Pošto imaju veliki sadržaj kalcijuma, mlečni proizvodi koje jedete i pijete su važni, ali postoje neki lekovi koje ne biste trebali mešati sa mlečnim proizvodima.

Neki lekovi mogu da reaguju sa mlekom ili drugim mlečnim proizvodima. Utiču na manju apsorpciju leka, ili izazivaju promene u nivou kalcijuma u krvi.

Mnogi piju lekove za hipotireozu, stanje gde vaša štitna žlezda, žlezda u obliku leptira ispred vašeg grla, ne proizvodi dovoljno hormona štitaste žlezde. To je važan hormon jer pomaže kod energije, regulacije težine, telesne temperature i rasta vaše kose i noktiju. Jedenje ili pijenje mlečnih proizvoda može da dovede do manje apsorpcije leka. Iako sve lekove za štitnu žlezdu treba uzimati na prazan stomak, levotiroksin je malo drugačiji. Preporučuje se da sačekate četiri sata da biste uneli mlečne proizvode nakon uzimanja leka.

Antibiotici

Lekovi koji deluju protiv bakterijskih infekcija. Postoji velika zabrinutost zbog rastuće rezistencije na antibiotike, ali kada su apsolutno neophodni, antibiotici mogu spasiti život. Postoji mnogo antibiotika koje ne treba uzimati sa mlečnom hranom. Razgovarajte sa svojim lekarom da biste bili sigurni da je antibiotik koji uzimate u redu konzumirati sa mlečnim proizvodima. Savetuje se da se upotreba leka i konzumiranje proizvoda odvoje najmanje 2 sata.

Dodaci gvožđa

Neki ljudi uzimaju suplemente gvožđa za anemiju, stanje u kojem vaša krv nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca. Istraživanja pokazuju da je suplemente gvožđa najbolje uzimati na prazan stomak kako bi se bolje apsorbovali. Ponekad suplementi gvožđa izazivaju nuspojave, kao što je uznemiren stomak. U tom lsučaju dobro je uzimati suplemente sa malo hrane, koja nije mlečnog porekla, jer mogu da stupe u interakciju. Obavezno razmaknite unos na barem dva sata.

Lekovi za osteoporozu

Za jačanje kostiju propisuju se lekovi koji se zovu bisfosfonati. Pokazano je da mlečni proizvodi, ali i druga hrana sa visokim sadržajem kalcijuma, uzrokuju manju apsorpciju i upotrebu lekova u vašem telu. Ovi lekovi su Actonel (risedronat), Fosamak (alendronat), i Boniva (ibandronat). Ako uzimate ove lekove, obavezno sačekajte nekoliko sati pre nego što popijete mleko ili jedete druge mlečne proizvode.

Litijum

Litijumove soli su lekovi koji pomažu u smanjenju maničnih epizoda kod ljudi kojima je dijagnostikovan bipolarni poremećaj. Deluje tako što stabilizuje vaše raspoloženje, pa se zbog toga ponekad prepisuje i za druge psihijatrijske bolesti poput depresije ili šizofrenije. Dugotrajna upotreba ovih lekova može izazvati nakupljanje kalcijuma u telu. Ako uzimate ove lekove, razgovarajte sa svojim lekarom o tome da li treba da smanjite, izbegavate ili da odredite vreme za unos mlečne hrane na određeni način.

Lekovi za HIV

Dovato i Tivicay su antiretrovirusni lekovi koji se koriste za lečenje HIV/AIDS-a. Koriste se u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje ove bolesti. Ponekad se dolutegravir propisuje kao profilaktika da bi se sprečila infekcija HIV-om nakon izlaganja. Uzimanje dolutegravira i suplemenata kalcijuma je u redu ako se uzima uz obrok. U suprotnom, interakcija može prouzrokovati smanjenje nivoa leka u krvi.

Izvor: b92.net

Bogato vitaminima, mineralima i vlaknima, povrće je nesumnjivo baza zdravog života.

Britanska doktorka Debora Li otkrila je koje tri vrste povrća treba redovno da budu na vašem jelovniku, bez obzira da li volite da ga jedete ili ne.

Kelj

Nažalost, kelj je jedna od najmanje popularnih vrsta povrća iako je neverovatno zdrav. Pored impresivne količine vitamina, ovo povrće je bogato antioksidansima.

„Kelj je važan za zdravlje ljudi jer neutrališe oksidativni stres i tako smanjuju rizik od razvoja hroničnih bolesti, uključujući hipertenziju, dijabetes tipa 2, srčane bolesti i demenciju“, rekka je dr Li, dodajući da vrpce kelja mogu da smanje i rizik od razvoj raka.

Spanać

Ovo je još jedno super povrće puno esencijalnih minerala, kao što su gvožđe i magnezijum, i vitamini kao što je vitamin C. To je povrće koje ima dugu listu zdravstvenih prednosti, uključujući zdravlje očiju i antiinflamatorne efekte.

„Spanać je bogat nitratima, koji su ključni za održavanje krvnog pritiska pod kontrolom. Sadrži i veliku količinu antioksidanata koji neutrališu efekat oksidativnog stresa i snižavaju krvni pritisak. Pored toga, smatra se da visoki nivoi nitrata štite od raka želuca“, kaže dr Li.

Patlidžan

Bilo da ga volite ili mrzite, patlidžan ima mnogo zdravstvenih prednosti i ne sadrži zasićene masti i holesterol.

„Ima visok sadržaj vlakana koja su važni za zdravlje i funkciju creva i za varenje, ali i zato što vlakna sprečavaju apsorpciju holesterola iz creva u krvotok. Patlidžan sadrži i velike količine antocijana, koji njegovoj koži daju tamnoljubičastu boju, a istraživanja su pokazala da konzumiranje 2 do 3 porcije antocijanina nedeljno smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 323 odsto, prenosi živim.hr.

Kada osetimo želju za nečim slatkim, većina će prvo posegnuti za čokoladom, a iako se ova poslastica dugo optuživala za debljanje i povezivala sa nekim nepovoljnim zdravstvenim stanjima, prava istina je da redovno konzumiranje malih količina čokolade, posebno crne čokolade, ima mnoge zdravstvene prednosti.

Naučnici smatraju da su zdravstvene prednosti čokolade povezane sa flavonoidima – antioksidansima u tamnoj čokoladi za koje se smatra da pomažu protok krvi. Ljudi koji redovno jedu čokoladu imaju manji rizik od moždanog udara i srčanih oboljenja. Čokolada ima snažan antioksidativni potencijal, a što je veći sadržaj kakaoa i manji sadržaj šećera, to je bolji efekat na opšte zdravlje.

Dobre vesti i za trudnice: istraživanja su pokazala da konzumiranje 30 grama čokolade dnevno tokom trudnoće pozitivno utiče na rast i razvoj fetusa. Jedno istraživanje je pokazalo da jedenje tamne čokolade najmanje jednom nedeljno može poboljšati kognitivne funkcije, a tajna leži u flavanolima, vrsti antioksidansa koji može sprečiti ili odložiti neke vrste oštećenja moždanih ćelija.

Takođe, umereno jedenje crne čokolade preporučuje se za zaštitu nervnog sistema, srca i krvnih sudova, kao i za očuvanje mozga i vida starijih osoba.

Ključ dobrog sna leži u konzumiranju crne čokolade.

Naime, umereno uživanje u slatkoj, tamnoj poslastici sa visokim sadržajem kakaa pomaže ljudima da ostanu prilagođeni ritmu noći i dana, obezbeđujući bolji kvalitet sna, prenosi živim.hr.

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti. One su odgovorni za 18 miliona smrti godišnje. To uključuje stanja koja utiču na srce i cirkulatorni sistem, kao što su moždani udar, koronarna bolest srca i srčana insuficijencija.

Mnogi od nas su svesni najčešćih simptoma srčanih oboljenja, kao što je bol u grudima. Međutim, postoje i drugi, manje poznati i manje očigledni simptomi. U nekim slučajevima, ovi simptomi se mogu pojaviti na stopalima.

Prema Američkoj akademiji za dermatologiju (AAD), postoje tri znaka kardiovaskularnih problema koji se mogu videti na stopalima i prstima.

Oticanje stopala

Otečena stopala su jedan od simptoma srčanih oboljenja. Medicinski poznato kao edem, ovo stanje može biti indikacija da srce ne radi ispravno.

„Mnoga srčana oboljenja uzrokuju nakupljanje tečnosti u stopalima i potkolenicama. Kako se tečnost nakuplja, možete videti otok koji se može proširiti sve do natkolenica i prepona. Otok može biti manji ujutro i pogoršati se kasnije dana“, objašnjava AAD.

Plavi prsti

Ovaj simptom može biti znak začepljenja krvnih sudova.

„Kada vam je jako hladno, vaša koža može postati plava ili ljubičasta. Ako je deo kože plav ili ljubičast kada ste topli, to može biti znak da vaša krv ne dobija dovoljno kiseonika“, napominje AAD .

Bez lečenja, nedostatak kiseonika može dovesti do odumiranja kože i tkiva. Medicinski termin za ovaj fenomen je cijanoza.

Bolne kvržice na prstima

Bolne kvržice na prstima nazivaju se Oslerovi čvorovi.

„Ako imate srčanu infekciju poznatu kao infektivni endokarditis, bolne kvržice se mogu razviti na prstima ruku, nogu ili na obe strane tela. U većini slučajeva nestaju same, ali nekim pacijentima će biti potrebno lečenje. Zbog ove infekcije je uzrokovana bakterijama, može se lečiti antibioticima, ali ponekad je potrebna operacija“, kaže AAD, a prenosi index.hr.

Med sadrži mnogo korisnih vitamina i minerala koji imaju lekovito dejstvo, ali nije svejedno u koje doba dana ga konzumirate.

Zbog svojih antibakterijskih svojstava, med se takođe smatra jednim od najpopularnijih aktivnih sastojaka koji jačaju imuni sistem, suzbijaju kašalj i ublažavaju bol u grlu.

Iako je praktično sinonim za pomoć kod određenih zdravstvenih problema, uzimanje meda nije samo korisno za bolesti, već se može konzumirati svakodnevno. Ali koje su prednosti uživanja u medu u različito doba dana?

Prednosti konzumiranja meda ujutru
Čaša tople vode sa medom i limunom smatra se eliksirom zdravlja, koji takođe ima mnoge prednosti za dobrobit. Ako uzimate med ujutru, može vam pomoći da povećate nivo energije, zbog čega ga neki nutricionisti preporučuju ujutru.

Takođe, jedenje meda ujutru pomaže da koža bude lepša i telo hidrirano, ali i ako želite da se oslobodite viška kilograma.

Takođe pomaže kod:

poboljšanja varenja
štiti od virusnih infekcija i prehlada
smanjuje moguće alergijske reakcije
uklanja toksine iz tela

Šta možete očekivati ako med konzumirate uveče?

Ako uveče uživate u medu, može vam pomoći da se regenerišete nakon napornog dana. Između ostalog, med je prirodni pojačivač energije, što znači da brzo obnavlja ili povećava energiju.

Ako med konzumirate pre spavanja u toplom napitku, može vam pomoći da bolje i mirnije spavate. Konzumiranje meda pre spavanja takođe ima koristi u gubitku viška kilograma i takođe uravnotežuje neka zdravstvena stanja kao što su refluks kiseline i visok krvni pritisak. Između ostalog, takođe smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2 i koristi zdravlju jetre.

Pre ili posle sportske aktivnosti

Med se smatra bogatim izvorom ugljenih hidrata i prirodnog šećera, koje mnogi uzimaju kada su iscrpljeni i umorni. Neki ljudi koji se bave fitnesom i sportskim aktivnostima konzumiraju med pre ili posle treninga, kao alternativu slatkim energetskim napitcima ili kao dodatak proteinskim mešavinama.

Smatra se dobrim dodatkom ishrani za posle treninga jer se lako apsorbuje u telo i pomaže u obnavljanju mišića nakon treninga.

Takođe, zbog efekata povećanja energije, može poboljšati efikasnost treninga.

Izvor: danas.rs

Dodatke ishrani mnogi koriste kako bi nadomestili nedostatke u svojoj ishrani i sprečili potencijalne zdravstvene probleme. Mnogi od ovih suplemenata, međutim, imaju i svoje rizike.

Pojedini dodaci naročito su opasni ako se konzumiraju u velikim količinama. To uključuje nekoliko onih koji bi mogli negativno uticati na zdravlje naših bubrega.

Na primer, u ovu grupu se spadaju velike količine vitamina C, kao i proteinski dodaci.

Visoke doze vitamina C

Vitamin C poseduje svojstava koja jačaju imunitet, ali ključno je biti oprezan s dozom. Dok je vitamin C vitalan za zdravlje, prekomerne količine, dakle više od 2000 miligrama na dan, mogu dovesti do kamena u bubregu.

Kamen u bubregu može začepiti mokraćne puteve, što dovodi do infekcija i oštećenja bubrega, stoga je važno pridržavati se preporučenih doza.

Proteinski dodaci

Proteinski dodaci naročito su popularni kod pojedinca koji žele da izgrade mišiće ili poboljšaju sportske performanse. Međutim, preterani unos proteina može ostavite negativne posledice na zdravlje naših bubrega.

Veliki unos proteina može pogoršati oštećenje bubrega kod osoba s postojećim problemima s ovim organom. Bubrezi igraju ključnu ulogu u filtriranju otpadnih proizvoda iz metabolizma proteina, a prekomerni unos proteina može opteretiti ovaj proces filtriranja, što može dovesti do oštećenja bubrega tokom vremena, piše Klix.ba.

Mikroplastika je postala sveprisutna – u vazduhu, vodi, hrani, pa čak i u našim telima – prema nedavnim otkrićima.

Iako postoji sve veći broj naučnih dokaza koji povezuju mikroplastiku sa zdravstvenim problemima, ubedljivi dokazi o direktnoj uzročnosti su još uvek nedostižni. Uprkos tome, istraživači su primetili zabrinjavajuće trendove kao što su povećane stope Alchajmerove bolesti, kolorektalnog karcinoma i smanjenog broja spermatozoida, što je sve potencijalno povezano sa izloženošću mikroplastici.

Nedavna studija objavljena u The New England Journal of Medicine otkrila je mikroplastiku i još manju nanoplastiku u arterijama, što je u korelaciji sa značajno povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Iako studija ne utvrđuje direktnu uzročnost, ona naglašava potencijalne zdravstvene opasnosti od izlaganja mikroplastici.

Uticaj mikroplastike na zdravlje

Mikroplastika i nanoplastika, obe vrlo male veličine, prožimaju različite aspekte svakodnevnog života, uključujući proizvode za ličnu negu, tekstil i posude za hranu i piće. Iako laboratorijski eksperimenti ukazuju na štetne efekte mikroplastike na ljudske ćelije, specifičan uticaj na zdravlje ostaje neizvestan zbog raznovrsnosti hemikalija koje sadrže.

Luz Klaudio, profesor ekološke medicine, upozorava na njihov potencijal kao endokrinih disruptora, istovremeno priznajući nedostatke u razumevanju njihovih dugoročnih zdravstvenih posledica. Uprkos neizvesnostima, stručnjaci zagovaraju proaktivne mere za ograničavanje izloženosti mikroplastici.

Strategije uključuju korišćenje kućnih sistema za filtriranje vode za piće, smanjenje oslanjanja na plastične proizvode za jednokratnu upotrebu i minimiziranje zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru od predmeta od plastike. Iako je nemoguće potpuno eliminisati mikroplastiku iz tela, usvajanje svesnih navika može smanjiti njeno nakupljanje. Bilo da se odlučite za odeću od prirodnih vlakana ili izaberete staklo umesto plastičnih kontejnera, pojedinačne akcije doprinose smanjenju ukupne izloženosti mikroplastici i očuvanju zdravlja.

Izvor: b92.net

Poznata srpska pop pevačica Slađana Milošević preminula je u Zemunskoj bolnici.

Tačan uzrok smrti još uvek nije zvanično poznat, a pevaciča je prošle godine, nakon hospitalizacije zbog lošeg zdravstvenog stanja, obelodanila da boluje od tzv. Sjogrenovog sindroma.

- Njena simptomatologija i način lečenja i dalje su nepoznati mnogim doktorima. Često je svode na pojednostavljeni imunološki poremećaj, a ona je u stvari smrtonosna. Nažalost, bolest je veoma teška, sa brojnim imunološkim promenama. Napada sve telesne sisteme. Jedino kineska tradicionalna medicina može pomoći, jer od ranih dana tretira čoveka kao jedinstvenu celinu. U zapadnoj medicini jedino psihosomatika ima takav pristup. Čovek je jedinstvo tela i psihe i samo tako se može lečiti - rekla je pevačica tada za "Gloriju".

Šta je Sjogrenov sindrom?

Sjogrenov sindrom ili autoimuna egzokrinopatija je hronična autoimuna bolest i inflamatorno oboljenje sa proliferacijom limfocita koji progresivno uništavaju egzokrine žlezde.

Prema pisanju "E-klinike" u pitanju je autoimuno oboljenje kod koga dolazi do stvaranja antitela na sopstveno tkivo egzokrinih žlezda i posledično njihove destrukcije.

Manifestuje se suvoćom sluzokoža i konjuktiva i može da bude primaran (ako nisu prisutna druga autoimuna oboljenja) ili sekundaran – ukoliko je povezan sa drugim imunološkim bolestima poput lupusa i reumatoidnog artritisa.

Najčešće se javlja kod žena i to u kasnijem životnom dobu između 40. i 60. godine života.

Tačan uzrok Sjogrenovog sindroma nije poznat i pored toga što je on predmet interesovanja mnogih naučnika i sprovodenih brojnih istraživanja. Dovodi se u vezu sa genetskom predispozicijom za nastanak autoimunih bolesti, kao i sa hormonima, gde estrogen može da igra značajnu ulogu, s obzirom na to da se predominantno javlja kod žena.

Kod ovog sindroma u žlezdama koje imaju ulogu da stvaraju pljuvačku, suze, vaginalni sekret i druge sekrete dolazi do stvaranja zapaljenja zbog koga zdravo žlezdano tkivo biva zamenjeno tkivom koje nije funkcionalno, što dovodi do suvoće u očima, ustima , koži, vagini i gastrointestinalnom traktu. Suvoća stoga često otežava i gutanje hrane, dok se u crevima može pojaviti i simptom sličan sindromu iritabilnog kolona.

Simptomi Sjogrenovog sindroma

Suvoća usta, odnosno kserostomija je jedan od ključnih sindroma. Često ne može da se isprovocira lučenje pljuvačke kiselom hranom ili bombonama. Takođe se javlja i suvoća očiju i drugih sluznica kao što su nos, dušnik, vagina.

Neki od simptoma koji su takođe česti su umor, dekoncentracija i loše raspoloženje, kao i kožni osip nakon izlaganja suncu i bol u mišićima i zglobovima.

Moguća je poajava i drugih sistemskih komplikacija poput pojave artritisa, plućnih smenji, ali i neuroloških smetnji. Zabeleženi su i tzv. "Reynolds-ov" sindrom, bubrežna oboljenjai "MALT" limfom.

Promene u plućima najčešće su izazvane keratotraheitisom (kao posledica suvoće bronhijalne sluzokože) i manifestuju se u obliku suvog kašlja i infekcija respiratornih puteva.

Želudačni simptomi su obično vidljivi kao atrofički gastritis sa gastroezofagealnim refluksom i ezofagitisom. Zbog usporenog procesa varenja, bolesnici sa Sjogrenovim sindromom imaju česte manifestacije usporenog (odloženog) pražnjenjenja želuca koje mogu izazvati osećaj sitosti, nelagodnost u vidu težine i mučnine u gornjem delu stomaka i nagon na povraćanje.

Ređe su u ovoj bolesti prisutni simptomi akutnog pankreatitisa, hepatomegalije i splenomegalije istovremeno sa primarnom bilijarnom cirozom jetre i hepatitisom.

Srčani simptomi mogu biti izazvani perikarditisom i plućnom hipertenzijom. Tu su i promene na koži koje karakteriše pre svega suvoća kože, koju prate i druge kožne promene kao što su dermatitis, svrab, kožni čir, anularni eritem (crvenilo)... Uz alopecija, vitiligo, mogu da se pojave i čirevi na zadnjem delu tvrdog nepca, usnama, desnima i jeziku.

Neurološki simptomi su vidljivi na centralnom nervnom sistemu i kičmenoj moždini, a manifestuju, prema pisanju Vikipedije, kao mielopatija, optička neuropatija, mišićni grčevi, diskretne kognitivne disfunkcije i psihijatrijske manifestacije (psihoza, depresija i čak i 80 odsto slučajeva). U nekim slučajevima javlja se i epilepsija. Kao senzorni poremećaji mogu se javiti i simptomi u obliku distalnih parestezija, a moždane neuropatije se mogu javiti u obliku trigeminalne neuropatije ili paralize živca lica (facijalnog živca).

Kako se dijagnostikuje?

Iako Sjogrenov sindrom spada u često autoimuno reumatsko oboljenje, neretko ostaje nedijagnostikovano i neadekvatno lečeno. Iz tog razloga može da se dogodi da pacijenti izgubi zube ili da mu se stvori ulcer u oku, što može trajno da im oštetiti vid.

Dijagnoza se uglavnom postavlja na osnovu anamneze, odnosno ukoliko tegobe traju duže od tri meseca, kao i ispitivanjem funkcije pljuvačnih žlezda putem testova koji će da potvrde kserostomiju (suvoću usta).

Pacijent se takođe šalje na oftalmološke preglede i ispitivanje funkcije suznih žlezda, odnosno takozvani "Schirmerov" test. Rade se i serološke analize i krvna slika. Neretko lekari nalažu i biopsija malih žlezda usne ili obrazne sluzokože.

Na koji način može da se leči?

Lečenje Sjogrenovog sindroma je uglavnom simptomatsko i podrazumeva upotrebu veštačkih suza, veštačke pljuvačke, nazalnog spreja, često uzimanje vode, bombona bez šećera i losiona za kožu.

Redovne posete stomatologu su tu veoma bitne jer se na taj način, zbog nedostatka pljuvačke, kontroliše nastanak karijesa i parodontalnih oboljenja. Besprekorna oralna higijena i upotreba antiseptičnih rastvora mogu da imaju presudni uticaj u prevenciji mnogih oralnih komplikacija.

Lekar može da propiše i određene lekove koji pospešuju lučenje pljuvačke i suza u izvesnom stepenu.

Preporučuje i se i izbegavanje jakih sapuna, suve klime, kao i konzumiranje alkohola i cigareta.

Prognoza bolesti

Iako u načelu ima dobru prognozu, nastanak Sjogrenovog sindroma obično je povezan sa drugim bolestima, pa je i prognoza direktno povezan sa tim bolestima (npr. lupus, limfom i slično.

Infekcija parotidne žlezde je jedna od češćih komplikacija koja se karakteriše otokom, bolom, crvenilom, toplotom na jednoj strani lica, iznad zahvaćene parotidne žlezde, ponekad praćena sa povišenom telesnom temperaturom.

Tu su i parotidni tumori, kada jedna od parotidnih žlezde može ekstremno da se uveća i postati nenormalno teška.

Često se dešavaju i problemi u potomstvu, jer deca koju rađaju žene sa sindromom imaju veći rizik, u odnosu na ostalu novorođenu decu, da obole od lupusa i urođenog srčanog bloka.

Izvor: Ona.rs

Ako jedete slatkiše ili nezdravu hranu u velikim količinama, možete da dobijete salo na stomaku. Međutim, postoje neke manje očigledne namirnice koje mogu biti sa visokim sadržajem kalorija, masti ili šećera.

Orašasti plodovi, jogurt i žitarice – čak i avokado, samo su neke od ovih „lukavih“ visokokaloričnih grickalica.

„Ovo ih ne čini ‘lošom hranom’ ili ‘nezdravim’, samo ih jedite u manjim količinama“, rekla je Tamara Vilner, nutricionistkinja iz Second Nature, koja dodaje da ne moramo da izbegavamo u potpunosti hranu bogatu mastima i kalorijama.

„Važno je uzeti u obzir sve hranljive materije u hrani, a ne fokusirati se na često sporne ‘masti’ ili ‘kalorije“, objasnila je.

Jogurt sa niskim sadržajem masti

„Proizvodi sa niskim procentom masti obično zahtevaju zamenu za mast, koja se najčešće završi kao šećer ili zaslađivač“, rekla je nutricionistkinja za Expresso.

Prekomerna konzumacija šećera dovodi do debljanja i mnogih različitih životnih bolesti.

Žitarice i granola

„Mnoge žitarice se prodaju kao „bogate vlaknima“ ili „obogaćene vitaminima“, nastavila je nutricionistkinjaa.

Iako je ovo možda tačno, one su ultra-obrađeni i obično sadrže mnogo šećera. Granola je još jedna hrana za doručak na koju treba paziti, jer mnogi brendovi sadrže zasićene masti i višak šećera.

Sušeno voće

Možda mislite da je šaka sušenog voća isto što i jesti sveže. Ali kada se voće osuši, šećeri koji se nalaze u prirodi postaju mnogo koncentrisaniji.

Ako pojedete pet komada suvih kajsija, uneli ste oko 30 grama šećera, što je ekvivalentno sedam kašičica šećera.

Avokado

Avokado je veoma bogat mastima i stoga ima više kalorija. Međutim, to su zdrave masti sa visokim sadržajem omega 3 i 6 masnih kiselina, koje su neophodne za rad mozga i imaju antiinflamatorna svojstva.

Orasi i puter od oraha

Orašasti plodovi su takođe niskokalorični jer sadrže mnogo zdravih masti, savetuje se da ne grickate više od male šake celih, neslanih orašastih plodova. Kao i sa granolom, budite oprezni sa puterima od orašastih plodova i pročitajte etiketu, pazite na zasićene masti i višak šećera.

Izvor: danas.rs

Ko nije izgubio nijedan stalan zub, a ima 40, 50 ili 60 godina, slobodno možemo reći da je mađioničar. Odgovor na pitanje da li je važnija genetika ili dobre navike u „RTS Ordinaciji“ dao je stomatolog dr Dejan Marković, profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu i otkrio nekoliko trikova za očuvanje zuba.

Kod dileme između genetike i dobrih navika pri očuvanju zuba, stomatolog dr Dejan Marković, profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu staje na stranu naših svakodnevnih navika.

„Genetika ima uticaja, ali mnogo manje na pojavu karijesa. Navike su te koje su važne da bismo sačuvali oralno zdravlje – način ishrane, održavanje oralne higijene, održavanje uopšte zdravih stilova života, kako se to danas popularno zove, to jest ne pušiti, ne jesti često slatko, imati izbalansiranu ishranu. To je nešto što je važnije od onoga što nosimo genetski“, naglasio je dr Marković i dodao da genetika učestvuje sa manje od 30 odsto.

Izbegavati konzumiranje vrućeg i hladnog u toku istog obroka

Nagle promene temperature nisu dobre za zube.

„Gleđ je inertna, čvrsta. Taj pokrivač zuba koji daje sjaj i čvrstoću zubu je nešto o čemu mora da se vodi računa, jer nagle promene, kao mnogo hladno i mnogo vruće, koji idu naizmenično, dovode do pucanja. Neće se to desiti odjednom, ali ako imamo tu naviku, sigurno će doći do toga da se u nekom trenutku pojave prskotine na gleđi koje će postati vremenom, zbog pigmentacije, čak i vidljive“, objasnio je stomatolog i dodao da oštećena gleđ otvara put karijesu.

Zubnu gleđ možemo oštetiti i hranom koja sadrži kiselinu. Takođe, hrana sa šećerom, naročito rafinisanim, lakše se metaboliše od strane bakterija.

„U tom procesu nastaju kiseline, a ona razara taj deo zuba koji je, na neki način, prva barijera“, istakao je profesor Marković i dodao da kada kiselina rastvori gleđ, pokrivač zuba se odlama i nastaje karijes.

Posle obroka isprati usta običnom vodom

Iako pranje zuba ne bi trebalo da preraste u opsesiju, profesor Dejan Marković ističe važnost higijene usta i zuba.

„Zube treba prati. Dovoljno je da to bude dva puta dnevno, ujutru i uveče, ostalo ne mora da bude obavezno. Korišćenje, recimo, kiselih salata, kiselog napitka, limunade, svega onoga što smatramo da je zdravo, takođe utiče delimično i na zube. Ukoliko posle toga krenemo da peremo zube, mi smo gleđ kiselinom iz hrane malo razmekšali, a tvrdom četkicom očistili, da ne kažem, oštetili time što smo ih oribali”, upozorio je dr Marković i dodao da bi ispiranje usta vodom posle jela bilo korisno jer bismo tako razblažili kiselinu koja utiče na zube.

Kisela hrana nagriza gleđ

I način na koji jedemo ima uticaja na zdravlje zuba. Profesor Marković navodi primer da deca iz iste porodice koja jedu istu hranu mogu imati potpuno drugačiju situaciju. Jedina razlika je što jedno dete jede brzo, a drugo „mrljavi“, žvaće dugo.

„Zadržavanje hrane u ustima, a ne količina, je ta koja dovodi do karijesa”, objasnio je dr Marković i dodao da treba napraviti pauzu između obroka, da bio organizam sam očistio usta, a to radi pljuvačka.

Zube ne treba prati zube odmah posle povraćanja

Nakon povraćanja ne treba prati zube četkicom, već samo isprati usta običnom vodom.

„Na taj način smanjuje se nivo kiseline u ustima, smanjuje se neprijatan osećaj, ali ono što je bitno kod povraćanja u takvim nekim stanjima, koji se tretiraju kao stanja povećanog rizika za nastanak karijesa, treba voditi računa da se takvi zubi dodatno ne oštete tokom pranja četkicom”, rekao je stomatolog podsećajući da je u ovom slučaju želudačna kiselina ta koja rastvara gleđ i da bi se četkicom oštetio taj zaštitni sloj zuba.

Koristite meku četkicu za zube

Četkica za zube može da uđe u međuzubne prostore i ukloni ostatke hrane, ali ne i kamenac i očvrsle naslage na zubima. Zbog toga je dovoljno da bude meka.

„Ne treba nam čvrsta četkica da bi to sad strugalo. Mekana četkica ne oštećuje desni, ona ne oštećuje kada radite ribajućim pokretima po zubima”, precizirao je profesor Dejan Marković.

Pranje zuba je nezamenljivo

Mekana četkica može očistiti teško dostupne prostore kao što su, na primer, prostori unutrašnje strane donje vilice gde je stvaranje kamenca najveće zbog izvodnih kanala pljuvačne žlezde.

Osim mekanih četkica, mogu se koristiti konac, silikonske čačkalice, interdentalne četkice.

„Što se tiče pasti za zube, fluor pozitivno utiče na zdravlje zuba, ali ako neko ne želi da koristi pastu sa fluorom, ne znači da će brže dobiti karijes, ali je jako bitna pravilna ishrana za sprečavanje karijesa“, poručio je gost RTS Ordinacije.

Ispirajte usta hladno ceđenim uljima

„Mi uvek tražimo neki način da nam bude lakše i da bude nešto egzotičnije. Nema zamene za četkice, ali hladno ceđeno ulje pomaže, oblaže na neki način sluzokožu, pa može imati pozitivan efekat kod nekih stanja, to jest oboljenja usta, ali ne samih zuba“, kaže dr Marković.

Prema njegovim rečima, kada je u pitanju karijes, tu nema dokaza da je upotreba ulja efikasna.

„Ne treba koristiti rafinisana ulja i treba voditi računa da neko nije alergičan na neko ulje, jer može dovesti do kontraefekta, ali dobar deo stručne javnosti se slaže da je to ispiranje uljima zasnovano na ispiranju. Mogli bi da ispiraju i sa običnom vodom i bilo bi pozitivnog efekta“, rekao je dr Dejan Marković, profesor Stomatološkog fakulteta.

Izvor: RTS

Proleće je period kada se javlja malo poznati virus humani metapneumovirus (hMPV) koji može izazvati ozbiljne respiratorne komplikacije, pa čak i smrt. Kako je za Dejli star rekao dr Samer Sader, u najvećoj opasnosti su deca, stariji ljudi i hronični bolesnici koji moraju da budu vrlo oprezni, jer stopa smrtnosti od ovog virusa iznosi oko deset procenata.

Problem je što simptomi zaraze ovog virusa vrlo slični znakovima bolesti drugih respiratornih infekcija kao što su prehlada i grip, pa ga je teško razlikovati od sličnih bolesti.

Period inkubacije je tri do šest dana, a trajanje bolesti može da varira u zavisnosti od težine simptoma

Šta je humani metapneumovirus?

Humani metapneumovirus (HMPV) otkriven je tek 2001. godine i može izazvati bolest gornjih i donjih respiratornih organa kod ljudi svih uzrasta. Period inkubacije je tri do šest dana, a trajanje bolesti može da varira u zavisnosti od težine simptoma, ali je slično drugim respiratornim infekcijama izazvanih virusima.

Klinički simptomi HMPV infekcije mogu napredovati do bronhitisa ili upale pluća, a slični su drugim virusima koji izazivaju infekcije gornjih i donjih respiratornih organa, piše na portalu američkog Cenara za kontrolu bolesti i prevenciju (CDC)

Simptomi:
kašalj
visoka temperatura i groznica
začepljenost nosa
kratak dah
šištanje u grudima
otežano disanje
iskašljavanje žute ili zelene sluzi

Ako infekcija napreduje, može dovesti do bronhitisa ili upale pluća, što dovodi do zagušenja u grudima, šištanja i kašlja koji proizvodi žutu ili zelenu sluz. Cirkulacija ovog virusa javlja se tokom proleća. Dijagnoza se postavlja na osnovu rezultata brisa nosa i grla.

Putevi zaraze su sledeći:
sekret od kašljanja i kijanja zaražene osobe
bliski kontakt kao što je dodirivanje ili rukovanje
dodirivanje predmeta ili površina na kojima se nalaze virusi, a potom diranje usta, nosa ili očiju

Za ovu vrstu virusa ne postoji vakcina, niti lek, a odsustvo specifične antivirusne terapije znači da se lečenje fokusira na olakšavanje simptoma. Zbog svega toga je prevencija od ključnog značaja, a to podrazumeva sledeće mere:

često perite ruke sapunom i vodom u trajanju od najmanje 20 sekundi
prljavim rukama ne dodirujete oči, nos ili usta
izbegavajte bliski kontakt sa ljudima koji su bolesni

Pacijenti koji imaju simptome slične prehladi trebalo bi da vode računa o sledećem:

pokrivajte usta i nos kada kašljete i kijate
često perite ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi
ne delite svoje šolje i pribor za jelo sa drugima
ne ljubite se sa drugima
ostanite kod kuće kada ste bolesni
često čistite kontaminirane površine kao što su kvake na vratima ili dečje igračke, posebno ako ima još dece u kući

Izvor: republika.rs

Iako se jabukovo sirće često dovodi u vezu sa vitkom linijom i niskim nivoom holesterola, njegova svakodnevna upotreba može naštetiti zdravlju.

Jabukovo sirće se može pronaći u svakom domu. Ono je nezaobilazni sastojak salata, odličan saveznik u borbi sa naslagama kamenca, a mnogi ga često koriste i kao sredstvo za mršavljenje i češćenje organizma. I dok se u salatama i kupatilu njegovo često prisustvo priželjkuje, kada je reč o njegovom svakodnevnom ispijanju radi postizanja vitkije linije, mišljenja stručnjaka su veoma podeljena, budući da postoje i neželjena dejstva. O tome koja to skrivene opasnosti vrebaju.

Jabukovo sirće može oštetiti zubnu gleđ

Jabukovo sirće sadrži jabukovu i sirćetnu kiselinu, zbog kojih se pH vrednost usne duplje može drastično narušiti. Ovakav disbalans dovodi i do oštećenja prirodne barijere zuba, povećava njihovu osetljivost i dovodi do nastanka karijesa. Naučnici su vršili čak i eksperimentalna istraživanja na ovu temu, a rezultati su pokazali da je sirće dovelo do gubitka između 1 i 20 posto minerala zuba nakon samo 4 sata u sirćetu.

Zbog svakodnevne konzumacije se mogu javiti i opekotine
Osim toga, zbog koncentracije kiselina, jabukovo sirće može izazvati i opekotine usne duplje i jednjaka, što svakako neće doneti ništa dobro. Sirće takođe može izazvati i površinske opekotine na koži oko usana koja dolazi u dodir sa njim prilikom ispijanja. Zabeležen je čak i slučaj da je jedna žena doživela opekotinu jednjaka jer joj se u njemu zaglavila tableta sa ekstraktom jabukovog sirćeta.

Usled čestog unosa sirćeta mogu stradati i kosti

Iako naučnici nemaju čvrste dokaze da se jabukovo sirće odražava na nivo kalijuma u krvi i zdravlje kostiju, neke studije sugerišu da povezanost ipak postoji. U medicini je zabeležen slučaj 28-godišnje devojke koja je punih 6 godina pila šolju jabukovog sirćeta dnevno, nakon čega je joj je dijagnostikovana osteoporoza koja za taj uzrast nije karakteristična.

Sirće u kombinaciji sa lekovima takođe može imati neželjena dejstva

Pojedini lekovi u kombinaciji sa jabukovim sirćetom mogu imati drugačije dejstvo na organizam. Primera radi, ljudima koji uzimaju insulin, a ujedno i sirće mogu dramatično opasti nivo šećera i kalijuma u krvi. Slično je i sa pojedinim lekovima za kardio-vaskularna oboljenja koja sama po sebi snižavaju nivo kalijuma. U kombinaciji sa sirćetom nivo ovog minerala može opasti isuviše, čime se može ugroziti zdravlje - prenosi b92.net.

Osobe koje ne mogu u određenoj pozi da stoje duže od deset sekundi imaju duplo veći rizik od prerane smrt, piše BMJ.

Učesnici istraživanja imali su zadatak da urade jednostavnu vežbu koja je podrazumevala podizanje jedne noge uz istovremeno držanje obe ruke uz telo, a oni koji nisu mogli da zadrže ovaj položaj najmanje deset sekundi imali su 84 odsto veće šanse za smrt od onih koji su mogli.

Razlog za poteškoće u održavanju ravnoteže mogao bi biti gubitak mišića, što starije ljude stavlja u povećan rizik od pada. Shodno tome, ljudi stariji od 70 godina imaju najviše problema sa ravnotežom

„Naše istraživanje pokazuje da je nemogućnost da se završi ovaj test od deset sekundi kod starijih učesnika povezano sa većim rizikom od smrtnosti i kraćim životnim vekom“, piše BMJ.

Istraživači su proučavali 1.702 muškarca i žene starosti od 51 do 75 godina. Od njih 348 nije moglo uspešno da stoji na jednoj nozi deset sekundi, uglavnom starijih od 70 godina i onih koji su imali višak kilograma ili dijabetes.

Nesanica je stanje koje može imati značajan uticaj na zdravlje srca

Kardiolog dr Kejti Tomaško ističe da česta budnost tokom noći može dovesti do porasta krvnog pritiska, što predstavlja faktor rizika za kardiovaskularne bolesti.

Studije su takođe pokazale da nesanica može biti povezana sa hipertenzijom, bolestima srca i srčanom insuficijencijom.

Ako ovako spavate možda vam preti infarkt

Nedavno sprovedena studija na pacijentima koji su pretrpeli srčani udar ili intervenciju na arterijama otkrila je da je nesanica značajno povezana sa ponavljajućim glavnim srčanim nuspojavama. Čak 45% pacijenata je prijavilo nesanicu, a 24% je koristilo lekove za spavanje. Tokom više od četiri godine praćenja, primećeno je 364 slučaja ponavljajućih glavnih srčanih nuspojava

Uticaj nesanice na postojeća srčana oboljenja

Kada je reč o pacijentima sa već postojećim srčanim oboljenjima, nesanica može povećati rizik od pogoršanja. Studija "Sleep Advances" je pokazala da nesanica može dovesti do povećanog rizika od srčane insuficijencije, moždanog udara i kardiovaskularne smrti. Ovo ukazuje na važnost adekvatnog sna i njegovog uticaja na oporavak i zdravlje srca.

Važno je da se posveti pažnja očuvanju zdravog sna, posebno kod osoba sa srčanim oboljenjima. Nesanica može imati ozbiljan uticaj na zdravlje srca i povećati rizik od komplikacija kod osoba koje već imaju srčana oboljenja.

Izvor: espreso.co.rs

Lekari upozoravaju da će jedna od pet osoba koje dožive sumnjive simptome mini moždanog udara doživeti potpuni moždani udar u roku od 90 dana. Evo znakova na koje treba obratiti pažnju.

Mnogi ljudi dožive takozvani mini moždani udar pre nego što dožive jači šlog, a toga nisu ni svesni, tj. ne umeju da prepoznaju znakove upozorenja. Zvanično, to stanje se naziva prolazni ishemijski napad, skraćeno TIA. Brojke kažu da će jedna od pet osoba koje dožive sumnjive simptome mini moždanog udara doživeti potpuni moždani udar u roku od 90 dana.

„Simptomi TIA su slični znacima moždanog udara koji uglavnom traju nekoliko minuta zbog prekida dovoda krvi u deo mozga“, rekao je dr Lari Goldštajn, kodirektor Instituta za neuronauku Kentakija.

Na sajtu HuffPost prenose upozorenja stručnjaka o simptomima mini moždanog udara.

Problemi sa ravnotežom

Jedan od najčešćih znakova mini šloga jesu teškoće u ravnoteži i slabost. Obično se to može desiti sa jednom stranom vašeg tela, rekao je prof. dr Hardik Amin iz bolnice Yale New Haven, koji se bavi moždanim udarima i predaje neurologiju.

Gubitak vida

Pojedini takođe mogu doživeti gubitak vida na jedno ili oba oka ili im se vid može duplirati, rekao je dr Lari Goldštajn. To ne znači nužno da nećete videti ništa. Dvostruki vid, poznat kao diplopija, jeste stanje u kom možete videti dve slike jednog objekta dok ga gledate.

Opuštenost ili utrnulost lica

Drugi simptom mini moždanog udara je spuštanje lica ili gubitak kontrole mišića na jednoj strani lica. Možda ćete osetiti utrnulost, možda ćete imati teškoća da se osmehnete ili pomerite delove usta. Iako moždani udar obično ima i druge simptome, vrlo je važno da se odmah pregledate čak i ako je to jedini problem koji imate.

Slabost ruku

Goldštajn kaže da je slabost ruku još jedan mogući znak upozorenja za mini šlog. Podizanje nekog predmeta tada može biti težak zadatak, posebno ako ranije niste imali problema sa tim. Taj simptom se takođe obično javlja na jednoj strani tela.

Problemi sa govorom

Kada je u pitanju mini šlog, moguće su poteškoće s govorom ili pronalaženjem pravih reči. Reči mogu biti nejasne ili zbrkane, što će bliski ljudi verovatno primetiti.

Mini šlog je hitan zdravstveni problem i svako ko ga doživi treba odmah da dobije medicinsku pomoć. Dobra vest je da se rizik od moždanog udara može dramatično smanjiti ciljanim tretmanom, objasnio je Goldštajn.

Lekari mogu da izvrše skeniranje mozga i krvnih sudova, procene funkciju srca i pregledaju kardiovaskularne faktore koji povećavaju rizik od moždanog udara.

Lečenje stanja poput plaka u arterijama, srčanih aritmija, hipertenzije, dijabetesa i drugih problema može dramatično smanjiti rizik od budućeg moždanog udara, koji može da dovede do teškog invaliditeta ili čak smrti, ističu lekari.

Izvor: nova.rs

Zašto su pčelinji proizvodi dobri i kako se pravilno koriste med, matični mleč, propolis objašnjava iskusni pčelar i sertifikovani apiterapeut.

Od davnih vremena narodi su se upoznavali sa lekovitošću pčelinjih proizvoda. Koristili su ih kao hranu, a otkrivali su i njihova lekovita svojstva po ljudski organizam. Najviše su korišćeni med, vosak i propolis.

Kroz vekove ova saznanja su se proširivala tako da i danas još uvek proučavamo blagodeti darova iz košnica. Primenu svih pčelinjih proizvoda u promociji zdravlja danas u svetu nazivamo apiterapija. A kako da te poklone iz prirode koristimo i za šta su dobri govori iskusni pčelar i sertifikovani apiterapeut Siniša Mitrović, prenosi Nova.rs

Današnji tempo života uz dosta stresa, izazova i nezdrav način života remeti naš imunitet i samim tim remeti naše zdravlje. Zato dobro dođu pčelinji proizvodi koji mogu da ojačaju telo i budu preventiva za razne bolesti.

VOSAK

„Prvo što ulazi u pčelinje društvo je vosak. Vosak pčele dobijaju iz svoga tela koji se izliva na četiri para ogledalaca kao sitne ljuspice, a one te ljuspice svojim mandibulama ugrađuju u saće i tako nastaje najsavršenija struktura pčelinjeg grada“, kaže apiterapeut Siniša Mitrović.

Vosak se od davnina koristio kao sredstvo za osvetljenje, a kasnije narodi se upoznaju i sa lekovitošću voska, pa ga primenjuju kod rana, opekotina, otoka…

„Današnjim proučavanjem voska došlo se do toga da sadrži preko 300 mikroelemenata. Sadrži veliki procenat vitamina A – poređenja radi, 100 g govedine sadrži 69 internacionalnih jedinica vitamina A, a 100 g voska sadrži 1.049. Pored toga u vosku je i vitamin F koga ima veoma malo u prirodi, a sastavni je deo voska. Vitamin A najviše iskorišćava naša koža i služokoža, dok vitamin F koristi ponajviše naš centralni nervni sistem. Spoj vitamina A i vitamina F je odličan za naše zglobove.“

Sagovornik kaže da se u apiterapiji vosak koristi kao lekovita mast i u kombinaciji sa uljima (smilje, neven, noćurak, maslinovo ulje), što daje višestruke blagodeti našoj koži.

„Štite je od vetra i kiše, regenerišu (rane, opekotine i druga oštećenja), daju joj elastičnost i sprečavaju infekcije (ekcemi, groznice, neke vrste psorijaze, bubuljice). Žvakanjem biodinamičkog voska jačamo naše desni, a gutanjem izbacujemo toksine. Lekovite voskove obloge olakšavaju bolna ramena, lumbalni pojas, bolna kolena, laktovima daju pokretljivost i otklanjaju bol. Na mesta gde se nanosi vosak dolazi do zagrevanja i prokrvljenosti, a samim tim i olakšanje jer nestaju ili se smanjuju bolovi.“

MED

Nektar koji pčele skupljaju iz cvetnica donose u košnicu i tu ga pretvaraju u med. Med je slatka supstanca koja u sebi sadrži preko 200 mikroelemenata iz prirode.

„Sastoji se najviše od prostih šećera od kojih su najznačajniji voćni i grožđani. Prirodni med se uvek kristališe, a kristalizacija zavisi od sorte meda. Recimo, med od uljane repice kristališe za 15-20 dana, dok bagremov tek za godinu, pa i više dana. Med se koristi kao hrana, a ima i veoma lekovita svojstva. U apiterapeutske svrhe med koriste gotovo sve osobe, jedino bebe do godinu dana ne konzumiraju med.“

Korist meda za organizam je višestruka ukoliko se uzima pravilno.

„Najgora stvar je uzeti med, pa zaliti hladnom vodom. Zbog specifične težine med padne na dno želuca, a odozgo dođe voda, što nema nikakav efekat, a može da dođe i do kolitisa.“

U apiterapeutske svrhe, a i uopšte, med je najbolje uzimati ujutru (livadski), jednu kašičicu meda staviti u usta i muljati, pa posle minut, dva progutati i zatim pola sata ništa ne konzumirati, kaže Siniša Mitrović, apiterapeut.

„Med gotovo trenutno ulazi u naš krvotok, ali pojedini elementi se apsorbuju posle dvadesetak minuta. Zato pustimo med da bez drugih primesa (voda, čaj, hrana…) odradi najbolje za naš organizam. Kada na taj način uzimamo med, naš centralni nervni sistem dobija informaciju da dobija potrebne i kvalitetne ugljene hidrate, a naš mozak radi na proste ugljene hidrate. S druge strane, kada unosimo čokolade, torte, kolače, keksiće, našem organizmu je potrebno da ih preradi u proste šećere i do dva sata.“

Kaže da su odlične i limunade sa medom (jedan limun, pola pomorandže i puna kašika meda u litar vode).

„Poslednjih decenija poznata je i korist meda i jabukovog sirćeta (jedna kašičica meda sa jednom kašikom jabukovog sirćeta u dva decilitra mlake vode), što se može koristiti i ujutru natašte. I hleb namazan medom je odličan obrok.“

Siniša Mitrović kaže i da je dobro dan započinjati livadskim medom, a uveče uzeti bagremov ili lipov koji imaju umirujuće delovanje i uvode nas u laku noć i prijatan san.

POLEN

Polen je plod biljaka cvetnica i u sebi sadrži preko 300 mikroelemenata. Pčele skupljaju polen i pakuju ga u korpice na nožicama specijalnim hvatačima. zatim on ispada u koritanca odakle ga pčelar sakuplja, prečišćuje, suši i pakuje.

„U apiterapiji polen se ne može koristiti kao čist jer je obavijen celuloznim opnama koje naš organizam ne može usvojiti. Zato se polen meša sa medom da bi med svojim enzimima rastvorio celulozu i učinio ga lekovitim za naš organizam. Na kilogram meda dodaje se 100-200 g ili 300 g polena. Uzima se po jedna kašičica na dan, a u apiterapeutske svrhe može se povećati količina. Polen je prepun RNK i utiče višestruko lekovito na naš organizam – na pamćenje, vid, rast, kosu, na upalu prostate.“

PERGA

Prerađeni polen se naziva perga. Polenova zrnca koje pčela unese u košnicu se prerađuju i pakuju u ćelije saća, tu sazrevaju i tek posle 14 do 16 dana može da se konzumira. Perga se još naziva i pčelinji hleb.

„Pčela ne može da konzumira polen već samo pergu. Mlade pčele desetak dana hrane maticu pergom i zato ona može da snese i do 2.000 jaja dnevno, to je i hrana za mlade larve i trutove. Perga ima oko devet puta snažnije dejstvo od polena – preko 300 mikroelemenata plus 26 vrsta prostih kvasaca i obogaćena je manjom dozom propolisa. Zato se u apiterapiji preporučuje ne više od dva, tri grama perge (desetak zrnaca) zbog njenog visoko kvalitetnog biostimulatora. Obično se tri, četiri zrnceta stave pod jezik i tu razgrađuju i ulaze u organizam“, kaže Siniša Mitrović i dodaje da apiterapeuti prave i preparate na bazi meda, polena i perge i daju preporuke o količinama i načinu korišćenja.

PROPOLIS

Propolis se dobija od smolastih pupoljaka i smola sa drvenastog bilja, a obogaćen je voskom i polenom i veoma složenog je sastava.

„Propolis nazivamo i prirodnim antibiotikom ili antibiotikom budućnosti. Korišćenje proplisa datira još iz najstarijih vremena. Stari Egipćani su ga koristili za mumificiranje, izlečenje lezija na koži i mnogih drugih oboljenja. Utvrđeno je da poseduje antivirusno, antibakterijsko, protivupalno, antireumatsko i druga svojstva na ljudski organizam. Kao prirodni antioksidans i antiseptik ispoljava dejstvo protiv većine gljivica i parazita.“

Apiterapeuti najviše preporučuju uzimanje propolisa baš zbog njegovih navedenih svojstava.

„Propolis se može koristiti kao sirov ili kroz tinkture ili lekovite masti. Kao sirov uzima se kuglica veličine graška i mulja po ustima ili stavlja na mesto upalnog zuba. Odličan je za prokrvljenost desni i sprečava paradentozu. Kao tinktura pravi se vodeni i alkoholni rastvor. Vodeni rastvor koriste deca od godinu i po 15-ak kapi raspoređeno u dve ili tri doze u soku, mleku ili vodi. Vodeni rastvor se koristi i kao kapi za oči tako što se u svako oko stavi po jedna kap, a preko zatvorenih kapaka još po jedna. Odmara oči i dezinfikuje naše trepavice i kapke.“

Alkoholni rastvor propolisa se koristi kod svih vrsta upala, kašlja, temperatura…

„U apiterapeutske svrhe uzima se tako što u kašiku soka ili vode nakapamo 30-ak kapi propolisa, stavimo u usta, malo promuljamo i progutamo. Kod težih upala i bolesti uzima se tri puta dnevno 40-45 kapi propolisa.“

Lekovite masti propolisa se koriste kod raznih oboljenja kože, nekih vidova psorijaze, ekcema, lišajeva.

„Za kožna oboljenja dobro je kombinovati lekovite masti propolisa sa voskovom mašću.“

Izvor: n1info.rs

Bez obzira na to da li je dijareja uzrokovana alergijama, trovanjem hranom, hroničnim stanjem poput sindroma iritabilnog creva ili nečim drugim, ishrana i dijareja tesno su povezani.

Određene namirnice mogu ublažili simptome dijareje, a postoje i one koje mogu da je pogoršaju.

Šta treba jesti ako imate dijareju?

Kada imate dijareju, hrana koju jedete i hrana koju izbegavate mogu biti od ključnog značaja za brži oporavak.

Namirnice koje spadaju u ovu grupu su:

– banane,
– pirinač,
– jabuke,
– tost (integralni),
– kuvane žitarice, poput ovseniih pahuljica,
– bezglutenski krekeri,
– nezaslađeni sok od jabuke.

Ova hrana je blaga, pa neće pogoršati simptome dijareje, a pomaže pri učvršćivanju stolice.

Takođe potrebno je da pijete mnogo tečnosti kako biste ostali hidrirani, te nadoknadili tečnost koju gubite. Pijte vodu, a u ishranu možete da uključite i:

– bistre čorbe, poput pileće ili goveđe čorbe, sa uklonjenom masnoćom,
– vodu sa elektrolitima ili kokosovu vodu sa vitaminima ili elektrolitima (izbegavajte one sa visokim sadržajem šećera),
– čajeve, poput čaja od kamilice, đumbira, nane i crnog čaja.

Nakon što počnete da se oporavljate, možete postepeno da dodajete hranu poput kuvanog povrća i belog mesa.

Hrana koju treba da izbegavate ako imate dijareju

Kada imate dijareju ili se oporavljate od nje, postoji veliki broj namirnica koje bi trebalo da izbegavate, jer mogu pogoršaju ili produže dijareju.

Namirnice koje treba izbegavati dok imate dijareju su:

– mleko i mlečni proizvodi (uključujući proteinska pića na bazi mleka),
– pržena, masna hrana,
– začinjena hrana,
– prerađena hrana, posebno ona sa aditivima,
– svinjetina i teletina,
– sardine,
– sirovo povrće,
– luk,
– kukuruz,
– citrusi,
– drugo voće, poput ananasa, trešanja, smokvi, ribizle i grožđa,
– alkohol,
– kafa i druga kofeinska, te gazirana pića,
– veštački zaslađivači, uključujući sorbitol.

Kako da tretirate dijareju

Mnogi slučajevi dijareje su kratkotrajni i dobro reaguju na kućne tretmane, poput modifikovane ishrane, unosa tečnosti i lekova bez recepta, koji mogu pomoći u zaustavljanju ili usporavanju dijareje.

U nekim slučajevima dijareju izazivaju paraziti ili bakterijska infekcija. Tada je dijareju potrebno lečiti antibioticima.

Konzumiranje probiotika nakon uzimanja antibiotika može pomoći u sprečavanju neželjenih reakcija na antibiotike, uvođenjem zdravih bakterija u probavni sistem.

Takođe postoji niz prirodnih načina kako možete da ublažite dijareju, a tu spadaju različite vrste biljaka i čajeva od tih biljaka, kao što su čaj od kamilice, đumbira i nane. Svi oni umiruju stomak, sprečavaju bolove u stomaku, te uklanjaju gasove, koji su jedan od osnovnih simptoma dijareje.

Svakako, u slučaju dijareje koja traje duže od jednog dana ili je česta obavezno potražite pomoć lekara.

Izvor: totallywelnes.com

Bjuti urednica britanskog Vogue-a Hana Kout i nutricionistkinja Simon Lobšer otkrivaju benefite jabukovog sirćeta, ali i upozoravaju na jednu stvar zbog koje možete imati problem sa ovim napitkom.

Skoro svakodnevno na društvenim mrežama nikne neki novi napitak koji „čini čuda“ ili trik uz pomoć kojeg postajemo mršaviji ili zdraviji. Samim tim, sve je teže razlikovati dobre od loših – bar dok ne probamo.

Urednica Vogue-a Hana Kout je odlučila da isproba jabukovo sirće, jer kako navodi, „to je upravo njena dužnost, kao urednice lepote i zdravlja“. Prenosimo njeno iskustvo.

Šta je jabukovo sirće

„Jabukovo sirće je vrsta sirćeta napravljena procesom fermentacije koji, pojednostavljeno rečeno, pretvara izgnječene jabuke u sirćetnu kiselinu uz dodatak kvasca i šećera.

‘Jabukovo sirće je moćan lek koji se koristi vekovima’, objašnjava mi nutricionistkinja Simon Lobšer, jedna od prvih koja je sa mnom podelila svoje dugogodišnje iskustvo i ljubav prema jabukovom sirćetu. Formule jabukovog sirćeta sa mutnim ‘majčinim sirćetom’ su odlične za zdravlje creva zbog svoje probiotičke moći. Takođe pomažu regulaciju šećera u krvi, varenju, kontroli težine, snižavaju holesterol, jačaju imuni sistem, pa čak i pomažu kod akni i ožiljaka. Spisak benefita bi čak i najveće fanatike zdravog života ubedile da isprobaju ovaj napitak.

Stoga, potpuno je prirodno što popularnost jabukovog sirćeta ne jenjava. Studija iz 2021. godine pokazuje da ljudi koji konzumiraju fermentisanu hranu (jogurt ili kiseli kupus) imaju veću mikrobnu raznolikost, manje šanse za upale i bolji imunitet. Nakon toga, stručnjaci su savetovali da se konzumira šest porcija fermentisane hrane dnevno. Dodajte ovome da sve ovo utiče na bolju probavu i razumećete pomamu koja trenutno vlada za jabukovim sirćetom.

Zašto koristim (i volim) jabukovo sirće svaki dan

Počela sam da uključujem jabukovo sirće u ishranu prošle godine kada sam bila na režimu. Moj nutricionista se trudio da upakuje ovaj sastojak u mnoge recepte, uvek sa odličnim rezultatima. Znala sam da može da pomogne u regulisanju šećera u krvi (što mi je tada trebalo, zbog ishrane bogate skrobom i šećerom), ali nisam baš razumela uticaj koji bi jabukovo sirće moglo da ima na moje varenje (posebno na nadimanje) i na glad.

Naravno da to nije čudotvorni sastojak (i neće izlečiti loše navike u ishrani), ali pošto svako jutro pijem jabukovo sirće, samo ili razblaženo u vodi, ogladnim tek u vreme ručka i večere, a između obroka nemam potrebu za nepotrebnim grickanjem. Takođe sam primetila značajno smanjenje nadimanja. Osećam da moj probavni sistem dobro radi svoj posao, a takođe osećam da imam više energije (ali to je možda samo zato što se trudim da se brinem o sebi).

Ipak, Simon Lobšer upozorava na lošu stranu: „Jedina mana jabukovog sirćeta je potencijalna erozija zubne gleđi“, objašnjava ona. „Zbog toga je bitno da ga pomešate sa vodom. Možete uzeti dozu (1 do 2 kašike u 15 do 30 ml vode) pre ili posle obroka, kako god vama odgovara. Ja ga uzimam samo jednom dnevno, ujutru.

Koje jabukovo sirće kupiti

Tečni oblik ostaje najbolji način za dnevnu dozu jabukovog sirćeta. Potražite organske formule koje sadrže sirove, nefiltrirane, nerafinisane fermentisane jabuke. Za najbolje rezultate, uverite se da sadrže i ‘majčino sirće’. Uvek je bolje kupiti staklenu bocu, nikada plastičnu.

Postoji mnogo različitih mešavina. Možete u bocu dodati đumbir, kurkumu, med ili cveklu i piti svaki dan.

Moj savet je da ostavite flašu na mestu gde ćete je sigurno videti ujutru, kako ne biste zaboravili. A odličan dodatak je i da pripremu doručka ili kuvanje kafe povežete sa uzimanjem sirćeta, kao malu jutarnju rutinu.

Za kraj

U zaključku, jabukovo sirće nije, po mom mišljenju, samo nova moda. Nakon što sam pre nekoliko nedelja počela svakodnevno da ga koristim, sigurna sam da neću prekidati. Iako znam da to nije čudotvorni napitak, ovaj dodatak ishrani mi je zaista poboljšao varenje. Samo zbog toga, imate veliko ‘da’ od mene“, piše Hana Kout za francuski Vogue.

Izvor: nova.rs

Kada razmišljamo o savršenom osmehu, često nam na pamet padaju poznate ličnosti iz Holivuda s njihovim izuzetno belim zubima. 

Međutim, da li vam je poznato da taj prepoznatljiv holivudski osmeh nije privilegija samo crvenog tepiha? Naprotiv, on je dostupan svima zahvaljujući bezmetalnim krunicama.

Bezmetalne krunice su postale izuzetno popularne zbog svog prirodnog izgleda koji pružaju zubima. Ove navlake za zube predstavljaju savremeno rešenje za svakoga ko želi da unapredi estetiku svog osmeha.

Njihov značaj leži u sposobnosti da transformišu vaš osmeh i povećaju samopouzdanje, a pre svega u očuvaju vaše oralno zdravlje.

U ovom tekstu, istražićemo kako bezmetalne krunice mogu da doprinesu postizanju savršenog osmeha.

Šta predstavljaju bezmetalne krunice?

Bezmetalne krunice su vrsta krunice za zube koja ne sadrže metal u svojoj strukturi. Umesto toga, izrađene su od materijala poput keramike ili porcelana. Koriste se za obnovu oštećenih ili izgubljenih zuba.

Osim što pružaju prirodan izgled zuba, bezmetalne krunice su takođe popularne zbog svoje izuzetne trajnosti. Izrađene su od vrhunskih materijala poput cirkonijum-keramike, što garantuje ne samo estetiku već i čvrstoću.

Dakle, za svakog ko želi da poboljša izgled svog osmeha, bez obzira da li je potreban manji, neinvazivan tretman ili kompletna rekonstrukcija usta, ove krunice pružaju željeni estetski rezultat.

Kada je preporučljivo postaviti bezmetalne krunice?

Bezmetalne krunice su izvanredna alternativa za restauraciju gornjeg dela zuba, poznatog kao krunični deo zuba. Različiti su razlozi zbog kojih je primena bezmetalnih krunica korisna i poželjna za pacijente.

Kada dođe do oštećenja ili lomljenja originalne krune zuba, postavljanje bezmetalne krunice može biti idealno rešenje za vraćanje funkcionalnosti i estetike zuba.

Pored toga, ove krunice se preporučuju kada je potrebno poboljšati oblik zuba ili ih dodatno ojačati. One pružaju dodatnu podršku i čvrstinu zubima koji su izgubili svoju strukturu ili su oslabljeni.

U slučajevima kada je zub ozbiljno oštećen od karijesa ili kada bi standardna plomba bila nedovoljna, bezmetalna krunica može biti dugoročno rešenje, jer jača zub i sprečava dalje propadanje.

Konačno, bezmetalne krunice su korisne i u situacijama kada je zubna struktura narušena dejstvom lekova, kiselina ili prekomernom konzumacijom gaziranih pića.

Zašto su bezmetalne krunice tako posebne?

Bezmetalne krunice su mnogo više od obične stomatološke intervencije - one su osnovni element za promenu vašeg osmeha, koji će ostaviti ljude u čudu jer neće tačno znati šta je to što se na vama promenilo. 

Još važnije, bezmetalne krunice su simbol zdravih desni bez ikakvih znakova upale, crvenila ili iritacija, jer eliminišu mogućnost alergijskih reakcija. 

Osim estetskog efekta, bezmetalne krunice štite vaše zube i okolna meka tkiva. Tokom postupka ugradnje minimalno se oštećuje zubna struktura, gde veći deo zuba ostaje očuvan.

Estetske karakteristike materijala od kojih su napravljene čine da izgledaju potpuno prirodno, baš kao vaši originalni zubi. Bez obzira da li se radi o jednoj ili više krunica, one se savršeno uklapaju sa ostatkom vašeg osmeha.

Nadasve, bezmetalne krunice se izrađuju od potpuno prirodnog materijala koji ne izaziva štetne reakcije ni u ustima ni u celom telu.

Kako izgleda postavljanje bezmetalnih krunica

Postupak postavljanja bezmetalnih krunica zahteva pažnju i preciznost. Tokom početnog pregleda, stomatolog pažljivo analizira vaše zube i pravi detaljan plan terapije. Ovde bi trebalo da donesete ortopan snimak ili digitalni snimak obe vilice kako bi se dobio jasan uvid u stanje vaših zuba.

Postupak obuhvata četiri posete u periodu od sedam dana. Prva poseta uključuje pripremu i brušenje zuba, kao i privremeno postavljanje krunica. Zatim sledi druga poseta, tokom koje se radi proba osnove za bezmetalne krunice.

Nakon uspešne probe, dolazi do finalne faze pred cementiranje. Poslednja poseta je rezervisana za postavljanje konačnog rada i cementiranje krunica.

Kako pravilno negovati bezmetalne krune nakon postavljanja?

Nakon što postavite krunice, važno je da nastavite sa redovnim održavanjem oralne higijene i redovnim posetama stomatologu.

Da biste očuvali zdravlje vaših zuba, neophodno je da perete zube pastom i četkicom najmanje dva puta dnevno, kao i da čistite prostor između zuba koncem ili interdentalnom četkicom. 

Redovne posete stomatologu su od suštinskog značaja za prevenciju različitih oboljenja zuba, uključujući karijes i parodontopatiju.

Ako imate potrebu da popunite praznine u delovima vilice gde vam nedostaju zubi ili da rekonstruišete oštećene zube od karijesa, bezmetalne krunice od cirkonijum keramike mogu biti izvrsno rešenje. Ovaj materijal će pružiti vašim zubima izuzetno prirodan izgled i učiniti da vaš osmeh zablista potpuno novim sjajem.

Ultrazvuk je neinvazivna metoda snimanja koji pokazuje strukture unutar tela pomoću zvučnih talasa visokog intenziteta. Ultrazvuk se najčešće koristi tokom trudnoće i za dijagnostikovanje bolesti.

Šta je ultrazvuk

Ultrazvuk uz pomoć zvučnih talasa visoke frekvencije kreira sliku, tj. pravi zapise unutrašnjih organa ili mekih tkiva, kao što su krvni sudovi. Lekari uz pomoć ultrazvuka vide detalje unutar tela bez ikakvih rezova. Doktor tokom pregleda nanosi tanak sloj gela na kožu tako da se ultrazvučni talasi prenose sa sonde kroz gel u telo. Sonda pretvara električnu struju u visokofrekventne zvučne talase, koje ne možemo da čujemo, i šalje ih u tkivo. Ti zvučni talasi se odbijaju od struktura unutar tela i vraćaju nazad do sonde, koja ih pretvara u električne signale. Računar zatim od njih pravi sliku ili snimak u realnom vremenu, koji se prikazuju na ekranu aparata.

Koja stanja se mogu otkriti ultrazvukom

Ultrazvuk može pomoći lekarima da dijagnostikuju širok spektar zdravstvenih problema, kao što su:

• tumor ili rak
• krvni ugrušci
• uvećana slezina
• vanmaterična trudnoća
• kamen u žuči
• kamenje u bubregu ili bešici
• zapaljenje žučne kese
• varikokele (uvećane vene u testisima).

Ultrazvuk i trudnoća

Ultrazvuk se redovno koristi tokom trudnoće za praćenje trudnice i fetusa. Koristi se za proveru rasta i položaja fetusa, za otkucaje srca, proverava se . da li postoje urođene mane, kog će pola biti beba…

Dijagnostički ultrazvuk

Lekari ultrazvuk koriste da bi potvrdili ili odbacili prisustvo neke bolesti, da bi proverili da li unutrašnji organi rade kako treba. Ova moćna alatka bez ikakvih rezova omogućava lekarima da zavire u naš organizam i blagovremeno daju dijagnozu i preporuče terapiju ili upute na dalja ispitivanja.

Ultrazvuk abdomena može objasniti uzrok bolova u stomaku.

Ultrazvukom bubrega se proverava veličina, položaj i oblik ovih bitnih organa. Može otkriti ciste, tumore ili infekcije unutar ili oko bubrega.

Ultrazvuk dojke je neizmerno važan pregled koji može da pokaže da li je sa dojkama sve u redu ili da lekaru da više detalja o eventualnim nepravilnostima. Rak dojke koji se otkrije na vreme u velikom broju slučajeva može biti izlečiv.

Ultrazvuk karlice prikazuje bešiku, prostatu, rektum, jajnike, matericu i vaginu i daje lekaru predstavu o tome ima li rizičnih odstupanja kod njih.

Vaginalni ultrazvuk umesto spolja sa stomaka podatke daje iznutra iz vaginalnog kanala. Prikazuje reproduktivna tkiva, strukturu materice i jajnika, a njime mogu da se prate i folikuli i ovulacija.

Ultrazvuk štitne žlezde pokazuje veličinu ovog važnog organa i eventualne promene unutar te žlezde, koje su danas prilično česte kod mnogih.

Ultrazvuk je bezbolna metoda koja za prosečno desetak minuta može da pokaže toliko toga. Za to kratko vreme lekar će saznati mnogo o vašim organima, videće da li je nešto sumnjivo ili će potvrditi da ste zdravi. Redovni pregledi su vrlo bitni jer mogu da uštede dragoceno vreme u potvrđivanju dijagnoze i potom ubrzaju lečenje. Zato ultrazvuk, posebno ginekološki, abdomena i prostate, treba raditi redovno i kod pravog stručnjaka.

Izvor: nova.rs