnog tiroksina (FT4) i trijodotironina (FT3) - hormona koje proizvodi štitna žlezda. Abnormalni nivoi ovih hormona mogu ukazati na hipotireozu ili hipertireozu.

U nekim slučajevima, lekar može preporučiti ultrazvuk štitne žlezde kako bi se proverila njena veličina, oblik i prisustvo čvorova.

Kako se leče hipotireoza i hipertireoza?

Standardni tretman za manjak hormona štitne žlezde, odnosno hipotireozu, je hormonska terapija. Ona podrazumeva uzimanje sintetičkog leka levotiroksina (L-tiroksina) koji nadoknađuje nedostatak hormona štitne žlezde.

Postoje različiti lekovi za lečenje hipertireoze, odnosno viška hormona štitne žlezde. Lekovi mogu delovati tako što smanjuju proizvodnju hormona štitne žlezde, blokiraju njihovo dejstvo ili uništavaju žlezno tkivo.

U nekim slučajevima, primenjuje se tretman radioaktivnim jodom koji se nakuplja u štitnoj žlezdi, smanjujući njenu funkciju. U određenim slučajevima, po preporuci lekara, hirurško odstranjivanje dela žlezde ili cele žlezde može biti opcija.

Izvor: direktno.rs

Svi smo imali osećaj bola u stomaku nakon jela u nekom trenutku. Možda ste osetili talas ekstremnih bolova praćenih gasovima posle večere, ili te čak potrčite u kupatilo nakon jela. Obično postoji jasan razlog za bolove u stomaku ove vrste.

Postprandijalni bol - poznat i kao bol u stomaku nakon jela - može imati prilično širok spektar mogućih uzroka, kaže Hector Gonzalez, MD, gastroenterolog sa Gastro Health u Plantation, Florida.

Ovo su neki od najverovatnijih uzroka.

Prejedanje

- Možda izgleda očigledno, ali ponekad je problem jednostavan kao i samo prejedanje - kaže dr. Gonzales.

Srećom, obično je prilično lako razlikovati bol od prejedanja od druge vrste bola.

- Uobičajeno, bol u stomaku od prejedanja oseća se kao opšta nelagodnost ili bol u stomaku jer je previše pun - objašnjava on.

Najčešće, efekti prejedanja nestaju dok vaše telo vari ono što ste pojeli.

Loše varenje

Poremećaj varenja uzrokuje bol u stomaku zbog poteškoća u razgradnji hrane, a ne samo zbog prejedanja.

- U prvom slučaju bol koji se oseća uključuje simptome kao što su gorušica, nadimanje ili mučnina i ima tendenciju da se manifestuje u gornjem delu stomaka - kaže dr. Gonzales.

Ponekad je varenje loše samo zbog toga što ste jeli određenu hranu koja je teže svarljiva (kao što je masna ili pržena hrana).

U drugim slučajevima, ovo može biti simptom drugog problema kao što je refluks kiseline, netolerancija na hranu, sindrom iritabilnog crva ili kamen u žuči - posebno ako često imate loše varenje, napominje Klivlendska klinika.

Refluks kiseline

Refluks kiseline se dešava kada kiselina iz vašeg želuca teče nazad u vaš jednjak - to jest, cev koja povezuje vaš stomak sa grlom.

Rezultat može biti gorušica, bol u gornjem delu stomaka nakon jela, bol u grudima ili vraćanje hrane u grlo ili usta.

A ako dobijete refluks kiseline više od dva puta nedeljno, to se zove gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), navodi klinika Mejo.

Refluks kiseline obično se javlja u roku od nekoliko sati nakon jela, posebno nakon velikih ili kasnih obroka. Uobičajeni krivci poput kafe iritiraju vaš stomak, ali drugi uključuju sledeće, prema Johns Hopkins Medicine:

začinjena hrana
pržena ili masna hrana
sir ili drugi mlečni proizvodi
proizvodi od paradajza
citrus
čokolada
pepermint
gazirana pića

Refluks kiseline obično se javlja u roku od nekoliko sati nakon jela

Netolerancija na hranu ili osetljivost

Osećate se kao da vas stalno boli stomak nakon što pojedete jednu vrstu hrane?

Možda imate netoleranciju na hranu, što se dešava kada vaš stomak ima problema da razgradi određene sastojke navedene hrane.

Uobičajene netolerancije uključuju sledeće, prema Klivlendskoj klinici:

Intolerancija na laktozu (šećer koji se nalazi u mlečnim proizvodima kao što su mleko i sladoled)
Intolerancija na gluten (protein koji se nalazi u pšenici, ječmu ili raži).
Intolerancija na histamin (prirodna hemikalija koja se nalazi u hrani kao što su sir, ananas, banane i čokolada).

Bol takođe može biti praćen sledećim simptomima, prema Klivlendskoj klinici:

dijareja
gasovi i nadimanje
mučnina
gorušica
glavobolje

Infekcija stomaka

Intenzivni i dugotrajni simptomi često dovode do teške infekcije. Dok su antibiotici obično prva linija lečenja stomačnih buba uzrokovanih bakterijama, one koje izazivaju virusi često jednostavno moraju da prođu svojim tokom.

- U slučaju infekcije, bol u stomaku se često oseća oštar ili grčevit i može biti praćen drugim simptomima kao što su groznica, mučnina ili povraćanje i dijareja, a može se pogoršati nakon što pokušate da jedete - kaže dr. Gonzale.

Ranica na sluzokoži želuca

Ranica na sluzokoži želuca - može se pojaviti nakon infekcije H. pilori ili zbog dugotrajne upotrebe NSAID lekova protiv bolova (kao što je ibuprofen).

- Bol se obično oseća kao peckanje ili grizenje u srednjem delu stomaka - kaže dr. Gonzalez.

Takođe može pogoditi mučninu, povraćanje, nadimanje ili osećaj neprijatne sitosti nakon što jedete.

Za neke ljude, jelo može pogoršati bol u čiru, napominje NIDDK. Ali češće je da osetite pojačani bol kada vam je stomak prazan, što se privremeno smanjuje kada jedete, kaže dr. Gonzales kaže.

Sindrom iritabilnog creva (IBS)

Sindrom iritiranog creva poremećaj koji može izazvati bol u stomaku, nadimanje, dijareju i zatvor. To može biti uzrokovano mnogim stvarima, od povećanih mišićnih kontrakcija u crevima do preosetljivosti nerva između creva i mozga, prema Klinici Mejo.

Ali mnogi ljudi sa IBS-om su takođe osetljivi na FODMAP – grupu ugljenih hidrata koje GI trakt ne apsorbuje dobro, prema istraživanju iz marta 2023. u Frontiers in Medicine1. To znači da vaši simptomi IBS-a mogu biti izazvani ili pogoršani nakon jedenja te hrane.

FODMAP-ovi se pojavljuju u gomili različitih namirnica, uključujući sledeću, prema Johns Hopkins Medicine:

Mnogo voća
Povrće
Orasi
Mlečni proizvodi

izvor: kurir.rs

Ministar je rekao da problemi koji su uočeni kod dece nisu nerešivi.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je danas da je svako drugo dete na preventivnom pregledu „imalo neki problem“, kao i da je protekle nedelje pregledano više od 30.000 građana Srbije.

Lončar je za TV Pink rekao da problemi koji su uočeni kod dece nisu nerešivi, da su uglavnom posledica fizičke neaktivnosti, ali i da roditelji treba utiču na njihovu aktivnost, i da dva-tri časa fizičkog vaspitanja nisu dovoljna.

Kako je rekao u Kliničkom centru prilikom besplatnog prevetnivnog pregleda otkriveno na vreme šest tumora pluća, i da treba buditi svest kod građana da se kod lekara ne ide samo kada ih nešto boli.

Lončar je ocenio da je jedan od većih problema u zdravstvu manjak poverenja između lekara i građana i da to mora da se ispravi tako što će svi građani biti saslušani, i da razgovor sa ljudima treba da bude osnovni zadatak.

On je naveo i da pacijenti nakon dijagnostike u državnim ustanovama, kada treba da ostanu u bolnici, ipak odluče da hoće da se leče kod privatnika, pored toga što bi u državnim ustanovama imali i bolje uslove i besplatno lečenje, što je, kako je rekao, bio signal da nema poverenja.

Kako je rekao, direktori klinika će sada imati odgovornost da „se spuste među zaposlene i pacijente“ i razgovaraju sa njima, i da će imati punu podršku za sve što predlože, ali da moraju da imaju i određene obaveze.

Govoreći o listi čekanja rekao je da ne želi kozmetičke promene, kao i da još uvek sagledavaju šta je najbolje uraditi i da će vrlo brzo izaći sa rešenjima.

Lončar je dodao i da Ministarstvo zdravlja nastavlja projekat zapošljavanja najboljih svršenih diplomaca medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola, i da će sutra „najbolji od najboljih“ dobiti ugovore za posao.

Izvor: n1info.rs

Simptomi koje zovemo „crveni alarmi“, ukazuju na moguću iznenadnu smrt, a građani ih najčešće ignorišu i čekaju da smetnje prođu, same od sebe. One najčešće ne prolaze, a završavaju se fatalno. Lekari apeluju da građani sve predznake infarkta i drugih bolesti prijave, kontrolišu, da ih ne pripisuju stresu i neispavanosti, jer ako čekaju predugo – zakasniće jer smrt će biti brža.

Snažni bolovi u grudima, vratu, levoj ruci, vilici, bol oko srca, otežano disanje, nagli umor, nedostatak snage, neki su od simptoma koji ukazuju na moguću naprasnu smrt.

Ljudi, za koje se kaže da su „iz punog zdravlja“ iznenada preminuli, ispostavi se, najčešće, da su bolovali od srčanih smetnji, a da je smrt mogla biti izbegnuta, da su se posle prvog simptoma javili lekaru.

Infarkt u 22. godini

Najmlađi pacijent sa infarktom, mladić od samo 22 godine, nedavno je ležao na kardiologiji Vojnomedicinske akademije (VMA).

“U pitanju je najmlađi pacijent sa infarktom kojeg sam u životu imao u operacionoj sali. To je ekstreman slučaj, jer nije uobičajeno da tako mladi ljudi doživljavaju infarkt. Većinski nemamo mlađih bolesnika, prosek su ljudi od oko 62 godine, a muškarci čine dve trećine, dok je 15 odsto pacijenata mlađe od 50 godina i skoro svi su pušači. U mlađem životnom dobu pušenje dominira kao faktor rizika za dobijanje infarkta, a u svim dobnim skupinama povećan holesterol je važan parametar“, objašnjava prof. dr Slobodan Obradović, kardiolog.

On naglašava da, nažalost, kod značajnog broja bolesnika ne postoje nikakvi predznaci da će nastupiti smrt, koja dolazi naprasno, iznenada.

„Jedino što ih može pripremiti je način života, u smislu da su svesni da imaju više faktora rizika od iznenadne smrti. Ako u porodici imaju mlađeg člana, koji je imao infarkt, ili da genetski postoji visok holesterol ili da su svi u porodici teški pušači ili imaju šećer, to znači da su redovni preventivni pregledi za takvu osobu obavezni. Što ljudi duže puše ili imaju visok holesterol, šansa da dobiju infarkt raste“, kaže doktor.

Ipak, kod određenog broja ljudi, javljaju se brojni simptomi koji upozoravaju na moguć fatalni ishod.

„Jedan broj pacijenata oseća bolove u grudima danima, nekad čak i nedeljama ili mesecima i tek onda se desi infarkt, a da oni nisu reagovali na upozorenja. Dešava se takođe da se kod ljudi odjednom smanjuje tolerancija napora, osećaju sve jači bol, koji počinje da se javlja i u mirovanju, kad se ne kreću, niti su pod bilo kakvim naporom. Ti simptomi su crveni alarm, jer iz stabilnog stanja prelaze u nestabilno. Dešava se da dobiju i samo poremećaj srčanog ritma, koji takođe može da ubije. Javlja se suženje na nekom krvnom sudu, koje može biti dovoljno za smrt“, upozorava prof. dr Obradović.

„Čovek samo padne“

Usled ovih simptoma građani treba da se jave lekaru na procenu rizika.

„Proveri se EKG, ultrazvuk srca i dobije se dovoljno podataka, koji mogu da ukažu na potrebu za koronarografijom, koja se sad i skenerski radi. Ona ukazuje na stanje krvnih sudova srca. Ako osoba oseća stiskanje u grudima, otežano diše, nema vazduha, bol se širi na levu ruku, u vrat, vilicu, a javlja se najčešće pri fizičkom ili čak psihičkom naporu, onda postoji ozbiljan razlog za paniku i obavezan je hitan odlazak kod specijaliste”, naglašava doktor Obradović.

Kada se krvni sudovi sužavaju, nema simptoma, čovek samo padne, bez upozorenja, i to je kraj.

„Kad je srce u pitanju, moramo da uzmemo u obzir nasledstvo, ako je neko od roditelja, baba, deda imao infarkt, treba da znamo u kom uzrastu i da u tom periodu života počnemo sa redovnim kontrolama. Stalno slušamo da srčanom udaru prethodi bol u predelu srca, vrata, ruke, ali dešava se da se krvni sudovi sužavaju i da tu nema nikakve manifestacije. Ne osećamo ništa, a desi se veliki infarkt, odnosno smrt. Međutim, ako imamo bolove u predelu srca, posebno u vreme dok se izlažemo fizičkom naporu, moramo kod lekara“, objašnjava za Nova.rs prof. dr Predrag Mitrović, specijalista kardiologije.

Takođe, postoji i drugi zabrinjavajući problem kod srca, a to je poremećaj ritma.

„U pitanju su maligni preskoci srca, koji kad se jave, ono prestane da kuca i čovek samo padne. U tom trenutku, ako bi se našao u blizini neko ko bi znao jače da udari u grudni koš, osoba bi se povratila, u suprotnom umire. Ako oseća tegobe ili bolove, posebno u predelu srca, čak i ako je u pitanju neko ko je mlađi od 65 godina, rade se testovi opterećenja“, kaže doktor.

Terapije ne garantuju spas

„Moždani udar dešava se iznenada, a najčešće ide od nelečene hipertenzije. Dešava se, međutim, da neko nema visok krvni pritisak ili je regulisan lekovima, ali nijedna terapija nije garant da će sve biti u redu. Promena vremena i nerviranje, može dovesti do skoka pritiska i pucanja krvnih sudova. Najčešći uzrok naprasne smrti je šlog ili srčani udar i poremećaj srčanog ritma“, kaže prof. dr Mitrović.

Lekari specijalisti svakako smatraju da je iznenadnu smrt moguće izbeći prevencijom, odnosno, ukoliko se građani redovno pregledaju.

„Postoji velika razlika između zdravog i nepregledanog pacijenta. Iznenadne smrti se dešavaju, međutim njima uvek prethodi neka dijagnoza, koja je nepoznata, jer osoba nije reagovala na vreme i javila se lekaru. Apelujemo na ljude da se preventivno pregledaju, bar na one bolesti za koje znaju da su im slaba tačka, da mogu biti genetski nasleđeni, kako bi otklonili sve faktore rizika“, kaže dr Gorica Đokić, neurološkinja.

Podsećamo, iznenadna srčana smrt određuje se kao nagla i neočekivana i javlja se kao posledica trenutnog gubitka srčane funkcije. Osoba umire samo nekoliko minuta od početka prvih simptoma ili u roku od jednog sata, što je vrlo česta pojava kod sportista.

Iznenadna srčana smrt prouzrokovana je bolešću srca, kada u roku od jednog sata od početka simptoma dolazi do gubitka svesti i prestanka cirkulacije, kod osoba sa prethodno prepoznatom ili neprepoznatom bolešću srca.

Faktori koji neposredno dovode do iznenadne srčane smrti su akutni fizički napor i emocionalni stres. Fizički napor velikog intenziteta, posebno u uslovima emocionalnog stresa, posle obroka, kada je veoma toplo i vlažno vreme. U emotivnom stresu povećava se zgrušavanje krvi, raste krvni pritisak i ubrzava se rad srca, sužavaju se krvni sudovi i to sve izaziva opasne aritmije, koje mogu biti fatalne.

Izvor: nova.rs

Vaše navike u ishrani mogu imati značajan uticaj na vaše telo.

Kada birate hranu koja čini vašu redovnu ishranu, verovatno uzimate u obzir ukus, teksturu i lakoću pripreme, ali takođe treba da razmislite o tome kako to može da utiče na vaše opšte zdravlje. Nažalost, postoje određene navike u ishrani koje mogu uništiti vaš organizam, a da toga niste ni svesni.

Nijedna dijeta nije savršena i razumno je povremeno uživati u hrani koja se tradicionalno ne smatra zdravom. Ova hrana može uključivati slatkiše, deserte, prženu hranu, napitke zaslađene šećerom i grickalice koje sadrže kalorije sa malo nutritivne vrednosti.

Ove vrste hrane mogu postati problematičnije ako redovno čine veliki deo vaše ishrane i nisu kombinovane sa hranom bogatom hranljivim materijama. Pored toga, vreme koje jedete i koliko jedete takođe može negativno uticati na vaše telo. Kada birate hranu za podršku svom telu, fokusirajte se na ishranu bogatu voćem i povrćem, minimalno prerađenim celim žitaricama, nemasnim proteinima i biljnim mastima.

Navike u ishrani koje mogu uništiti vaše telo

Preskakanje obroka

Mnogi ljudi preskaču obroke u pokušaju da smršaju, ali ova navika je zapravo loša. Preskakanje obroka može usporiti vaš metabolizam i dovesti do prejedanja kasnije tokom dana. To takođe može dovesti do nedostataka hranljivih materija, što može uticati na vaše opšte zdravlje.

Prebrzo jedete

Brzo jedenje može dovesti do prejedanja i lošeg varenja. Vašem mozgu je potrebno oko 20 minuta da registruje kada ste siti, tako da odvajanje vremena za žvakanje hrane i uživanje u obroku može sprečiti prejedanje i unaprediti bolje varenje.

Jedete previše šećera

Prekomerni unos šećera može dovesti do povećanja telesne težine, dijabetesa i drugih zdravstvenih problema. Smanjivanje unosa slatkih pića, deserta i prerađene hrane može vam pomoći da smanjite unos šećera i poboljšate svoje zdravlje.

Ne jedete dovoljno voća i povrća

Voće i povrće prepuno je esencijalnih hranljivih materija i antioksidanata koji mogu pomoći u održavanju zdravlja vašeg tela. Nedovoljna potrošnja ovih namirnica može dovesti do nedostataka hranljivih materija i povećati rizik od hroničnih bolesti.

Prejedanje sa prerađenom hranom

Prerađena hrana često sadrži mnogo šećera, soli i nezdravih masti. Prejedanjem sa ovom hranom može vas dovesti do povećanja telesne težine, upale i drugih zdravstvenih problema. Odabir celih namirnica i kuvanje kod kuće mogu vam pomoći da izbegnete ove negativne efekte.

Jedenje kasno uveče

Jedenje kasno uveče može poremetiti vaš san i dovesti do povećanja telesne težine. Najbolje je da izbegavate da jedete nekoliko sati pre spavanja kako biste poboljšali san i varenje.

Ne pijete dovoljno vode

Voda je neophodna za mnoge telesne funkcije, uključujući varenje, metabolizam i održavanje zdrave težine.

Nedovoljno pijenje vode može dovesti do dehidracije i drugih zdravstvenih problema. Potrudite se da pijete najmanje osam čaša vode dnevno kako biste održali svoje telo hidriranim i zdravim.

U zaključku, naše navike u ishrani mogu imati značajan uticaj na naše opšte zdravlje. Izbegavajući ove destruktivne navike u ishrani i fokusirajući se na hranjenje tela celovitom hranom, možemo poboljšati svoje zdravlje i blagostanje.

Zapamtite, male promene mogu napraviti veliku razliku. Zato počnite da pravite zdravije izbore već danas!

Svi pravimo istu grešku koja uništava naše zdravlje, ili tako kažu stručnjaci koji proučavaju uticaj ispijanja kafe na ljude.

Tropski talas nas je jako pogodio, pa bi trebalo više pažnje da posvetimo svom telu kako nam neki poroci ne bi pravili zdravstvene probleme. Posebna pažnja posvećena je ljudima koji ne mogu zamisliti jutro bez kafe.

Zato je dobro znati kako vaše omiljeno piće za buđenje utiče na telo na visokim temperaturama, kako biste izbegli neželjene efekte. Osim toga, stručnjaci upozoravaju da čak i savršeno zdravi ljudi moraju da se pridržavaju određenih smernica, jer ni oni nisu imuni na opasnost od paklenih vrućina.

Kafa, koja je najčešće zelena, prži se na visokim temperaturama dok ne pocrni, odnosno na više od 270 stepeni, pa i do 300. Tada se ugljenične veze u kafi raspadaju i nastaje 19 kancerogenih materija.

Greška je što mnogi ljudi dan započinju kafom umesto vodom, jer jedna šoljica kafe iz organizma izbaci sedam puta više tečnosti nego što smo je uneli.

Telo traži vodu, pa se tkiva isušuju, počinju promene u vaskulaturi -kažu lekari.

Kafa zato pravi dodatni problem po toplom vremenu, jer podstiče lučenje tečnosti, a leti može biti posebno opasna, jer povećava verovatnoću dehidracije organizma.

Malo je da ljudi kažu – pijem kafu sa vodom jer znam da je diuretik. To je kao da nekome gori kuća i dodaju malo vode i još malo benzina.

Kafa je, dakle, štetna za nas, nije korisna i zato ne treba da pijemo kafu leti. Kao i alkohol, kafa takođe povećava mokrenje. A time ništa ne dobijamo, samo štetimo, a zašto da sebi nanosimo nepotrebnu štetu. Posle šoljice kafe srce je izgubilo ritam na tri sata.

A ljudi piju kafu sa izgovorom da imaju nizak krvni pritisak.

Ali kada se popije kafa, ona utiče na nadbubrežnu žlezdu, izaziva lučenje hormona stresa kojeg svi imamo dovoljno, pritisak tada zaista poraste na neko vreme i kafa onda probudi čoveka.

Ne smemo zaboraviti da kafa u to vreme, iako podiže pritisak, kao diuretik stimuliše mokrenje, pa će pritisak sigurno ponovo pasti. Zato je bolje započeti dan vodom kada je krvni pritisak nizak. Voda reguliše sve u organizmu, pa je najbolje ujutru popiti dve čaše mlake vode.

Kafa dovodi do smanjene hidratacije, ali možemo imati dve do tri male šoljice ili jednu veliku ako joj dodamo puno vode. Znamo da je kafa diuretik, tako da uzrokuje da telo gubi tečnost, a mokrenje izazvano kafom može nas navesti da pomislimo da smo hidrirani, čak i ako nismo. Prilikom ispijanja kafe bilo bi preporučljivo izbegavati kafu sa aromama i raznim dodacima, sirupima, šećerima i zaslađivačima.

Najbolja opcija bi bila da se kafa pije kod kuće i da to bude domaća kafa ili espreso, bez aditiva i šećera, savetuju stručnjaci.

Izvor: danas.rs

Magnezijum je mineral neophodan za zdrave mišiće, nerve, kosti i nivo šećera u krvi. Ako ne unosite dovoljno magnezijuma tokom dužeg vremena, možda ćete biti izloženi većem riziku od zdravstvenih problema kao što su srčani udar, moždani udar, dijabetes ili osteoporoza.

Ukoliko razmišljate o suplementima magnezijuma, imajte na umu da postoje različite vrste magnezijuma sa različitim namenama. Samim tim i odgovor na pitanje koji je magnezijum najbolji zavisi od vaših potreba i stanja koja tretirate.

Magnezijum glicinat

Magnezijum glicinat je visoko bioraspoloživi oblik magnezijuma napravljen od magnezijuma i aminokiseline glicinata. Smatra se jednim od najbolje apsorbovanih oblika magnezijuma.

Efikasan je za lečenje niskih nivoa magnezijuma, dobro se podnosi i manje je verovatno da će izazvati gastrointestinalne neželjene efekte od drugih oblika, kao što su magnezijum oksid i magnezijum sulfat. Starija istraživanja sugerišu da magnezijum glicinat može biti od pomoći za poboljšanje simptoma depresije.

Magnezijum citrat

Magnezijum Citrat je jedan od najpopularnijnih suplemenata ovog tipa. Reč je o obliku magnezijuma koji je vezan sa limunskom kiselinom koja se prirodno nalazi u citrusnom voću i daje kiselkast ukus. Obično se uzima oralno da bi se nadoknadio nizak nivo magnezijuma. Zbog svog prirodnog laksativnog efekta, ponekad se koristi i u većim dozama za lečenje zatvora.

Magnezijum oksid

Magnezijum oksid je so koja kombinuje magnezijum i kiseonik. Prirodno formira belu, praškastu supstancu i može se prodavati u obliku praha ili kapsula. Ova vrsta se obično ne koristi za sprečavanje ili lečenje nedostataka magnezijuma, jer neke studije navode da se slabo apsorbuje u digestivnom traktu. Umesto toga, češće se koriste za ublažavanje neprijatnih simptoma za varenje, kao što su žgaravica, loše varenje i zatvor.

Magnezijum hlorid

Magnezijum hlorid je magnezijumova so koja uključuje hlor – nestabilan element koji se dobro vezuje sa drugim elementima, uključujući natrijum i magnezijum, da bi formirao soli. Dobro se apsorbuje u digestivnom traktu, što ga čini odličnim višenamenskim dodatkom. Možete se koristiti za lečenje niskih nivoa magnezijuma, a najčešće se uzima u obliku kapsula ili tableta, ali može biti i sastojak proizvoda kao što su losioni i masti.

Magnezijum laktat

Magnezijum laktat je so koja nastaje kada se magnezijum vezuje sa mlečnom kiselinom. Često se dodaje da bi se hrana obogatila magnezijumom. Magnezijum laktat je efikasan kao dodatak ishrani i verovatno nežniji za probavni sistem. Možda je pogodnije za one koji ne tolerišu druge oblike ili moraju da uzimaju posebno velike doze.

Magnezijum sulfat

Kada se magnezijum, sumpor i kiseonik kombinuju, formiraju magnezijum sulfat, koji izgleda slično kao kuhinjska so. Često se koristi za opuštanje mišića kako bi se ublažio stres. Kao so, može se rastvoriti u vodi za kupanje.

Kada i koliko dugo se pije magnezijum?

Gornja granica za unos magnezijuma kroz suplemente je 320 miligrama dnevno. Gornja granica za suplemente je niža nego preporučena doza magnezijuma, jer ćete kroz hranu takođe uneti određenu količinu magnezijuma, obzirom da je prisutan u velikom broju namirnica.

Iako unos velikih količina magnezijuma kroz hranu, ne predstavlja rizik za zdrave ljude, unos velikih količina putem suplemenata može dovesti do mučnina, dijareje i slabosti mišića.

Generalno se smatra da nije štetno unositi suplemente magnezijuma svakog dana, ali svakako bi trebalo da se pridržavate upustava sa pakovanja i konsultujete svog lekara.

Takođe, preporuka je da se obratite lekaru i kada budete birali koji tip magnezijuma želite da unosite kroz suplemente, kao i oblik u kojem ćete ga unositi – u tečnom stanju, u prahu ili u tabletama.

Izvor: n1info.rs

Ako volite hrskave, slane zalogaje, svakako bi trebalo da jedete ovu grickalicu jer je puna hranljivih materija, ali - budite umereni.

Pored toga što sadrže proteine, vlakna, niacin i vitamin B6, brazilski orasi u sebi imaju i dosta minerala, uključujući magnezijum, kalijum i cink.

Brazilski orah je postao omiljena zdrava hrana širom sveta posebno zahvaljujući tome što u sebi sadrži veliku količinu selena – toliko da je još 2017. proglašen za najmoćniji izvor selena u hrani.

Samo jedan brazilski orah sadrži dovoljno selena da zadovolji vaše dnevne potrebe, kaže registrovana dijetetičarka nutricionistkinja Sara Skovran. Odraslim muškarcima i ženama je potrebno 55 mikrograma selena dnevno, a jedan brazilski orah sadrži neverovatnih 96 mikrograma, što je skoro duplo više od preporučene količine. A za šta nam je selen važan? Uključen je u niz funkcija, kao što su proizvodnja tiroidnih hormona i sinteza DNK.

Nutritivne vrednosti 2 brazilska oraha:

66 kalorija

1 gram proteina

7 grama masti

1 gram ugljenih hidrata

1 gram vlakana

1 gram šećera

Selen je antioksidans. To znači da se ovaj mineral može boriti protiv slobodnih radikala i oksidativnog stresa, čime se smanjuje rizik od hroničnih bolesti. Slobodni radikali su molekuli koji u višku mogu oštetiti ćelije i izazvati oksidativni stres, što može dovesti do stanja kao što su rak, bolesti srca i dijabetes tip 2. Međutim, antioksidansi deluju tako što menjaju slobodne radikale na takav način da oni postaju bezopasni. Šta više, pošto antioksidansi sprečavaju oksidativni stres, oni takođe smanjuju i upale.

Ali selen u brazilskim orašastim plodovima ne deluje sam. Brazilski orasi sadrže vitamin E i supstance zvane fenoli, koji su antioksidansi. Vitamin E takođe podržava imunološku funkciju.

Pomaže štitnoj žlezdi

Selen u brazilskim orasima takođe pomaže radu štitne žlezde. Ova žlezda proizvodi tiroidne hormone koji regulišu telesne funkcije kao što su metabolizam i menstruacija. Imajući to na umu, zdravlje štitne žlezde je ključno za sveukupno zdravlje, a selen u brazilskim orasima može pomoći, prenosi N1info.hr.

Čuva srce

Brazilski orasi mogu da pomognu i zdravlju srca, što je delimično zbog toga što su bogati selenom. Kao što je već pomenuto, oksidativni stres može doprineti srčanim oboljenjima, ali antioksidativna svojstva selena mogu pomoći u smanjenju rizika. Brazilski orasi takođe nude hranljive materije koje smanjuju visok holesterol u krvi i krvni pritisak, dva glavna faktora rizika od srčanih bolesti.

Jača kosti

Brazilski orasi sadrže malo kalcijuma, koji je neophodan za zdrave kosti, kao i magnezijuma. Selen u brazilskim orasima aktivira enzime koji štite ćelije za izgradnju kostiju poznate kao osteoblasti, kaže nutricionistkinja Megan Vong. Selen takođe pomaže da se smanji aktivnost osteoklasta, a to su ćelije koje rastvaraju kost.

Dobar za zdravlje mozga

Prednosti brazilskog oraha proširuje se i na vaš mozak. Antioksidativni efekti selena mogu zaštititi moždane ćelije od oksidativnog oštećenja. Ovo je važno jer oksidativni stres može doprineti kognitivnom padu vezanom za starenje. Takođe ima ulogu u neurodegenerativnim bolestima, kao što je Alchajmerova bolest, pokazalo je jedno istraživanje iz 2019.

Pazite da ne preterate

Pošto brazilski orasi imaju tako visok sadržaj selena, ne bi trebalo da ih često jedete, preporučuju lekari. To bi moglo dovesti do nakupljanja viška selena u telu, što bi rezultiralo trovanjem selenom. Rani znaci su metalni ukus u ustima, zadah, mučnina, dijareja, gubitak kose, lomljivost noktiju, osip na koži i umor.

Maksimalna količina koju možete konzumirati u jednom danu bez negativnih nuspojava navodno je 400 mikrograma za odrasle muškarce i žene. To je oko četiri brazilska oraha, koji zajedno sadrže oko 384 mikrograma selena. Istraživanja sugerišu da se toksičnost selena javlja kad se uzme oko 1.200 mikrograma – što je otprilike 13 brazilskih oraha. Zato se ne preporučuje da jedete više od dva brazilska oraha dnevno kako biste ostali u sigurnim granicama i istovremeno osetili prednosti selena.

Takođe, moguće je da ćete biti alergični na brazilske orahe, koji su vrsta orašastih plodova, baš kao i bademi i indijski orasi, piše Shape.

Migrena je vaskularna glavobolja, javlja se periodično i bol uglavnom zahvata polovinu glave.

Migrena zaista može da pokvari kvalitet života.
Bol je često praćena mučninom, povraćanjem i poremećajem vida. Karakteristika migrenoznih glavobolja je da se pre napada u velikom broju slučajeva javlja tzv. aura, piše Stetoskop.info.

Podela migrena:

migrene bez aure
migrene sa aurom
migrene sa produženom aurom

Smatra se da od migrene pati 10% ukupne populacije, a žene češće od muškaraca. Migrenozne glavobolje su vrlo često u vezi sa menstrualnim ciklusom ili menopauzom, a za vreme trudnoće se javljaju vrlo retko. Mogu je uzrokovati i psihički stres, fizički napor, meteorološki uslovi ili nagle promene vremena, konzumiranje određene vrste hrane, alkohol, itd.

Glavobolje su izuzetno učestale tegobe kod čoveka. Delimo ih u četiri grupe:

Vaskularne
Tenzione
Neuralgije
Simptomatske glavobolje

Klinička slika migrene

Aura je predsignal za početak migrenoznog bola i manifestuje se u vidu pojave tačke u vidnom polju, ispadom vidnog polja, poremećajem osećaja ili motorike koji je najčešće jednostran, poremećajem govora. Može trajati nekoliko minuta do najviše sat vremena. Nastaje promena raspoloženja u vidu depresije ili euforije, poremećaj koncentracije, nemir. Može se javiti patološka glad, naročito potreba za slatkim.

Nakon aure, razvija se pulsirajuća glavobolja, ali bol može biti i tup ili probadajući. Kod više od 90% bolesnika bol je praćen mučninom i povraćanjem. Velik broj bolesnika se žali na tzv, fotofobiju (preosetljivost očiju na svetlost), jak zvuk ili jak miris. Pri kraju napada kod nekih bolesnika dolazi do poliurije (izmokre veću količinu mokraće). Napad migrene uglavnom traje nekoliko sati, ali se u većini slučajeva završava unutar 24 sata.

Migrena, dijagnoza

Dijagnoza migrene se postavlja na osnovu dobro uzete anamneze od bolesnika, tj. na osnovu karakteristične kliničke slike.

Lečenje migrene

Terapija migrene podrazumeva:

terapiju lekovima (podrazumeva lečenje akutnog napada migrene i prevenciju napada)
promenu načina života i ishrane, psihoterapiju, akupunkturu

Izvor: danas.rs

Mnogi ljudi s godinama steknu navike kojih možda nisu ni svesni. Međutim, jedna uobičajena navika mogla bi prouzrokovati gubitak vida.

Hirurg „OCL Vision Mark“ Vilkins upozorava na često trljanje očiju i tvrdi da bi to moglo oštetiti oči i imati ozbiljne posledice.

„Svi smo krivi što povremeno trljamo oči, a sve dok su vam ruke čiste, što nije često, nećete naići na probleme. Međutim, ako vam to pređe u naviku, to bi moglo da dovede do rizika od infekcije ili čak dugotrajnog oštećenja vida„, objasnio je za „Wales Online“.

Objasnio je i zašto ljudi imaju ovu naviku. Mnogi će osetiti potrebu da trljaju oči ako pate od sezonskih alergija. Stanja kao što je bolest suvog oka takođe može izazvati svrab očiju.

Može biti i da ljudi imaju blefaritis, neispravan rad masnih žlezda u očnim kapcima koji prouzrokuje upalu kapaka i osušenu masnoću koja pada u oko i iritira ga.

U svakom slučaju, trljanje očiju pruža olakšanje tako što privremeno stimuliše proizvodnju suza radi čišćenja i uklanjanja svega što muči oči.

„Takođe stimuliše nervne završetke, dajući prijatan osećaj koji pruža olakšanje od svega što izaziva iritaciju. Ono čega možda niste svesni je šteta koju može da nanese vašim očima ispod površine“, kaže Vilkins.

Međutim, često trljanje očiju sa prevelikim pritiskom može dovesti do oštećenja rožnjače. On ističe da postoje čvrsti dokazi da trljanje očiju doprinosi razvoju i napredovanju ozbiljnog stanja rožnjače poznatog kao keratokonus.

Pacijenti sa ovim stanjem mogu razviti astigmatizam koji zahteva naočare ili tvrda kontaktna sočiva za korekciju vida. Ovo stanje se može zaustaviti, ali ne i preokrenuti i može dovesti do neželjenih infekcija, prenosi Klix.ba.

„Kratkoročno, trljanje očiju omogućava da sve bakterije iz vaših ruku uđu u vaše oči. Trljanjem očiju dozvoljavate da se bakterije i virusi iz vaših ruku prenesu u oko. To može dovesti do konjuktivitisa. Može manifestuju se kao crveno oko i izazivaju upalu oka, ali i bol“, objasnio je on.

Ova namirnica ima neke iznenađujuće zdravstvene prednosti koje biste trebalo da razmotriti pre nego što ga zaobiđete u širokom luku.

Stručnjaci se slažu da ako niste osetljivi ili alergični na pasulj, onda je ovo namirnica kuju treba što pre da se nađe na vašoj listi za kupovinu.

„Postoje mnoge prednosti konzumiranja crnog pasulja. Pristupačian je i sadrže mnogo ugljenih hidrata, vlakana, proteina i zdravih masti“, kaže dijabetičarka Tesa Nujen za Parade.

Takođe, može se uključiti u svaki obrok, a mogućnosti pripreme crnog pasulja su beskrajne. Još bolje, pristupačan je čak i za one sa ograničenim budžetom, jer se u prodavnicama prodaje za 140 dinara.

Nutritivni sastav crnog pasulja

Pola šolje crnog pasulja sadrži:

110 kalorija,
7 g proteina,
0 g masti,
20 g ugljenih hidrata,
5 g vlakana,
55 mg kalcijuma,
2 mg gvožđa,
489 mg kalijuma.

Zdravstvene prednosti crnog pasulja

Kao i sočivo i druge mahunarke, crni pasulj ima brojne zdravstvene prednosti. Obezbeđuje polovinu preporučene dnevne količine vlakana po šoljici. Sadrži i rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna, koja su odlična za kontrolu holesterola, poboljšanje zdravlja srca, dobro zdravlje creva i održavanje pokreta digestivnog trakta.

Crni pasulj sadrži grupu antioksidanata zvanih antocijanini, koji im daju tamnu boju i mogu pomoći u održavanju zdravlja mozga i smanjenju rizika od srčanih bolesti i dijabetesa. Takođe sadrži flavonoide koji su povezani sa smanjenjem rizika od upale i hroničnih bolesti.

Pored toga, crni pasulj je izvor biljnih proteina, kao i gvožđa i magnezijuma. U kombinaciji sa paradajz sosom, takođe obezbeđuje vitamin C, koji poboljšava apsorpciju gvožđa.

Na koji način možete da jedete crni pasulj?

Crni pasulj se može kupiti osušen, ali tada zahteva prethodno namakanje i kuvanje. Brža i podjednako ukusna opcija je kupovina crnog pasulja u konzervi. U nekim kulturama se jede kao predjelo, u obliku salate ili uz pirinač. Možete ga koristiit u sosevima ili za priremu burita.

Izvor: danas.rs

Voda za piće je veoma važna za različite procese u telu, a u poslednje vreme se posebno ističe važnost da popijete čašu vode čim se probudite. Ali koliko je to istina?

Nutricionista Mišel Kardel ističe da je određena količina vode neophodna za zdravlje celog tela, jer pomaže vašem telu da pravilno funkcioniše tako što reguliše telesnu temperaturu, podržava varenje, smanjuje opterećenje bubrezi i jetra ispiranjem otpadnih proizvoda i optimizacijom snage mozga.

Čak i samo mala dehidracija do dva procenta može dovesti do simptoma kao što su glavobolja, vrtoglavica, razdražljivost, poteškoće u koncentraciji i umor. Zbog toga su se pojavile različite teorije o značaju vode, a posebno se izdvaja ona koja kaže kada je poželjno piti vodu.

Neki tvrde da će im voda za piće ujutru pomoći da poboljšaju svoje zdravlje, izgube težinu i iskuse druge zdravstvene prednosti. Ali da li je to zaista neophodno?

Da ostanete hidrirani tokom dana važno je za vaše opšte zdravlje, tako da vam voda za piće čim se probudite može pomoći da postignete dnevni unos vode, ali kako kaže nutricionista Kardel, ne postoji magična količina vode koja nam je potrebna pre nego što započnemo dan.

Držanje flaše vode na noćnom ormariću može delovati kao suptilan podsetnik da svom danu pristupite sa načinom razmišljanja koji poboljšava zdravlje. Takođe vam može pomoći da se osećate budnije.

Iako je voda važna za zdravlje, neće vam pomoći da smršate i detoksikujete telo. Zbog toga, umesto da verujete da pijenje vode ujutru povećava osećaj sitosti, morate biti svesni da nema dovoljno dokaza koji povezuju unos tečnosti sa povećanom sitošću ili gubitkom težine, prenosi Klix.ba.

Kardiovaskularni hirurg dr Emir Solaković objasnio je da nalazi nisu dovoljan pokazatelj stanja u kojem se nalazimo, te istakao važnu ulogu CRP-a i fibrinogena.

- Infekcija je jedan od uzroka kardiovaskularnih oboljenja. Kad neko ima infekciju, evo šta se dešava. Infekcija je jednostavno unutrašnji zid krvnog suda, on jednostavno upalom njega ošteti. Kako je on njega oštetio, elementi koji hodaju krvlju - crvene krvne pločice, eritrociti...kako hodaju, oni se jednostavno zalepe za taj defekt u tomkrvnom sudu i počinje da se stvara arterioskleroza. - objasnio je dr Solaković za Hayat.ba i dodao:

- Kad uzmete nalaz, zamolite doktora da vam izmeri i CRP - to vam je znak da li imate upalu ili ne. Leukociti i sendimentacija su u ovom slučaju sporedni, a ovo je najsavremenija metoda. Normalan nivo CRP-a je do 5, a ako vidite da vam je povišen znači da imate upalu u organizmu. Ta upala je toliko važna, da se ona poredi isto kao kad imate one loše masnoće LDL, to je toliko važno za organizam jer stvara arteriosklerozu. Ako vam je CRP povišen uprkos uzimanju terapije, to znači da vaša terapija nije adekvatna. Ali, ako se tri dana nakon uzimanja terapije CRP smanjuje, to znači da ste vi na dobrom putu i da je terapija adekvatna.

- Druga stvar, fibrinogen, tu se radi o gustini krvi gde fibrinogen prelazi u tanke niti. Taj fibrinogen koji se pravi, njega dovodi vaša debljina, odnosno daje veću količinu toga. Isto važi i za pušače, kao i za one koji su pod stresom, koji imaju hipeetenziju. Sve to dovodi do začepljenja krvnih sudova i onda dobijete naglu smrt, infarkt, moždani udar... Iako su nalazi svi idealni, jednostavno niste gledali taj deo i zanemarili ste ga.

Izvor: kurir.rs

Voće se smatra najzdravijim delom ishrane, ali postoje neke vrste voća koje sadrže natprosečne nivoe ostataka pesticida. Takvo voće stoga treba izbegavati ili bar pažljivo obraditi pre konzumiranja.

Verovatno najprljavije voće po ostacima pesticida su jagode. Evo nekoliko razloga zašto bi trebalo da budete oprezni kada jedete jagode i kako ih bezbedno možete uključiti u svoju ishranu.

Visok sadržaj pesticida

Bobice često sadrže visoke nivoe pesticida, jer se mnoge hemikalije koriste za zaštitu od štetočina i bolesti. Prema izveštajima organizacija koje prate bezbednost hrane, kao što je Radna grupa za životnu sredinu (EVG), jagode se često nalaze na vrhu liste voća sa najviše ostataka pesticida.

Osetljiva koža

Jagode imaju tanku i nežnu kožu koju je teško temeljno očistiti. Pesticidi mogu da prodru u kožu i ostanu u plodu, tako da pranje vodom možda neće biti dovoljno za uklanjanje svih ostataka pesticida.

Zdravstveni rizici

Dugotrajno izlaganje pesticidima može biti povezano sa različitim zdravstvenim rizicima, uključujući endokrine poremećaje, neplodnost, probleme sa jetrom i druge ozbiljne zdravstvene probleme.

Iako su pojedinačni ostaci pesticida u voću obično prisutni samo u malim količinama, kumulativni efekat redovnog konzumiranja kontaminiranog voća predstavlja zdravstveni rizik.

Kako bezbedno jesti jagode

Najbolji način da smanjite izloženost pesticidima je da odaberete organski uzgojene jagode. Organski usevi obično ne koriste sintetičke pesticide ili ih koriste u minimalnim količinama.

Ako organske jagode nisu dostupne, dobro operite jagode pod tekućom vodom. Takođe možete koristiti rastvor vode i sirćeta (1 deo sirćeta na 3 dela vode) da natopite bobice na nekoliko minuta, a zatim ih isperite vodom.

Pokušajte da kupite jagode od lokalnih uzgajivača za koje znate da koriste manje pesticida ili imaju više prirodnih metoda uzgoja. Lokalni proizvodi su takođe obično svežiji i manje kontaminirani tokom transporta, piše Metropolitan.si.

Doktori kažu da postoji nekoliko manje poznatih simptoma dijabetesa koje ljudi ignorišu i na koje treba obratiti pažnju.

Dijabetes je hronična bolest u kojoj telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ne uspeva da pravilno koristi insulin, što dovodi do povećanja nivoa šećera u krvi.

I dok su mnogi oboleli naučili kako da se nose sa bolešću i drže je pod kontrolom, neki se bore da održe zdrav nivo šećera u krvi.

Postoji mnogo znakova koji ukazuju na to da imate dijabetes, kao što je osećaj umora ili slabosti, ali postoje i neki drugi simptomi koje možda nećete primetiti, kao što su čudan zadah ili promene na koži.

Pogledajte koje znakove možda niste primetili, kao i neke važne savete za one koji misle da možda imaju dijabetes.

Zamagljen vid

Stručnjaci ističu da promene vida mogu ukazivati na to da možda imate dijabetes. Visok nivo šećera u krvi može uticati na nivo tečnosti u očima, što može izazvati zamagljen vid, poteškoće pri fokusiranju na predmete ili oticanje oko očiju.

Kada se nivo šećera u krvi naglo promeni, to može izazvati oticanje očnog sočiva, što dovodi do zamagljenog vida.

„Ljudi misle da bi trebalo da promene naočare, ali to zapravo može biti znak dijabetesa“, kaže prof. Mandip, šef endokrinologije u Bailor St. Lukov medicinski centar u Hjustonu.

Gljivične infekcije

Gljivične infekcije, koje su posebno čest problem kod žena, mogu biti znak dijabetesa.

„Hronična vaginalna gljivična infekcija je simptom nelečenog dijabetesa jer visok nivo šećera u krvi podstiče gljivice da se umnožavaju“, kaže dr Mark Gvido, endokrinolog. On ističe da svako ko ima ponavljajuće gljivične infekcije treba da se proveri na dijabetes.

Seksualna disfunkcija

Muškarci sa dijabetesom tipa 2 verovatno znaju da postizanje erekcije može biti problem sa bolešću. Erektilna disfunkcija se smatra jednim od mogućih pokazatelja dijabetesa jer može biti posledica povišenog nivoa šećera u krvi.

To se dešava zato što visok šećer u krvi može poremetiti funkciju nerava i krvnih sudova koji snabdevaju polni organ krvlju.

Iako se problem javlja uglavnom kod muškaraca, žene sa povišenim nivoom šećera takođe mogu imati nizak nivo seksualnog uzbuđenja i nedovoljno podmazivanje vagine.

Promene raspoloženja

Još jedan znak neprepoznatog dijabetesa mogu biti promene raspoloženja kao što je povećana razdražljivost. Promene raspoloženja mogu biti posledica naglih promena nivoa šećera u krvi, bilo da je previsok ili prenizak.

Ali treba reći da je razdražljivost samo privremena i da se normalno raspoloženje vraća čim nivo šećera postane stabilniji.

Svrab

Još jedan znak da možda imate dijabetes je iznenadna pojava svraba ili zatezanja kože, posebno na dlanovima i stopalima.

Pacijenti kojima nije dijagnostikovana bolest mogu imati oštećena nervna vlakna, što dovodi do svraba. Osim toga, moguća je i slabija cirkulacija u udovima ako su krvni sudovi oštećeni.

Suva usta

Iako mnogi ljudi s vremena na vreme doživljavaju suva usta, to takođe može biti znak upozorenja na dijabetes jer može biti rezultat povišenog nivoa šećera u krvi.

Svako može imati suva usta, ali to se često dešava osobama sa dijabetesom jer visok šećer u krvi smanjuje proizvodnju pljuvačke.

Premalo pljuvačke u ustima je preteča karijesa i bolesti desni. Nažalost, problem suvih usta može se nastaviti i nakon dijagnoze jer su suva usta nuspojava nekih lekova koji se koriste za lečenje dijabetesa.

Gubitak težine

Možda ćete primetiti nagli gubitak težine dok se vaše telo bori da proizvede insulin ili da ga pravilno koristi. Kada se to dogodi, vaše ćelije više ne mogu da dobijaju pravu količinu glukoze za energiju, prenosi Vijesti.me.

Ovo može dovesti do gubitka težine i vaše telo je prinuđeno da sagoreva masti i mišićnu masu da bi proizvelo energiju.

Izvor: n1info.rs

Išijas je skup tegoba koje okuplja bol u donjem delu leđa i od njega na godišnjem nivou pati oko 40% ljudi, a trend ovog, kao i drugih bolova u leđima raste kao posledica nedovoljno aktivnog stila života.

Išijas je problem na koji se mnogi žale.

Šta je išijas?

Išijas je termin koji se odnosi na bolove u donjim leđima, a koji nastaju kada dođe do upale nerva išijadikusa. Nerv išijadikus je veliki nerv (najduži u telu) koji se kreće od donjeg dela leđa i zatim ide putem zadnjeg dela obe noge. Kada se upali usled neke povrede ili pritiska na njega, izaziva bol koji ide od lumbalnog dela leđa, a može se proširiti na kukove, zadnjicu i noge, piše Stetoskop.info.

Osim termina išijas, za ovaj sindrom se mogu čuti i nazivi išijalgija (ishialgija) i lumboišijalgija (lumboishialgia).

Zašto nastaje išijas

Išijas se najčešće javlja kada je jedan od pet kičmenih korenova ovog nerva nagnječen, ali išijas je neretko i simptom drugih bolesti koje ga izazivaju, a i genetika može imati uticaja na pojavu ovog sindroma kod neke osobe.

Kod mlađih pacijenata, išijalgija je najčešće povezana sa diskus hernijom. Kada se javi diskus hernija, diskalni sadržaj, koji curi kao posledica toga, pritiska koren nerva išijadikusa i tako dovodi do njegove upale.
Kod starijih pacijenata, starenje i posledične degenerativne promene intervertebralnog (međupršljenskog) diskusa ili oštećenja samog pršljena dovode do pritiska na koren nerva išijadikusa.

Podizanje tereta iz nezgodnog položaja tela (pogrešan pokret) često predstavlja okidač za pojavu bola u leđima usled upale nerva išijadikusa. Tada dolazi do pucanja fibroznog prstena diskusa i prolapsa njegovog središnjeg dela koji vrši kompresiju na odgovarajući kičmeni koren (mesto odakle polaze nervi).

Najčešći uzroci išijasa

Hernija međupršljenskog dela kičme
Povrede/trauma leđa (slabinskog dela kičme/kičmene moždine)
Artritis kičme
Diskus hernija
Stenoza spinalnog kanala (suženje kanala u donjem delu kičme)
Spondilolisteza (stanje kad se jedan pršljen nasloni na drugi)
Infekcije
Tumori
Trudnoća (zbog izmenjenog držanja i povećane elastičnosti vezivnog tkiva)

Faktori rizika

Godine. Sa starenjem dolaze i promene na kičmi, pa je ona sklonija povredama koje mogu dalje uticati na nerv išijadikus.
Gojaznost. Višak kilograma predstavlja dodatno opterećenje za kičmu koja je onda sklonija distorzijama koje mogu biti okidač za išijas.
Dugotrajno sedenje. Osobe koje veliki deo dana sede i koje se ne kreću mnogo su sklonije razvoju išijalgije.
Dijabetes. Dijabetes kao stanje koje utiče na način na koji naše telo koristi šećer povećava rizik od oštećenja nerava.

Simptomi išijasa

Ono što je glavno obeležje išijasa je bol u u lumbalnom delu kičme (lumbago) koji se dalje može širiti ka zglobu kuka, niz potkolenicu i list noge sve do prstiju. Bol se može osetiti u bilo kom delu ovog puta nerva išijadikusa. Često je pogođena samo jedna strana tela.

Bol može biti veoma različit od osobe do osobe – varira od umerenog i tupog bola do oštrog i naglog, a bolovi se pojačavaju pokretima i naprezanjem (kašalj, kijanje, smeh). Istezanje išijadičnog živca (podizanjem ispružene noge) takođe dovodi do pojačavanja bola (pozitivan Lazarevićev znak).

Osim bola, česti simptomi su i:
Parestezija (izmenjene senzacije – trnci)
Hipostezija (smanjen osećaj za dodir)
Snižen ili ugašen Ahilov refleks
Hipotonija mišića (slabost mišića)
Nemogućnost stajanja na prstima i peti
Ograničena pokretljivost kičme (posebno unazad)
Otežano pokretanje noge i otežan hod

Mogu se javiti i raznovrsni motorni znaci – najčešći nalaz je refleksni spazam paravertebralne muskulature koja predstvalja odbrambenu reakciju od bolnih pokreta.

Kada se javiti lekaru?

Lekaru treba da se obratite ukoliko bolovi u donjem delu leđa ne prolaze duže od nedelju dana, ako su bolovi intenzivni ili ako uviđate da su sve gori.

Odmah potražite pomoć lekara ukoliko:

Osetite iznenadan, jak bol u lumbalnom delu leđa ili nozi, i osećaj mišićne slabosti i snižene osetljivosti u ovom predelu.
Bol prati nasilnu povredu (npr. nakon saobraćajne nesreće).
Imate problema sa sa kontrolom creva ili bešike.

Dijagnoza

Osim kliničke slike pacijenta, za postavljanje dijagnoze išijasa, koriste se i:

Magnetna rezonanca (MR)
Elektromioneurografija (EMNG)
Rendgen (RTG)
Skener kičme (CT)
Mijelografija

Lečenje išijasa

Akutna bolna faza zahteva hitnu terapiju zbog težine bolova, koji su u velikom broju slučajeva nepodnošljivi. Najefikasnija mera je infiltracija paravertebralne muskulature u blizini bolnih tačaka analgeticima i kortikosteroidima. Posle infiltracije treba grejati lumbalni predeo toplim termoforom. Korisna je primena i miorelaksantnih sredstava sa sedativnim dejstvom. Često se daju i injekcije vitamina B1, B6 i B12.
U akutnoj fazi, najkorisnije je postavljanje u položaj na leđima sa natkolenicama u vertikalnom i potkolenicama u horizontalnom položaju – Williamsov položaj.

Po smirivanju bolova primenjuje se fizikalna terapija sa ciljem jačanja paravertebralne muskulature. Bolesnika treba savetovati da:

spava na ravnoj postelji,
sam sprovodi odgovarajuće vežbe,
izbegava podizanje tereta pri ispravljanju, i
ne pravi nagle pokrete.

Ako postoje poremećaj funkcije sfinktera i potencije, značajne slabosti mišića i atrofije, znaci kompresije kičmene moždine ili dugotrajni bolovi potrebna je hirurška intervencija.

Koliko traje išijas?

Bol koji je posledica išijasa može biti akutan ili hroničan.

Epizoda akutnog bola može trajati jednu do dve nedelje i obično se potpuno razreši kroz par nedelja. Epizode akutnog bola se mogu javiti opet u nekom narednom periodu.

Akutni bol može preću u hronični bol i tada se bol oseća prilično često i to prestavlja sindrom koji može trajati celog života. Ipak, hroničan bol je najčešće blaži od akutnog.

Lekari koji su vam potrebni

Fizijatar
Ortoped
Neurolog
Neurohirurg
Reumatolog

Prevencija išijasa

Iako nije uvek moguće prevenirati lumboišijalgiju, postoje delotvorni načini da zaštitite svoja leđa i smanjite probleme sa bolovima ili ponovljene epizode išijasa:

Redovno vežbajte. Kada vežbate, budite pažljivi, najbolje je da se posavetujete sa fizioterapeutom ili lekarom koje vežbe su dobre za vas i na koji način se nećete povrediti. Vežbe koje su važne za dobro držanje kičme su one koje jačaju mišiće stomaka i donjih leđa.
Obratite pažnju na držanje dok sedite. Sedite pravo, sa kukovima i kolenima u istoj liniji (nemojte prekrštati noge). Možete staviti manji jastuk između naslona i donje šupljine leđa kako biste održali prirodnu kičmenu krivinu
Održavajte dobru koordinaciju tela. Kada podižete nešto, nemojte nepravilno da savijate leđa, već čučnite sa pravim leđima, teret koji nosite držite bliže telu, izbegavajte da se podižete i okrećete u isto vreme i slično.

Izvor: danas.rs

Dr Debora Li, ginekolog, kaže da od sto ljudi kod kojih je dijagnostikovan kancer, njih 38 će patiti od umerenog do jakog bola u nekom trenutku svoje bolesti.

- Iako bol ne oseća svaki kancerološki pacijent, većina njih se susreće s bolnim stanjima u nekoj fazi svoje bolesti. Kako ćelije raka rastu, one pritiskaju okolna tkiva. Takođe izazivaju upalu i otok, dok neke vrste raka proizvode hemikalije koje pojačavaju osećaj bola - pojašnjava doktorka.

Ovo teško stanje stanje može da izazove sve vrste bola, od tupog do pulsirajućeg i oštrog. Takođe može da bude lokalizovan na različitim mestima, uključujući glavu, grudi, leđa, udove, stomak i još mnogo toga. Međutim, znakovi kancerogenog bola su istrajnost u dužini trajanja, ali i u intenzitetu.

- Važno je uzeti u obzir sve vrste bolova - svi ih imamo s vremena na vreme. U celini, ovi bolovi prolaze sami od sebe i nestaju. Međutim, ako imate neki novi bol koji je uporan i ne smanjuje se nakon tri nedelje, trebalo bi da posetite svog lekara opšte prakse - napominje dr Li, piše Express.co.uk.

- Ako imate bol koji je neuobičajen za vas, vodite evidenciju o njemu. Zapišite kada ima tendenciju da se javi, kakva je to vrsta bola, koliko dugo traje i da li ide na bolje ili na gore.