Ovi trikovi su korisni, ali i pristupačni

Rešite se muva jednom za svagda: Efikasni saveti protiv malih napasti koje vam se vrzmaju po kući
Copyright Profimedia
Najezda muva je veliki problem, pogotovo leti. Sa njim se najčešće suočavaju ljudi koji imaju domaće životinje, kao što su kokoške.

Pored toga što se vrzmaju i šetaju svuda, one su i potencijalni prenosioci bolesti.

Naravno, njihov ulazak možemo sprečiti jednostavnim zatvaranjem vrata i prozora. Nažalost, to nije uvek garancija da neke od njih neće zalutati u vašu kuću.

U svakom slučaju, nemoguće je stalno držati vrata i prozore zatvorenim samo da bi sprečili ulazak muva.

Ne brinite, postoji rešenje.

Najočiglednije i najjednostavnije rešenje je postavljanje mreže preko prozora. Mnogi ljudi su protiv toga jer misle da izgledaju ružno i ne žele ih preko svojih prozora.

Ali ono što možda ne znate je da oni ne moraju biti trajni. Sada je moguće kupiti privremene komarnike koji se lepe magnetima, a mogu se postaviti i na vrata.

Još jedna dobra metoda je korišćenje reflektivnih predmeta. Muve imaju složene oči koje su izuzetno osetljive na svetlost.

To znači da reflektivni svetlosni zraci zapravo zaslepljuju i zbunjuju muve, terajući ih da odlete.

Iako ovo nije najučinkovitija metoda, vredi pokušati. Na primer, možete pokušati okačiti stare CD-ove ispred svojih prozora.

Postoje i prirodne metode koje mogu pomoći u teranju muva.

Pre svega, muve mrze ulje eukaliptusa. Jednostavno uzmite trake tkanine, kapnite ulje na njih i okačite ih u okvire prozora i vrata.

Osim toga, možete napraviti zamke za muve koje ćete ostaviti u uglovima prozora ili blizu vrata.

Presecite vrh plastične boce na pola i napunite jabukovim sirćetom, zatim gornji deo okrenite naopačke i ubacite u donji, malo iznad tečnosti.

Muve privlače sirće, ali neće moći da pronađu izlaz iz flaše.

Izvor: 24sedam.rs

Visoke temperature u Hrvatskoj dovele su do toga da je i temperatura mora srušila dosadašnje rekorde, pa je tako u Dubrovniku izmereno gotovo 30 stepeni. I to nije jedini problem svih koji trenutno odmaraju duž Jadranske obale - u plićaku kod Cresa pronađeno je desetak kompas meduza, čiji "dodir" nije nimalo bezazlen.

Ako ste se samo jednom u životu susreli „oči u oči“ s meduzom, koja je svoje otrove ostavila po vašem telu, to je iskustvo koje ćete pamtiti čitavog života i zbog kojeg ćete zazirati od ponovnog susreta. Upravo zbog toga ne čudi što pojava kompas meduza u plićaku kod Cresa nije dočekana sa oduševljenjem.

Iako te meduze obično žive na dubinama od 10 metara, došle su skroz do plićaka, a njihovi pipci, koji na sebi imaju žarne ćelije koje i ostavljaju opekotine, mogu dosegnuti dužinu i do metra. Upravo zbog neverovatnih temperatura mora, koja se naprimer, u Dubrovniku ovih dana popela na gotovo 30 stepeni, ne čudi da one migriraju i traže hladnije područje.

Kako prepoznati kompas meduzu?

Kompas meduzu ćete prepoznati po tome što joj je klobuk žute do smeđe boje i ima karakteristične oznake po klobuku u obliku slova V, ali i zato što, kako im i samo ime kaže, podsećaju na kompas. Svaka jedinka može narasti od otprilike 40 centimetra, a kada na to dodate pipke od jednog metra, kojih je po 24 na svakom klobuku, teško da ćete, ako se nađete u njenoj blizini, izbeći da vas opeče.

Upravo u pipcima se i nalaze žarne ćelije, a meduza kada vas opeče zapravo ispušta otrov koji izaziva strašan bol i opekotine na koži, a nepoznanica nisu ni teže reakcije poput otežanog disanja, vrtoglavice ili mučnine, te je tada potrebno potražiti lekarsku pomoć.

Savet stručnjaka je da im se, kada ih ugledate, ne približavate, a i ako na kraju i dođe do opekotine, poznata je procedura šta treba uraditi. Prvo i najvažnije je izaći iz mora i mesto sa opekotinom dobro isprati morskom vodom kako bi se sa kože uklonile sve ćelije i pipci meduze koji su ostale, ali i kako bi se smanjila dalja apsorpcija otrova.

Važno je naglasiti da se mesto kontakta nipošto ne sme ispirati pitkom vodom jer će preostale žarne ćelije pustiti još više otrova, pa će i bol biti jača, piše tportal.

Lista je nastala na osnovu glasova 503 pisca, pesnika i brojnih ljubitelja knjiga. U izboru najboljih knjiga, između ostalih, učestvovao je i Stiven King, danas najuspešniji autor horor romana.

Tu su i Boni Garms, Klodija Rankin, Džejms Paterson, Sara Džesika Parker, Karl Ove Knausgard, Elin Hilderbrand, Tomas Čaterton Vilijams, Roksane Gej, Marlon Džejms, Sara Maklin, Min Jin Li, Džonatan Letem i Džena Buš Hejger...

Ovo je 10 prvih naslova:

10. Galad - Merilin Robinson, 2004.

Galad je roman Merilin Robinson objavljen 2004. Osvojio je Pulicerovu nagradu za beletristiku 2005. i Nacionalnu nagradu kruga književnih kritičara. Radnja romana smeštena je u 1956. u gradu Galad u američkoj državi Ajova, kada 76-godišnji pastor Džon Ejms saznaje da mu bolest srca ne ostavlja vremena da se posveti svojoj mladoj porodici.
Stoga odlučuje da svom sedmogodišnjem sinu napiše pismo kako bi mu, umesto materijalnih dobara, ostavio svoje znanje o čudesnoj lepoti postojanja opisujući istoriju porodice odane duhovnom pozivu.

9. Nikad me ne ostavljaj - Kazuo Išiguro, 2005.

Keti, Rut i Tomi ostaju u elitnoj engleskoj školi Hejlšam. Prijatelji zajedno slušaju muziku i pričaju o svemu dok odrstaju. Ali stvari odjednom postaju zloslutne i na kraju tragične. Nemaju roditelje da ih posećuju, a svoje učitelje zovu "starateljima". Priča ih prati od prvih dana do kraja života. Manje-više, ostaju isti ljudi kao i 12-godišnjaci.

8. Austerlic - V. G. Sebald, 2001.

Austerlic je roman nemačkog pisca V. G. Sebalda iz 2001. godine. Bio je to Sebaldov poslednji roman. Knjiga je dobila nagradu Nacionalnog kruga kritičara knjige. "Knjigu prožimaju sećanja i gestovi", piše Njujork tajms.

7. Podzemna železnica - Kolson Vajhed, 2016.

Podzemna železnica je neverovatna priča o očajničkom putovanju robinje ka slobodi i istoriji koju deli čitava ljudska rasa, ključna za razumevanje američke prošlosti, sadašnjosti i, posledično, budućnosti.

6. 2666 - Roberto Bolanjo, 2004.

2666 je poslednji roman Roberta Bolanja. Objavljen je 2004. godine kao posthumni roman, godinu dana nakon Bolanjove smrti. Ima preko 1100 stranica na izvornom, španskom jeziku. Podeljen je na pet delova. Bolanjov roman je dubok, misteriozan i vrtoglav. Dok ga čitate, prelazite od osećanja kao da gledate tornado do osećanja kao da ste zahvaćeni vrtlogom i na kraju da sumnjate da ste i sami tornado.

5. Korekcije – Džonatan Franzen, 2001.

Radnja romana se vrti oko nevolje starijeg para sa srednjeg zapada i njihovo troje odrasle dece, prateći njihove živote od sredine 20. veka do "jednog poslednjeg Božića".

4. Poznati svet - Edvard P. Džons, 2003.

Roman, koji je nominovan za nekoliko nagrada, priča je o crnim robovlasnicima iz rane američke istorije.

3. Vučja jazbina - Hilari Mantel, 2009.

Prošlost vidimo onako kako vidimo zvezde – mutno. Ali Mantel je video istoriju hladnom, tvrdom i apsolutnom jasnoćom. U Vučjoj jazbini Hilari je ispričala biografiju engleskog državnika Tomasa Kromvela, opisujući ga kao živopisno, nemilosrdno, slepo, veličanstveno ljudsko biće opsednuto pamćenjem. Zatim je prikazala doba u kome je živeo kao ogromnu, zamršenu paukovu mrežu moći, novca, ljubavi i potrebe - sve do trenutka kada ga je pauk uhvatio.

2. Toplina drugih sunaca - Izabel Vilkerson, 2010.

Intimna, potresna knjiga Izabel Vilkerson koja razbija mitove i koja detaljno opisuje američku veliku crnu migraciju sa juga na sever i zapad od 1915. do 1970. je najčitanije delo u novijoj istoriji. Ova migracija, piše ona, "postala je možda najveća neispričana priča 20. veka". Vilkerson sa velikom dozom književne finese prepliće priče o razumevanju muškaraca i žena u širu sliku.

1. Moja genijalna prijateljica - Elena Ferante, 2011.

Roman upoznaje čitaoce sa dve devojčice koje odrastaju u siromašnom kraju u Napulju u Italiji – vrednom i poslušnom Elenom i njenom drugaricom Lilom. Moja genijalna prijateljica je prvo poglavlje priče o Eleni i Lili, prvi deo tetralogije o nezaboravnim heroinama koje teže da stvore život pod okriljem zagušljive, nasilne kulture. Radnja pomno prati život autora - piše Ferante pod pseudonimom, ali bez obzira na to, Moj genijalni prijatelj je jedan od vrhunskih primera takozvane autofikcije, kategorije koja je dominirala književnošću 21. veka.

Izvor: b92.net

U ovim pakleno vrućim danima veoma je teško živeti bez klime. Majstor za ove uređaje stoga odgovara na najčešća pitanja, uključujući i to da li je bolje da uređaj radi neprekidno ili da ga povremeno isključujemo.

Majstor klima uređaja Vladimir Dujaković kaže da klimu treba očistiti, a to možete uraditi i sami.

Svakog meseca otvorite uređaj koji sadrži filtere. Ako nisu mnogo prljave, dovoljno je da ih operete pod mlazom tople vode. Nema potrebe za deterdžentom ili drugim sredstvima. Ostale delove možete obrisati vlažnom krpom, ali samo po površini, a ostale tehničke delove prepustiti majstorima, piše N1 Slovenija.

Glavobolja od klime

Da biste se osećali bolje, dobro je provetriti stambene prostore koje hladite klima-uređajem dva do tri sata i tako izbeći glavobolje zbog nedostatka kiseonika u prostoriji.

Klima na zidu

Prema rečima majstora, klima-uređaji ne dovode svež vazduh spolja. Ako i dalje imate glavobolju, uređaj je možda prljav ili je prozor možda bio predugo zatvoren.

Međutim, odgovorio je i na jednu od čestih dilema – da li je za ove vruće dane bolje da klima radi neprekidno ili da se povremeno isključi? Kaže da je najbolje da klima uređaj radi stalno.

„Nije dobro za uređaj ako ga uključite i isključite svakih sat vremena“, bio je jasan.

Izvor: n1info.rs

Građani koji imaju mogućnost da svakog meseca ostavljaju određenu sumu novca “sa strane”, neretko biraju da štede u banci. Oni koji imaju i decu, mogu da odaberu da otvore specijalni račun na koji će uplaćivati novac koji će deca u budućnosti moći da koriste. Ovakva štednja može da bude dobra opcija za, primera radi, obezbeđivanje školarine u budućnosti, a mi smo proverili koliko novca može da se uštedi ako se svakog meseca na račun uplati 1.000, 5.000 i 10.000 dinara.

Građani naše zemlje na štednim računima drže, u proseku, po 162.000 dinara, dok vlasnici deviznih računa u proseku imaju 3.158 evra ušteđevine, pokazuju podaci Narodne banke Srbije za maj mesec. Koliko je novca na računima maloletnika, nije poznato, jer to je evidencija koju svaka banka vodi za sebe. Ipak, učestalo je mišljenje da štednja u Srbiji nije preterano popularna i da se na nju odlučuje mali broj ljudi.

Inače, razlozi za štednju mogu da budu različiti – od osiguranja u slučaju da se roditelju nešto dogodi do obezbeđivanja školarine za fakultet za dete u budućnosti.

Kako bismo proverili koliko može da se uštedi za, recimo, školarinu, napravili smo računicu uz pomoć kalkulatora koji je dostupan na sajtu NBS. Kao primere, uzeli smo sume od 1.000, 5.000 i 10.000 dinara svakog meseca od prve do 18. godine života deteta. Inače, štednja može biti oročena ili po viđenju. Oročena štednja znači da se novac drži u banci i ne može se koristiti dok ne istekne ugovoreni period, dok štednja po viđenju omogućava korišćenje novca u bilo kom periodu. Treba imati u vidu da je kamata za štednju po viđenju uvek dosta niža.

Primera radi, u jednoj banci, kamata na dečju štednju po viđenju trenutno iznosi dva odsto, dok je za oročenu dinarsku štednju oko tri.

Za 1.000 dinara mesečno – godinu i po dana školovanja

Ko ima mogućnosti da svakog meseca na račun svog deteta, u periodu od 17 godina, uplaćuje 1.000 dinara, uštedeće oko 265.000 (2.260 evra)– i to ukoliko odabere oročenu štednju. Ukoliko je u pitanju štednja po viđenju, ušteđevina će biti oko 242.000 dinara, odnosno malo manje od 2.100 evra. To je, u proseku, školarina za godinu i po dana studiranja u Beogradu.

Ko ima više novca koji na mesečnom nivou može da izdvoji za štednju, 5.000 dinara, nakon 17 godina će, prema kalkulatoru NBS, imati oko 1.326.800 miliona (11.300 evra), ukoliko odabere oročenu štednju.

U slučaju štednje po viđenju, sa istim iznosom svakog meseca, ukupna ušteđena suma će, kada dete već bude punoletno, dostići 1.213.700 miliona (10.400 evra).

Poslednja suma koju smo koristili je ujedno i najveća – 10.000 dinara. Ko svakog meseca bude uplaćivao ovu sumu, posle 17 godina imaće oko 2.653.600 dinara (22.700 evra) ukoliko se odluči za oročenu ili 2.427.400 dinara (20.800 evra) ukoliko odabere štednju po viđenju.

Ko može da uplati i podigne novac?

Pojedine banke toliko su oprezne u zaštiti svojih najmlađih klijenata, da roditelji mogu sa štednih računa svoje dece da podignu novac samo uz odobrenje Centra za socijalni rad.

Inače, pored roditelja, na dečji štedni račun novac mogu da uplate i drugi bliski srodnici, poput baka i deka.

Izvor: nova.rs

Mamurluk vas već udara, čini vam se da ste se otreznili, ali morate da budete svesni da alkohol dugo ostaje u organizmu, pa se može otkriti čak i dan kasnije. U tom slučaju je bolje odustati od vožnje automobila, jer pored visokih kazni koje prate vožnju pod uticajem droge i alkohola, definitivno možete da nanesete štetu sebi i drugima.

Voziti pod dejstvom alkohola ili droge je nešto najgore što možete uraditi sebi, ali i drugim učesnicima u saobraćaju. Nećemo ponovo pisati o produženom vremenu reakcije i o pogrešnim procenama… O tome se pisalo toliko često da biste o posledicama vožnje pod dejstvom alkohola ili droge trebali da znate sve. Droga i alkohol dugo ostaju u organizmu, pa morate biti svesni da se mogu i otkriti, iako vam se čini da ste trezni.

Prema podacima koje poseduju Američki centri za zavisnost (ACZ), alkohol se u proseku zadržava u krvi do šest sati, a u dahu i urinu od 12 do 24 sata. U pljuvački takođe traje od 12 do 24 sata, a u kosi oko 90 dana.

Iako alkohol prolazi kroz digestivni sistem, ne prolazi kroz opsežnu probavu na isti način kao hrana. Kada uđe u gornji deo gastrointestinalnog trakta, značajan deo se apsorbuje u krvotok kroz sluznicu želuca i tankog creva. Kada uđe u krvotok, prenosi se kroz celo telo i putuje do mozga.

Nakon konzumiranja droga, udisanjem, pušenjem ili gutanjem, telo počinje da ih razgrađuje. Tokom tog procesa stvaraju se metaboliti ili nusproizvodi koji mogu da ostanu u telu dugo nakon prvih efekata. Baš ti ostaci će biti otkriveni naknadnim testom na droge, koji će pokazati da li je ispitanik konzumirao tu drogu.

Droga se otkriva u testovima pljuvačke, pa se kanabis identifikuje do četiri dana nakon konzumacije. Kokain u principu nestaje posle 24 sata, ali kod redovnih korisnika može da potraje i nekoliko dana. U međuvremenu, amfetamini i metamfetamini se mogu pronaći u pljuvački do tri dana nakon konzumiranja. Šta je sa testovima krvi? Kanabis se zadržava u krvi dve nedelje, amfetamini 12 sati, kokain 48 sati, a metamfetamini 37 sati.

Izvor. sd.rs

Iako bi moglo biti primamljivo da odmah odgovorite, advokat savetuje da ne odgovarate.

Jedno pitanje na koju ne bi trebalo da odgovorite pod bilo kojim uslovima kada vas policija zaustavi mogla bi da vas iznenadi, ali definitivno ima smisla. Često ljudi osećaju nervozu kada ih policija zaustavi na putu, ali važno je znati svoja prava i kako se zaštititi. Poznat kao @tiktokstreetlawyer na TikToku, ovaj pravni stručnjak često objašnjava zakone i deli pravne savete, a njegov viralni video, koji je prikupio više od 1,3 miliona pregleda, objašnjava šta nikada ne bi trebalo da kažete policajcu koji vas zaustavi, piše LADBible.

„Ovo je pitanje na koje nikad ne biste smeli da odgovorite bez obzira na sve, a da ne znate za koje ste kazneno delo optuženi’, počinje u videu. Iznenađujuće, to nema veze s alkoholom ili skrivanjem stvari u gepeku, već s naizgled bezopasnim pitanjem koje vam policija može postaviti: ‘Znate li zašto sam vas zaustavio?’.

Iako bi moglo biti primamljivo da odmah odgovorite, advokat savetuje da ne odgovarate. „Ne znate šta policajac misli, zar ne? Zašto onda odgovarati bez da vam on da neke informacije?’. Ako mislite da samo žele da prepoznate prekršaj koji ste učinili, advokat upozorava da nije tako jednostavno.

Problem s tim pitanjem jeste da može da bude trik pitanje. Policajci ga koriste kako bi vozače uhvatili nespremne i naterali ih da priznaju prekršaj, čak i ako nemaju dokaza za to.

„Zamislite da odgovorite: ‘Zato što sam prošao kroz crveno svetlo. Zato što sam prebrzo vozio’. Upravo ste priznali više prekršaja, a policajac možda nije imao dokaze ni za jedan’, objašnjava advokat. Dodaje kako je idealan odgovor vrlo jednostavan: ‘Policajče, molim vas, recite mi’. Na taj način, znaćete tačno za šta ste optuženi i možete odlučiti kako dalje da postupate.

Izvor: citymagazine.danas.rs

Izuzetno visoke cene stanova koje su aktuelne poslednjih godina mnogima su san o dolasku do sopstvenog krova nad glavom učinile nedostižnim. Kako bi rešili stambeno pitanje, pojedini se sve češće okreću kućama, jer prema rečima arhitekata, bez obzira na rast cena i građevinskog materijala, kuća košta upola manje novca. Ipak ostaje dilema šta se više isplati - zidati kuću ili izabrati montažnu.

Arhitekta Stevan Rodić iz Novog Sada za portal N1 kaže da je za mlade ljude najlakše da dođu do životnog prostora tako što će izabrati kuću umesto stana.

„Bez obzira na rast cena nekretnina stoji neki paritet – ako pričamo o nekim prosečnim cenama stanova, ne neki Beograd na vodi i sl, ali recimo u Novom Sadu za red veličine dve, dve i po hiljade evra koliko košta kvadrat stana i to polovnog, vi možete napraviti dva kvadratna metra kuće. To stoji već dugo vremena, stan od 100 kvadrata jednako je kuća od 200 kvadrata“, kaže Rodić.

Ono što je kod izbora kuće povoljnost, prema njegovim rečima, je i to što nije neophodno investirati sve odmah, nego se kuća može graditi tako da se vlasnici usele pa da rade još dve godine neke detalje, sitnice, što je, kako ističe, povoljnije nego vraćati kreditne kamate.

„Ono što menja stvar je plac, koji može biti jeftin, može biti skup. To naravno zavisi od lokacije, puta, struje, vode, kanalizacije, gasa i tako dalje, ali generalno je priča ta – da za kvadrat stana možete imati dva kvadrata kuće“, kaže novosadski arhitekta.

Prednosti i mane klasične gradnje i montažne kuće

Kada je u pitanju izbor između klasične gradnje ili montažne kuće, Rodić ističe da iako montažne kuće imaju nekih pogodnosti, klasična gradnja ima prednost.

„Klasična gradnja ima po meni dosta svojih prednosti, dok montažna ima prednost što je za nijansu jeftinija i može biti brža. S tim da ne mora da bude brža, jer imate ograničen broj firmi koje se bave proizvodnjom montažnih kuća. Ako dođete na red pa dobijete kuću za dva-tri meseca onda jeste brža, ali ako čekate firmu da vašu kuću počne da radi za sedam, osam meseci, pošto su u gužvi, onda nije brže od klasične gradnje“, objašnjava on.

Dodaje i da nešto niža cena, takođe ne mora biti pravilo.

„To zavisi od nivoa opreme. Najjeftiniji su oni grubi građevinski materijali, a najskuplje su sanitarije, keramičke pločice itd, tako da i u montažnu kuću možete dati novca koliko god hoćete. Govorimo o nekom proseku“, kaže Rodić.

Cene po kvadratnom metru za montažne kuće se, kako prenosi Forbes Srbija, kreću od 500 evra po kvadratu pa naviše, u zavisnosti od tipa objekta i toga šta se traži.

Predstavnici preduzeća i firmi koji se bave izgradnjom montažnih objekata za Forbes Srbija tvrde da poslednjih godina imaju pune ruke posla i da se ovakvi objekti moraju „rezervisati“ od šest meseci do godinu dana unapred.

Energetska efikasnost

Arhitekta Rodić ističe još jednu bitnu komponentu na koju treba obratiti pažnju pri izboru kuće, a to je energetska efikasnost. Pod tim, kako navodi, treba imati na umu ne samo grejanje tokom zime, već prvenstveno hlađenje tokom leta.

„Montažnu kuću nema šanse da ohladite leti. Najgora stvar su brodski kontejneri koji su sad popularni kao vikendice. Dođe dizalica, spusti vam dva, tri kontejnera, povežu instalacije i vi imate za nedelju dana vikendicu. To je dobro za zimski period i eventualno kad ne treba grejeti. Leti u to se ne može ući uopšte. Po vrućinama ta kuća nema materijale koji mogu da zadrže nekakav kapacitet hladnoće, nema tromih materijala, to su kuće od laganih materijala koji ne drže svežinu“, objašnjava on.

Sa druge strane, Rodić navodi kuće koje su zidane od cigle ili sa dosta betona, kamena, teških materijala.

„Materijali koji jako brzo provode toplotu, kao što je gvožđe, isto tako se brzo i hlade. Ali kad imate materijale kao što je kamen, kao što je keramika, kao što je igla, kao što je blato, čerpić, oni su vrlo inertni. Treba im dugo vremena da se ugreju i onda se dugo hlade. Ali isto tako kad se ohlade, onda i svežinu drže duže“, kaže Rodić i, u tom smislu, posebno izdvaja zemunice, koje, kako kaže, postaju sve popularnije kod mladih, obrazovanih ljudi okrenutih ekologiji.

Izvor: n1info.rs

Neki restorani i kafići su pet friendly, neki ne, ali da li ste znali da oni koji vam dozvole da uvedete svog ljubimca, isto tako mogu i na račun to da vam stave?

Društvenim mrežama se deli fotografija računa iz jednog kafića iz Nove Varoši u kojem stoji da se naplaćuje 500 dinara boravak kućnog ljubimca za stolom.

I dok jedni misle da je šala, drugi misle da ovo ne bi smela da bude legalna stavka, ipak samim tim što izdaju račun, znači da je ovaj lokal to zaveo kao uslugu.

Naravno, mišljenja su itekako podeljena.

„I šta je pas poručio?:“Skuplji pas od hladnog nesa“; „Smatram da bi lokal trebalo da se odredi da li je pet frendli ili ne. I nema ljutiš“; „Odlična reklama“; „A ako ne sedi za stolom, jel ima popust“; „Ovo je posao za advokat kučeta“ samo su neki od komentara.

Tokom vrelih letnjih meseci, možda ćete imati poteškoće sa spavanjem, posebno tokom toplotnih talasa kada su temperature izuzetno visoke. Čak i kada padne noć i temperature budu nešto niže, i dalje može biti veoma toplo, što zaista može uticati na san.

Ako koristite klima uređaj, možda nećete imati problema sa ovim. Međutim, korišćenje klima uređaja svake noći tokom leta može biti prilično skupo rešenje. Evo još nekoliko trikova koji vam mogu pomoći da bolje spavate tokom toplotnog talasa.

Sprečite ulazak sunčeve svetlosti

Zatvorite prozore i zavese tokom najtoplijeg dela dana i kada je sunčeva svetlost najjača. Leti je to najčešće između 12:00 i 16:30. Ovo će sprečiti da toplota uđe u vaš dom.

Ventilacija

Nakon što prođe najtopliji deo dana, otvorite vrata i prozore da biste provetrili sve prostorije i cirkulisali vazduh u svom domu. Ovo bi trebalo da izbaci svu toplotu koja je ušla u vaš dom tokom dana.

Ako imate ventilatore možete da ih uključite. Izbegavajte korišćenje rerne i šporeta jer će akumulirati dodatnu toplotu.

Ovi koraci bi trebalo da rashlade vaš dom pre nego što odete u krevet.

Voda

Hidratacija je posebno važna leti, pogotovo što se mnogo znojimo. Pijte dosta tečnosti pre spavanja, a na noćnom ormariću možete pripremiti i piće za kojim možete posegnuti tokom noći kada vam zatreba.

Zaboravite na hladan tuš

Možda mislite da je hladno tuširanje pre spavanja dobra ideja, ali je kontraproduktivno. Hladna voda će zapravo stimulisati krv u telu da reguliše temperaturu, tako da će vam zapravo biti vruće kada se tuširate.

Odeća

Nosite laganu i prozračnu odeću, a najbolje je da nosite predmete od tkanine, bambusa i svile. Što manje sintetičkih vlakana ima odeća, to bolje.

Izvor: n1info.rs

Topli letnji dani traju već nedeljama, a ljudi nisu jedini kojima je teško da se priviklu na tako visoke temperature, već se s tim bori čitava priroda.

Muškatle bolje opstaju na vrućinama od drugog balkonskog cveća i biljaka, a eksperti objašnjavaju zbog čega je to tako i kako možete svojim muškatlama da „olakšate“ ovakve dane.

Muškatle vole sunčane dane i vrućine, a mogu da podnesu i trenutnu sušu bez trajnije štete, jer njihova stabljika i liske čuvaju vodu. Ipak, njima u letnjim danima treba više vode nego uobičajeno, a postoji nekolicina saveta kojih se valja pridržavati kako bi one opstale i cvetale.

Saveti za negu muškatli

Voda u pravo vreme. Muškatlama treba vode da bi cvetale i rasle, pa se osigurajte da je zemlja dovoljno vlažna. Ako je na dodir sveža i hladna, nema potrebe za dodatnom vodom, ali ako je suva i topla, zalijte je.

Uveče ili ujutru. Uveče ili ujutru je vreme za zalivanje, ne preko dana, jer će tada više vode ispariti, a ovako će muškatla bolje iskoristiti vlagu.

Direktno u koren. Najbolje je da zalivate biljku što bliže zemlji, tako će voda dopreti svuda gde treba. Uperite direktno mlaz tamo gde treba, a biljka će uraditi sve ostalo! Odstajala voda je bolja nego hladna voda pravo sa česme!

Jedna veća čaša po biljci (minimum). Cilj je da lepo natopite zemlju. Ipa, višak vode mora da se odstrani, a suvoj zemlji treba vremena jer ne apsorbuje vodu dobro. Zato ne sipajte svu vodu odjednom, nego pomalo.

Dobra zemlja. Kvalitetna zemlja ima mnogo uticaja na to kolikovode je potrebno muškatlama.

Uz sitnicu od samo 20 dinara, svaki buket će izgledati raskošno kao iz časopisa (VIDEO)

Stavite ovo na terasu i više nećete videti stršljenove i ose - trik koji provereno radi

"Zlatna tečnost" od koje cveće cveta kao ludo! Moćan trik profesionalaca za cvetni raj iz snova

Kako manje zalivati? Možete smanjiti količinu vode tako što ćete pomeriti svoje biljke s direktnog sunca.

Kada su topli dani i tropske noći, isparavanje se uvećava; ako je zemlja suva, biljka cveta i raste slabije nego što bi trebalo. Ako je suva isuviše dugo, biljka se oslanja na sačuvanu vodu, ali onda se skladišteno troši i može doći do situacije da biljka potpuno uvene. To se, doduše, ekstremno retko dešava s muškatlama jer one čuvaju vodu u stabljikama i listovima, navodi se na sajtu Pelargonium for Europe.

Izvor: direktno.rs

Tokom letnje sezone ostavljanje određenih predmeta u automobilu može biti rizično i opasno ne samo za vas već i za vaš automobil. Dok je leto u punom jeku, sledeće stvari nije preporučljivo da držite u automobilu tokom najtoplijeg godišnjeg doba.

Plastične flaše

Flaše za vodu, boce za bebe i druge plastične posude ne smeju predugo da stoje u vrućem automobilu. Plastika koja je bila na ekstremnim temperaturama mogla bi potencijalno ispustiti opasne materije kao što je bisfenol A (BPA) — česta hemikalija koja se nalazi u plastici — u vašu tečnost. Najbolje je izbegavati konzumiranje bilo čega od plastike što je neko vreme stajalo u vašem vozilu, savetuje Večernji list.

Elektronski uređaji

Mobilni telefoni, laptopovi, kamere i drugi elektronski uređaji nisu proizvedeni da se nose s visokim temperaturama. Sva elektronika ima raspon radne temperature koji je dizajniran za bezbednu upotrebu. Kada se elektronika satima ostavlja u vrućim vozilima, verovatno će se oštetiti toplotom pri čemu se baterije mogu pregrejati, proširiti ili prsnuti. Plastične komponente elektronskih uređaja mogu da se otope i stvore veliki nered koji onda treba očistiti.

Lekovi

Mnogi lekovi bi trebalo da se čuvaju na temperaturama koje nisu ekstremne. U suštini nije poželjno da držite lekove u automobilu, bilo da je vruće ili hladno, jer i visoke i niske mogu negativno uticati na lek. Ako se lekovi ostave na temperaturi van preporučenog raspona, lek može postati nedelotvoran ili čak štetan.

Upaljači

Upaljači su izrađeni od zapaljivog materijala koji će se proširiti i moguće rasprsnuti, stvarajući opasnost od požara ako se ostave na jakoj vrućini. Iako bi temperature morale biti ekstremne da upaljač pukne, najbolje je ukloniti ovaj predmet iz kola jer se to može dogoditi tokom leta.

Hrana

Bilo da se radi o kvarljivoj hrani, hrani za kućne ljubimce ili konzerviranoj hrani, namirnice se ne smeju konzumirati ako se ostave u vozilu 1-2 sata, zavisno od temperature vašeg automobila. Ne samo da hrana može biti loša za vaša creva, već se u njoj mogu stvoriti bakterije koje izazivaju bolesti.

Limenke za sprejeve

Limenke za lak za kosu, dezodorans i boju u spreju imaju nalepnice upozorenja koje upozoravaju kupce da izbegavaju čuvanje limenki na mestima gde su temperature iznad 49 stepeni. Kada se limenke skladište u uslovima iznad 49 stepeni, pritisak će se povećati, što može izazvati pucanje limenke, oštetiti vaš automobil, oštetiti ono što je u blizini, pa čak i ispustiti hemikalije u vazduh.

Izvor: danas.rs

U Jadranskom moru živi veliki broj životinja koje su potencijalno opasne i trebalo bi da da budete pažljivi ukoliko im se približite. Dr. sc. Neven Iveša, dipl. ing. biologije sa Univerziteta Jurja Dobrile u Puli, za n1info.hr govorio je na ovu temu. Od morskog psa, preko raže do vatrenog crva, ovo su opasni stanovnici Jadrana.

„Opasni organizmi koji obitavaju u Jadranu mogu se svrstati u nekoliko kategorija: organizmi koji poseduju otrovne bodlje poput riba iz grupe paukovki i bodeljki, riba koje poseduju nazubljene i otrovne bodlje na bazi repa (golubovke i žutuge), ribe čiji je ugriz bolan (murine i ugori), ribe s krvnim toksinima (jegulje) te ribe koje u visceralnoj šupljini nakupljaju veoma opasan tetradotoksin kao npr. srebrnopruga napuhača (Lagocephalus sceleratus)”, objasnio je Iveša.

Lista opasnih životinja na Jadranu

Navodi da su ove poslednje veoma retke u Jadranskom moru i obično žive u tropskim morima.

„Osim njih, u Jadranu je detektovana i jedna vrsta ribe pauna (Pterois miles) koja ima vrlo otrovne bodlje, te kao i većina novih vrsta najčešće se pronalaze na području istočnog Sredozemlja, a na Jadranu, na njegovom jugu”, dodao je.

Iveša je naveo još nekoliko životinja s kojima možemo da se susretnemo u Jadranu, a koje mogu da budu opasne. „Osim navedenih grupa, među predstavnicima grupe želatinoznog planktona postoje opasne vrste, odnosno meduzoidni oblici nekih žarnjaka iz razreda režnjaka i obrubnjaka. Među njima treba izdvojiti vrstu morsku mesečinu (Pelagia noctiluca) čije su jedinke već sada zabeležene na južnom Jadranu i kompas meduzu (Chrysaora hysoscella) koja je detektovana na severu Jadrana.

Realno gledajući, svi žarnjaci predstavljaju opasnost za kupače budući da poseduju žarne ćelije koje im služe za lov i obranu. U tom pogledu i neki korali kao npr. relativno česta vrsta kao što je smeđa vlasulja (Anemonia viridis) mogu da izazovu neprijatne opekotine na koži”, ističe Iveša.

Napominje da u našem moru ima i morskih pasa, uključujući i velikog belog psa koji je opasan, ali je izuzetno redak. No, susreti kupača na Jadranu i morskih pasa su jako zanemarljivi.

„Među opasnim vrstama postoje i one koje su zakonom zaštićene kao npr. žutuga (Dasyatis pastinaca) te većina većih pelagičnih morskih pasa kao npr. pas modrulj (Prionace glauca) i pas kučak (Isurus oxyrinchus) koji zajedno pripadaju grupi generalno ugroženih riba hrskavičnjača”, navodi Iveša.

Naglašava da je bitno dobro se informirati o načinu rukovanja i susretu s pojedinim vrstama, konzumiranju njihovog mesa i slično. “Čak i bezazleni školjkaši mogu da budu izuzetno opasni za ljudsko zdravlje ako se konzumiraju iz područja koja su opterećena zagađenjem kao i ježevi koji svojim bodljama mogu da izazovu neprijatna mehanička oštećenja tkiva i sekundarne infekcije.”

‘Ne diraj me, ne diram te’

Sa druge strane, mag. biologije Zrinka Jakl, voditeljka Programa zaštite prirode u Udruženju za prirodu, okolinu i održivi razvoj Sunce, naglašava da su male šanse da ćete nastradati od neke morske životinje.

„Životinje s kojima je susret nešto češći i s kojima treba biti oprezan su: meduze, vlasulje, vatreni crv, riba pauk, škarpina, raža, golub. Nijedna od ovih životinja ne napada čoveka, već su opasne isključivo zbog njihovih mehanizama za obranu. U prirodi važi pravilo ‘ne diram te, ne diraj me’. Čak i murina koja ima opasan izgled i otrovan ugriz nikada ne napada prva, i možete mirno da ronite kraj nje ako je ne uznemiravate. Pazite da ne nagazite na morskog ježa i izbegavajte meduze i sigurni ste na odmoru”, savetuje Jakl.

Iz Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja takođe naglašavaju da su neprijatnosti ili povrede ljudi najčešće posledica samoobrane životinja ako nisu uspele ili ne mogu da pobegnu od njima opasne situacije, ili su dezorijentisane i neuobičajenog ponašanja zbog bolesti, starosti i dr.

„Na primer, ako se murina oseti ugroženom ona može da ugrize, a ugriz murine može da uzrokuje bolnu ranu koja dugo zaceljuje. Stoga je prilikom ronjenja potrebno izbeći njeno uznemiravanje. Potreban je oprez i prilikom susreta s nekim drugim vrstama riba, kao što su neke vrste škrpina, goluba i žutuga, koje imaju otrovne bodlje, te ubodi ovih riba uzrokuju bol i nelagodu. Među njima je i strogo zaštićena vrsta žutuga (Dasyatis pastinaca). Bodlje u perajama i na škržnim poklopcima imaju i paukovke koje najčešće borave na peščanom dnu, zbog čega je potrebno izbegavati kontakt s tim vrstama, te oprezno hodati po peščanom dnu.

Ježinci se najčešće nalaze na stenama u plitkim delovima mora te prilikom hodanja po stenama ili plivanja uz njih treba biti oprezan kako bi se izbegao kontakt s njihovim bodljama koje mogu da izazovu povrede. Igličasti jež (Centrostephanus longispinus) je strogo zaštićena vrsta, no s obzirom da najčešće obitava u dubljim delovima mora, verovatnoća susreta s tom vrstom je mala. Kontakt s lovkama nekih vrsta meduza i vlasulja može da uzrokuje crvenilo, pečenje, bol ili otečenost na koži. Sve su to situacije koje se mogu izbeći pravilnim i odgovornim ponašanjem u prirodi”, zaključuju iz spomenutog Ministarstva.

Treba još dodati da neke vrste nisu opasne po ljude, ali mogu da imaju izuzetno negativan uticaj na priodu. „Takav je npr. invazivni rebraš morski orah Mnemyopsis leydi koji je unesen u evropska mora iz meksičkog zaliva balastnim vodama. Iako za čoveka potpuno bezopasna vrsta, štete koje uzrokuje u ribolovu su enormne. U Jadranu, njegovom najsevernijem delu postao je stalna invazivna vrsta koja se periodično (leti i na jesen) pojavljuje u enormnim količinama te kako se hrani istom hranom kao i sitna pelagična riba, negativno utiče na njihovu brojnost, veličinu i rasprostranjenost”, ističe Iveša.

Izvor: danas.rs

Meteorolozi najavljuju osveženje od 20. jula, ali moglo bi da bude dramatičnije nego što se nadamo.

Na društvenim mrežama deli se mapa Copernicusa koja prikazuje kako delovi Evrope „gore“ do 19. jula.

„Novi rekordi temperatura, padaju svakog dana. Brinu me zone niskog pritiska sa Atlantika“, napisao je Vladimir Nikolić iz udruženja „Karbon 3“, koji je podelio mapu.

U nastavku je pojasnio i zašto, podelivši projekciju onoga što nas čeka 21. jula s prodorom vazduha s Atlantika.

„Zimi, (L) obično mirno, bez vetra, i vrlo hladno, ali leti kada naiđe na užarenu masu visokog pritiska (H) = superćelijske oluje (jaki usponski vetrovi, tropske kiše i moguć krupan grad)“, navodi Nikolić.

Klimatolog Vladimir Đurđević objasnio nam je fenomen toplotne kupole, napominjući da se obično ovi vreli periodi završavaju naglo.

RHMZ je najavio manji pad temperature u drugoj polovini sledeće sedmice, od 17. jula, i to prvo u severnim, zapadnim i centralnim predelima Srbije, ali će se, navodi, i dalјe zadržati veoma toplo vreme. Ipak, meteorolozi ističu da je teško precizno prognozirati toliko unapred.

Izvor: nova.rs

Neko vam nešto govori, a vi, umesto da ga gledate u oči, pišete poruke nekom drugom, čitate vesti, objavljujete fotografije na društvenim mrežama. To se svakome se dogodilo, ali malo ko zna da se to zove – fabing. Zašto stručnjaci tvrde da takvo ponašanje ipak nema budućnost?

Zamislite kada bi na vratima kafića pisalo: „Zabranjeno korišćenje mobilnih telefona”. Da li biste ušli? Ukoliko ste nekada gledali u telefon dok vam prijatelj, partner, ili dete nešto govori, to znači da ste ga fabovali.

Fabing je ignorisanje osobe u društvu, zbog mobilnog telefona. Neko vam nešto govori, a vi umesto da ga gledate u oči, pišete poruke nekom drugom, čitate vesti, objavljujete fotografije na društvenim mrežama.

Psiholog Ana Mirković kaže: „Nas je u prethodnih desetak godina cela ta promena civilizacijska, a to je da smo stalno izloženi ogromnoj količini informacija, navikli da stalno iščekujemo da se nešto novo desi, da se bojimo da ćemo nešto propustiti, da, ako taj trenutak nismo nešto videli, i na nešto nismo adekvatno odgovorili, može, na ne znam koji način da utiče na naš život.

To sve nas dovodi do toga da se potpuno sklanjamo i bežimo od onog što je naša priroda, jer je u našoj prirodi, ne da budemo fokusirani na telefon, ne na ekran, i ne na neke ljude tako posredno, već na ljude neposredno”.

Kada pokažete da vam je telefon važniji od osobe pored vas, ona može biti razočarana, tužna, a muk ili odgovor poput: „Čekaj, gledam nešto“, naročito loše utiče na razvoj dece, tvrde stručnjaci.

„U tim trenucima šalju detetu poruku da zapravo nisu jako važni u tom trentuku svojim roditeljima. Ignorišu ih, to može biti i zapostavljanje i zanemarivanje, zavisno od celog konteksta situacije, u kojoj se trenutno nalaze”, rekla je psiholog Branka Tišma.

„Naime, ako vi dajete primer nekome ko hoće da komunicira sa vama, da vi niste zainteresovani za tu komunikaciju jednom, drugi, peti, 55 put, dolazimo do toga da se kod dece stvara neka vrsta nesigurnosti. Postavljaju i sami sebi na svesnom i nesvesnom nivou pitanje – Da li uopšte treba da pristupaju nekome i da komuniciraju sa nekim, i u nekom kasnijem dobu oni razvijaju asocijalno ponašanje, razvijaju čak i agresivno ponašanje”, objašnjava Jelena Radović, sociolog i stručnjak za marketing.

Fabing pojedine bračne parove dovodi i do razvoda. Zato je važno da osobi koja vas ignoriše kažete da vam to smeta, objašnjavaju stručnjaci: „Je l‘ možeš molim te samo par sekundi da skloniš pogled sa tog ekrana? Meni je neprijatno. Meni je jako neprijatno da sada nastavim da govorim, možda me ti i čuješ, ali ja imam utisak da me ne slušaš … I tim ja porukama nekako apelujemo na savest te druge osobe”, savetuje Mirkovićeva.

Za razliku od drugih oblika zavisnosti, zavisnost od mobilnog telefona i zanemarivanje osoba zbog toga, još je društveno prihvatljivo.

Najčešće nismo ni svesni da smo uzeli mobilni u ruke, pa ga koristimo čak i za vreme porodičnog ručka.

Najmlađi pacijent koji se lečio na Institutu za mentalno zdravlje zbog zavisnosti od telefona imao je 12 godina. Ako je za utehu, stručnjaci procenjuju da će se za godinu dana gledanje u telefon, dok vam neko govori, smatrati nepristojnim.

Izvor. rts.rs

Dragan Stojković Piksi je izbegao smenu i definitivno ostaje selektor Srbije!

Ono što je Sport klub najavio 6. jula biće i potvrđeno na ipak zakazanoj sednici Izvršnog odbora FSS za petak, a to je da je Stojković posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem stvorio uslove za ostanak na klupi Orlova.

Piksi će, uprkos neuspehu na EP u Nemačkoj, voditi Srbiju u Ligi nacija i kvalifikacijama za Mondijal u SAD, Meksiku i Kanadi.

Sve je brzo zaboravljeno, političke igre su odradile svoje i Piksi ima poverenje da nastavi posao.

Dvogodišnji ugovor ostaje na snazi, a u periodu od eliminacije sa EP do danas i nije iskristalisano drugo rešenje.

Nije ni traženo bez miga sa jedine meradovane adrese, Andrićevog venca. Ljutnja je prošla i od „sigurne smene“ došlo se do situacije da Piksi nastavlja da vodi Orlove.

Otkaz Piksiju doneo bi ozbiljan finansijski ceh, a za to se selektor izborio potpisivanjem novog ugovora. Umesto „penala“ od milion evra, to će biti godišnja zarada selektora.

Izvor: n1info.rs

U svetu moderne gastronomije, gde su ukusi i arome često važniji od nutritivne vrednosti, mnogi se suočavaju sa neprijatnim posledicama svojih kulinarskih izbora. Među njima, žgaravica zauzima posebno mesto kao čest i neugodan pratilac nakon obroka. Ali šta ako vam kažemo da ključ za ublažavanje ovog problema leži upravo u vašem tanjiru?

Razumevanje mehanizma žgaravice

Pre nego što zaronimo u svet gastronomije i hrane koja može pomoći u borbi protiv kiselosti želuca, važno je razumeti sam mehanizam nastanka žgaravice. Ovaj neprijatan osećaj pečenja u grudima nastaje kada želučana kiselina pronađe svoj put nazad u jednjak, iritiraujući njegovu osetljivu sluznicu. Ovaj fenomen, poznat kao gastroezofagealni refluks, može biti izazvan različitim faktorima, od kojih je ishrana jedan od najznačajnijih.

Hrana kao saveznik u borbi protiv kiseline

Dok određene namirnice mogu pogoršati simptome žgaravice, postoji i čitav niz namirnica koje mogu pomoći u neutralizaciji želučane kiseline i ublažavanju neprijatnih simptoma. Ove namirnice deluju na različite načine – neke direktno neutrališu kiselinu, dok druge pomažu u jačanju donjeg ezofagealnog sfinktera, mišića koji sprečava povratak kiseline iz želuca u jednjak.

Banane i jabuke: Prirodni neutralizatori

Među voćem koje može pomoći u borbi protiv kiseline, banane i jabuke zauzimaju posebno mesto. Ove namirnice ne samo da stvaraju efekat hlađenja u želucu, već i pomažu u neutralizaciji kiseline. Jabuka, posebno kada se konzumira uz vodu, može pružiti brzo olakšanje od simptoma žgaravice.

Moć vode

Voda, iako često zanemarena u kontekstu ishrane, igra ključnu ulogu u borbi protiv kiseline u želucu. Konzumiranje velikih količina vode, posebno mlake, može značajno razblažiti jake kiseline u želucu, smanjujući tako njihov iritativni efekat na sluznicu jednjaka.

Strategije za smanjenje kiselosti kroz ishranu

Manji, češći obroci
Umesto konzumiranja tri velika obroka dnevno, stručnjaci preporučuju prelazak na režim od četiri ili pet manjih obroka. Ova strategija smanjuje pritisak na donji ezofagealni sfinkter, smanjujući tako šanse za povratak kiseline u jednjak.

Izbegavanje „okidač“ namirnica
Iako svaka osoba može imati individualne „okidač“ namirnice, postoje određene kategorije hrane koje su poznate po tome da izazivaju ili pogoršavaju žgaravicu. Među njima su masna, začinjena i pržena hrana, kao i čokolada, kofein, alkohol i gazirana pića. Izbegavanje ili ograničavanje unosa ovih namirnica može značajno smanjiti učestalost i intenzitet žgaravice.

Prirodni lekovi iz kuhinje

Soda bikarbona: Brzo rešenje
Kada žgaravica iznenada udari, mešavina sode bikarbone i vode može pružiti brzo olakšanje. Ova jednostavna kombinacija deluje tako što trenutno neutrališe kiselinu u želucu, smanjujući osećaj pritiska i nelagodnosti.

Žvakaće gume bez šećera
Interesantno je da žvakanje gume bez šećera može pomoći u borbi protiv žgaravice. Ovaj efekat se postiže kroz povećano lučenje pljuvačke, koja je prirodno alkalna i pomaže u neutralizaciji kiseline koja se vraća u jednjak.

Promene životnog stila za dugoročno olakšanje

Dok izbor hrane igra ključnu ulogu u kontroli kiseline u želucu, ne smemo zanemariti ni važnost životnog stila. Gubitak prekomerne težine, prestanak pušenja i izbegavanje uske odeće koja pritiska stomak mogu značajno doprineti smanjenju učestalosti i intenziteta žgaravice.

Kada potražiti medicinsku pomoć

Iako promene u ishrani i životnom stilu mogu značajno ublažiti simptome žgaravice kod mnogih ljudi, važno je prepoznati kada je vreme za traženje medicinske pomoći. Ako žgaravica traje duže od nekoliko dana ili nedelja bez olakšanja, značajno utiče na kvalitet života ili je praćena zabrinjavajućim simptomima poput otežanog gutanja ili bola u grudima, konsultacija sa lekarom je neophodna.

Balans kao ključ zdravlja

U svetu gde su brza hrana i instant rešenja norma, vraćanje osnovama zdrave ishrane može se činiti kao korak unazad. Međutim, kada je reč o kontroli kiseline u želucu, ovaj pristup može biti ključ za dugoročno olakšanje i poboljšanje kvaliteta života.

Razumevanje kako različite namirnice utiču na naš digestivni sistem omogućava nam da napravimo informisane izbore koji ne samo da zadovoljavaju naše ukuse, već i podržavaju naše zdravlje. Kroz pažljiv odabir namirnica koje neutrališu kiselinu, uz izbegavanje onih koje je pogoršavaju, možemo stvoriti ishranu koja je ukusna, raznovrsna i, što je najvažnije, prijatna za naš želudac.

U eri personalizovane medicine i ishrane, važno je zapamtiti da ono što funkcioniše za jednu osobu, možda neće za drugu. Eksperimentisanje sa različitim namirnicama i pažljivo praćenje reakcija našeg tela ključni su za pronalaženje optimalne ishrane koja će držati kiselinu u želucu pod kontrolom.
Dok navigiramo kroz izazove moderne ishrane, ne zaboravimo da je hrana više od pukog goriva za naše telo – ona je moćan alat za održavanje zdravlja i prevenciju bolesti. Kroz mudre izbore u kuhinji, možemo ne samo ublažiti neprijatne simptome žgaravice, već i postaviti temelje za sveobuhvatno digestivno zdravlje i dobrobit.

Izvor: nova.rs

Brzo varenje skroba u ovim oblicima može da dovede do skokova šećera u krvi, doprinoseći da se masti, odnosno salo nagomilavaju u predelu struka.

Povrće je ključno za uravnoteženu i zdravu ishrane, nudi široku lepezu hranljivih materija, vitamina, minerala i dijetalnih vlakana koja doprinose opštem blagostanju. Ove namirnice prepune nutrijenata poznate su po tome što pomažu jačanje imuniteta, varenje, kao i „proizvodnju“ energije. Međutim, kada je reč o tome kako povrće utiče na metabolizam, nisu sve vrste ove namirnice „dobre“… Neke mogu da ga uspore i stvore probleme sa viškom kilograma.

Krompir stvara salo na stomaku

Indijski doktor Barat Džindal, stručnjak za ishranu, otkrio je da jedno, naizgled zdravo povrće, može da uspori metabolizam, ali i doda „salce“ na struku. Po njegovim rečima, krompir je namirnica koju treba oprezno i vrlo ograničeno konzumirati.

Krompir, osnovna namirnica u mnogim kulturama i definitivno jedna od najomiljenijih u Srbiji, bogat je ugljenim hidratima zbog čega je njegov uticaj na kontrolu težine i rad metabolizma i te kako značajan. Sadrži složene ugljene hidrate koji izazivaju nagli skok šećera u krvi, potencijalno dovodeći do povećanog lučenja insulina. Visoki nivoi insulina utiču na skladištenje viška energije kao masti, a preterana konzumacija hrane sa visokim sadržajem ugljenih hidrata (kao što je krompir) potencijalno dovodi do povećanja telesne težine.

- Krompir, kada se prerađuje u čips ili pomfrit, podleže obradi na visokoj temperaturi. Ovo formira akrilamid, jedinjenje povezano sa metaboličkim poremećajem i skladištenjem masti. Zapravo, brzo varenje skroba u ovim oblicima može da dovede do skokova šećera u krvi, doprinoseći da se masti, odnosno salo nagomilavaju u predelu struka - kaže Džindal.

Može da dovede do skoka šećera u krvi

Važno je napomenuti da glikemijski indeks (GI) krompira može da varira u zavisnosti od načina pripreme i vrste. Kuvani ili pečeni krompir sa ljuskom ima niži GI u poređenju sa prerađenim oblicima, poput pomfrita ili čipsa.

Iako povrće predstavlja ključni deo zdrave ishrane, nema svaka vrsta isti efekat na naše telo. Nutricionisti upozoravaju da krompir, posebno u ako govorimo o čipsu ili pomfritu, može da dovede do naglih skokova nivoa šećera u krvi, što dovodi do povećanog oslobađanja insulina i potencijalnog nagomilavanja masti.

Izvor: direktno.rs

Svi se slažemo da paradajz više nema ukus kao nekada, ali ako hoćete da proverite da li je pun pesticida - pogledajte mu unutrašnjost.

Mnogo se priča o organskoj hrani, prskanom ili neprskanom voću i povrću… Priča se o tome zašto danas paradajz ne miriše. A da li uopšte znate kako da proverite da li je paradajz pun “hemije” ili ne?

Da biste utvrdili ima li paradajz pesticida, presecite ga i pogledajte mu unutrašnjost. Obično paradajz s toksinima ima žućkaste pruge, sa žutim „delom“ u sredini, ističe Krstarica.

Obratite pažnju i na to da paradajz nije iste veličine i identičnog izgleda, jer taj koji izgleda kao da je „nacrtan“ po istom modelu, sasvim sigurno nije prirodan. Izbegavajte pakovano voće, ono je gotovo po pravilu iz proizvodnje u kojoj se obilno koristila hemija i pesticidi.

Ako paradajz ne izgleda „savršeno“, ako ima brazde, braon šare ili poneki izgleda “felerično”, najverovatnije se radi o neprskanom paradajzu.

Izvor: nova.rs

Prošle godine sredinom jula Srbija je bila na udaru snažne superćelijske oluje koja je opustošila pojedine delove zemlje, i nažalost, osim materijalne štete bilo je i ljudskih žrtava, a prema najavi meteorologa i klimatologa, isti scenario je moguć ali je za njega potrebno da se steknu određeni uslovi u atmosferi.

Meteorolog Ivan Ristić kaže da će narednih dana, iz dana u dan biti sve toplije, a od srede 10. jula temperature vazduha u hladu biće izjednačena sa telesnom temperaturom i kretaće se od 35 do 39 stepeni. Visoke temperature, koje su jedan od uslova za nastanak superćelijskih oluja, biće praćene i velikom sparinom, a prema prvim izgledima dugoročnih prognoza od 13. do 20. jula ponovo se očekuje nestabilan period i manji pad temperatura.

- Datumi se poklapaju sa prošlogodišnjim superćelijskim olujama koje su bile 13. i 19. jula. Od 13. jula popodne stižu nam ponovo oblaci koji će usloviti pljuskove, grmljavinu, ponegde grad i nepogode. Pratimo situaciju, ali je važno reći da je temperatura severnog Jadrana i dalje oko 25 stepeni Celzijusa i nadam se da se to neće bitnije promeniti, jer da bi došlo do superćelijske oluje voda na severu Jadrana treba da dostigne 27 stepeni Celzijusa. Morske pijavice koje se jave u tim uslovima su poput “pumpi” koje usisavaju vlagu i prenose tu vlagu u oblake što povećava potencijal za nastanak superćelijskih oluja. Zato su za sada male šanse za superćelijsku oluju kod nas, pogotovo u istom periodu u kom su nas pogodile prošlog leta – kaže za „Blic“ Ivan Ristić.

Spasava nas još uvek "niska" temperatura severnog dela Jadranskog mora

Kako je rekao, tokom prošlonedeljnih oluja, od superćelijskih oluja nas je i prethodne sedmice spasila još uvek „niska“ temperatura Jadranskog mora koja je 2023. u julu bila oko 30 stepeni Celzijusa.

- Sada dolazimo u period sa deficitom padavina. Temperatura će ići do između 30-35 stepeni, očekuju se izolovani pljuskovi, a u trećoj dekadi jula se očekuje afrički anticiklon. Stiže nam ponovo vreo afrički vazduh i temperature će do oko 40 stepeni Celzijusa - kaže Ristić.

Nove nepogode mogle bi se ponoviti početkom avgusta, istakao je Ristić, i dodaje da bi do kraja jula trebalo da bude mnogo manje kiše i pravo letnje vreme.

Pred nama najtopliji deo leta

Meteorolog amater Marko Čubrilo je objavio da je pred nama najverovatnije najtopliji deo leta, i da se blago osveženje nazire oko 15. jula, ali osetnijeg pada temperature nema na vidiku.

-Pojava retkih pljuskova je moguća posle 8. jula i oni, osim na kratko, neće donositi osetnije osveženje i biće posledica pregrejanosti atmosfere. Malo jače osveženje uz češće pljuskove je moguće tek oko 15. jula, ali neko jače, konkretnije, osveženje se u narednih 14-20 dana za sada ne nazire – navodi Čubrilo u vremenskoj prognozi.

Globalno zagrevanje podstiče jače oluje

Superćelijske oluje i drugi klimatski ekstremi su nešto na šta svakako treba da budemo spremni, i prema rečima našeg čuvenog klimatologa prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, globalno zagrevanje utiče na češće nepogode poput superćelijskih oluja, pijavica ili pojavu „pustinjskog đavola“ i poveća rizik od njih.

-Kada dođe do formiranja olujnog nevremena, bilo kog, svet koji je topliji omogućava da sve vrste oluja budu razornije nego pre, a razlog je što u topliji vazduh može da stane 7 odsto više vodene pare, a kada su okeani topliji onda isparava više vode. Toplija planeta znači da imamo i toplije okeane. Ako su topliji, isparava više vode sa površine, a atmosfera, koja je sada u proseku toplija za 1 stepen može da primi 7 odsto više vodene pare koja je pogonsko gorivo za sve oluje, pa i za superćelijske - rekao je Đurđević za "Blic".

Objasnio je da ako oluji date veću količinu vodene pare ona će da se:

razvije brže
duže će živeti
preći će veću razdaljinu dok bude trajala
oko nje će se formirati jači vetrovi
produkovaće veću količinu padavina za kraće vreme
produkovaće potencijalno više grada
"Ne zna se kada će se desiti superćelijska oluja, ali će se sigurno desiti"

Đurđević je nedavno istakao da živimo u atmosferi koja podržava snažnije i razornije oluje nego oluje koje smo imali u prošlosti. To ne znači da će “svaka oluja koja nastane da bude razorna kao što je bila prošle godine, ali neke će biti razorne kao 2023. godine”.

-Ne znamo kada će se takva oluja desiti, ali da će se desiti u budućnosti je sigurno. Može da se desi ponovo ove godine, a možda nekoliko godina ne bude nijedne, a da se zatim pojavi još snažnije od one koju smo doživeli. Sa sigurnošću možemo da kažemo da će da bude gore, ali ne možemo sa sigurnošću da kažemo kada će da bude gore. U narednih 10 godina nagledaćemo se različitih ekstrema koji će da budu vrlo zbunjujući i za ljude neuobičajeni – rekao je za “Blic” Đurđević.

Izvor: blic.rs