Bolesti srca su jedan od glavnih uzroka smrti u svetu pa je zbog toga važno da simptome rizika ovih bolesti uočite što pre. Postoji više simptoma uz pomoć kojih možete otkriti da li imate problema sa srcem, a čak tri znaka mogu biti pokazatelj rizika od bolesti srca.

Prema oftamološkinji Odri Tai postoje tri važna znaka koja ukazuju na rizik od bolesti srca kod čoveka. Ona je podelila u kojim slučajevima treba biti oprezan.

Žute kvržice oko očiju

Pojava žutih papula oko očiju u medicini je poznato kao ksantelazme. Obično su simptom visokog holesterola, koji povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i može izazvati stanja kao što su moždani i srčani udar.

Žute kvržice uglavnom se javljaju na kapcima i oko njih, a mogu se pojaviti i na sredini lica. Ipak, one nisu bolne i ne utiču na vid. Međutim, znak su da možda imate veoma visok nivo triglicerida u krvi, a to bi čak mogao biti znak da imate genetski poremećaj koji uzrokuje abnormalni nivo lipida, piše Klix.ba.

Pulsirajuća zenica

Ako vam se zenice povećavaju i smanjuju s otkucajima srca, to može biti znak curenja srčanog zaliska. Oftamološkinja Tai navodi da se to javlja kada se krv pumpa iz vašeg srca kroz aortni zalizak, koji ako nije čvrsto zatvoren, deo krvi curi nazad u srce.

„To uzrokuje veću razliku između vašeg krvnog pritiska kada vam se srce steže i krvnog pritiska kada vam se srce opušta. Kada se srce steže, zenica se smanjuje, a kada se srce opušta, zenica se povećava“, navodi ona.

Ako mislite da vam zenice pulsiraju, trebalo bi odmah da posetite svog lekara ili kardiologa, a ako niste sigurni, možete se takođe posavetovati sa svojim oftalmologom koji će vam pomoći utvrditi pulsira li vaše oko.

Promene na mrežnjači

Promene koje se javljaju na vašoj mrežnjači, nažalost, ne možete uočiti samostalno. Ovu pojavu može videti samo vaš oftamolog prilikom pregleda. Promena na mrežnjači mogla bi da budu znak ranog dijabetesa ili visokog krvnog pritiska, koji su glavni nosioci rizika za bolesti srca.

„Vrlo je važno redovno odlaziti na očne preglede, naročito ako ste stariji od 40 godina, imate dijabetes ili imate bilo koji faktor rizika za bolesti srca ili kardiovaskularnih bolesti“, objasnila je Tai.

Izvor: danas.rs

Obratite pažnju na znake koje vam šalje organizam.

Spavanje generalno donosi niz zdravstvenih koristi, ali preterivanje je povezano sa zdravstvenim rizicima i može ukazivati na neko stanje. Spavanje je ključno za naše mentalno i fizičko zdravlje i kvalitet života.

Pravilan san ne samo da vas ostavlja osveženim i spremnim za dan, već poboljšava koncentraciju, pomaže srcu i krvnim sudovima, promoviše zdravu ravnotežu hormona gladi i pomaže imunološkom sistemu. Za većinu ljudi, sedam do devet sati sna svake noći je dovoljno, iako vaše godine, nivo aktivnosti i zdravlje mogu pomeriti taj broj u oba smera, prema Fondaciji za spavanje, piše Everyday Health.

I dok je nedostatak sna široko rasprostranjen problem, previše spavanja takođe može biti razlog za zabrinutost. Fondacija za spavanje definiše preterano spavanje kao spavanje više od devet sati u periodu od 24 sata.

Pod ovim se ne podrazumevju dana kada imate neki period oporavka ili ako se vaše telo recimo borilo protiv prehlade. U tim slučajevima, prekomerno spavanje je normalno.

- Ako se samo kasno budite samo da biste nadoknadili san, to se zove san za oporavak. Ali kada to radite uobičajeno i spavate više od osam ili devet sati svakog dana, to bi bilo preterano spavanje. Prekomerno spavanje obično ukazuje da se nešto drugo dešava, kao što je osnovni poremećaj spavanja ili neko drugo zdravstveno stanje. Preterano spavanje je više simptom nego dijagnoza - kaže Safia Kan specijalista za poremećaje spavanja i docent na odeljenju porodične i društvene medicine u Dalasu, za Everyday Health.

Naravno, spavanje više od devet sati u toku noći nije uvek razlog za zabrinutost. Nekim ljudima je prirodno potrebno više sna nego drugima. Trebalo bi uvek u obzir uzeti širu sliku.

Izvor: sd.rs

Alchajmerova bolest je najčešći tip demencije. To je progresivno stanje, što znači da se vremenom pogoršava. U većini slučajeva, prvi znak su manji problemi sa pamćenjem, praćeni promenama ličnosti, zbunjenošću i dezorijentacijom.

Uzroci Alchajmerove bolesti su veoma komplikovani, ali ključni deo je nakupljanje dve supstance u mozgu, poznate kao amiloid i tau. Ne zna se tačno zašto se to može dogoditi, ali su poznati faktori koji mogu povećati rizik od Alchajmerove bolesti, kao što su genetika, starost, povrede glave i kardiovaskularne bolesti.

Govoreći na TikToku, neuronaučnik Robert Lav podelio je iznenađujuću tajnu za sprečavanje Alchajmerove bolesti. Otkrio je da je održavanje zdravih odnosa ključno za smanjenje šanse za razvoj Alchajmerove bolesti.

„Imati zdrave veze je jedna od najboljih stvari koje možete učiniti za svoje ukupno zdravlje i smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti“, rekao je Lav u videu. On tvrdi da zdravi odnosi mogu pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti.

„Ljudi su društvena bića. Moramo da budemo u blizini i da volimo ljude. Stoga je usamljenost jedan od najvećih faktora rizika za razne bolesti, uključujući Alchajmerovu bolest“, objasnio je on.

Rekao je da usamljenost može biti štetna za naše zdravlje kao i pušenje.

Nacionalna zdravstvena služba (NHS) zapravo navodi usamljenost ili socijalnu izolaciju kao jedan od faktora rizika za Alchajmerovu bolest, zajedno sa gubitkom sluha, nelečenom depresijom i sedentarnim načinom života.

Pored toga, studija objavljena 2020. godine otkrila je da usamljeni ljudi starosti od 60 do 79 godina imaju tri puta veću šansu da razviju demenciju od njihovih kolega koji se ne osećaju usamljeno, prenosi index.hr.

Kapi za nos, tablete i šumeće tablete čija je aktivna susptanca pesudoefedrin, koje se tokom sezone raznih respiratornih infekcija zbog zapušenog nosa, povišene temperature, glavobolje i bolova u grlu kupuju u apotekama bez lekarskog recepta, mogu da izazovu ozbiljna neželjena dejstva, od kojih je moguća komplikacija i moždani udar.

U pismu zdravstvenim radnicima koje su ovog meseca uputili Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) proizvođači lekova i nosioci dozvola za njihovo stavljanje u promet na teritoriji Srbije, stoji obaveštenje o rizicima od nastanka sindroma posteriorne reverzibilne encefalopatije (PRES) (epi napadi, poremećaji svesti i/ili vida, povraćanje, mučnina i fokalni neurološki znaci), i sindroma reverzibilne cerebralne vazokonstrikcije (RCVS) (nagla glavobolja zbog suženja krvnih usdova u mozgu, moždani udar) povezanih sa primenom lekova koji sadrže pseudoefedrin. Priložen je i spisak lekova sa zaštićenim tržišnim imenima, a koji su u širokoj upotrebi.

Prijavljena neželjena dejstva lekova koji sadrže pseudoefedrin

„Prijavljeno je nekoliko slučajeva sindroma posteriorne reverzibilne encefalopatije i sindroma reverzibilne cerebralne vazokonstrikcije povezanih sa primenom lekova koji sadrže pseudoefedrin. Lekovi koji sadrže pseudoefedrin su kontraindikovani za primenu kod pacijenata sa teškom ili nekontrolisanom hipertenzijom, kao i kod pacijenata sa teškim akutnim ili hroničnim oboljenjem bubrega ili bubrežnom insuficijencijom, jer ova stanja povećavaju rizik za pojavu PRES ili RCVS“, navodi se u pismu zdravstvenim radnicima.

Kako se dodaje, simptomi PRES i RCVS uključuju iznenadnu intenzivnu glavobolju ili glavobolju poput „udara groma“, mučninu, povraćanje, konfuziju, napade i/ili poremećaje vida, dok je glavna komplikacija RCVS ishemijski i hemoragični moždani udar.

„Pacijente treba savetovati da odmah prestanu sa primenom ovih lekova i da potraže medicinsku pomoć ako se pojave znaci ili simptomi PRES-a ili RCVS-a“, dodaje se.

Prema istim informacijama, pseudoefedrin je, u kombinaciji sa drugim aktivnim supstancama, odobren za kratkotrajno simptomatsko ublažavnje kongestije (zapušenosti) nosa ili sinusa, uzrokovane običnom prehladom, gripom, alergijskim rinitisom, vazomotornim rinitisom i aerootitisom.

Lekovi mogu da izazovu ozbiljna stanja

„Kod pacijenata koji su uzimali lekove koji sadrže pseudoefedrin prijavljeni su slučajevi PRES i RCVS koji predstavljaju ozbiljna stanja koja zahvataju cerebralne krvne sudove. U većini prijavljenih slučajeva došlo je do oporavka nakon prekida uzimanja ovih lekova i primene odgovarajuće terapije“, naglašava se u pismu zdravstvenim radnicima.

Istovremeno, Radan Stojanović, profesor kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, dodaje da bi svi trebalo da budemo svesni da se praćenje neželjenih destava ne završava pojavom lekova na tržištu, već se ono prati i u takozvanom postmarketinškom periodu, odnosno kada su lekovi u upotrebi u širokoj populaciji.

„U tom smislu je dobro što je uočena povezanost uzimanja pesudoefedrina i pomenutih ozbiljnih neželjenih događaja (PRES i RCVS), kao i to da se o tome obaveste zdravstveni radnici preko ALIMS, farmaceuti u apotekama, ali i putem medija obični građani koji u apotekama slobodno kupuju te lekove za koje nije potreban lekarski recept“, navodi Stojanović.

Kako nastavlja, na spisku nosioca dozvola za stavljanje u promet lekova na teritoriji Srbije su supstance koje su u širokoj upotrebi i poznate su većini građana, a koje sadrže pseudoefedrin.

Kapi za nos, šumeće tablete…

„Ti lekovi se uzimaju kao kapi za nos, šumeće tablete ili tablete da bi se ublažili simptomi prehlade i gripa, a najučestaliji su zapušenost nosa, povišena telesna temperatura, glavobolja i bol u grlu. Uz to, uzimaju se i za pojedine alergije koje prate zapušen nosi, ali i drugi simptiomi“, objašnjava taj lekar.

Prema njegovim rečima, informacija o ovome trebalo bi da dođe do svih osoba koje koriste lekove čija je aktivna susptanca pseudoefedrin jer bi trebalo da znaju koji simptom prate neželjena dejstva, kao i da prekinu da koriste lek i obrate se lekaru.

„Simptomi mogu da budu nagla, jaka glavobolja, kao „udar groma“, koja se brzo razvija, poremećaj vida, povraćanje i drugi. Takođe, već je poznato da lekove koji u sebi sadrže pseudoefedrin ne smeju da uzimaju pacijenti koji imaju tešku ili nekontrolisanu hipertenziju (visok krvni pritisak) ili teško akutno ili hronično bubrežno obolenje“, naglasio je Stojanović.

Sa druge strane, zanimljivo je i da je u istom periodu i hrvatska agencija za lekove HALMED uputila isto pismo svojim zdravstvenim radnicima, uz spisak lekova sa zaštićenim tržišnim imenima, da su prijavljena istovetna neželjena dejstva na lekove koji u sebi imaju supstancu pseudoefedrin.

Rak debelog crevo , takođe poznat kao kolorektalni kancer, razvija se iz unutrašnje sluznice creva i obično mu prethode izrasline koje se nazivaju polipi, koji mogu postati invazivni rak ako se ne otkriju.

Rak creva može imati različita imena u zavisnosti od toga gde počinje. Ako se razvije u debelom crevu, naziva se rak debelog creva, a ako počinje u rektumu, onda je to rak rektuma.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), rak debelog creva je treći najčešći rak u svetu, čineći oko 10 procenata svih slučajeva raka i drugi vodeći uzrok smrti od raka u svetu. Stoga, ako primetimo znake upozorenja raka creva, to može da nam spase živote.

Međutim, dok su neki simptomi prilično uobičajeni ili dobro poznati, drugi nisu. Kolorektalni hirurg Čarls Evans istakao je tri manje uobičajena znaka raka creva.

Stalni zamor

Osećaj konstantne iscrpljenosti, bez obzira na to koliko spavamo, može biti znak nečeg smrtonosnog. Čarls tvrdi da umor može biti manje uobičajen znak raka debelog creva, posebno ako se osećate umorno sve vreme čak i nakon što se dovoljno odmorite.

„Prethodne studije su pokazale da je umor posebno često neprepoznat simptom kod karcinoma kao što su pluća i debelo crevo“, rekao je hirurg za Dejli ekspres.

Rak creva može dovesti do nedostatka gvožđa u telu, što rezultira anemijom, koju karakteriše nizak broj crvenih krvnih zrnaca.

„Ako imate anemiju, verovatno ćete se osećati veoma umorno. Ključ je da ne odbacite stalni umor i da tražite savet od svog lekara opšte prakse“, savetuje Čarls.

Hirurg upozorava da ove neželjene promene mogu biti povezane sa smetnjama u radu digestivnog sistema, moguće zbog prisustva raka debelog creva.

„Jedna studija je pokazala da se slučajni gubitak težine često dešava kod ljudi sa rakom debelog creva. Više od jedne od tri osobe sa karcinomom debelog creva izgubilo je težinu bez pokušaja“, primetio je on, a prenosi index.hr.

Karijes je veliki problem kada je u pitanju zdravlje zuba, a tečnost za ispiranje usta samo dodatno pogoršava ovaj problem, tvrdi jedan stomatolog.

Stomatolog Kami Hos ističe kako su neke svakodnevne navike u stvari jako štetne kada je reč o zdravlju zubi. S obzirom da zdravlje zube utiče i na zdravlje celog organizma te navike nikako ne bi trebalo da zanemarimo.

„Statistika kaže kako danas velik broj ljudi ima izrazito nezdravu usnu duplju, iako se čini da smo toliko napredovali da zubari ne bi više trebalo da imaju posla“, navodi dr Hos, prenosi Ordinacija.hr.

Ipak uz toliko bolesti desni danas, čini se da neke stvari ipak treba menjati.

Najveće greške koje činimo zubima

„Zubima pravimo veliku štetu kada ih negujemo s proizvodima koji sadrže alkohol ili druge sastojke koji mogu promeniti mikrobiotu u ustima, koja se razvijala milionima godina“, navodi dr Hos.

Tečnost za ispiranje usta čini ga posebno ogorčenim jer ona, prema njegovim navodima, ubija i do 99 posto mikroba u ustima, a iza sebe ostavlja samo najgore koji se šire po ustima nesmetano jer nema organizama koji su ih u tome sprečavali.

Hos savetuje da na usnu duplju treba gledati kao na vrt – s mnogo dobrih bakterija i onih loših kojih se treba rešiti baš kao i korova.

„Da u vrtu imate korov, sigurno ne biste uzeli kiselinu i zalili ga. A upravo to radimo kada koristimo tečnost za ispiranje usta koja ubije sve što u njima živi. Dolazi do katastrofe“, navodi Hos.

Saveti za zdravu oralnu higijenu

Stomatolog Hos savetuje vam da:

Započnete jutarnju negu usne duplje pre doručka, ne nakon, jer sve što ste pojeli u ustima se pretvara u kiselinu koja može oštetiti zubnu gleđ ako je odmah isperete.
Nakon buđenja, koristite blagu tečnost za ispiranje usta kako bi se obnovila pH kiselina u ustima i isprao sav plak koji se nakupio tokom noći.
Koristite konac za zube kako biste uklonili naslage između zuba.
Čistite jezik sredstvom namenjenim za tu svrhu jer se i na njemu mogu nakupljati naslage koje su štetne za zdravlje usne duplje.
Koristite kvalitetne paste za zube i četkice koje imaju nežna vlakna.
Ponovite istu rutinu pre spavanja, a poslednji korak neka bude ispiranje usne duplje.
Redovno posećujte stomatologa jer zdravlje usne duplje utiče na celokupno zdravlje.

Uporan svrab i crvenilo beonjača, kijavica, promuklost, peckanje u grlu, curenje iz nosa samo su neki od simptoma koje već sada oseća veliki broj ljudi osetljivih na alergene u vazduhu, a ranu „eksploziju“ povećane koncentracije polena drveća ubrzale su prolećne temperature koje su svrstale tekući mesec u najtoplije februare.

Trenutno je zasićenost vazduha polenom vrlo visoka u Somboru, Kanjiži i na Banovom brdu u Beogradu, visoka je u Nišu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu i Čačku, dok je, prema podacima aplikacije o polenu, srednja u Vrbasu, Pančevu, Požarevcu, Subotici i na Zelenom brdu u Beogradu.

Unakrsna reakcija 10 polena

Mirjana Mitrović, rukovodilac Grupe za monitoring alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine, kaže za „Blic“ da je u vazduhu 10 vrsta polena drveća.

Prisutni su:

javor
jova
grab
leska
tisa
čempresi
jasen
topola
hrast
brest

U prekograničnim vrednostima, u „crvenom“, su:

lešnik ili leska
tuje, tisa i čempresi

- Mnogo sugrađana nam se javlja, jer tih 10 polenovih zrna unakrsnim reakcijama između sebe, uz zagađenja iz vazduha, alergičnim osobama stvaraju probleme. Već se javljaju tipični simptomi mnogi se pitaju da li možda imaju neku od virusnih ili bakterijskih infekcija, ili je to reakcija na polen. Zbog loženja i uslova u spoljašnjoj sredini je to pojačano, jer se polen vezuje za zagađujuće materije. Definitivno ljudi imaju simptome, pogotovo oni koji su alergični s početka proleća. Zima je bila izuzetno blaga i uticala je da bukvalno eksplodira cvetanje navedenih vrsta – kaže Mirjana Mitrović.

Simptomi alergije

Građani se žale na sledeće simptome :

svrab i crvenilo očiju
kijanje
curenje ili zapušen nos
vrtoglavica
plitko disanje
umor i iscrpljenost
loše spavanje i drugo što je povezano sa prolećnim alergijama iako je februar
tegobe se javlja na sluzokoži oka, nosa i gornjih disajnih puteva
najčešći simptom je kijanje, i to takozvano kijanje u rafalu, kad osoba krene da kija i ne može da stane
javlja se i curenje iz nosa, ali i zapušen nos, osećaj blokade u nosu
često se dešava da kanalić između oka i nosa natekne, odnosno nabubri, i onda dođe do prelivanja suza, osoba izgleda kao da plače, oči su jako crvene
temperatura se retko javlja

- Većina ovih tegoba su i prvi simptomi prehlade, ali prehlada prođe posle sedam dana, dok alergija traje celo proleće - kaže dr Zorica Plavšić, alergolog i pulmolog, gostujući u "Jutro na Blic".

Dr Mitrović ističe da svakako u dogovoru sa lekarima treba utvrditi da li nas muči alergija ili neka druga vrsta infekcije. Savetuje da se uradi alergijska probe da bi se utvrdilo na koje polene je osoba alergična i da je najbolje otići kod lekara alergologa i pulmologa, jer svako ima različitu anamnezu, a samim tim zahteva različitu terapiju.

Savetuje da se po povratku u zatvoreni prostor :

promeni odeća
opere kosa
koriste uređaje za filtriranje vazduha
klime dosta spašavaju
veš ne treba sušiti u spoljašnjim uslovima

- Naša merenja pokazuju da u prepodnevnim sunčanim satima, pogotovo ako je vetrovito kao sada, imamo izuzetno pogodnu situaciju za raznošenje polena. Ko može, a zna da je alergičan, ne bi trebao u prepodnevnim satima da bude direktno u prirodi - kaže Mirjana Mitrović.

U Zavodu za javno zdravlje navode da su visoke temperature tokom zimskih meseci doprinele cvetanju drvenastih vrsta. Alergije su sve učestalije među našom populacijom, a za kvalitetniji život osoba sa hroničnim problemima sve je više novih terapijskih metoda i savremenih uređaja.

Vakcinom protiv alergije na polen

Navodi da se alergija najčešće stvara kada čestice iz atmosfere dođu u kontakt sa kožom i sluzokožom. Kao najbolju preventivu za alergiju, dr Plavšić preporučuje vakcinaciju.

- Prevencija je najvažnija. Ako osoba ne mora da izlazi u jutarnjim ili prepodnevnim časovima neće doći u kontakt sa polenom. Ukoliko osoba mora da izlazi treba da se zaštiti nekom maskom, šalom ili nekim naočarima. Najbolja preventiva su vakcine za alergiju, koje mogu da se primaju do kraja maja i početka juna - kaže dr Plavšić.

Šta su alergijske vakcine?

Prema njenim rečima, sada je kasno započeti sa primanjem vakcine za alergije, ali se može krenuti sa vakcinom za ambroziju.

- One se mogu primiti do kraja maja, početka juna. To nisu klasične vakcine koje se samo daju pod kožu, već ih sada ima i u kapima, koje se stavljaju pod jezik - kaže dr Plavšić.

Navodi da „Torlak“ proizvodi odlične vakcine u obliku kapi koje pacijent uzima kod kuće.

- Postoje alergijske "vakcine" u obliku tableta. To je jedini način da se promeni imunološki odgovor organizma i jedini način da se leči - kaže dr Plavšić.

Dr Zorica Plavšić ističe da je veoma važno i da oni koji imaju problem sa alergijom redovno prate na Agenciji za zaštitu životne sredine kakva je situacija na području Srbije kada je prisustvo alergena u pitanju.

Sledi polen trava

- Što se tiče naročito sezone polena trava koja sledi, jako je važno da osobe koje su alergične na polen trava ne budu tamo gde se kosi i da ne učestvuju u košenju, jer može stvarno doći i do mnogo težih simptoma, ako se alergijska reakcija spusti na grlo i na donje disajne puteve, onda dolazi do otoka grla, otežanog disanja, osjećaja nedostatka vazduha i do vrlo, vrlo neprijatnih simptoma - kaže dr Plavšić.

Vakcine ne mogu da se kupe na svoju ruku, ističe čuveni pulmolog.

- Morate da imate test alergologa da je u krvi potvrđena visoka koncentracija belančevina koji su odgovorni za alergen koji je nađen na kožnim probama. Tek sa tim nalazima idete na „Torlak“, kupujete vakcinu. Za celu sezonu uzimanja tih vakcina, cena je bila oko 6.000. Dostupno je u svakom slučaju - kaže dr Plavšić.

Da li alergija može biti kobna po život čoveka

Ishrana, način života, dužina spavanja, fizička aktivnost, sve to utiče na reagovanje organizma na polen. Alergija može da izazove ozbiljno gušenje, ako se ne reaguje na vreme i kako treba.

- Ako je neko jako alergičan na polen trave može da dođe do otoka grla, donjih disajnih puteva i ako se ne reaguje kako treba i ako osoba ne stigne do ustanove na vreme može doći do gušenja. Interesantno je da na svim organima može da se dođe do alergijske reakcija, ali najčešće je to na koži i sluzokoži kada je u pitanju polen - kaže dr Plavšić.

Navodi i da je najbolje vreme da se počne sa vakcinacijom kasna jesen.

- Najbolje vreme kada treba početi sa vakcinama je kasna jesen i treba biti uporan - kaže dr Plavšić.

Po nekim protokolima vakcine, tablete ili kapi se uzimaju u toku sezone:

za polen drveća do početka februara
za polen trava do marta, aprila
za polen korova do maja i juna meseca, jer kasnije počinju da cvetaju

- Vakcine se preporučuju deci, jer se stimuliše stvaranje belančevina imunoglobulina G koji su zaštitni, a vrši se supresija stvaranja IgE imunoglobulina, koji su direktno vezani za pojavu simptoma alergije. I pet godina zaredom treba koristiti to - kaže dr Plavšić.

Navodi da je važno da osoba koja počne da prima terapiju mora da bude svesna da se terapija ne sme preskakati.

Kapima u borbu protiv polena, ali kada?

Uz pomoć imunoterapije moguće je znatno ublažavanje simptoma. Na osnovu testiranja i utvrđivanja uzroka alergije dobija se uput za „Torlak“ gde prave i kapi protiv polena drveća, trave ili korova, ali smesa može biti i protiv trava-drveće, pa čak i trava-drveće-ambrozija.

Na početku, kapi se uzimaju mesec dana svakodnevno, a onda dva puta nedeljno se stavljaju ispod jezika, na, recimo, parče keksa i drže se par minuta. Prve efekte daju posle 3-4 meseca, ali je veoma važno pridržavanje rasporeda.

- Ako bi se utvrdilo da je neko alergičan na polene drveća, imunoterapija, odnosno kapi, nisu pogodne da se sada koriste zato što može da dođe do pojačane burne reakcije. Sa tim kapima se unosi rastvor tih polena, a kada je taj polen i prisutan u vazduhu javljaju se pojačane reakcije. Međutim, ako se utvrdi da je neko alergičan na ambroziju, a u ovom periodu nema simptome, može od svog alergologa da dobije uput i nije zakasnio ako sada krene sa imunoterapijom zato što polena ambrozije još uvek nema. Isto važi i za polene trave ako je neko alergičan, a sada nema simptome, dok se onima koji su alergični na polen drveća imunoterapija preporučuje od novembra, u decembru i januaru – kaže Mirjana Mitrović.

Pripreme za uništavanje najgoreg polena - ambrozije

Napominje da nije sada rano pričati o uništavanju ambrozije, čiji je polen najjači alergen.

- Pratimo 26 vrsta alergenog polena, i 50 odsto alergenosti ide samo na polen ambrozije, toliko je agresivna. Nije rano početi praviti plan uništavanja ambrozije, a ne da o tome pričamo u avgustu kada je puno cvetanje. Tada je svako uništavanje kontraproduktivno i još više uznemiravanjem biljke, mlaćenjem ili košenjem, pomažemo da svoj polen diže u vazduh – zaključuje Mirjana Mitrović.

Ko je najviše ugrožen

Nema pravila, poručuju stručnjaci, kada je reč o grupama ljudi koje alergije najčešće pogađaju - alergija pogađa kompletnu populaciju, od rođenja pa do kasnijih godina života.

U zavisnosti od toga kakav je imunitet osobe koja je alergična, ona se može javiti isključivo pri izloženosti nekom alergenu, a okidači mogu biti različiti - neka druga oboljenja ili stres, koji danas predstavlja sve učestaliji problem stanovništva. Međutim, poznato je da osobe čija su oba roditelja alergična imaju izuzetno veliku sklonost da i same razviju alergiju, radi se o više od 70 odsto. Osobe čiji je jedan roditelj alergičan, tu sklonost razvijaju otprilike od 30 do 40 odsto, a ono što je sigurno, to je da je alergija nasledna bolest.

Izvor: blic.rs

Jednostavne promene u svakodnevnom životu mogle bi da smanje rizik od sindroma iritabilnog creva (IBS), poznatog i kao nervozna creva, otkriva novo dugoročno istraživanje.

Naučnici iz Hongkonga veruju da su pronašli pet zdravih navika koje mogu sprečiti pojavu ovog sindroma.

Šta je sindrom iritabilnog creva (nervozna creva)?

Nervozna creva su stanje koje utiče na digestivni sistem i izazica grčeve u želucu, nadutost, proliv i zatvor. Ovi simptomi mogu trajati danima, dolaziti i nestajati s vremenom, ali u nekim slučajevima mogu se osećati mesecima.

Tačan uzrok ovog zdravstvenog problema nije poznat i obično je to stanje koje traje ceo život, što ima veliki uticaj na svakodnevne rutine i kvalitet života.

Povezan je sa problemima poput prebrzog ili presporog prolaska hrane kroz creva, stresom i naslednim bolestima.

Mada ne postoji lek za nervozna creva, lekari savetuje promenu ishrane i lekove koji mogu pomoći u kontroli simptoma.

Šta kaže nova studija?

Nova studija, objavljena u žurnalu „Gut“, a koju su napravili naučnici sa Univerziteta u Hongkongu, istražuje kako promene u navikama mogu doprineti pozitivnim pomacima u borbi sa sindromom iritabilnog creva.

Od nekoliko faktora čini se da su najveći efekat imali vežbanje, spavanje najmanje sedam sati dnevno i nekonzumiranje cigareta.

Pet jednostavnih i zdravih promena za bolje varenje:

nemojte pušiti,
naspavajte se,
redovno vežbajte,
držite se što više zdrave ishrane,
konzumirajte što manje alkohola.

Nakon što se uzmu u obzir faktori koji bi mogli uticati na rezultate, kao što su nasledne bolesti, ljudi koji su bili najzdraviji imali su najmanji rizik od IBS-a.

Jedna zdrava navika povezana je sa 21 posto nižim rizikom od IBS-a, dve su bile povezane sa 36 posto nižim rizikom, a tri do pet povezane su sa 42 posto nižim rizikom od razvoja IBS-a.

Kad se navike posmatraju zasebno, nekonzumiranje cigareta je povezano sa 14 posto nižim rizikom, dobar san doveo je do 27 posto nižeg rizika, a visok nivo fizičke aktivnosti doveo je do 17 posto nižeg rizika od obolevanja od IBS-a, piše Sky News.

Šta kažu naučnici?

Premda znanstvenici nisu mogli dokazati uzrok i posljedicu zbog prirode studije, zaključili su da zdrav načina života koji uključuje ovih pet ili više koraka kojih se treba pridržavati, smanjuje rizik od razvoja IBS-a.

“Pridržavanje većeg broja od pet zdravih životnih navika značajno je povezano s nižom incidencijom IBS-a u populaciji srednjih godina”, rekli su. “Naša otkrića otkrivaju potencijal promjene načina života kao primarne strategije u prevenciji IBS-a.” - prenosi Danas.

Iako je dobro poznato da je previše soli nezdravo, ne treba je potpuno eliminisati. Telu je potreban natrijum, a određene zamene savršeno funkcionišu – hrana ima bolji ukus, a i srce je srećnije.

Zamena obične soli alternativom može da smanji učestalost visokog krvnog pritiska kod starijih osoba bez povećanja rizika od epizoda niskog krvnog pritiska, pokazalo je nedavno istraživanje u časopisu Američkog koledža za kardiologiju.

Ljudi koji su koristili zamene za so, imali su 40 odsto nižu učestalost i verovatnoću da dožive hipertenziju u poređenju sa onima koji su koristili običnu so, prenosi Science Daily.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, hipertenzija je vodeći faktor rizika za kardiovaskularne bolesti i smrtnost. Pogađa više od 1,4 milijarde odraslih i izaziva 10,8 miliona smrti godišnje širom sveta.

Jedan od najefikasnijih načina za smanjenje rizika od hipertenzije je smanjenje unosa natrijuma. Ovo istraživanje je posmatralo zamene soli kao bolje rešenje za kontrolu i održavanje zdravog krvnog pritiska nego samo smanjenje unosa soli.

Dok prethodna istraživanja pokazuju da smanjenje unosa soli može sprečiti ili odložiti novonastalu hipertenziju, dugoročno smanjenje i izbegavanje soli može biti izazov.

Rezultati istraživanja o zameni za so

Istraživanje DECIDE-Salt obuhvatilo je 611 učesnika starijih od 55 godina iz 48 ustanova za njegu podeljenih u dve grupe: 24 ustanove (313 učesnika) koje su zamenile običnu so zamenom za so i 24 ustanove (298 učesnika) nastavile su da koriste običnu so.

Svi učesnici su imali krvni pritisak <140/90 mmHg i nisu koristili antihipertenzivne lekove na početku. Posle dve godine, incidenca hipertenzije bila je 11,7 na 100 kod učesnika koji su uzimali zamenu za so i 24,3 na 100 kod učesnika koji su uzimali redovnu so.

Ljudi koji su koristili zamenu za so imali su 40% manje šanse da razviju hipertenziju u poređenju sa onima koji su koristili običnu so. Štaviše, zamene za so nisu izazvale hipotenziju, što može biti čest problem kod starijih osoba.

S obzirom na efekat snižavanja krvnog pritiska dokazan u prethodnim studijama, pokazalo se da su zamene za so korisne za sve ljude, bez obzira na probleme sa krvnim pritiskom.

U pratećem uvodniku, Rik Olde Engberink, doktor medicine, istraživač, nefrolog i klinički farmakolog na Odeljenju za internu medicinu Medicinskog centra Univerziteta u Amsterdamu, rekao je da studija pruža atraktivnu alternativu neuspešnoj globalnoj strategiji smanjenja soli, ali pitanja i trud ostaju..

Zamene za so

Zamena kuhinjske soli sa solju smanjenog procenta natrijuma, ali sa dodatkom kalijuma, značajno smanjuje stopu moždanog udara, srčanog udara i smrti, pokazuju rezultati jedne od najvećih studija o intervencijama u ishrani ikada sprovedenih.

Visok nivo unosa natrijuma i nizak unos kalijuma su široko rasprostranjeni, a oba su povezana sa visokim krvnim pritiskom i većim rizikom od moždanog udara, srčanih oboljenja i prerane smrti. Korišćenje zamene za so – gde se deo natrijum hlorida zamenjuje kalijum hloridom – rešava oba problema odjednom. Poznato je da zamene soli snižavaju krvni pritisak, ali njihovi efekti na bolesti srca, moždani udar i smrt do sada nisu bili jasni.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dnevni unos od 5 grama soli. Prosečna potrošnja soli u srednjoj Evropi je oko 15 grama, a često ide i do 20 grama.

Na sreću, postoje odlične zamene za so koje će hranu održati ukusnom. Jedna od njih su biljke. Bosiljak, origano, majčina dušica, majoran učiniće vaše obroke zanimljivijim, a možete i sami da napravite zamenu za so. Sameljite crvenu papriku, beli luk u prahu i crni biber i po kašičici začinite hranu.

Himalajska so je najčistija vrsta soli na svetu, koja je mnogo zdravija alternativa običnoj soli. Možete ga obogatiti i suvim biljem i belim lukom.

Morske alge, posebno alge, često se koriste kao zamena za so. Takođe će služiti soja sos ili tamari sos – tradicionalni japanski slani začin napravljen od soje, vode i morske soli.

Miso je fermentisana pasta od soje i ječma sa dodatkom morske soli i kulture, takođe iz japanske kuhinje. Najčešće se koristi za supe, variva i povrće i prelive.

Možete dodati semenke suncokreta i bundeve u rižoto, testeninu ili salate kako biste poboljšali njihov ukus, prenosi ordinacija.hr.

Sigurno ste čuli izreku da dobra stvar u preteranim količinama može postati loša. Isto važi i za vitaminske suplemente, jer uzimanje viška vitamina može biti štetno za vaše zdravlje.

Ovo se može činiti kontradiktornim jer se vitamini često uzimaju kao dopuna hranjivim materijama koje možda nedostaju u našoj ishrani.

Lekari mogu predložiti vitamine nakon što se potvrdi da imate nedostatak hranjivih materija i savetuju da se pridržavate preporučenih dnevnih doza.

Predoziranje vitaminima događa se kada osoba unosi puno više od dnevne preporuke, duži vremenski period.

Iako telo može da izbaci prekomerne količine vitamina rastvorljivih u vodi poput vitamina C, može zadržati vitamine rastvorljive u mastima poput vitamina A, koji mogu biti toksični, piše Flushing Hospital.

Evo nekoliko vitamina za koje je dokazano da su otrovni ako se prekomerno uzimaju, kao i njihovi simptomi predoziranja:

Gvožđe – mučnina, krvava stolica, dijareja, vrtoglavica, glavobolja, skupljanje vode u plućima i groznica.

Vitamin A – Gubitak kose, oštećenje jetre, jake glavobolje, bolovi u kostima, zamagljen vid, suva koža i povraćanje.

Vitamin D – abnormalni srčani ritam, zatvor, učestalo mokrenje, slabost mišića i smetenost.

Vitamin E – ometa sposobnost tela da zgrušava krv, što može biti štetno za one koji uzimaju lekove za razređivanje krvi.

Vitamin B – B6 može uzrokovati oštećenje nerava, dok B3 može izazvati žuticu, povišene nivoe jetrenih enzima i mučninu.

Ako ste se odlučili za kupovinu vitamina, uvek se pridržavajte preporučene dnevne doze kako biste izbegli prekomeran unos. Pre kopovine preporučuje se da se konsultujete sa lekarom ili nutricionistom radi procene.

Izvor: nova.rs

Da li i koliko su banane zdrave za naš organizam? Ovo pitanje muči mnoge ljude, koji bi se rado predali zadovoljstvu uživanja u ovoj voćki.

Za neke su one idealna užina koja sadrži dovoljno hranljivih materija, dok drugi smatraju da preterivanje u konzumiranju banana može dovesti do gojenja i drugih problema sa zdravljem. Kome onda treba verovati?

Prava istina je da su banane veoma zdrave i odličan izvor hranljivih materija kao što su magnezijum, kalcijum, kalijum, vitamin C i vitamin B6, a one su takođe i veoma bogate vlaknima.

Jedna banana težine 100 g ima oko 89 kalorija i ona sadrži:

22,8 g ugljenih hidrata
2,6 g vlakana
5,4 g skroba
12,2 g šećera
1,1 g proteina
8,7 mg vitamina C
5 mg kalcijuma
27 mg magnezijuma
358 mg kalijuma
74,9 g vode

Najveći deo energetske vrednosti banana potiče od ugljenih hidrata, dok one u svom sastavu imaju veoma malu količinu proteina i masti. Upravo zbog toga, one nisu idealan obrok same po sebi, zbog čega se najčešće konzumiraju kao užina. Nutricionisti preporučuju da ih kombinujete sa namirnicama bogatim proteinima i zdravim mastima, kao što su orasi, puter od kikirikija ili kuvano jaje.

Banane uglavnom nisu opasnost za vašu liniju, no, kao u slučaju druge hrane, treba biti oprezan i jesti ih umereno, posebno ako niste previše fizički aktivni. Kako onda glasi odgovor na pitanje iz našeg naslova? Prema mišljenju stručnjaka ne postoji fiksan broj banana koje je poželjno da pojede svaka osoba u toku dana. Nekim ljudima je potrebno više energije, zbog čega oni mogu i treba da pojedu više banana. Naravno, ako samo jedu ovu voćku, ostaće uskraćeni za ostale zdrave namirnice koje ljudskom organizmu daju neophodne hranljive materije, nedostupne ili dostupne u maloj količini u bananama. Drugima je pak dovoljno da pojedu pola ili celu bananu u toku dana.

Imajući sve ovo u vidu, mi smatramo da je požejno da se ograničite na jednu ili dve banane dnevno.

Dobro bi bilo i da napravite dovoljan vremenski razmak između dve porcije, kako biste u međuvremenu imali dovoljno mesta u stomaku za ostale zdrave namirnice. Neće vam škoditi i ako s vremena na vreme premašite ovu količinu banana na dnevnom nivou, ali vodite računa da vam to ne pređe u naviku.

Izvor: Aktivni.si

Povrće, jaja i preliv od jogurta i senfa su kombinacija sastojaka potrebnih za niskokaloričnu večeru uz koju gubite kilograme.

Ukusna i zdrava večera, koja će nas dovoljno zasititi da posle ne poželimo dodatak u vidu čipsa ili čokolade, ali i dalje prilično dijetalna, kako se kalorije i salo ne bi taložili dok spavamo, predstavlja jedan od luksuza koji svaku ženu čini srećnom skoro koliko i nova torba ili cipele.

Jedan takav primer je predstavila Veronika, na svom You Tube profilu „Yummy from Veronica„, gde vrlo često deli pristupačne, zdrave, lake i brze recepte. Reč je o večeri uz pomoć koje je uspela da smrša 5 kilograma za 7 dana, kako ona navodi.

„Danas želim da vam pokažem recept koji mi je pomogao da smršam lako i bez dijete! Jela sam ovu salatu svaki dan za večeru i izgubila 5 kilograma za 1 nedelju! Ovo je veoma ukusno i jednostavno jelo, sadrži ogromnu količinu vitamina i zdravih masti! Takođe je bogato vlaknima i proteinima! Zdrava ishrana čini da se osećate siti ceo dan! Ova večera sagoreva masti dok spavate!“, napisala je Veronika u opisu videa.

Od sastojaka će vam biti potrebno:

• 4 jaja
• 150-200 grama kineskog kupusa
• 1 srednja šargarepa
• 1 krastavac
• 5-6 rotkvica
• 80 grama jogurta
• so, beli luk u prahu
• 2-3 kašike maslinovog ulja
• 2 kašike senfa

Postupak: jaja obarite, krastavac i kupus naseckajte, a šargarepu i rotkvice narendajte. Zatim sve zajedno pomešajte u činiji, i prelijte sosom od jogurta, maslinovog ulja i senfa.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Pre nego što počnete da koristite određene lekove ili dodatke, obratite pažnju kako utiču na vaše zdravlja, jer jedan dodatak koji reguliše holesterol povezan je sa rizikom od srčanog udara.

Niacin, takođe poznat kao vitamin B3, neophodan je za različite telesne funkcije i ponekad se dodaje u hranu. Međutim, istraživači Klivlend klinike otkrili su da višak niacina povećava cirkulaciju nusproizvoda zvanog 4PI. Viši nivoi 4PI u cirkulaciji su povezani sa srčanim udarom, moždanim udarom i drugim neželjenim srčanim događajima u velikim kliničkim studijama.

Istraživanja su takođe pokazala da direktno izaziva zapaljenje krvnih sudova. Niacin je ranije bio propisan za povećanje HDL holesterola, tzv „dobrog“ holesterola, koji pomaže u uklanjanju LDL, „lošeg“ holesterola, iz krvotoka.

 Međutim, pokazalo se da je niacin manje efikasan od drugih lekova za snižavanje holesterola.

Istraživač dr Stenli Hejzen, koji je vodio studiju, kaže: „Decenijama su Sjedinjene Države i više od 50 zemalja nalagale obogaćivanje osnovnih namirnica niacinom, kao što su brašno, žitarice i zob, kako bi se sprečile bolesti povezane sa nedostatkom hranljivih materija. “, prenosi The Sun.

Većina ljudi dobija dovoljno niacina iz hrane

Pored toga, studija je otkrila da jedna od četiri osobe u grupama pacijenata ima visok nivo 4PI, što sugeriše da su konzumirali niacin u višku.

Doktor Hazen ističe: „Efekti niacina su uvek bili pomalo paradoksalni. Uprkos snižavanju holesterola, klinička korist je uvek bila manja od očekivanog na osnovu stepena smanjenja LDL. Ovo je dovelo do ideje da višak niacina izaziva nejasne nuspojave koje delimično negiraju prednosti snižavanja LDL-a.“

Hazen veruje da njihovi nalazi pomažu da se objasni ovaj paradoks.

„Ovo ilustruje zašto je istraživanje rezidualnog kardiovaskularnog rizika tako kritično; saznajemo mnogo više nego što smo nameravali da pronađemo“, objasnio je on.

Nacionalna zdravstvena služba ističe da većina ljudi svakodnevnom ishranom dobija dovoljno niacina, a dobri izvori su meso, riba, jaja i pšenično brašno. Međutim, nema dovoljno dokaza da se zna kakvi bi mogli biti efekti uzimanja visokih dnevnih doza nikotinamida. Stoga se preporučuje da se doze ograniče na 17 miligrama nikotinske kiseline ili 500 miligrama nikotinamida dnevno.

Izvor: danas.rs

Pored akutnog infarkta miokarda i arterijske hipertenzije danas u najčešće bolesti srca spadaju i poremećaji srčanog ritma, odnosno aritmije, a kao njihov najzastupljeniji oblik izdvaja se atrijalna fibrilacacija.

- Kao poremećaj srčanog ritma, javlja se kod osoba sa koronarnom bolešću srca, odnosno ishemijskom bolesti u koje spada grupa bolesti izazvane smanjenim protokom krvi kroz srčane arterije, zatim kod osoba sa slabošću srčanog mišića, bolešću mitralnog zaliska, posebno mitralnoj stenozi, povećanoj funkciji štitaste žlezde, bolestima srčane kese. A kod jednog broja bolesnika uzrok ne može da se otkrije- objašnjava mr sc.med dr Ognjen Gudelj, internista - kardiolog.

A česta bolest je u progresiji.

- Dve decenije unaza kako u svetu, tako i kod nas, beleži se nezapamćen porast ove aritmije, tako da je stekla epitet nezarazne kardiovaskularne epidemije. Procenjuje se da će njena učestalost biti dvostruko veća u narednih 50 godina, pa se sa pravom na ovu bolest gleda kao na bolest u usponu, a mehanizmi njenog nastanka i lečenja su pod konstantnim medicinskim istraživanjima- naglašava.

Kad se genetika, povezena sa svim oblicima kardiovasklularnih oboljenja ostavi po strani, kao uzroci pomenute aritimije izdavajaju se preterani stres, konzumiranje cigareta, alkohola, korišćenje psihoaktivnih supstanci.

- Kod opasnih aritmija ne moramo da imamo izražene simptome i obrnuto, bezopasne aritmije kod pojedinih pacijenata izazivaju vrlo neprijatne simptome- ističe doktor.

Bolest ne mimoilazi ni mlađu populaciju, sa aritmijom se bore i aktivni i bivši sportisti koji na ovom polju čak i prednjače u odnosu na ostale grupe pacijenata. Kad je reč o razlikama između polova, aritmija ih briše, pa podjednako pogađa i žene i muškarce.

- Rizik da tokom života dobije atrijalnu fibrilaciju ima svaki četvrti muškarac i žene starije od 40 godina- objašnjava dr Gudelj.

Atrijalna fibrilacija može da izazove nastanak tromba, tromboembolijsku bolest ili moždani udar.

- Lečenje ovog oblika aritmije je dosta kompleksno i podrazumeva pre svega ponovno uspostavljanje i održavanje sinusnog ritma, odnosno kontrolu frekvence komora. Može da uključuje primenu beta blokatora i antiaritmika, terapija je ponekad invazivna, u obliku radiofrekventne ablacije (invazivno nehiruško lečenje aritmija, prim.a) - kaže doktor.

Drugi način lečenja primenjuje se i u prevenciji moždanog udara kad pacijent nije u mogućnosti da prima lekovi protiv zgrušavanja krvi.

- Metoda podrazumeva tretiranje izvorišta aritmija radio-frekventnom energijom koja vrši destrukciju tkiva i na tom mestu se stvara ožiljak koji sprečava dalje širenje abnormalnih impulsa kroz srce- objašnjava dr Ognjen Gudelj.

Aritmije treba sprečiti odgovarajućim preventivnim merama. Lekar kao uzrok povećane stope ove bolesti navodi nerazvijenu kulturu brige o zdravlju, odnsono zanemarivanje reedovnih sistematskih pregleda kojima mogu da se spreče ozbiljnija srčana obolenja. Redovnim kontroloma, pravilnom ishranom, držanjem stresa pod kontrolom i zdravim stilom života aritmije se mogu preduprediti.

Izvor: blic.rs

Naučnici pregledali podatke 99 miliona vakcinisanih protiv korona virusa i napravili listu nuspojava i neželjenih reakcija mRNK vakcina proizvođača Fajzer, Astrazeneka i Moredna.

Pošto su prečešljani elektornski bolnički kartoni 99 miliona ljudi iz Australije, Argentine, Kanade, Danske, Finske, Francuske, Novog Zelanda i Škotske koji su primili vakcine farmaceutskih kompanija Fajzer, Moderna i Astrazeneka, uporedili su učestalost pojavljivanja 13 bolesti mozga, krvnih sudova i srca od kojih su pacijenti oboleli posle vakcinacije, s učestalošću pojavljivanja tih bolesti pre pandemije koronavirusa, prenosi Dnevnik.hr.

Studija koja je u petak objavljena u časopisu „Vaccine“, inače najveća u istoriji o bezbednosti neke vakcine, potvrdila je povezanost mRNA vakcine kompanija Fajzer i Moderne i retkih pojava miokarditisa i perikarditisa.

Uz to, potvrdila je povezanost vakcine Astrazeneka i retkih nuspojava Guillain-Barréov sindroma (neurološki poremećaj u kojem imunološki sistem napada neurone), kao i tromboze venskih sinusa (krvni ugrušak u mozgu), piše Gardijan.

Međutim, studija je otkrila i vezu između vakcine kompanije Astrazeneka i retke nuspojave akutnog diseminiranog encefalomijelitisa (upalna demijelinizirajuća bolest centralnog nervnog sistem).

Profesor Džim Bateri koji je učestvovao u istraživanju je rekao da ih je ono nagnalo da sprovedu još jedno kako bi te podatke potvrdili. Onda su poručili bolničke kartone 6,8 milijona Australijanaca koji su primili Astrazenekinu vakcinu i potvrdili da je ona znala da izazove akutni diseminirani encefalomijelitis (ADEM), ali i još jednu retku nuspojavu, transverzalni mijelitis, odnosno upalu kičmene moždine.

Druga australijska studija pokazala je da učestalost oboljenja od ADEM-a iznosi 0,78 na milion doza vakcina, a da se upala kičmene moždine pojavila u 1,82 slučajeva na milion doza. Bateri je rekao da naučnici za retke nuspojave nisu znali sve dok vakcinu nije primilo milion ljudi.

“Ni jedno kliničko ispitivanje ne može imati toliko učesnika koji bi nam omogućili da odgovorimo na ta pitanja. Na njih smo mogli dobiti odgovore tek pošto vakcina počne da se koristi”, rekao je Bateri.

Objasnio je i da su akutni diseminirani encefalomijelitis i transverzalni mijelitis ozbiljne bolesti, ali da se oboleli od njih uglavnom oporave. Takođe, naučnici su ponovili kako su prednosti vakcine ipak mnogo veće od eventualnih rizika i posledica.

Izvor: n1info.rs

Ponekad nismo ni svesni da neke stvari radimo pogrešno. To je i slučaj kada određene namirnice želimo da sačuvamo u frižideru, a one zapravo mogu postati vrlo toksične i dovesti do trovanja hranom.

Doktorka Dimpl Jangda koja putem društvenih mreža često deli savete kako bi pomogla ljudima u njihovoj svakodnevnici, podelila je četiri namirnice koje mogu biti štetne ako ih ostavimo u frižideru.

Beli luk

Doktorka savetuje da nikada ne treba kupovati oguljeni beli luk, a ni da ga ne trebamo držati u frižideru. To je zato što će ga vrlo brzo uhvatiti plesan. Budući da je usev bogat vodom, poznato je da beli luk apsorbira vlagu iz frižidera, što ga čini osetljivijim na pojavu i rast plesni.

Beli luk koji je stajao u frižideru može prouzrokovati stezanje u grudima, koje je praćeno kašljem. Tu se radi već o kasnoj fazi proizvodnji mikotoksina, koji su povezani s rakom. Stoga, beli ruk radije držite na suvoj radnoj površini.

Crveni luk

Crveni luk veoma je sličan belom luku i ne biste ga trebali ostavljati u frižideru. Ne samo da nije poželjno ostaviti polovinu luka, nego ne biste trebali ostavljati ni ceo luk jer on uvlači bakterije iz svoje okoline. Istraživanja su pokazala da mnogi Amerikanci čiste frižidere jednom ili dva puta godišnje, stoga su njihovi frižideri pravo leglo bakterija.

Sveži đumbir

Ni svežem đumbiru nije mesto u frižideru. To je zato što plesan vrlo brzo počne da raste na đumbiru. Iako je veoma zdrav, njegovo nepropisno skladištenje je opasno. Doktorka Jangda navela je da stvaranje plesni na svežem đumbiru podstiču hladna temperatura i vlaga, a to ga čini vrlo toksičnim.

Kuvani pirinač

Poslednja na spisku namirnica koje mogu biti toksične jer ih brzo uhvati plesan je kuvani pirinač. Ako se nalazi u vašem frižideru, poželjno je da je konzumirate u roku od 24 sata. Osim toga, navodi se da kuhani pirinač ima potencijal za uzgoj bakterije pod nazivom b.cereus, koja je povezana s trovanjem hranom.

Izvor: kuvar.in.rs

Urinarna inkontinencija/UI/ je nevoljni gubitak mokraće. Iako je problem inkontinencije mokraće češći kod žena i vezana je za godine života – od 19% u ranim srednjim do 29% nakon 80. godine života, kod muškaraca nije retka pojava i može varirati od 3 do 39%.

„Kod muškaraca je najčešća urgentna UI, a u manjem procentu je stres UI i to običo nakon operativnog lečenja – radikalna prostatektmjia zbog karcinoma prostate. Zanimljivo je da se učestalost i kod žena i kod muškaraca povećava na 50% kod štićenika u domovima za stare“, kaže za N1 dr Aleksandar Spasić, urolog.

Uticaj na kvalitet života

Kako doktor objašnjava inkontinencija ima ogramona uticaj na kvalitet života, narušava socijalni i seksualni život.

„Kod žena glavni faktori rizka su trudnoća i teži vaginalni porođaji, menopauza, gojaznost, pušenje i hronične bolesti pluća. Kod muškaraca pored godina života su neurološke bolesti, urinarne infekcije, opsturkcija mokrenja, operativno lečenje – prostatektomija i dr”, kaže dr Spasić.

Dalje on objašnjava da postoje tri tipa nekontrolisanog mokrenja: stres inkontinencija/SUI/ – gubitak urina nastaje kod fizičkog naprezanja/kašalj, kijanje, naglo ustajanje, trčanje, smeh itd; urgentna inkontinencija/UUI/ – nastaje iznenada bez jasnog provokacionog faktora, a kao posledica nevoljnih grčenja mišića mokraćne bešike; hiperaktvina mokraćna bešika/ u toku punjenja ili pražnjenja mokraćne bešike, a karakterišu je hitno i često mokrenje praćeno noćnim mokrenjem.

“U slučaju gde se prethodna dva vida nekontrolisanog mokrenja prepliću ovo stanje zovemo – mešovita urinarna inkontinancije/MUI/. Postoje i neki drugi tipovi nevoljnog gubitka mokraće kao što su postojanje otvora između susednih oragana/ bešike i vagina, mokraćne cevi i vagine koje zovemo fistule ili pojava prelivanja, često kod muškaraca sa opstruktivnim tegobama/ uvećana prostata, karcinom prostate, suženja mokraćne cevi, skleroza vrata bešike koju označavamo kao ischiuria paradoxa ili gubitak urina nakon završetka mokrenja tzv. postmikciono kapanje i dr,” objašnjava doktor.

Dr Spasić ističe da u osnovi stres UI leži problem sa izlaznim delom mokraćne bešike i mokraćnom cevi, a nastaje kao posledica naglog povećanja pritiska u trbušnoj duplji.

„Anatomski to je posledica povećane pokretljivosti mokraćne cevi kod žene čime se povećava i pritisak na mišić koji treba da spreči gubitak mokraće/sfinkter/ gde on nije u stanju da izvrši dovoljno snažan pritisak na mokraćnu cev usled čega dolazi do gubitka mokraće. Kod urgentne UI hiperaktivnost je razultat neuroloških promena koje dovode do nevoljnih kontrakcija mišića mokraćne bešike i iza kojih ne tako retko stoje i neka neurološka oboljenja kao što su multipla skleroza, Parkinsonova bolest, moždani udar i dr. ali je ova pojava češće vezana za osobe koje nemaju neurološke bolesti kao osnovu i nisu u potpunosti razjašnjena. Kod muškaraca se ova hiperaktivnost često sreće kod postojanja otežanog mokrenja – opstruktivnih tegoba – najčešće kod uvećane prostate, ali i nakon hirruškog lečenja UI kod žena.“

Dijagnostika

“Razgovor sa pacijentom je osnova u dijagnostici, a slede je karakterističan fizikalni pregled, objektivizacija tegoba kroz dnevnik mokrenja, analiza mokraće i dopunjava je ultrazvučni pregled i urodinamsko ispitvanje”, navodi sagovornik.

Lečenje

Doktor kaže da lečenje inkontinencije kod žena počinje promenama životnih navika: smanjiti telesnu težinu, prestati sa pušenjem, lečenje hroničnog kašlja, zatvora itd.

„Redukvoati unos kafe, velikih količina čajeva, hladne vode, gaziranih i energetskih napitaka i svega što pacijent u toku dana/noći unosi, a primeti da pogoršava kontrolu mokrenje. Lekovi kao što su antimuskarinici, a potom i Beta-3 adrenoceptori, su izbor kod prvog susreta urologa sa pacijentom. Estrogeni preparati mogu biti od koristi. Akupunktura, takođe, ima svoje mesto pojedinačno ili u kombinaciji sa lekovima“, kaže urolog.

Dr Spasić objašnjava da lečenje urgentne UI pored promena navika u svakodnevnom životu podrazumeva i trening mokraćne bešike ali i ubrizgavanja botulin toksina A u mišić/ detrusor/ mokraćne bešike i to u razmacima od pet do devet meseci.

„Neuromodulacija podrazumeva ugradnju elektrode u periferne živce ili živce krsnog dela kičmenog stuba preko kojeg digitalni aparat reguliše rad mišiča mokraćne bešike. Uregenta UI se može lečiti u krajnjim instancama i hirurški – augmentacijonom cistoplastikom gde se najveći deo mokraćne bešike zameni delom tankog creva i danas se retko primenjuje“, kaže sagovornik.

“Lečenje stres UI kod žena može biti nehirurško – antimuskarinicima, zatim vežbama koje jačaju mišiće karličnog dna – Kegelove vežbe i Biofeedback trening – proces učenja kako vežbama kontrolisati stres, kao i električna stumulacija mišićnog dna karlice”, naglašava doktor Spasić.

On dodaje da je hirurško lečenje najčešće jednodnevno, minimalno invazivno i to ugradnjom tračica kroz različite tehnike transvaginalnim putem – bez vidjivih rezova – bez tenziona vaginalna traka /TVT/, traka kroz opturatornu jamu/TOT/ te mini tračice koje vraćaju mokraćnu cev u položaj koji obezbeđuje dobro zatvaranje. Svoje mesto i dalje ima kolposuspenzija, danas uglavnom laparoskopskim pristupom, koja podiže vrat mokraćne bešike u položaj koji obezbeđuje kontrolu mokrenja.

“Lečenje stres UI kod muškaraca je ugradnja muških tračica ali je glavni vid lečenja i za sada sa najboljim razultatima – ugradnje veštačkog sfinktera“, kaže Spasić.

Za kraj urolog dodaje da je najvažnije kod pojave prvih znakova nekontrolisanog mokrenja posetiti urologa, a u cilju što ranijeg rešavanja problema koji sa sobom donosi veliki broj društvenih ali i psihičkih problema.

Izvor: n1info.rs

Skolioza je bočna zakrivljenost kičme zbog koje gornji deo tela gubi simetriju.

Skolioza najčešće nastaje tokom odrastanja, odnosno za vreme puberteta, a kod devojčica ima deset puta veću verovatnoću da se javi.

Kako primetiti skoliozu?
Skolioza se najlakše primjećuje po držanju tela kada osoba stoji, odnosno po tome što je pomalo nagnuta na jednu stranu iako se trudi da stoji uspravno.

Neki od simptoma skolioze su:

vidljiva zakrivljenost leđa,
ramena koja nisu u ravni,
jedna ruka je duža od druge kada stojite s rukama uz telo,
kukovi zakrivljeni u jednu stranu,
jedna lopatica izgleda veće,
rebra na jednoj strani tela su više isturena nego na drugoj.

Osim vidljivih simptoma, skolioza može izazvati i bol u leđima, ukočenost, bol i utrnulost u nogama, kao i poteškoće s disanjem zbog pritiska na pluća ako se nalazi u gornjem delu kičme.

Ovo stanje se može naslediti genetski, može nastati zbog urođenih mana ili povreda, a može se i razviti kasnije u životu. Skolioza kod devojčica ima veću šansu za pogoršanjem.

 Vrste skolioze

Skolioza se pojavljuje u nekoliko vrsta, zavisno od toga koji deo kičme zahvata, u kojem smeru je kičma zakrivljena i pod kojim uglom, te u kojem dobu života nastaje.

Prema delu kičme koji skolioza zahvata, postoji:

torakalna skolioza: iskrivljenje u grudnom delu kičme,
lumbalna skolioza: iskrivljenje donjeg, slabinskog dela kičme,
torakolumbalna skolioza: istovremeno iskrivljenje grudno i slabinskog dela kičme.

Prema strani na koju je kičma zakrivljena, postoji:

sinistrokonveksna skolioza: zakrivljenost kičme na levu stranu,
dekstrokonveksna skolioza: zakrivljenost kičme na desnu stranu.
Kičma može biti zakrivljena i u obe strane, odnosno na dva različita mesta i to se zove dvostrana skolioza. Tada je kičma zakrivljena u obliku slova S.

Prema stepenu zakrivljenosti, skolioza može biti laka (do 30 stepeni), srednje teška (od 30 do 50 stepeni) i teška skolioza u kojoj je zakrivljenost kičme veća od 50 stepeni.

Kada je reč o uzrastu u kojem se pojavljuje skolioza, ona može biti infantilna jer nastaje do treće godine života, ali i juvenilna gde ovo stanje nastaje između treće godine i početka puberteta.

Sledeća je adolescentna, kada zakrivljenost nastaje u pubertetu. Na kraju stiže i adultna, kada skolioza nastaje nakon puberteta.

 Lečenje skolioze

Lekara bi trebalo da posetite čim kod sebe ili svog deteta primetite neke od znakova skolioze koji su ranije navedeni. No, važno je naglasiti da se neki blaži oblici skolioze mogu razviti bez vidljivih simptoma, a u početku možda neće ni izazvati bol.

S obzirom na to da se skolioza najčešće razvija kod dece i tinejdžera, važan je njihov odlazak na sistematske preglede, a promene u držanju često će primetiti i nastavnici fizičkog koji mogu ukazati na problem.

Skolioza se dijagnostikuje na bazi pregleda i rendgenskog snimka.

Potrebno je otići lekaru koji će, prema svim parametrima, odlučiti koji je najbolji način za tretiranje određene skolioze i preporučiti fizikalnu terapiju, određenu vrstu ortoze, vežbe za skoliozu i slično.

Takođe, u teškim slučajevima skolioze, lekar može preporučiti i operaciju.

Izvor: danas.rs

S obzirom da ulazimo u prolećnu sezonu, gde temperature postepeno rastu, raste i aktivnost miševa i pacova koji traže mesta sa obiljem hrane. Ukoliko se miševi probiju u vašu kuhinju, tavane ili baštenske kućice, važno je da preduzmete odgovarajuće korake! 

U ovom članku, razmotrićemo pravilnu primenu sredstava za kontrolu miševa i pacova, tačnije kako da na odgovarajući način upotrebite otrov za miševe i pacove, pridržavajući se specifičnih smernica koje je važno znati kada koristite ova sredstava

Izbor idealne pozicije

Kada je u pitanju postavljanje zamki ili otrova za pacove i miševe, važno je uzeti u obzir njihove uobičajene putanje kretanja. Ovi glodari često se kreću uz zidove, stoga je preporučljivo postaviti otrov duž zidova umesto usred prostorije. Na taj način, osiguravate da će glodari redovno nailaziti na otrov dok se kreću svojim uobičajenim rutama kroz vaš dom, što će povećati efikasnost tretmana.

Privucite miševe i pacove mirisom hrane

Kada postavljate otrov za miševe i pacove, izbegavajte dodirivanje golim rukama prilikom otvaranja. Vaš miris tela može uticati na miris otrova, i miševi i pacovi ga neće konzumirati. Uvek se preporučuje korišćenje rukavica kako biste izbegli direktan kontakt. Kako biste poboljšali privlačnost otrova, mogli biste staviti pored njega malu količinu vlažne hrane za pse.

Zatvorite originalno pakovanje otrova za pacove i miševe

Da biste osigurali bezbednost i sprečili slučajno prosipanje otrova preporučljivo je da dobro zatvorite original ambalažu otrova. Važno je izbegavati rasipanje granula ili guranje paste izvan pakovanja, jer postoji mogućnost da se otrov prolije po domu ili dvorištu. Miševi i pacovi će svakako pokušati da pristupite otrovu unutar pakovanja.

Primenite različite načine za upravljanje štetočinama

Da li se konstantno oslanjate na isto sredstvo za kontrolu štetočina? U takvim situacijama, postoji opasnost da glodari razviju otpornost na to sredstvo. Pacovi i miševi su pametna mala stvorenja, stoga je izuzetno važno redovno koristiti različite metode kontrole. Takođe, preporučuje se upotreba različitih vrsta otrova koji sadrže različite supstance kako bi se povećala efikasnost.

Budite strpljivi i uporni da se rešite miševa i pacova

Sa manjim količinama otrova, možete se osloboditi samo nekoliko glodara. Ako imate celu familiju ovih štetočina pod svojim krovom, biće vam potrebno više vremena i upornosti - jedna kutija otrova neće biti dovoljna. Preostali miševi i pacovi mogu se brzo razmnožavati, zato će biti potrebno vreme da ih se potpuno rešite. Redovno proveravajte kutije za hranu da biste bili sigurni da ima dovoljno otrova i dodajte ga sve dok svi glodari ne nestanu.

Kako bezbedno korsititi sredstvo protiv miševa i pacova

Uspešno upravljanje populacijom glodara zahteva pažljivo planiranje i primenu mera koje garantuju bezbednost. Sredstva za suzbijanje pacova i miševa pružaju efikasan pristup kontroli. Ipak, važno je koristiti ova sredstva pažljivo kako biste izbegli eventualne nepoželjne posledice.

Prilikom nabavke sredstava protiv pacova i miševa, važno je da odabeter proizvode visokog kvaliteta koji su bezbedni za ljude i kućne ljubimce. Nužno je strogo se pridržavati uputstava za upotrebu kako biste postigli najveću efikasnost, a istovremeno smanjili rizik od neočekivanih incidenata.

Kada postavljate otrove, posebno izvan doma, budite pažljivi i u obzir uzmite mogućnost prisustva drugih životinja u okolini. Ako primetite da je druga životinja slučajno konzumirala sredstvo, odmah potražite pomoć veterinara.

Ukoliko ste već rešili problem s glodarima i uhvatili nekoliko pacova ili miševa, pre nego ih odbacite, obavezno ih umotajte u plastičnu kesu kako biste sprečili dodatne rizike.Dakle, da biste izbegli mogući kontakt s drugim životinjama, nikada nemojte ostavljati otrovane glodare nezbrinute na adekvatan način

Metode za kontrolu štetočina

Kada je reč o suzbijanju štetočina, postoje dva osnovna pristupa. Jedan se zasniva na otrovima koji deluju na osnovu razređivača krvi, koristeći antikoagulantne mehanizme, dok drugi pristup koristi otrove koji izazivaju paralizu, sa aktivnim sastojkom kloralozom.

Otrovi na bazi razređivača krvi

U 2018. godini, evropsko zakonodavstvo je prošlo kroz značajne izmene koje su rezultirale povlačenjem tradicionalnih rodenticida za pacove i miševe sa tržišta.

Ovi rodenticidi deluju putem antikoagulantnih mehanizama, sprečavajući normalno zgrušavanje krvi kod štetočina, što dovodi do unutrašnjeg krvarenja i, na kraju, smrti. Ipak, nova pravila postavljaju ograničenja na dozvoljene koncentracije ovih proizvoda, a pakovanje za privatnu upotrebu je sada ograničeno.

Takođe, nabavka većih količina ovih sredstava je sada zabranjena. Ovaj stroži pristup proizilazi iz želje za sprovođenjem zakonskih izmena s ciljem efikasnije kontrole populacije miševa i pacova.

Pored toga, korišćenje različitih otrova sa različitim aktivnim supstancama postalo je osnovna strategija u prevenciji razvoja otpornosti kod štetočina.

Otrovi na bazi paralize

Alternativa tradicionalnim rodenticidima su supstance sa aktivnim sastojkom kloralozom. Ova supstanca izaziva dubok san kod miševa, snižavajući njihovu telesnu temperaturu do nivoa koji je smrtonosan.

Ova metoda je bezbolna i brza za štetočine, ali je neophodno ukloniti mrtve životinje nakon primene. Ove supstance se često nude u praktičnim pakovanjima.

Svaka od navedenih strategija ima svoje prednosti i nedostatke, pri čemu je pravilna implementacija i strpljenje od suštinskog značaja za uspešnu kontrolu populacije pacova i miševa u vašem domu.

Nutricionisti su počeli da upozoravaju da ne verujemo svemu što čujemo u medijima o takozvanoj ''superhrani'', a mnogi su u tu grupu svrstavali i kokosovo ulje. Prvo i najvažnije pitanje koje moramo da postavimo kada pokušavamo shvatiti da li je neka namirnica zdrava ili ne je "Šta ona tačno čini našem organizmu?

Puno smo čitali o prednostima kokosovog ulja u odnosu na druga ulja za pečenje i prženje, a mnogi od nas ga već neko vreme koriste kao zdraviju opciju u kulinarstvu. Ovo se ukusno i mirisno ulje u delovima Azije koristi već vekovima i daje prepoznatljiv ukus različitim azijskim kuhinjama. Nedavno se popularizovalo na Zapadu upravo zbog verovanja da je mnogo zdravije od drugih jestivih ulja.

Međutim, neka skorija istraživanja su pokazala da smo ponovo pogriješili u glorifikovanju određenih zdravih namirnica – a ovoga puta se radi upravo o kokosovom ulju. Stručnjaci Klinike Mejo kažu da se kupci čuvaju, posebno kada je u pitanju kokosovo ulje i vaše srce.

„Dobro je za vašu kožu, nije dobro za vaše telo.“

Izvor: blic.rs