Toksini zamaraju telo i kao rezultat toga usporavaju metabolizam.

Akumulacija toksina u telu opterećuje bubrege i jetru, usporava metabolizam i otežava apsorpciju vitamina i mineralnih soli, prenosi Novi List.

Zbog toga je veoma važno povremeno vršiti detoksikaciju organizma kako bi se izbeglo preopterećenje toksinima.

Međutim, postoje jasni pokazatelji akumulacije toksina u telu.

Konkretno, to su:

– otok

– osip po koži

– umor

– glavobolja

– višak sebuma

– gastrointestinalna iritacija

– koža bez sjaja

– perut

– gubitak kose

Gde se toksini akumuliraju u telu

Oni imaju tendenciju da se akumuliraju u organima odgovornim za njihovo uklanjanje.U pitanju su: bubrezi, jetra, koža i creva.

Šta jesti za detoksikaciju organizma?

Sada da vidimo koje vrste hrane su korisne za pročišćavanje i detoksikaciju organizma nakon perioda preterivanja.

Poželjna je hrana bogata vodom, vlaknima, vitaminima i antioksidansima.

Ovo su namirnice koje bi trebalo da preferirate:

– integralne žitarice

– povrće: posebno zeleno lisnato povrće (spanać, cikorija, blitva, zelena salata) i povrće iz grupe Crucifera (savojski –
kupus, kupus, karfiol, brokoli, prokelj)

– riba, najbolje plava (skuša, svež losos) jer je bogata omega 3 masnim kiselinama.

– mahunarke

– jaja: 1-2 puta nedeljno

– začini i aromatično bilje po ukusu, umesto soli

– sveže sezonsko voće

– začini: ekstra devičansko maslinovo ulje, sirće, limunov sok, jabukovo sirće.

Bilo kakvo zapaljenje u ustima je iritantno i iscrpljujuće, ponekad neprijatnije od "obične" zubobolje. Bol, peckanje ili osećaj nelagodnosti u ustima ukazuju na stomatitis koji može nastati iz različitih razloga među kojima su najčešći herpex simplex, oralna kandidijaza...

- Stomatitis je zapravo zapaljenje sluzokože u ustima. Može biti akutno, ali može biti i hronično, a utiče na kvalitet života jer je usled bola spavanje nekada nemoguće. Ishrana je otežana, a izgovor pojedinih glasova promenjen - za sajt Trudnoća i zdravlje objašnjava dr stomatologije Ksenija Stojkovski.

Ona ističe da je važno znati da ovo nije trajno stanje, da prolazi bez ostavljanja ožiljaka, ali da je dobro upoznati se sa merama prevencije, kako bi sprečili pojavu stomatitisa.

Simptomi stomatitisa kod odraslih

Bol, krvarenje u ustima, osećaj peckanja, osećaj utrnulosti, crvenilo sluzokože, ulkusi tj. aftozne lezije, plikovi ili čirevi, otok sluzokože, neprijatan zadah, te pojačano orožavanje sluzokože najčešći su simptomi stomatitisa kod odraslih.

- Obično su prisutni samo neki od njih. U težim slučajevima mogu dovesti do dehidratacije i neuhranjenosti. Kod osoba sa oslabljenim imunitetom su moguće sekundarne infekcije. Mogu biti izazvane virusima, bakterijama ili gljivicama. Pored tretmana sekundarne infekcije, kod takvih pacijenata se jača imuni sistem i koristi terapija za specifično stanje, koje je dovelo do slabljenja imuniteta.

Šta dovodi do stomatitisa kod odraslih

Dug je spisak mogućih uzročnika ovog neprijatnog zapaljenja kod odraslih: herpes simplex; gljivične infekcije - najčešće kandidom; pojava afti u ustima - aftozni stomatitis; alergijske reakcije na hranu - jagode, orašaste plodove, citrusno voće; oslabljen imunitet; hormonske promene; stres i manjak sna; deficit vitamina B kompleksa, cinka, gvožđa; terapija - hemoterapije, antihistaminici, steroidi, antidepresivi; mehaničke i traumatske povrede mekih tkiva usne duplje; korišćenje cigareta i elektronskih cigareta - nikotinski stomatitis; upotreba neodgovarajućih zubnih proteza...

Šta povećava rizik za gljivičnu infekciju

Dugotrajna upotreba antibiotika i kortikosteroida, oboljenja poput dijabetesa i leukemije, deficit gvožđa i kompleksa vitamina B, nošenje zubnih proteza, pušenje, ali i smanjeno lučenje pljuvačke (suvoća ustiju) i ishrana bogata ugljenim hidratima - šećerima, sve ovo povećava rizik od gljivičnih infekcija u ustima..

- Kandida se u ustima javlja u vidu pseudomembranoznog, eritematoznog i hiperplastičnog tipa. Pseudomembrazozni tip se javlja u vidu beličastih naslaga na oralnoj sluzokoži. Oni se mogu ukloniti ostavljajući sa sobom crvene površine koje mogu krvariti. Eritematozni tip se javlja u vidu crvenih zona, najčešće na jeziku i nepcu, ali se može javiti i u drugim delovima usne duplje. Kod ovog tipa je prisutan konstantan bol. Hiperplastični tip podseća na leukoplakiju. Prisutne su beličaste naslage koje su čvrsto pripojene za sluzokožu i ne mogu se lako ukloniti.

Dijagnoza kandidijaze se ne uspostavlja samostalno. Potrebno je otići lekaru koji će u terapiji primeniti antifungalne lekove u vidu masti, krema, rastvora i tableta. Naravno, uz pojačanu oralnu higijenu.

Kako se leči stomatitis kod odraslih

- Simptomatsko lečenje je usmereno na suzbijanje bola i nelagode. U tu svrhu se koriste lokalni anestetici u vidu spreja ili gela. Koriste se i rastvori antiseptika. Kortikosteroidi su antiinflamatorni lekovi koji se mogu koristiti samo pod nadzorom stomatologa. U vidu masti, gelova ili rastvora. Antigljivični lekovi se primenjuju kod stomatita izazvanih gljivicama. U slučaju bakterijske infekcije se koriste antibiotici i naravno, treba isključiti uzročnika koji je doveo do zapaljenja - kaže dr Stojkovski.

Učinite sve da sprečite zapaljenje

Pre svega i iznad svega je redovno pranje zuba i to najmanje dva puta dnevno uz korišćenje četkice sa mekim sintetičkim vlaknima, kao i upotreba konca ili interdentalnih četkica.

- Redovne posete stomatologu sprečiće ozbiljnija stanja jer će vas na vreme upozoriti na neke stvari. Na primer, da treba izbegavati iritantne faktore poput začinjene, vruće ili ljute hrane koje mogu još više iziritirati već postojeći stomatitis. Ovo važi i za alkohol i za duvan. Treba raditi na jačanju imunog sistema, pojačanoj hidrataciji organizma, ali je važna i promena životnih navika. Osobama sa stomatitisom se savetuje izbegavanje stresnih situacija. Takođe, dovoljno sna i zdrava ishrana - zaključuje dr Stojkovski.

Izvor: blic.rs

Lekari uvek upozoravaju na važnost vitamina u telu, no ima i nekih drugih elemenata vrlo bitnih za pravilno funkcinisanje organizma. Jedan od njih je jod.

Jod je najteži hemijski element koji se pojavljuje u biološkim organizmima i prilično je redak u zemlji i vodi.

To dovodi do nedostatka joda u organizmu, što izaziva brojne zdravstvene probleme. Problem nedostatka joda se u našoj zemlji, kao i u većini razvijenih država, rešava jodiranjem soli.

Procenjuje se da nedostatak joda ugrožava oko 2 milijarde ljudi i glavni je uzrok pojave mentalne retardacije. Manjak joda smanjuje inteligenciju za 10-15 %. Od strume (gušavosti) na svetu pati 700 miliona ljudi, za šta je isto kriv nedostatak joda, prenosi Ordinacija.hr.

Jod je potreban za normalan rad štitne žlezde, kao i za izgradnju hormona štitne žlezde T3 i T4. Nije dobro da ga imamo ni previše ni premalo, a njegov nivo se lako može proveriti analizom mokraće ili krvi.

Nedostatak joda: simptomi

Postoje mnogi simptomi koje ljudi često pripisuju drugim bolestima i stanjima, a zapravo su odraz nedostatka joda.

Ovo su neki od njih:

struma,
umor i slabost,
poteškoće s koncentracijom i pamćenjem,
debljanje
suva koža i kosa,
promene u raspoloženju,
poremećaj regulisanja telesne temperature,
promene u menstrualnom ciklusu.

Jod se može uneti u organizam kroz neke namirnice, dok druge ometaju njegovu apsorpciju. Među namirnicama bogatim jodom su mlečni proizvodi, jaja, morska riba, alge, školjke, soja, susam, beli luk, blitva, tikvice, repa i spanać.

S druge strane, kupusnjače kao što su kelj, brokoli i karfiol sadrže susptance koje ometaju metaboličke funkcije joda i rad štitne žlezde.

Pušenje takođe može dovesti do manjka joa, a to je posebno opasno u periodu dojenja. Naime, hemikalije iz cigarete sprečavaju aktivnost enzima potrebnog za unos joda u ćelije.

Previše joda u organizmu

Previsok unos joda može izazvati simptome slične onima koje izaziva nedostatak, uključujući strumu, povećane nivoe TSH hormona i hipotireozu. U nekim ekstremnim slučajevima može postati i toksičan, ako se uzima više od 1,1mg dnevno.

Trovanje jodom prepoznaćete po metalnom okusu u ustima, pojačanom slinjenju, iritiranom crevnom sistemu i promenama na koži.

Ukoliko vas muče stomačni problemi - osećate nadutost ili se borite sa zatvorom, uz pomoć ovog detaljnog mesečnog vodiča možete poboljšati vaše zdravlje.

„Vaša crevna flora je naučno ime dato za trilione mikroba, uključujući bakterije u vašim crevima i hemikalije koje proizvode. Neverovatno je moćna, sposobna za hiljade funkcija“, kaže dr Megan Rosi, osnivačica The Gut Health Doctor, za Sun Health.

„Takođe ima moć da utiče na to koliko dugo živite i povezana je sa smanjenjem rizika od preko 70 hroničnih stanja“, dodaje ona.

Ipak, većina nas ne razmišlja mnogo o tome dok se ne suočimo sa zdravstvenim problemom.

Prema dr Rosi, više od 30 odsto odraslih u nekom trenutku iskusi probleme s radom creva. Ali ni odsustvo probavnih simptoma ne znači automatski da imate dobro zdravlje creva i uvek može da se poboljša.

„Vaša creva takođe utiču na sve druge organe, uključujući kožu i skoro svaki aspekt i funkciju vašeg tela“, kaže dr Rosi.

„U klinici, kada ljudi počnu da se fokusiraju na zdravlje svojih creva, onda osećaju više energije već za nekoliko dana. Posle nekoliko nedelja prijavljuju da bolje spavaju i da su mentalno više fokusirani. Posle nekoliko meseci često kažu da ih je manje mučila prehlada i grip, osećaju se dobro u svojoj koži i više su motivisani nego ikada da nastave da neguju creva.“

Ukoliko želite da se uverite, predstavljamo vam vrhunski vodič dr Rosi za poboljšanje zdravlja creva za samo mesec dana.

Prva nedelja: Dodajte još biljaka

Hrana koju jedete utiče na zdravlje creva, zbog čega je prva nedelja zasnovana na biljnoj hrani.

„Dodavanje šireg spektra biljaka na tanjir stvara raznovrsniji mikrobiom, koji je povezan sa dugoročnim zdravstvenim stanjima, uključujući kardiovaskularne bolesti, koronarne bolesti, moždani udar, dijabetes tipa 2 i kolorektalni rak, odnosno rak debelog creva“, kaže dr Rosi.

„Prema studiji iz 2022. Univerziteta u Bergenu, dodavanje više biljaka u vašu svakodnevnu ishranu može da vam produži život za deceniju.

„Ključna studija je pokazala da ljudi koji jedu najmanje 30 različitih namirnica biljnog porekla nedeljno imaju više različitih crevnih mikroba od ljudi koji su jeli manje od deset.“

Biljna hrana nije samo voće i povrće. Ona uključuje integralne žitarice kao što su kinoa, ovas, ječam, mahunarke poput leblebije, pasulja i sočiva, kao i orahe i semenke.

Ako volite izazove, jedite 30 različitih biljnih namirnica svake nedelje, na primer dodajte mešavine smrznutih bobica u doručak, upotrebite konzerve mešanog pasulja kao osnovu za salatu ili dodajte raznovrsno povrće u supu sa ječmom. Gledajte da probate novo voće ili povrće u vreme večere.

Dr Rosi dodaje da doprinose ekstra devičansko maslinovo ulje, kakao, čaj, kafa i beli luk, kao i začini i začinsko bilje.

Jedite nekoliko lakih obroka bez mesa kojima ćete povećati unos biljaka.

„Nauka pokazuje da na zdravlje creva više utiču raznovrsne i integralne biljke, bogate vlaknima, koje dodajete u svoju ishranu, nego isključivanje takozvane nezdrave hrane“, kaže dr Rosi.

Dok nastavljate da poboljšavate vašu ishranu, dobro je da sagledate neke druge oblasti u svom životu.

Da li ste znali da ono što se dešava u vašem mozgu može da utiče na vaša creva i obrnuto? Ovo je poznato kao „osa creva-mozak“.

„Creva i mozak su povezani preko ove mreže miliona nerava“, kaže ona. „Poremećaj duž ose creva i mozga je, na primer, povezan sa poremećajima koji uključuju stres, depresiju, anksioznost, sindrom iritabilnog creva, autizam, šizofreniju, Parkinsonovu i Alchajmerovu bolest.“

Ako ste pod stresom ili ste uznemireni, ovo može imati negativan efekat na zdravlje creva, izazivajući probavne probleme i potencijalno utičući na apsorpciju hranljivih materija, pokazuju studije. Sa druge strane, nezdrava creva takođe može negativno da utiče na to kako da se nosite sa stresom, uzrokuje da se osećate potišteno ili letargično.

Druga nedelja: „Skeniranje tela“

U drugoj nedelji vežbajte tehnike svesnosti kao što su vežbe disanja, skeniranje celog tela ili šetnja u prirodi bez muzike ili podkasta, koje vraćaju vašu svest u trenutni trenutak, pomažući da se smanji osećaj stresa.

Da biste vežbali „skeniranje“ tela, sedite na jastuk ili stolicu, zatvorite oči i fokusirajte se na određene delove tela jedan po jedan, od prstiju na nogama do glave.

„Primetite osećaje koji dolaze iz vašeg levog stopala, iz prstiju, tabana i zadnjeg dela stopala i pete“, kaže dr Rosi.

Za vežbu disanja, savetuje da sedite na mirno mesto i udahnete kroz nos, udišući za četiri i izdišući za četiri. Normalno je da vaš um luta, ali nastavite da ga vraćate u svoje disanje.

Potrudite se da ovo radite nekoliko minuta za početak i primetićete da vam se puls i tempo disanja usporavaju.

Treća nedelja: Krećite se više

Poznato je da vežbanje smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i demencije.

„Svi znamo da je vežba dobra za nas, ali ideja da ona takođe koristi našoj mikrobioti creva može biti dodatni podsticaj koji nam je potreban da se krećemo“, kaže dr Rosi.

„Istraživači su pokazali da su oni koji su počeli da vežbaju tri puta nedeljno povećali svoju GM raznolikost nezavisno od ishrane.“

Dr Rosi objašnjava da vežbanje treba da se održava, pa izbegavajte da naporno vežbate nekoliko nedelja i da pregorite. Kada je u pitanju vrsta vežbe – korisno je sve što radite.

Pronađite nešto što volite. Isprobajte subotnje jutarnje trčanje u parku, potražite sportske klubove ili vežbajte sa prijateljima. Ako vam se nešto ne sviđa, pokušajte nešto drugo.

„Sve dok često pomerate svoje telo, ubrzavate otkucaje srca najmanje 30 minuta većinu dana, zadovoljićete potrebe“, kaže dr Rosi.

Primer nedelje može da izgleda kao: dve brze šetnje od 15 minuta dnevno, sat vežbanja u teretani ili samo trening, ciklus tokom vikenda ili vežbanje kod kuće.

Četvrta nedelja: Dodaci koji pomažu

Sada imate osnove, manje stvari mogu da pomognu da se poveća raznovrsnost creva.

Fermentisana hrana

„Iako je još uvek rano u smislu kliničkog istraživanja, jedna studija sa Univerziteta Stanford je pokazala da je ishrana bogata fermentisanom hranom povezana sa povećanjem raznolikosti crevnih bakterija i nižim markerima upale“, kaže dr Rosi.

Mleko zamenite kefirom, tost namažite svežim sirom, dodajte masline u salate.

Kiseli kupus je neverovatno jeftin, a može se dodati velikom broju jela.

Vitamin D

Preporučuje se da svi uzimamo suplemente vitamina D od oktobra do marta kada je manje sunca.

Dr Rosi kaže da vitamin D igra „važnu ulogu u održavanju zdravlja naše crevne sluzokože“ i dodaje:

„Uzmite suplemente vitamina D sa obrokom koji sadrži masti kao što su maslinovo ulje, orasi, semenke, avokado, losos ili masni jogurt. Vitaminu D je potrebna mast da bi se maksimizovala njegova apsorpcija“, kaže ona.

Prebiotik

Bogati vlaknima koja hrane dobre bakterije u vašim crevima, prebiotici uključuju mahunarke kao što su leblebija, soja i sočivo.

„Mnogi ljudi isključuju mahunarke iz svoje ishrane zbog njihovog efekta nadimanja. Pokušajte da trostruko isperete konzervu mahunarki u cediljki da biste ovo smanjili“, kaže dr Rosi.

Opustite se

Jednostavan trik za ublažavanje problema sa crevima je da mu date malo prostora da diše.

„Ako se borite sa nadimanjem, izbegavajte uske farmerke, helanke za teretanu ili uske brushaltere jer to može da steže creva i izazove nadimanje“, kaže ona.

Kada jedete, odlučite se za opušteniju odeću i, ako je moguće, pokušajte da otkopčate gornje dugme na pantalonama da biste olakšali pritisak na creva.

Izvor: nova.rs

Meso je neophodno za obranu od depresije i teskobe, tvrdi nutricionistikinja i psihijatrica s Harvarda, dr Džordžija Ede.

Uprkos sve većem broju vegetarijanaca i vegana poslednjih godina, ona tvrdi da bi odricanje od mesa moglo biti štetno za mentalno zdravlje.

"Mozgu treba meso. Čujemo da je meso opasno za celokupno zdravlje, uključujući mozak. Biljke zaista hrane i štite mozak, ali istina je da nam je potrebno i meso", izjavila je za KIRO News Radio.

Dr Ede kaže da se važnost mesa ne odnosi samo na udeo proteina.

"Puno su važniji svi ostali nutrijenti koji se nalaze u mesu. Možete zadovoljiti svoje potrebe za proteinima drugim namirnicama koje se nalaze u vegetarijanskoj ili veganskoj ishrani, ali mnoge druge bitne hranjive materije teško je, ponekad i nemoguće, dobiti iz biljaka", navela je.
Proteini se sastoje od hemikalija zvanih aminokiseline koje grade i popravljaju mišiće i kosti. Iako su životinjski proizvodi poput jaja, mesa, sira i grčkog jogurta bogati proteinima, oni se takođe mogu naći u veganskim opcijama poput sočiva i brokolija.

Napomenula je da je meso "jedina hrana koja sadrži sve hranjive materije koje su nam potrebne u pravom obliku te je takođe najsigurnija hrana za nivo šećera u krvi i insulina".

Ove hranjive materije uključuju vitamin B12, omega-3 masne kiseline, cink, gvožđei jod.

Vitamin B12, na primer, pomaže u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i kiseonikom bogate DNK. Međutim, takođe je povezan s regulacijom serotonina koji podiže raspoloženje, a niski nivoi serotonina povezani su s povećanim rizikom od depresije i anksioznosti.

Jedna studija iz 2019. navodi da bi nedostatak vitamina B12, koji je češći kod vegana, mogao povećati rizik od moždanog udara. Njegova odsutnost inhibira uklanjanje proteina iz krvotoka, što dovodi do upale, što zauzvrat povećava verovatnoću oštećenja krvnih sudova. Ovo je ključni faktor rizika za moždani udar, piše Daily Mail.

Odraslim osobama treba oko 2.4 mg vitamina B12 dnevno kako bi normalno funkcionisale, kažu podaci Organizacije Ujedinjenih naroda za hranu i poljoprivredu (FAO).

Izvor: b92.net

Da li ste ikada osetili da se svet oko vas iznenada okreće, da ne možete da se uravnotežite ili da imate neobjašnjivo zujanje u ušima zajedno sa promenama u vidu? Ako jeste, možda ste iskusili vrtoglavicu, simptom koji je rezultat različitih vrsta „poremećaja ravnoteže“, obično uzrokovanih promenama u unutrašnjem uhu.

Vrtoglavica (vertigo) zapravo nije poremećaj ili medicinsko stanje – već je to skup simptoma uzrokovanih drugim poremećajima. Istraživanja pokazuju da će skoro 40 procenata svih ljudi starijih od 40 godina doživeti vrtoglavicu bar jednom u životu.

Lečenje vrtoglavice uključuje tretman unutrašnjeg uha identifikacijom osnovnog uzroka oštećenja a promenom načina života, radi se na sprečavanju da se vertigo ne ne ponavalja.

Šta je zapravo vertigo

Identifikovano je više desetina različitih poremećaja koji uzrokuju disfunkciju ravnoteže kod čoveka. Ravnoteža se definiše kao „sposobnost da se održi centar mase tela na bazi oslonca“.

Obično su u igri različiti sistemi u telu koji nam pomažu da ostanemo u ravnoteži, da se držimo uspravno kada se krećemo i da imamo dobru orijentaciju u odnosu na našu okolinu.

Našu sposobnost da ostanemo u ravnoteži održava nekoliko sistema, uključujući: senzomotorni kontrolni sistem (koji kontroliše naša čula, kao što su naš vid i sluh), propriocepcijski sistem (odgovoran za dodir) i vestibularni sistem (pomaže nam da se krećemo bez padanja).

Unutrašnje uho nam očigledno pomažu da čujemo, ali je takođe važan deo vestibularnog sistema, koji nam omogućava da identifikujemo gde se nalazimo u prostoru.

Vrtoglavica se razvija kada delikatni (osetljivi) delovi ušiju više ne šalju tačno informacije u mozak o vašem položaju. Ovo se može desiti iz različitih razloga, uključujući infekcije uha, udarac u glavu, povrede, upale ili jednostavno – starenje.

Oko 40 posto ljudi starijih od 40 godina doživi vrtoglavicu u nekom trenutku koja je dovoljno jaka da utiče na radnu sposobnost.

Istraživači su identifikovali više od 12 različitih poremećaja ravnoteže koji mogu izazvati vrtoglavicu.

Tri glavna tipa vrtoglavice uključuju benignu paroksizmalnu pozicionu vrtoglavicu (BPPV), Menierovu bolest i vestibularni neuritis. BPPV je uzrok broj 1 poremećaja ravnoteže u unutrašnjem uhu i pogađa oko dva procenta populacije svake godine.

Redak oblik vrtoglavice je uzrokovan Menierovom bolešću, koja pogađa samo oko 0,2 odsto populacije starosti između 40 i 60 godina.

Žene imaju dvostruko veće šanse od muškaraca da razviju vrtoglavicu iz razloga koji nisu definitivno utvrđeni. Osamdeset procenata ljudi sa BPPV vrtoglavicom doživljava olakšanje nakon pokušaja manevar koji razbijaju naslage u unutrašnjem uhu.

Nakon epizode vrtoglavice, 50 procenata pacijenata obično ponovo doživi problem u roku od pet godina. Srećom, postoje brojni načini kako da se rešite vrtoglavice i pomognete u upravljanju simptomima.

Kako se osloboditi vrtoglavice

Za ljude koji doživljavaju vrtoglavicu koja se ponavlja, jedna vrsta pomoći je vestibularna rehabilitacija, oblik fizikalne terapije koja se bavi vestibularnim organima. Vestibularni sistem neprestano šalje informacije u mozak u obliku nervnih impulsa iz posebnih nervnih završetaka zvanih senzorni receptori, tako da terapija može ponovo osposobiti te organe da saradađuju sa našim drugim čulima kako bi ponovo uspostavili osećaj ravnoteže.

Vestibularna rehabilitacija može pomoći u promovisanju kompenzacije centralnog nervnog sistema za probleme sa unutrašnjim uhom koji izazivaju gubitak ravnoteže.

Neaktivnost je takođe povezana sa pogoršanjem vrtoglavice, tako da dodatno, tretmani fizikalne terapije deluju na povećanje snage, opsega pokreta, fleksibilnosti i pokreta, dok sprečavaju umor i bolove u mišićima. Program vestibularne rehabilitacije može uključivati različite vežbe za izgradnju bolje koordinacije ruku i očiju, poboljšanje ravnoteže, jačanje zglobova i mišića i poboljšanje kondicije i izdržljivosti.

Takve vežbe takođe mogu pomoći u ublažavanju bolova i omogućiti vam da se bolje odmorite ako obično ne možete mirno da spavate.

Akupunktura i akupresura su se takođe pokazale efikasnim u lečenju različitih oblika vrtoglavice, a te tehnike mogu biti uključene kao deo fizikalne terapije za ovo stanje.

„Procedura repozicioniranja kanala“ ili CRP su zapravo određene vrste vežbi i podešavanja glave mogu pomoći da se naslage kalcijuma u ušima pomere iz oblasti u ušima gde izazivaju probleme. Ovu tehniku preporučuje Američka akademija za neurologiju, koja nudi niz specifičnih pokreta glave i tela za čišćenje kanala unutrašnjeg uha.

CRP je veoma efikasan sa približnom stopom efikasnosti od 80 procenata za ljude koji pate od vrtoglavice tipa BPPV. Takođe je obično od pomoći za sprečavanje ponavljanja vrtoglavice.

Procedure repozicioniranja kanala obično uključuju zadržavanje četiri položaja u trajanju od oko 30 do 45 sekundi ili sve dok simptomi ostaju. Zatim se glava drži u fiksnom položaju oko 20 sekundi nakon čega simptomi nestanu.

Procedure se mogu obaviti u ordinaciji brzo i bezbolno. Konsultujte se sa lekarom koji vam može pokazati kako da ih pravilno izvedete.

Uloga stresa

Čini se da i stres i upale povećavaju rizik od vrtoglavice. Stres može da smanji imunitet, što povećava verovatnoću da ćete doživeti infekcije uha, otok i druge probleme vezane za vestibularni sistem.

Što ste pod većim stresom, manja je verovatnoća da ćete redovno vežbati i dobro spavati – što vam je zaista potrebno ako ste skloni razvoju vrtoglavice! Zato je hronični stres opasan.

Probajte prirodne lekove za ublažavanje stresa kao što su vežbanje, joga, tople kupke, korišćenje eteričnih ulja i provođenje više vremena na otvorenom.

Zdrava ishrana i hidratacija

Neki lekari propisuju lekove za smanjenje upale ili infekcije u ušima, ali na kraju to nekim ljudima ne pomaže u dugoročnom rešavanju problema. Ključni aspekt za ograničavanje upale i sprečavanje dehidracije je ishrana bogata hranljivim materijama.

Balansirana i kvalitetna uravnotežena ishrana, kod zapaljenja može pomoći u kontroli nivoa krvnog pritiska i obično je hidratantna, što vas štiti od dehidracije, smanjujući rizik od vrtoglavice. Namirnice koje treba uključiti u svoju ishranu često uključuju povrće (naročito ono sa visokim sadržajem kalijuma koji snižava krvni pritisak, kao što je lisnato povrće, sveže voće (kao što su banane i avokado), zdravi izvori masti (kao što su riba, kokosovo ulje i devičansko maslinovo ulje), zatim čisti izvori nemasnih proteina (organsko meso, jaja i živina uzgajana na otvorenom).

Pored toga, pijte dovoljno vode svaki dan i smanjite unos kofeina i alkohola ako vam se često vrti u glavi. Čaj od đumbira je još jedna dobra opcija, jer istraživanja pokazuju da može pomoći u ublažavanju simptoma vrtoglavice. Čak i blaga dehidracija može izazvati vrtoglavicu i promene u krvnom pritisku zbog kojih se osećate van ravnoteže i mučnine.

Pored toga, suplementacija vitaminom D takođe se pokazala efikasnim u borbi da se rešite vrtoglavice.

Budite aktivni, ali se i dovoljno odmarajte

Ljudi koji imaju nedostatak sna, i fizički su neaktivni, češće pate od vrtoglavice. Neka vam bude prioritet spavanje od sedam do osam sati svake noći kako biste imali dovoljno energije da se dovoljno krećete, redovno vežbate i obezbedite pravilan oporavak mišića. Vežbanje je takođe korisno za snižavanje krvnog pritiska i kontrolu stresa.

Da biste smanjili vrtoglavicu nakon što se probudite, pokušajte da spavate sa blago podignutom glavom na dva ili više jastuka. Takođe vodite računa da polako ustanete iz kreveta, da ne hodate daleko po mraku – što može da izazove pad – i možda čak sedite na ivici kreveta minut pre nego što potpuno ustanete, tako da vam se glava i uši naviknu na novu poziciju.

Na kraju, ako se vrtoglavica stalno vraća, dobra je ideja da uradite test krvi i razgovarate sa svojim lekarom. Nedostatak vitamina B12, nizak krvni pritisak, stanje anemije, srčane komplikacije, pa čak i anksioznost mogu doprineti vrtoglavici, pa ih proverite.

Neki lekovi takođe mogu da pogoršaju vrtoglavicu uključujući lekove za krvni pritisak, lekove protiv anksioznosti i uzimanje velikih količina suplemenata.

Važno je da ne radite ništa što je opasno dok vam nedostaje ravnoteža, kao što je vožnja ili vežbanje, i kada osetite vrtoglavicu, sedite ili legnite da odmorite i „povratite“ sistem u normalu.

Izvor: RTS

Naučnici su otkrili novi znak upozorenja Alchajmerove bolesti koji se javlja u četrdesetim godinama.

Naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu otkrili su da bi takozvana izgubljenost u vremenu i prostoru mogao da bude znak Alchajmerove bolesti.

Oni su testirali veštine vođenja koristeći slušalice virtuelne realnosti i otkrili da su ljudi sa najvećim rizikom od demencije pokazali najgore rezultate. Noseći slušalice, učesnici su morali da hodaju preko polja do predmeta koji su nestali kada su stigli do njih.

Slušalice su zatim uklonile vizuelne znakove u okruženju i učesnici su morali da se vrate tamo gde su se setili da je prvi objekat bio. Rezultati, objavljeni u časopisu „Alchajmerova bolest i demencija“, navode da su se učesnici sa najvećim rizikom od Alchajmerove bolesti najviše mučili, ali nisu imali problema na drugim kognitivnim testovima.

Ovo sugeriše da se problemi sa navigacijom mogu pojaviti godinama ili decenijama pre drugih simptoma Alchajmerove bolesti. Takođe, muškarci su imali lošije rezultate od žena u ovom testu navigacije.

„Nadamo se da će ovo znanje pomoći ljudima da dobiju pravovremenu i tačnu dijagnozu“, rekla je istraživačica sa Instituta za kognitivne neuronauke UCL i autorka studije Koko Njutn.

Ovo je posebno važno ako su određeni lekovi za Alchajmerovu bolest odobreni, jer će pomoći u čišćenju toksičnih naslaga amiloida u mozgu tokom ranih stadijuma bolesti. Ali naučnici su istakli da ovi revolucionarni lekovi zapravo mogu smanjiti mozak pacijenata i biti štetni.

Na kraju, važno je istaći i druge simptome koji su zajednički za ovu bolest, a to su: problemi sa pamćenjem, problemi sa razmišljanjem i rasuđivanjem, promene raspoloženja i promene u percepciji udaljenosti, prenosi klix.ba.

Poznati i kao tihi moždani udar ili subklinički moždani udar, neprimetni moždani udar nastaje kada se u mozgu formira mali krvni ugrušak koji privremeno blokira protok krvi.

Mini moždani udar, medicinski nazvan tranzitorni ishemijski napad (TIA), je stanje koje prema Američkom udruženju za moždani udar pogodi oko 240.000 pojedinaca godišnje u Sjedinjenim Američkim Državama.

Takođe nazvan i mini-udar, ovaj izraz može zvučati kao nešto bezopasno – ali posledice mogu biti značajne.

Statistika ukazuje da je oko 20% onih koji dožive mini moždani udar u riziku od moždanog udara u narednih 90 dana, što znači da razumevanje prirode i simptoma mini moždanog udara može spasiti život.

Ključno je razumeti i znati kako prepoznati simptome mini moždanog udara.

Mini moždani udar je u osnovi privremena blokada protoka krvi ka mozgu, kičmenoj moždini ili mrežnjači, objašnjava doktor Džonatan Graf Rudford, neurolog u Mayo klinici.

Za razliku od moždanog udara, mini moždani udar ne uzrokuje trajnu štetu ćelijama mozga ili trajnu invalidnost. Međutim, sličnost u simptomima između TIA i moždanog udara znači da je prepoznavanje ovih ranih upozorenja ključno, jer rizik od moždanog udara naglo raste u roku od 48 sati nakon TIA-e.

Simptomi mini moždanog udara

Neobjašnjena vrtoglavica ili gubitak ravnoteže

Iskusiti naglu vrtoglavicu ili neobjašnjiv gubitak ravnoteže može biti jasan znak mini moždanog udara, kaže dr Rudford. Iako vrtoglavica i problemi s ravnotežom mogu poticati iz različitih faktora, njihovo naglo pojavljivanje bez jasnog uzroka trebalo bi izazvati zabrinutost zbog kratkotrajnog poremećaja protoka krvi u mozgu.

Gubitak vida na jednom ili oba oka

„Nagli i neobjašnjen gubitak vida na jednom ili oba oka može biti simptom mini moždanog udara“, kaže Američko udruženje za moždani udar. Ova privremena slepila ili značajni vizuelni poremećaji rezultat su blokade koja ometa protok krvi do retine, što služi kao kritični znak upozorenja na mini moždani udar koji se ne sme zanemariti.

Slabost ili utrnulost na jednoj strani tela

Američko udruženje za moždani udar ukazuje na to da je nagli nastanak slabosti ili utrnulosti u licu, ruci ili nozi, uglavnom utičući samo na jednu stranu tela, uobičajeni upozoravajući signal mini moždanog udara.

Jaka glavobolja bez poznatog uzroka

Glavobolje mogu biti uobičajeni deo života, ali nagla, jaka glavobolja bez jasnog uzroka može biti crvena zastava za mini moždani udar. Za razliku od tipičnih glavobolja, ovaj bol se javlja brzo i intenzivno, često bez uobičajenih krivaca poput odvikavanja od kofeina ili dehidratacije.

Konfuzija ili teškoće u razumevanju govora

Nagli prelazak iz jasnoće u konfuziju ili teškoće u shvatanju onoga što drugi govore može biti ozbiljan pokazatelj mini moždanog udara. Kako je medicinski pregled stručnjaka za pacijente sa moždanim udarom iz 2022. godine istakao da su „unilateralna slabost, afazija ili disartrija snažno povezani s visokom verovatnoćom TIA.“ Afazija se definiše kao problem u govoru ili razumevanju jezika, dok se disartrija karakteriše kao zamućen ili spor govor koji može biti teško razumeti, piše thehealthy.com.

Jelo koje se čeka na svakoj proslavi i jelo kojem se raduju i stari i mladi je pečenje. Sve o različitim vrstama pečenja razjasnila je „RTS Ordinaciji“ nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga.

Svinjetina, koja može da ima i preko 30 odsto masnoće, najteže se vari. Prasetina, je nešto manje masna, dok govedina ima oko 20 odsto masti, slede pileći batak i karabatak, ćuretina, junetina, jagnjetina i jaretina sa oko 10 odsto masnoće, navodi nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga za RTS.

„S obzirom na to da je pripremljeno na suvoj toploti i da je dosta masnoće upilo meso, ovako pripremljeno meso vari se oko pet sati, tj. toliko će da se zadrži u želucu. Da smo ga obarili, bilo bi tri sata”, objasnila je nutricionistkinja Srejić Ferluga.

Kada je u pitanju način pripreme, gošća RTS Ordinacije kao najproblematičniji izdvaja direktan izvor vatre – drva, ugalj koji gore, jer tada masnoće kaplju na te užarene komadiće i masti se transformišu pod jako visokom temperaturom i to se potom vraća u pečenje.

„Mnogo su bolje električne varijante, električni roštilji, električne pećnice, negde gde se masnoće odlivaju i ne vraćaju se natrag u vidu pare u samu hranu“, objašnjava nutricionistkinja.

Koliko velika treba da bude porcija pečenja za prosečnog čoveka?

Teško je govoriti o količinama u jednom obroku, jer to nije jedina hrana koja će biti uneta u toku dana.

„Zavisi šta je neko jeo za doručak, ali recimo, da su naše potrebe, ako smo zdravi, ako nismo preterano fizički aktivni, 0,8 grama po kilogramu telesne mase, što znači za referentnog muškarca od 80 kilograma, znači nekih 65 grama proteina i to sad kada prevedemo u pečenje, to znači negde oko 250, 300 grama pečenja maksimalno“, objasnila je Jovana Srejić Ferluga.

Sa čim nikako ne treba jesti pečenje?

Meso, generalno, ne treba kombinovati sa koncentrovanim ugljenim hidratima – sa krompirom, pirinčem, testeninom.

Ne bi trebalo kombinovati ni dve različite vrste proteina, to jest meso ne treba da kombinujemo sa jajima, niti, na primer, sa sirom.

Nutricionistkinja navodi da možemo da kombinujemo dve parčeta različitog pečenja, kao i da je dobro dodati ren uz pečenje jer će ubrzati varenje.

Kada je reč o napicima, postoji čitava teorija koje piće ide uz koje pečenje, ali se to razlikuje sa aspekta ishrane, piše RTS.

„Govorimo o nekoj dozi alkohola, pa bi bilo dobro, jedno piće, da li se odlučimo za dva deci vina ili do pola litra piva, to je neka granica koja bi imala pozitivna dejstva na nas. Stimulisalo bi se lučenje digestivnih sokova, što hoćemo da uradimo, da ubrzamo varenje“, precizirala je nutricionistkinja i dodala da to jedno piće može da smanji količinu holesterola iz mesa.

Razjasnila je i zabludu da masno meso ima mnogo holesterola, zapravo je obrnuto. Masno meso ima dosta triglicerida, a manje holesterola, a posno meso, recimo piletina, ima manje triglicerida, ali mnogo holesterola.

„Alkohol je bolje piti pošto smo pojeli meso zato što onda stimulišemo lučenje tih sokova, kada su nam i potrebni“, istakla je nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga.

Toplo ili hladno pečenje?

Sa nekog biohemijskog aspekta, nije velika razlika da li se pečenje jede toplo ili hladno.

„Verujem da možemo da kažemo makar da što pečenje manje stoji, to je veća bezbednost namirnice“, rekla je nutricionistkinja i naglasila da pečenje ne treba da bude vruće već temperature tela.

Kod dileme između piletine i ćuretine, glas gošće RTS Ordinacije ide ćurećem mesu.

„Htela sam da istražim da li ćurka hoće da jede koncentrat kao kokoške ili ne i nažalost, našla sam da su ga i ćurke zavolele, ali, generalno, kako je pileće meso popularnije, da je tovljenje tih životinja intenzivnije i zato mi se čini da je ćuretina malo zdravija opcija“, zaključila je nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga.

Izvor: citymagazin.danas.rs

Hipertenzija ili visok krvni pritisak vrlo je čest problem s kojim smo svi dobro upoznati, ali postoji i hipotenzija o kojoj se puno ređe govori.

Ako je krvni pritisak nizak, to znači da srce ne pumpa krv dovoljno snažno. Hipotenzija se dijagnostikuje kada je sistolički krvni pritisak niži od vrednosti koje se smatraju normalnima, odnosno ako je očitanje manje od 90 mmHg.

Simptomi niskog krvnog pritiska mogu uključivati zamagljen vid, vrtoglavicu ili ošamućenost, nesvesticu, umor, mučninu i poteškoće s koncentracijom. Ako vam krvni pritisak padne, postoje namirnice koje vam mogu pomoći da ga dovedete u normalni raspon.

Kafa ili čaj

Tein i kofein dve su stvari koje se, ako se uzimaju u malim količinama, preporučuju kod niskog krvnog pritiska.

Bakalar

U slučaju niskog pritiska, so može biti korisna, a sveži bakalar sadrži oko 90 miligrama natrijuma na 100 grama.

Šunka

Budući da je šunka bogata solju, može biti dobra opcija kada padne krvni pritisak.

Inćuni

Ako ste skloni hipotenziji, konzervirani inćuni mogu vam pomoći. To važi za riblje konzerve uopšteno.

Sveži sir

Jedna porcija od pola šoljice svežeg sira s 2% masti sadrži 321 miligram natrijuma, što ga čini odličnom osnovom za međuobrok koji možete uključiti u svoj plan obroka. Dopunite ga voćem bogatim antioksidansima, poput borovnica, i masnoćama zdravim za srce, poput orašastih plodova, kako biste dobili još više nutritivne vrednosti po zalogaju.

Masline

Masline su izvrstan dodatak ishrani za niski krvni pritisak, jer se u četvrt šoljice zelenih maslina nalazi 530 miligrama natrijuma. Kombinacija maslina s drugom hranom s niskim udelom soli, poput nemasnih belančevina, celovitih žitarica, voća i povrća, izvrsna je opcija za dobrobit zdravlja srca.

Izvor: b92.net

Melanom je najređi oblik raka, ali i najopasniji. U nastavku pogledajte kako da prepoznate kada su mladeži opasni.

Pošto se mnogi melanomi razvijaju na koži gde su vidljivi, postoji velika šansa da se rano otkriju. Redovni pregled kože na nove ili neobične izrasline ili promene u postojećim mladežima je od ključnog značaja.

Ako naiđete na nešto sumnjivo, trebalo bi da se obratite svom lekaru opšte prakse, dermatologu ili zdravstvenom radniku koji je kvalifikovan da dijagnostikuje melanom.

Većina mladeža je bezopasna. Normalni mladež je uglavnom ujednačene boje (braon, crn ili žuti) i manji je od 6 mm u prečniku (otprilike veličine gumice za olovku). Mogu biti ravni ili reljefni i uglavnom se ne menjaju tokom vremena.

Melanom čini oko 1 posto svih karcinoma kože, ali je odgovoran za većinu smrtnih slučajeva od raka kože, podaci su Američkog društva za rak.

Rani simptomi melanoma

Ključ za rano otkrivanje melanoma je znati šta tražite i gde da tražite. Ovo nije uvek lako, jer melanom može odlično da se sakrije. Može da izgleda kao staračka pega, modrica, ranica, cista, ožiljak ili tamna linija ispod noktiju. Možda ne osećate melanom, ali ponekad može da svrbi, boli ili krvari.

ABCDE metoda može da vam pomogne da utvrdite da li abnormalni rast kože može biti melanom:

A je za asimetriju (asymmetry): Da li mladež izgleda drugačije na svakoj polovini?

B je za ivicu (border): Da li su ivice nazubljene ili nepravilne?

C je za boju (color): Da li je vaša lezija neujednačene boje sa mrljama crne, braon i žute boje?

D je za prečnik (diameter): Da li vaša lezija postaje sve veća?

E je za razvoj ili povećanje (evolving): Da li se vaša lezija promenila u veličini, obliku ili teksturi u poslednjih nekoliko nedelja ili meseci?

Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja potvrdan, ili čak samo „možda“, posetite dermatologa za odgovarajuću procenu. Jedini način da budete sigurni da li je mladež melanom jeste da posetite lekara.

Drugi simptomi melanoma mogu da uključuju:

• Rane koje ne zarastaju
• Pigment, crvenilo ili otok koji se širi izvan granice tačke na okolnu kožu
• Svrab, osetljivost ili bol
• Promene u teksturi ili ivicama, curenje ili krvarenje iz postojećeg mladeža
• Zamagljen vid ili delimični gubitak vida, ili tamne mrlje u šarenici oka

Nedoumice o simptomima melanoma:

Da li melanom svrbi?
Ponekad melanom može da svrbi. Takođe, može da krvari i curi.

Da li melanom boli?
Melanom može biti bolan i nežan na dodir, ali takođe možete da imate melanom bez bola ili nelagodnosti.

Da li je pravilo „ružnog pačeta”uvek melanom?
Pravilo ružnog pačeta – nisu uvek melanomi, ali jesu crveni alarm. Normalni mladeži na telu imaju tendenciju da liče jedni na druge, ali melanomi ne liče na druge mladeže. Ističu se baš kao ružno pače u klasičnoj bajci.

Pravila ružnog pačeta – mladeži koji se razlikuju od ostalih mogu biti veći, manji, tamniji ili svetliji. Melanomi mogu biti majstori maskiranja. Mogu da liče na rane, staračke pege, modrice, ciste ili tamne mrlje. Neki se pojavljuju kao tamna linija kroz nokat.

Simptomi melanoma koji nisu uzrokovani UV oštećenjem

Smatra se da je više od 90 odsto melanoma uzrokovano izlaganjem ultraljubičastom (UV) zračenju, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Među vrstama UV zraka, sunčevi UVB zraci posebno stimulišu ćelije kože poznate kao melanociti da proizvode melanin. Ovo može da izazove opekotine od sunca ili preplanulost i poveća rizik od razvoja mutacija koje izazivaju rak u genetskom materijalu ćelije, piše Cancercenter.com.

Simptomi akralnog lentiginoznog melanoma mogu da uključuju:

• Novu linija ispod nokta na nozi ili prstu
• Traku koja je oštetila nokat
• Tačku koja se menja u mladežu ili pričvršćenu za njega
• Podignut, zadebljan deo kože na tabanu ili dlanu

Melanom se takođe može razviti u očima (intraokularni melanom), ili u ustima, genitalijama ili analnom području (melanom sluzokože).

Izvor: nova.rs

Naučnici u Nemačkoj proglasili su aortu zasebnim organom. Tako je statusom izjednačena s plućima, mozgom i srcem. Nijedan od tih organa ne bi funkcionisao da nema aorte.

Aorta je glavna i najveća krvna žila u ljudskom telu. Počinje od leve ventrikule, odakle se grana na sve ostale organe te oni na taj način dobijaju kiseonik. Proteže se od srca do trbuha i razdvaja se na dve manje arterije. Grane iz uzlazne aorte opskrbljuju srce, iz aortnog luka opskrbljuju se glava, vrat i ruke, a iz grudne silazne aorte opskrbljuju se grudi, dok grane iz trbušne aorte opskrbljuju trbuh, piše Dnevnik.hr.

Bez nje nema ni nas. Aorta je postala organ. Proglasili su je naučnici koje je predvodio Martin Černi s nemačkog univerziteta.

„Ako se poveća potreba za specijalizacijom, dobićemo bolje rezultate kod pacijenata i bolje zdravlje celog kardiovaskularnog sistema, kao i našeg novog organa. Sada je pokrenut razvoj stručnjaka za aortu“, pojasnio je.

Za hirurge aorta i sve povezano s njom značilo je neke od najtežih operacija. Njih je olakšala tehnologija, a ova će odluka s vremenom stvarati nove stručnjake.

„Oni će znati baratati i s razumevanjem same bolesti, ali i s postavljanjem nekih novih sprava koje nam omogućavaju i služe da, s jedne strane, produžimo život bolesnika, a s druge strane da izbegnemo invazivnije procedure“, rekao je doc. dr. sc. Igor Alfirević, v. d. direktora KBSD-a.

Od srčanih bolesti decenijama umire najviše ljudi u svetu a poslednji podaci kažu da je u Hrvatskoj gotovo svaka treća osoba koja je umrla – umrla od kardiovaskularnih bolesti.
„Ta zdravstvena pismenost koja je mizerna u Hrvatskoj na svim nivoima, od pojedinaca, opšte populacije bolesnika, pa i zdravstvenih radnika, slobodno mogu reći, pa i institucija koje vode brigu o zdravlju, i zbog toga tako imamo situaciju kakva jeste“, otkrio je Bojan Jelaković iz Hrvatske liga za hipertenziju.

Jer neki uporno ne paze na sebe. „Radim koliko mogu, kako da ga pazim? Kad se ne osećam dobro, onda idem da izmerim pritisak, a inače ne“, kaže Barica.
To za gospodina Binaja više nije opcija. Redovno ide na preglede otkad mu je pre pola godine dijagnostifikovan dijabetes. „Moram paziti, imam šećer plus masnoću. Bez obzira na to je li daleko ili blizu, ja idem. Pazim jer zdravlje je bitno“.

Na to nije više potrebno ništa dodati.

Ako ste na koži videli crvenu tačku koju ranije niste imali, ne brinite, u pitanju je angiom – mali benigni tumor koji se sastoji od krvnih sudova i potpuno je bezopasan. Postoji nekoliko vrsta i mogu se naći bilo gde na telu.

Mnogi ljudi ih dobiju nakon trideset godina. Uglavnom su to veoma male tačke koje se najčešće nalaze na trupu, rukama i ramenima, a žene ih mogu imati i na grudima. Pojavljuju se zbog promena na koži i krvnim sudovima koje dolaze sa godinama. U ovom slučaju radi se o tzv angioma u obliku minijaturne trešnje.

Ako angiom izgleda kao tačka sa koje se granaju krvni sudovi, to može ukazivati na probleme sa jetrom, bolesti cirkulatornog sistema ili hormonsku neravnotežu u telu. Ova vrsta se zove – pauk angiom. Pojavljuju se češće u detinjstvu i tokom trudnoće, a kada se pojave u većem broju mogu da upozore na oštećenje jetre.

Kada treba da odete kod lekara?

Ako primetite da se crvena tačka neočekivano promenila u veličini, obliku ili je počela da krvari, obratite se lekaru.

„Angiome ne treba lečiti osim ako krvare ili smetaju. Mogu se tretirati elektrodesikacijom, tečnim azotom ili laserom. Sve tri vrste tretmana obično daju dobar kozmetički rezultat. Elektrodesikacija se sastoji od dodirivanja kože električnom iglom i uništavanja krvnih sudova. Tečni azot je hladan gas koji se raspršuje na kožu pištoljem za prskanje ili se nanosi vatom. Laser koristi snop koncentrisane svetlosti“, kažu stručnjaci američkog osteopatskog koledža za dermatologiju, napominjući da se angiomi ponekad ponavljaju nakon tretmana.

Najbolja prevencija angioma je zdrav način života i uravnotežena ishrana. Jedite puno voća i povrća i ne zaboravite na zdrave masti poput onih iz avokada i maslinovog ulja. Ovo će pomoći da vaša koža ostane mlada i zdrava, prenosi 24sata.hr.

Ne pijete kafu šest sati pre spavanja, isključili ste sve uređaje, zamračili sobu, isključili grejanje, ali i dalje ne možete da zaspite? Možda zanemarujete određene aspekte svoje ishrane, kažu stručnjaci za spavanje.

Lekari su za „HuffPost“ podelili listu namirnica koje svako ko pati od nesanice treba da izbegava.

To su sledeće namirnice:

– začinjena hrana

– pica (ili bilo šta sa paradajzom)

– pljeskavice

– sladoled

– mleko

– aromatizovana voda (ako sadrži kofein)

– čaj od nane

Šta jesti umesto „zabranjene“ hrane?

Držite se složenih ugljenih hidrata bogatih vlaknima kao što su smeđi pirinač, sočivo, hleb od celog zrna pšenice, zajedno sa nemasnim proteinima poput piletine i ribe.

„Sve ove namirnice su prijateljske za digestivni trakt, što znači i bolji san“, objasnio je dr Raj Dasgupta.

Tajming je takođe važan. Što je bliže spavanju, obrok bi trebao biti manji. Noćna užina treba da bude ispod 300 kalorija.

„Šaka orašastih plodova je dobra užina jer sadrži vlakna i nezasićene masti“, savetuje dr Abhinav Sing, prenosi Index.hr.

Bolesti srca i krvnih sudova, a zatim tumori - i u 2023. su bili dva najčešća uzroka smrti u Srbiji, a čini se da bi brokoli mogao da bude od pomoći u oba slučaja.

Hemikalija koja se prirodno nalazi u brokoliju mogla bi u budućnosti da spreči i leči krvne ugruške koji mogu da dovedu i do moždanog udara koji je trenutno drugi vodeći uzrok smrti u svetu.

Istraživači studije objavljene u ACS Central Science, a predvođeni timom sa University of Sydney u Australiji, sproveli su seriju laboratorijskih testova na 23 jedinjenja koja se obično nalaze u biljkama kako bi utvrdili njihovu sklonost ka vezivanju sa trombocitima u krvi.

Trombociti igraju ključnu ulogu u zarastanju rana kako bi se zaustavilo krvarenje, ali pod određenim okolnostima takođe mogu da formiraju opasne krvne ugruške koji u potpunosti blokiraju protok krvi. U tkivima opasnim za život, kao što su mozak i srce, svaki trenutak izgubljenog kiseonika može da uzrokuje fatalne posledice.

Hemikalija koja se obično nalazi u povrću iz porodice krstaša, kao što su brokoli, karfiol i klice brokolija istakla se po svom potencijalu kao sredstvo protiv zgrušavanja krvi.

Sulforafan (SFN) organsko jedinjenje sumpora još́ je u prošlosti privuklo pažnju zbog svog potencijala u prevenciji raka i snižavanju holesterola.

Bliska analiza uticaja SFN-a na molekularnom nivou otkrila je da je u stanju da uspori zgrušavanje trombocita i spreči stvaranje ugrušaka pod sličnim uslovima koji se nalaze u našim arterijama, očigledno kroz modifikaciju aktivnosti proteina zvanog PDIA6.

„Ne samo da je jedinjenje brokolija efikasno u poboljšanju učinka lekova za uništavanje ugrušaka nakon moždanog udara, već bi moglo da se koristi i kao preventivno sredstvo za pacijente koji su pod velikim rizikom od moždanog udara“, kaže biomedicinski naučnik Ksuju Liu sa University of Sydney.

Nalazi studije čine SFN vrednim istraživanja kao način smanjenja rizika od moždanog udara u nekim od najugroženijih grupa – posebno zato što se prirodno nalazi u hrani kao što je brokoli, za koju se već zna da je dobra za zdravlje srca i da štiti od bolesti.

Takođe, SFN može da se koristi u hitnim slučajevima: tretmani koji se daju pacijentima koji su imali moždani udar, u pokušaju da se efekti na mozak svedu na minimum. Ovi tretmani mogu da naprave značajnu razliku u smislu štete koju nanose krvni ugrušci i na kraju mogu da spasu živote.

Trenutni lekovi za uništavanje krvnih ugrušaka, koji se nazivaju tkivni aktivator plazminogena (tPA), deluju samo u zaštiti od oštećenja mozga oko 20 posto. U eksperimentima koji su urađeni na miševima, kada je SFN kombinovan sa tPA, otkriveno je da bi stopa uspeha mogla da ide do 60 posto.

„Uzbudljivo je to što ovo prirodno jedinjenje ne izaziva nikakve znake krvarenja, što je uobičajena nuspojava povezana sa agensima za razređivanje krvi testiranim u lečenju moždanog udara“, kaže Liu.

Ovo istraživanje je u ranoj fazi i još nije testirano na ljudima. Istraživači još nisu sigurni da li bi dijeta sa brokolijem bila dovoljna da sama po sebi smanji rizik od moždanog udara, ali buduće studije to mogu da otkriju.

„Ono što znamo je veliki zdravstveni problem kojim se bavimo: oko 15 miliona ljudi godišnje dobije moždani udar, pri čemu se oko trećina tih slučajeva završi smrtnim ishodom, a oko trećina rezultira nekom vrstom trajnog invaliditeta. Veoma smo uzbuđeni što smo izolovali prirodno jedinjenje koje može da ima ogromne korisne efekte“, kaže Liu.

„Naše studije će nastaviti da istražuju kako visoko prečišćena jedinjenja iz povrća mogu da imaju pozitivne efekte u procesima bolesti“, zaključuje naučnik, piše Sciencealert.com.

Obratite pažnju na znake koji mogu da vam ukažu na stanja koja su povezana sa bolestima srca.

Srčana insuficijencija je doživotno stanje koje se javlja kada srčani mišić ne može da pumpa dovoljno krvi po telu da zadovolji svoje potrebe. Ovo stanje može biti uzrokovano srčanim udarom ili kardiomiopatijom, u kojoj su zidovi srčanih komora postali zadebljani ili ukočeni.

Nažalost, ovaj po život opasan sindrom pogađa više od 64 miliona ljudi širom sveta, prema podacima Nacionalnog instituta za zdravlje, i postao je glavni globalni zdravstveni prioritet poslednjih godina.

Srčana insuficijencija se ne može izlečiti i vremenom se može postepeno pogoršavati, ali simptomi kao što su iscrpljenost i kratak dah se često mogu kontrolisati. Međutim, postoji još jedan manje poznat simptom srčane insuficijencije koji se javlja ujutru, a zatim se pogoršava kako dan odmiče.

To su otečeni zglobovi i stopala. To je simptom srčane insuficijencije koji uzrokuje nakupljanje tečnosti. Medicinski naziv za ovo stanje je edem. Ako su oba skočnog zgloba, stopala ili noge otečena i situacija se ne popravi u roku od nekoliko dana, trebalo bi da potražite savet lekara.

Treba napomenuti da edem nije uvek posledica srčane insuficijencije. Zadržavanje tečnosti može biti rezultat alergijske reakcije, viška telesne težine ili jednostavnog predugo sedenja. Razni lekovi, kao što su steroidi i antidepresivi, takođe mogu uticati na zadržavanje tečnosti.

Pored otečenih zglobova, drugi simptomi srčane insuficijencije uključuju umor, vrtoglavicu i moguću nesvesticu. Može se javiti i uporan kašalj, i ubrzan rad srca, piše „Ladbible“, prenosi Index.hr.

Holesterol – vrsta lipida, voštane supstance slične masti, koju prirodno proizvodi jetra i koja ima mnoge važne funkcije u telu: stabilizuje ćelijske membrane, podržava proizvodnju određenih hormona i neophodna je za normalan razvoj mozga.

Kada se pomene holesterol, mahom se misli na onaj loš, međutim nije sav holesterol isti. Dve vrste proteina ga transportuju u ćelije i iz njih. Lipoprotein niske gustine (LDL, poznat i kao „loš“ holesterol) doprinosi nagomilavanju masti u arterijama, što može dovesti do srčanih bolesti i potencijalnog moždanog udara. Lipoprotein visoke gustine (HDL, tzv. „dobar“ holesterol) vraća deo holesterola iz ćelija nazad u jetru, koja ga razlaže i izbacuje iz tela.

„O visokom nivou holesterola u krvi uvek treba razgovarati sa lekarom“, kaže doktor Ulrih Laufs, šef kardiološkog odeljenja Univerzitetske bolnice u Lajpcigu.

Koji je najbolji način za snižavanje holesterola?

Laufs ističe da se lečenje odnosi na osobu, a ne na nivo holesterola, pa se moraju uzeti u obzir i svi drugi faktori rizika po zdravlje – poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa, problema sa bubrezima ili prekomerne težine.

Stručnjaci upozoravaju da prekomernu težinu ne treba mešati sa hiperholesterolemijom, medicinskim nazivom za visok nivo holesterola u krvi.

„To su različiti problemi, iako se dosta preklapaju. Neki mršavi ljudi imaju visok nivo holesterola, a neki gojazni imaju nizak holesterol“, kaže dr Laufs i dodaje da je visok holesterol često nasledan.

Nakon razmatranja svih relevantnih faktora, donosi se odluka o propisivanju lekova za snižavanje holesterola. Najčešći su statini koji blokiraju enzim potreban jetri za stvaranje holesterola. Uobičajeni neželjeni efekat statina je bol u mišićima. Ali bol u mišićima nije nužno rezultat uzimanja statina, jer je „ionako uobičajeno u srednjim i starim godinama“.

Devet od deset ljudi koji prijavljuju ovaj simptom imali bi bol da ne uzimaju ovaj lek. Ali lekovi nisu jedino sredstvo za snižavanje holesterola.

Doktor En Flek, specijalista nutricionističke medicine, kaže da pravilne promene načina života mogu biti alternativa terapiji statinima, ili barem omogućiti uzimanje niže doze. Pre bilo kakvog tretmana statinima, on preporučuje individualno prilagođene promene načina života, prvenstveno u načinu ishrane.

Ne treba odustati od konzumiranja jaja

Jetra proizvodi oko 80 odsto holesterola u organizmu, a ostatak potiče od namirnica životinjskog porekla, poput jaja, mesa i putera. Specijalista nutricionističke medicine doktorka Mihaela Dol upozorava da je izbegavanje svih namirnica koje sadrže holesterol neefikasno.

„Ako unosite manje holesterola u svoje telo, rigorozno poričući konzumaciju kokošijih jaja, vaše telo će proizvoditi samo više holesterola, jer mu je potreban“, kaže Dol.

Druge promene u ishrani su korisnije. Flek kaže da bi trebalo da uključite rastvorljiva vlakna u većinu svoje ishrane, koja vezuju velike količine holesterola u crevima, smanjujući njegovu apsorpciju u krvotok.

Utvrđeno je da beta-glukan, glavna komponenta rastvorljivih vlakana u ovsenim mekinjama, snižava nivo holesterola. Dijetetičari su izračunali da je potrebno pojesti oko 40 grama ovsene kaše pre nego što se primeti pozitivan efekat. Flek takođe preporučuje povećan unos omega-3 masnih kiselina. Masne ribe i ulje algi su posebno bogate omega-3 masnim kiselinama EPA i DHA, koje su posebno korisne za zdravlje. On dodaje da je važno i unositi što manje transmasnih kiselina, pa je bolje koristiti maslinovo ili repičino ulje umesto suncokretovog ili kukuruznog.

Kao opšte pravilo, dobra je ideja da se „približite“ mediteranskoj ishrani, odnosno povrće, voće, začinsko bilje, orašasti plodovi, semenke, mahunarke, integralne žitarice i maslinovo ulje, uz umerene količine morskih plodova, živine, jaja i mlečni proizvodi. Crveno meso se konzumira samo povremeno.

Ključno je da vaš dnevni unos kalorija bude blizu broja kalorija koje sagorevate, kaže Laufs. Savetuje „da ne pušite“ i da „budete fizički aktivni“.

Nikad nije kasno za ove promene u načinu života. Čak i ako imate više od 70 godina, prelazak na zdravu biljnu ishranu i češće vežbanje mogu imati mnoge prednosti, napominje Dol, te dodaje da je sigurna da bi se mnogi ljudi osećali mnogo bolje kada bi više vežbali, pazili na ishranu i gubili višak kilograma umesto da uzimaju lekove.

Međutim, ako se povišeni nivo holesterola ne smanji uprkos svim naporima koje ste uložili, vreme je da preispitate svoju strategiju, ojačate je ili, u konsultaciji sa lekarom, ipak pribegnete lekovima, prenosi index.hr.

Kolera, bolest je koja nije iskorenjena, kako mnogi misle - evo koji su simptomi i kako izgleda lečenje.

Kaže neko „kolera“ i odmah se pomisli na staru iskorenjenu bolest iz mračnih vekova za nama. Nažalost, nije tako. Iako smo u 21. veku i medicina je neviđeno napredovala, rizik od širenja kolere je opet tu.

I kako se to desilo?

Nedavno je mnoge iznenadila vest da je kruzer norveške kompanije sa 3.000 turista stavljen u karantin kod obale Mauricijusa nakon izveštaja da je izbila kolera na brodu.

A prošle godine Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je milijarda ljudi u 43 zemlje u opasnosti da oboli od kolere, prenela je Al Džazira.

Podaci kažu da je od 1817. godine u svetu bilo sedam pandemija kolere.

Koliko bi sve to trebalo da nas zabrine, za RTS je govorila dr Violeta Rakić, specijalistkinja epidemiologije iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Kolera – bolest

Kako je navela, kolera je crevno oboljenje koje izaziva bakterija vibrio kolere (Vibrio cholerae) i u svetu je trenutno u toku sedma pandemija ove bolesti.

„Kolera je bolest koja je i te kako prisutna u svetu. Zahvata više zemalja i više kontinenata, a ta sedma pandemija je počela 1961. godine u jugoističnoj Aziji, tek se sedamdesetih godina prenela u Afriku, a devedesetih na Ameriku i još uvek traje. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u svetu od ove bolesti oboli od 1,3 do četiri miliona ljudi, a nažalost imamo i preko 20.000 do 140.000 smrtnih slučajeva“, napominje doktorka.

Ovu bolest izaziva bakterija koja se u organizam unosi putem zagađene vode, odnosno hrane. Dakle, objašnjava doktorka, javlja se prvenstveno u onim sredinama gde nema dovoljno higijenski ispravne vode za piće i za druge potrebe. Kolera može da se javi i posle velikih prirodnih katastrofa kao što su zemljotresi ili poplave gde dolazi do urušavanja sistema vodosnabdevanja i sistema za odvod otpadnih materija.

Simptomi kolere

Kolera, kao i ostale bolesti, može da ide od lakih oblika, dakle lakih formi kliničkih ispoljavanja, pa do teških stanja. Kod teških stanja, može da dođe do čak letalnih ishoda i posle nekoliko sati od pojave prvih simptoma i znakova bolesti.

„Simptomi kolere su obilne učestale vodene stolice, tj. prolivi, koji mogu da budu praćeni povraćanjem, dakle jednim naglim gubitkom tečnosti iz organizma, koje uslovljava poremećaj elektrolita, slabost bubrega, a kod dece može da dođe i do pada nivoa šećera u krvi, tj. hipoglikemije. Ovi teški oblici bolesti mogu da budu letalni i do 50 odsto slučajeva. Međutim, velika većina je ipak sa blažom kliničkom slikom, tako da je letalitet kod takvih oblika kolere manji od jedan odsto, što je u principu dobra statistika“, napominje dr Rakić.

Inkubacioni period je od nekoliko sati do pet dana maksimalno, ali prosečno inkubacija iznosi od dva do tri dana.

Lečenje kolere

U zavisnosti od težine kliničke slike i lečenje može da bude različito.

Nekad je dovoljno napraviti rastvor elektrolita u kućnim uslovima, na osnovu preporuke izabranog lekara ili infektologa, kako bi se nadoknadila izgubljena tečnost iz organizma. Međutim, to važi samo kada su u pitanju lakši oblici.

„Teži oblici bolesti ipak moraju da se leče putem davanja infuzija intravenski i davanjem određenih antibiotika, tetraciklina“, napominje doktorka.

Jako je mala verovatnoća da se kolera prenese sa čoveka na čoveka jer infektivna doza koja je potrebna da bi došlo do pojave simptoma iznosi preko milion vibriona kolere. Čovek jeste rezervoar za ovu bolest, ali se ona ipak prenosi unošenjem zagađene vode, odnosno hrane u kojoj se nalaze velike količine bakterija.

Kolera u Srbiji

Poslednji slučajevi kolere u Srbiji zabeleženi su 1989. godine kada je registrovano 16 slučajeva u Dimitrovgradu. Takođe, 1984. su registrovana dva slučaja kod naših građana koji su se oboleli vratili u zemlju i koji su se zarazili na putovanju u zemlje u kojima je kolera endemska bolest.

„Mi naših slučajeva kolere nismo imali u dugom vremenskom periodu, tako da nema osnova za strah, ali je neophodna opreznost, posebno kada putujemo u rizična područja“, zaključuje dr Violeta Rakić.

Izvor: nova.rs

Mnogi Amerikanci ne znaju da određene životne navike, kao što su konzumiranje alkohola, gojaznost, loša ishrana i nedostatak vežbanja - mogu da povećaju rizik od kolorektalnog karcinoma, odnosno raka debelog creva, rezultati su novog istraživanja Sveobuhvatnog centra za rak Državnog univerziteta u Ohaju.

Rezultati ankete odražavaju opšti nedostatak svesti koji stručnjaci vide kada razgovaraju sa svojim pacijentima o faktorima rizika od raka debelog creva, rekli su stručnjaci.

„Mi govorimo o faktorima rizika kao da su nepromenljivi, ali mnogi od njih su promenljivi uz odgovarajuće obrazovanje“, rekao je za Health Metju Grosman, gastroenterolog na Atlantic Digestive Health Institute u Nju Džersiju.

To što mnogi ljudi ne znaju faktore rizika za rak debelog creva može biti jedan od razloga zbog kojih su slučajevi bolesti u porastu.

„To je posebno zabrinjavajuće jer su mnogi od ovih faktora pod našom kontrolom“, rekao je za Health Sunel Kamath, MD, gastrointestinalni onkolog na klinici u Klivlendu.

U nastavku, stručnjaci objašnjavaju koji faktori rizika za rak debelog creva mogu da se menjaju, ko će možda morati rano da započne skrining raka debelog creva i kako može da se poveća svest o faktorima rizika.

Svest i porast stope raka debelog creva

„Nedostatak svesti o faktorima rizika mogao bi apsolutno biti povezan sa porastom stope bolesti, posebno među mladim ljudima“, rekao je Kamath.

Kolorektalni rak je treći najčešći tip raka u SAD, a slučajevi ranog početka su u porastu od sredine devedesetih.

Među ljudima sa dijagnozom kolorektalnog karcinoma u uznapredovalom stadijumu, 11 posto je bilo mlađe od 55 godina 1995. godine; do 2019, 20 posto ljudi u ovoj kategoriji bilo je mlađe od 55 godina.

„Postoji nova epidemija mladih ljudi sa rakom debelog creva“, rekao je Grosman. „Ljudi bi trebalo da razmišljaju o faktorima rizika dok su mladi“, dodao je.

Znaci upozorenja raka debelog creva koje ne bi trebalo da ignorišete

S obzirom na to da se rak debelog creva češće otkriva u mlađim grupama, preporučena starost za početak kolonoskopije – zlatni standard za skrining raka debelog creva – nedavno je smanjena sa 50 na 45 godina.

„Ali neki ljudi će možda morati da se pregledaju ranije. Ako neko u vašoj porodici ima rak debelog creva ili čak ako su polipi pronađeni tokom kolonoskopije vaših roditelja ili braće i sestara – trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom o snimanju debelog creva ranije nego što je preporučeno“, rekao je Grosman.

Slično tome, ako imate druge faktore rizika kao što su inflamatorna bolest creva (IBD) ili određeni genetski sindromi (porodična adenomatozna polipoza ili nasledni nepolipozni kolorektalni karcinom, takođe poznat kao Linčev sindrom), takođe bi trebalo da se pregledate ranije i češće.

Osim faktora rizika, bilo koji od sledećih upozoravajućih znakova raka debelog creva trebalo bi da podstakne razgovor sa lekarom, rekao je Grosman.

Promene u uobičajenom radu creva:

• Krv u stolici
• Dijareja ili zatvor
• Osećaj da vam se creva ne prazne do kraja kada vršite nuždu
• Bol u stomaku, bolovi ili grčevi
• Neobjašnjivi gubitak težine

Novo istraživanje naglašava potrebu za tim da se pomogne ljudima da nauče faktore rizika i znakove upozorenja ove bolesti.

„Kampanje javnog zastupanja, kako iz vlade tako i iz neprofitnih grupa, mogu biti veoma efikasne za podizanje svesti o faktorima rizika od raka debelog creva“, rekao je Kamath.

Jednostavno rečeno, saznanje o ovim promenljivim faktorima rizika moglo bi da spase živote.

„Imamo odličnu priliku da edukujemo javnost da alkohol, gojaznost, prekomerna kilaža, loša ishrana i fizička neaktivnost povećavaju rizik od raka debelog creva“, rekao je Kamath.

„Mogli bismo da sprečimo mnoge dijagnoze raka debelog creva“, zaključio je.

Izvor: nova.rs

Postoji nekoliko vrsta ovakvih promena i mogu se naći bilo gde na telu.

Reč je o malim tačkama koje se najčešće nalaze na trupu, rukama i ramenima, a žene ih mogu imati i na dojkama. Ponekad se od njih granaju krvni sudovi u svim pravcima

Ako ste na koži videli crvenu tačku koju ranije niste imali, ne brinite, u pitanju je angiom – mali benigni tumor koji se sastoji od krvnih sudova i potpuno je bezopasan.

Postoji nekoliko vrsta i mogu se naći bilo gde na telu, a pojavljuju se iz dva razloga, a to su:

Godine života

Mnogi ljudi ih dobiju nakon 30 godina. Uglavnom su veoma male tačke koje se najčešće nalaze na trupu, rukama i ramenima, a žene ih mogu imati i na grudima.

Pojavljuju se zbog promena na koži i krvnim sudovima koje dolaze sa godinama. U ovom slučaju radi se o takozvanom angiomu u obliku minijaturne trešnje.

Zdravstveni problemi ili loš način života

Ako angiom izgleda kao tačka sa koje se granaju krvni sudovi, to može ukazivati na probleme sa jetrom, bolesti cirkulatornog sistema ili hormonsku neravnotežu u telu.

Ova vrsta se zove – pauk angiom. Pojavljuju se češće u detinjstvu i tokom trudnoće, a kada se pojave u velikom broju mogu da upozore na oštećenje jetre.

Kada treba da se obratite lekaru?

Ako primetite da se crvena tačka neočekivano promenila u veličini, obliku ili je počela da krvari, obratite se lekaru.

„Angiome ne treba lečiti osim ako krvare ili smetaju. Mogu se tretirati elektrodesikacijom, tečnim azotom ili laserom. Sve tri vrste tretmana obično daju dobar kozmetički rezultat. Elektrodesikacija se sastoji od dodirivanja kože električnom iglom i uništavanja krvnih sudova. Tečni azot je hladan gas koji se raspršuje na kožu pištoljem za prskanje ili se nanosi vatom. Laser koristi snop koncentrisane svetlosti – kažu stručnjaci sa američkog osteopatskog koledža za dermatologiju, napominjući da se angiomi ponekad ponavljaju nakon tretmana.

Prevencija

Najbolja prevencija angioma je zdrav način života i uravnotežena ishrana. Jedite puno voća i povrća, i ne zaboravite na zdrave masti poput onih iz avokada i maslinovog ulja. Ovo će pomoći da vaša koža ostane mlada i zdrava, prenosi 24 sata.hr.