Maturske večeri trebalo bi da budu smisao druženja i zabave, a sve češće se svode na brendiranu odeću i skupocene automobile, preteranun šminku i nakit. Generacija Z, svakodnevno nas baci u rebus materijalističkim prohtevima, a njihovi izazovi su sve veći zalogaj za roditelje koji žele da im ispune svaku želju, pa nas je tako jedna objava malo je reći, ostavila bez teksta.

Na društvenoj mreži X povela se velika polemika oko objave jedne majke koja je potražila pomoć. Naime njen sin bi uskoro trebao da ode na maturu i kako pravila nalažu pitao je jednu drugaricu iz odeljenja, da mu bude pratilja, potom je devojčica rekla kako mora da razmisli, a zatim je usledio veliki šok. Devojčica mu je posle tri dana odgovorila pitanjem:

"Sa kojim kolima si hteo da dođeš po mene? Da znam, imam i drugih ponuda?", pisalo je u objavi.

Možemo samo pretpostaviti kako se dečak osećao u tom trenutku.

Međutim, ovakvih objava na društvenim mrežama ima na pretek, svakodnevno možemo naići na slične sadržaje. Deluje da se iz godine u godinu roditelji susreću sa sve većim izazovima i zahtevima koje njihova deca žele.

Skupe glamurozne haljine, koje imaju vrtoglave cifre, zatim brendirane torbice pa sve do iznajmljivanja limuzine za matursko veče, kako bi se istakli i svrstali u određeni stalež, a zapravo realnost je potpuno drugačija. Te tako saznali smo za još jedan slučaj, a to je da devojčice sve više žele da nose skupocene torbice na ovaj dan, a u tome im pomaže novi biznis koji se pojavio. Za nekih 200 - 300 evra možete iznajmiti markiranu torbicu za jedan ili koliko god da vam treba dana i mlade devojke misle da je problem rešen. Međutim, roditeljima je to samo jedna muka više, s obzirom da je kod većine to polovina plate, a gde su i druge stvari koje su potrebne kako bi zasijale na crvenom tepihu svoje maturske večeri.

Kod momaka situacija je dosta izazovnija, adolescentne godine, buntovnicima je u glavi da izađu iz što boljeg automobila, jer će na taj način dobiti što veću pažnju i poglede devojčica, međutim za iznajmljivanje nekog automobila cene su dosta veće od ženskih torbica.

Pitali smo predsednicu udruženja "Roditelj" Gordanu Plemić da nam za Telegraf.rs pojasni ove pojave kod adolescenata, a ona nam je rekla da su upravo ovakve situacije plodovi našeg društva, da mi što pre moramo da se menjamo kako bi i budućim generacijama bilo bolje. Pogrešno je gajiti materijalno, nasilje i degradirajuće sadržaje, a da se sa decom mora svakodnevno pričati.

"Ovakvih stvari uvek ima, mada uvek je i bilo samo su se prohtevi povećavali. Za ovakvo ponašanje krivo je društvo, jer smo sami dali prostora da se ovakve stvari dešavaju. Mladi ljudi sve vide, sve čuju, na društvenim mrežama plasiran je raznorazni sadržaj. Mi moramo da učimo kao društvo, da se svi pobrinemo da takve stvari ne budu neki ideal, već da prave vrednosti vratimo na pravi put. Mi gajimo materijalno, nasilje, ali bi to trebalo što pre da promenimo. Kada govorimo o roditeljima, neophodno je da razgovaramo sa svojom decom, naravno svakodnevno ne samo kada se neki problem dogodi, jer oni moraju da imaju poverenja u nas. Bilo bi dobro da ih pitamo šta bi oni uradili, šta oni misle o konkretnom odgovoru i na taj način date njima prostora da odluče", istakla je Gordana Plemić.

Nadamo se da će ovakvih stvari biti sve manje kako vreme odmiče, na istinskim vrednostima se mora raditi, a mi imamo jedan savet za ovog momka, a to je da pita neku drugu drugaricu da mu bude pratilja, jer verujemo da ima devojčica kojima statusni simbol nije bitan.

Izvor: Telegraf.rs

Listu dobrih navika „Life’s Essential 8“ razvilo je Američko udruženje za srce (AHA) kako bi pomoglo ljudima da poboljšaju svoje kardiovaskularno zdravlje.

U nastavku vam donosimo osam navika, koje treba da unesete u svoj život, kako biste usporili starenje.

1. Jedite bolje

Ciljajte na sveukupnu zdravu ishranu koja uključuje integralnu hranu, puno voća i povrća, nemasne proteine, orašaste plodove, semenke i kuvanje u uljima poput maslina i repice.

2. Budite aktivniji

Odrasli treba da imaju 2 i po sata umerene ili 75 minuta snažne fizičke aktivnosti nedeljno. Deca treba da imaju 60 minuta svakog dana, uključujući igru i planirane aktivnosti.

3. Izbacite cigarete

Upotreba inhaliranih nikotinskih proizvoda, što uključuje tradicionalne cigarete, e-cigarete i e-cigarete, vodeći je uzrok smrti koji se može sprečiti u SAD, uključujući trećinu svih smrtnih slučajeva od srčanih bolesti. Otprilike 40% američke dece uzrasta od 3 do 11 godina izloženo je pasivnom pušenju.

4. Dovoljno spavajte

Većini odraslih treba 7 do 9 sati sna svake noći. Deci je potrebno više: 10 do 16 sati za uzrast od 5 i manje godina, uključujući dremke; 9 do 12 sati za uzrast od 6-12 godina; i 8 do 10 sati za uzrast od 13 do 18 godina. Adekvatan san podstiče zarastanje, poboljšava funkciju mozga i smanjuje rizik od hroničnih bolesti.

5. Regulišite telesnu težinu

Postizanje i održavanje zdrave težine ima mnogo prednosti. Indeks telesne mase, numerička vrednost vaše težine u odnosu na vašu visinu, je korisna mera. Optimalni BMI je manji od 25, ali manji od 18,5 se smatra pothranjenim. Možete ga izračunati na mreži ili se konsultovati sa svojim lekarom.

6. Kontrolišite holesterol

Visok nivo ‘lošeg’ holesterola može dovesti do srčanih oboljenja. Vaš lekar može smatrati ‘loš’ holesterol kao broj za praćenje umesto ukupnog holesterola, jer se može meriti bez posta i može se pouzdano izračunati za sve ljude.

7. Pazite na šećer u krvi

Većina hrane koju jedemo pretvara se u glukozu, ili šećer u krvi, koji naše telo koristi kao energiju. Tokom vremena, visoki nivoi šećera u krvi mogu oštetiti vaše srce, bubrege, oči i nerve. Kao deo testiranja, praćenje hemoglobina A1c može biti bolja mera dugoročne kontrole kod ljudi sa dijabetesom ili predijabetesom.

8. Izmerite krvni pritisak

Održavanje krvnog pritiska u prihvatljivim granicama može nas održati zdravijima duže. Optimalni nivoi su manji od 120/80 mm Hg. Visok krvni pritisak se definiše kao sistolni pritisak od 130-139 mm Hg (gornji broj u očitavanju) ili 80-89 mm Hg dijastolni pritisak (donji broj), piše MSN.

Artur Bruks drži kurs o sreći na na Univerzitetu Harvard i decenijama je tražio odgovore na to šta zapravo znači "biti srećan". Evo do kojih konkretnih zaključaka je došao.

Artur Bruks se bavi društvenim naukama već jako dugo i nije slučajno što baš on drži kurs o sreći na Harvardu. U knjizi „Build the Life You Want: The Art and Science of Getting Happier“, koju je napisao zajedno sa Oprom Vinfri, objasnio je da naš cilj u životu ne bi trebalo da bude postizanje sreće, već neprestana težnja ka njoj. Bruks često naglašava da sreća nije odredište, već pravac.

„Ne radi se samo o frazi ‘Idi i budi srećniji’. To je previše uopšteno“, rekao je on.

Artur Bruks kaže i da najsrećniji ljudi uživaju u svom životu. Oni dobijaju veliko zadovoljstvo u svojim aktivnostima, a naveo je i šta su „proteini, ugljeni hidrati i masti sreće“.

3 „makronutrijenta sreće“ po Bruksu

Uživanje

Ljudi često pretpostavljaju da je uživanje jednostavno zadovoljstvo, kaže Bruks, što nije tačno. Neprestana trka samo za prijatnim iskustvima je „užasan način da se živi ispunjen život“, rekao je on.

„Ono što treba da uradimo, inače, nije da se oslobodimo izvora zadovoljstva, već da dodamo dve stvari koje će ih učiniti humanijim.“

Možete iskusiti uživanje kada u izvor zadovoljstva dodate ljude i sećanje.

„Ako radite nešto što je prijatno i može izazvati zavisnost, a to ne radite sami, onda možete doći do užitka koji je izvor stvarne autentične, trajne sreće“, kađe Bruks.

Postoje iskustva u kojima možete uživati sami, poput čitanja knjige, meditacije ili slušanja muzike, ali on predlaže da se uključite u društvene aktivnosti, da izađete na piće ili gledate smešne videe na društvenim mrežama sa ljudima sa kojima volite da provodite vreme.

Zadovoljstvo

„Zadovoljstvo je radost, nagrada koju dobijete nakon što se izborite za nešto. Mi kao ljudi treba da se borimo, da se trudimo, da se žrtvujemo, čak nam je potreban i bol u našim životima, jer tako nešto zarađujemo. Kada osetite da ste nešto što imate zaradili, to vam na kraju deluje mnogo vrednije“, rekao je.

Bruks je podelio jednu analogiju svog tasta koja ilustruje koncept zadovoljstva. Njegov tast kaže: „Ljudi nisu toliko srećni koliko bi trebalo da budu je jer ne uživaju u svojoj večeri. Zato što nikada nisu gladni.“

Takođe je iskoristio primer svojih studenata s Harvarda koji ne bi bili toliko zadovoljni kada bi polagali test i varali, u poređenju sa tim da su zaista naporno radili, spremali se za ispit i položili.

Svrha

Svrha je osećaj da vaš život ima smisao, rekao je Bruks. Od sva tri „makronutrijenta“, svrhu najviše treba da iskusite. Pitanja koja treba da postavite sebi su:

Zašto se stvari dešavaju onako kako se dešavaju?

Zašto se moj život odvija onako kako jeste? Koji su moji ciljevi i koji je moj pravac?

Zašto je važno što sam živ?

Ne postoje tačni odgovori na ova pitanja, kaže Bruks, jer su odgovori subjektivni za sve. Jedini pogrešni odgovori na ova pitanja su kada odgovora nema.

„Ni to nije neuspeh. Zaista je dobar ishod ako ne uspete da odgovorite jer sad znate šta da tražite“, rekao je Bruks.

Potrebno je mnogo rada da biste pronašli svoju svrhu, dodao je on, ali je zaista važno razmišljati o tome i imati osećaj pravca.

Izvor: nova.rs

Žena (45) je zbog simptoma sličnih gripu odlučila da popije ibuprofen, a onda je pretrpela užasne nuspojave koje su uzrokovale crvenilo i otok očiju i usana.

Haos je krenuo samo nekoliko sati nakon što je popila lek. Na licu su joj se pojavile ljuske, slične kao one na zmijinom telu. Hitno je prevezena u bolnicu Al Nasiriyah u Thi Qaru u južnom Iraku i ustanovljeno je da ima užasnu reakciju na ibuprofen.

"Rizik je uvek prisutan"

Dijagnostikovana teška nuspojava na ibuprofen zvana Stevens-Johnsonov sindrom. Reč je o sindromu do kojeg dolazi kada imunološki sistem preterano reaguje na lek tretirajući ga kao pretnju.

45-godišnjakinja je poslata na odeljenje intenzivne njege. Tamo je primila infuziju i propisan joj je antibiotik.

U bolnici je provela sedam dana dok se otekline nisu povukle. Žena nikada pre nije imala tako intenzivnu reakciju na ibuprofen, a još uvek nije utvrđeno da li je pretrpela dugoročne posledice.

- Ibuprofen je dugo bio prvi izbor za ublažavanje bola, međutim, iako je ibuprofen generalno siguran, retka pojava teških reakcija poput Stevens-Johnsonov sindroma služi kao podsetnik da ni jedan lek nije moguće uzeti bez određenog rizika - rekli su lekari.

Izuzetno retka pojava

U SAD-u se godišnje uzme oko 30 milijardi lekova protiv bolova, poput ibuprofena, koji se dobijaju bez recepta, međutim većina konzumenata nema nikakve reakcije.

Samo u izuzetno retkim slučajevima se dešava ovako nešto. Od 2004. Stevens-Johnsonov sindrom zabeležen je u samo 837 slučajeva.

Ovakav sindrom u retkim slučajevima može da uzrokuje čak smrt.

Izvor: blic.rs

Kupovina polovnih automobila uvek je mač sa dve oštrice, te je bitno pre same kupovine dobro se raspitati, a nije na odmet ni da znate neke od ovih trikova kojim se mogu služiti prodavci polovnih vozila.

Kupovina polovnih automobila je često uzbudljiv proces, ali je važno biti oprezan jer prevaranti vrebaju i koriste različite tehnike da namame potencijalnu žrtvu.

Plaćanje unapred

Prevaranti reklamiraju automobile koji izgledaju kao jeftino. Zatim ubeđuju potencijalnog kupca da je automobil na udaljenoj lokaciji i traže da se novac unapred prenese. Takođe se često pretvaraju da postoje drugi zainteresovani kupci kako bi stvorili osećaj hitnosti. Nakon što se novac prebaci, oni ga povlače i brišu oglas i potpuno nestaju.

 Lažna web stranica dilera automobila

Prevaranti kreiraju lažne veb stranice dilera automobila na kojima prikazuju veoma atraktivne ponude. Često su ovi veb-sajtovi veoma slični poznatim lancima ili brendovima auto kuća i koriste skoro identične veze.

Kada kupci pronađu ove ponude i kontaktiraju navodnog prodavca, od njih se često traži da plate unapred i izgube novac. Kupci uvek treba da obrate veliku pažnju na bilo koju veb lokaciju na kojoj polažu novac, a ako ponuda izgleda previše dobro da bi bila istinita, verovatno jeste.

Skrivanje činjenice da je auto iz uvoza

Ponekad prodavci izbegavaju da pominju istoriju automobila u stranim zemljama. Čak i ako je automobil uvezen pre pet ili osam godina, ovo je i dalje važan podatak koji može biti presudan u donošenju odluke.

Uvoz automobila je relativno lak i jeftin, zbog čega mnogi automobili kupljeni u jednoj zemlji završavaju u drugoj. Međutim, tokom prekograničnih transakcija, kilometraža se može manipulisati i neka šteta se može sakriti.

Prevare sa povraćajem kilometraže

Povraćaj kilometraže praktikuju prevaranti koji žele veštački da povećaju vrednost automobila za prodaju. Na starijim automobilima kilometraža se može vratiti mehanički, dok se na novim vozilima to može uraditi pomoću dijagnostičkih uređaja.

Prevara sa brojačem kilometara čini da je automobil prešao manje milja nego što zapravo jeste, što dovodi vozača u opasnost da kupi automobil sa mehaničkim problemima i vrednim mnogo manje od cene koju su platili za njega.

Lažni izveštaj o istoriji vozila

Neki prodavci sa lošim namerama falsifikuju izveštaje i istoriju vozila kako bi dokazali kupcima da automobil koji prodaju nema nedostataka. Kada se izveštaji o istoriji štampaju, a ne generišu na licu mesta, neki ključni događaji mogu biti izbrisani. Zato klijenti treba da sami generišu izveštaj o istoriji kako bi izbegli prevaru.

Izvor: danas.rs

Prema numerolozima, brojevi u datumu rođenja igraju veliku ulogu u određivanju sudbine i karaktera ličnosti, a postoje brojevi za koje se veruje da imaju posebno značenje i emituju snažnu energiju.

Jedan od tih brojeva svakako je 3!

Kako izgleda sudbina i energija ljudi koji imaju broj 3 u svom datumu rođenja?

Prvo, to su ljudi sa veoma snažnom, ali izuzetno promenljivom energijom. Raspoloženje im se često menja, ali su uvek puni energije. Retko ćete ih videti u očaju i potpunoj apatiji. Njihov život je pun inovacija, istraživanja, otkrića. U davna vremena, ovi ljudi su bili odlični navigatori i otkrivači. Mnogi naučnici i pronalazači su imali broj 3 u svom datumu rođenja.

Ovi ljudi često postižu velike upsehe u karijeri. Imaju sreće u gotovo svakom poslu. Važno je samo imati motivaciju i cilj, a svaki izazov za njih je samo prilika za rast. Imaju toliko energije da su uvek u centru pažnje i korak ispred svih. Njihovi planovi često nailaze na prepreke, ali to je deo života jakih i velikih ljudi. Teškoće ih čine još jačim.

Ipak, ovi ljudi, kao i svi drugi, imaju i neke negativne osobine, a prva koja se ističe je njihova neozbiljnost. Ljudi sa brojem 3 u datumu rođenja često daju obećanja koja odmah zaboravljaju. Ovo se posebno negativno odražava na prijateljske i partnerske odnose. Skloni su zanemarivanju voljenih i teško iskazuju svoja osećanja. Mogu biti arogantni, ali izuzetno efikasni. Konkurencija treba da ih se plaši jer su takmičarskog duha i spremni su na mnogo toga da bi pobedili.

Imaju odlično pamćenje i povećan nivo radoznalosti. Nikada ne prestaju da uče i uvek se razvijaju. Mogu se nazvati i idealnim sagovornicima jer imaju razvijenu komunikaciju, a nijedna tema im nije strana. Njihovi talenti su raznovrsni. To može biti muzika, pisanje ili neka druga vrsta kreativnosti ili nešto sasvim drugo. Jedini problem je što mnoge stvari ostavljaju nedovršene. Prepuštaju se jednoj avanturi, a drugu još nisu završili.

Oni su nezavisni i nikome ne dozvoljavaju da ih kontroliše. Dobri su u izbegavanju manipulatora i ne trpe tuđi pritisak. Gotovo se uvek oslanjaju na činjenice, a ne na spekulacije. Racionalni su i u njihovom životu um je najvažniji vodič, ali kada osvojite njihovo srce, shvatićete koliko je veliko i čisto.

Izvor: direktno.rs

Otkrite problem koje vas muče – Snovi vam tu mogu dosta pomoći.

Nedostatak sna utiče na naše dnevne sposobnosti, međutim, nije samo nedostatak sna nešto što može da nam prouzrokuje problem i loš san, prepun košmara može da dovede do osećaja umora, teskobe i rasejanosti.

Zato je neophodno da pomno pratite svoje snove i da obraćate pažnju na detalje kako biste bili apsolutno sigurni u to šta je razlog vaših noćnih mora.

Noćne more i snovi

Snovi i noćne more imaju nekoliko zajedničkih stvari, počevši od toga da se dešavaju tokom pete faze sna - koja se naziva REM faza sna. Tokom REM spavanja, vaši moždani talasi se ubrzavaju u odnosu na sporu brzinu koju su imali tokom početnih faza sna. Vaš otkucaj srca i krvni pritisak se povećavaju, mišići se savijaju (čak i ako su vam noge paralizovane na kratak vremenski period), a muškarci će čak imati erekciju.

Snovi i noćne more takođe imaju mnoge iste uzroke. Osoba koja sanja može da otkrije da će se brige, strahovi i neizvesnosti njihovog svesnog života manifestovati u njihovim snovima. Osoba koja je zabrinuta ili uplašena zbog situacije u svom životu može otkriti da njeni snovi imaju isti osećaj anksioznosti. Nesposobnost osobe da reši problem može se preneti u snove te osobe.

Šta je noćna mora?

Noćna mora je veoma zastrašujuća verzija sna. Sanjač će obično da otkrije da su njihova osećanja straha pojačana u noćnoj mori. Možda ih juri zastrašujuća osoba ili životinja. Oni mogu pronaći veliku dramu koju ne mogu da kontrolišu, kao što su zgrade u plamenu ili pad u duboku rupu. Uznemirujuća životna situacija iz sna može da se pretvori u aktivnu dramu koja lupa srce i izaziva znoj - ovo je noćna mora.

Bilo da noćnu moru doživljava odrasla osoba ili dete, jedna stvar je uvek zajednička - noćna mora odražava anksioznost osobe koja sanja. Starost osobe koja sanja može da utiče na detalje sna, ali osnovni uzroci sna su isti bez obzira na godine.

Kako odrasle osobe doživljavaju noćnu moru?

Odrasla osoba može da bude svesna nivoa anksioznosti koje svesno doživljava. Osećaj straha, besa, krivice ili depresije može biti veoma jak kada su budni.

Kada spavaju, njihovi početni ciklusi REM spavanja mogu da manifestuju ta osećanja u živopisnim snovima. Kako se telo opušta i noć nastavlja, kasniji ciklusi REM spavanja može da uzme ta osećanja i da doda faktor straha. Na primer, razgovor sa ljudima u neprijatnim situacijama tokom sna može da se pretvori u scenu potere u noćnoj mori.

Kako deca doživljavaju noćnu moru.

Noćne more kod dece se obično dešavaju između treće i šeste godine kada je dečja mašta najaktivnija.

Ovo je, takođe, vreme kada većina dece razvija najviše strahova. Noćne more su često način na koji dečji um rešava uznemirujuću ili konfuznu situaciju u životu deteta.

Na primer, dete može da ima posebno zastrašujuću noćnu moru ako se oseća uznemireno. Nedostatak životnih iskustava kod deteta dovodi do toga da svoju uznemirenost povežu sa nečim o čemu nešto znaju. Na primer, oni možda ne sanjaju o zlim ljudima, ali će umesto toga da sanjaju o zlim životinjama ili čudovištima.

Kako se tumače noćne more?

Za razumevanje značenja noćnih mora, potrebno je da provedete vreme sa osobama koje ih imaju.

Značenje noćnih mora može da počne da postaje jasno kada osoba koja sanja podeli sa vama šta se dešava i što se nešto dešava u njegovom životu, svoje brige, svoje strahove i anksioznost.

Nedavna saobraćajna nesreća može izazvati živopisne noćne more dok žrtva nesreće ponovo proživljava strah od nesreće. Neke bolesti koje su prošle, ratna iskustva, razne trauma itd…

Čak i gledanje nečega strašnog pre spavanja, može da se reflektuje u snu jer je mozak zapamptio neke segmente filma koje su vas uznemirile. Osoba koja prolazi kroz razvod ili finansijske probleme možda oseća te anksioznosti u njihovim noćnim morama.

Možete da idete na psihoanalizu ili da se konsultujete nekoga ko se razume u snove i ko može da vam pomogne da shvatite zašto imate noćne more i da promenite nešto u svom životu kako bi one prestale.

Izvor: okonas.org

Očajni korisnici Gmail i YouTube servisa se u sve većem broju obraćaju zvaničnoj i nezvaničnoj Google podršci i forumima, nakon što su hakeri preuzeli njihove naloge.

Prema navodima korisnika, njihova dvofaktorska verifikacija (2FA) je premošćena i ne mogu da se prijave na svoje naloge.

Pored toga što je veliki broj naloga kompromitovan, uprkos tome što imaju 2FA zaštitu, još jedna bitna odlika ovih akcija hakera jesu prevare koje se tiču XRP kriptovaluta.
Odgovor na pitanje "Kako napadači mogu da hakuju 2FA zaštitu?", jeste da oni to zapravo ne mogu. Umesto toga, hakeri potpuno zaobilaze pomenutu zaštitu.

Najverovatnije je da je korisnik, koji ne može da uđe u svoj Google nalog, postao žrtva onoga što je postalo poznato kao "otmica sesije kolačića".
Ovaj napad u najvećem broju slučajeva počinje kao phishing imejl, koji vodi ka malveru za preuzimanje sesija kolačića koje su dizajniranje da korisnicima pomognu da se lakše prijave na sajt i nastave tamo gde su stali u prethodnoj sesiji.

Problem nastaje kada maliciozni korisnik dođe do ovih kolačića, nakon što se korisnik uspešno prijavio. Haker može ponovo da ih reprodukuje i zaobiđe potrebu za 2FA kodom. Hakeri, u suštini, zapravo i ne razbijaju samu dvofaktorsku autentifikaciju, već je potpuno zaobilaze.

Google je svestan ovog problema, koji postoji već izvesno vreme. "Postoje tehnike koje koristimo i stalno vršimo ažuriranja kako bismo otkrili i blokirali sumnjive pristupe koji ukazuju na potencijalno ukradene kolačiće", kažu iz Google-a.

Ipak, nije sve izgubljeno ni za korisnike koji su već hakovani i čija je dvofaktorska verifikacija promenjena, prema navodima iz Google-a. Ali korisnici za preduzimanje akcije imaju samo sedam dana.

"Naš automatizovani proces oporavka naloga omogućava korisniku da iskoristi svoje originalne faktore oporavka naloga do sedam dana nakon što se on promeni, pod uslovom da su ih podesili pre incidenta", ističu iz kompanije.

Kada je u pitanju uobičajena bezbednost naloga, Google preporučuje korisnicima da obezbede da nalog bude podešen za oporavljanje, kako bi bilo manje rizika ukoliko je potrebno da vrate pristup u svoje ruke.

Izvor: b92.net

Nakon što vas ujutru iznenadi neprijatno iznenađenje i ne možete da upalite automobil zbog istrošenog akumulatora, vreme je da vam neko pomogne oko kablova. Međutim, ključno pitanje je koliko daleko morate da vozite da biste napunili bateriju dovoljno za sledeću vožnju?

Nemački automobilski klub (ADAC) preporučuje malo neodređeno duže vreme vožnje ili dužu razdaljinu u jednom potezu. U stvari, teško je dati tačan broj kilometara i minuta, jer vrednost zavisi od mnogo faktora kao što su starost akumulatora, performanse alternatora i spoljna temperatura, piše Revija HAK.

Postoji pravilo: pola sata vožnje, a maksimalno sat vremena u lošim uslovima, trebalo bi da bude dovoljno da se baterija dovoljno napuni. Ne gasite motor tokom ovog perioda. Vozite normalnom brzinom i ne morate da povećavate brzinu.

Izvor: automobili.ba

Poznato je da svi volimo da pazarimo dobro, ali za male pare. Stoga, stručnjak za automobile izdvojio je pet najboljih vozila do 3.000 evra, sa kojima nikad nema greške.

- Na ovoj listi neće biti dizela, jer smatram da je za taj novac gotovo nemoguće uzeti dizela sa kojim posle nećete imati skupih kvarova, ulaganja i problema - započeo je stručnjak.

Na petom mestu je pozicionirao automobil Renault Megane, sa 1.6 benzincem, u koga se, kako kaže, taksisti kunu. Imao je taj auto u svom serijalu i odlično se pokazao.

- Četvrto mesto zauzima Opel Corsa D, sjajan auto, sa malo boljom opremom izgleda odlično, preporuka za 1.4 benzinca sa 90 konjskih snaga - nastavlja.

Na njegovoj listi, treću poziciju poseduje Fiat Grande Punto, za kog navodi da ga ima u porodici tri godine i da je predobar auto. Preporuka je za 1.4 benzinca sa 95 konjskih snaga.

- Na visokom drugom mestu je Peugeot 207, koji je mali-veliki auto, odličan za po gradu, a poslužiće vam i na dugim relacijama. Motori za preporuku su 1.4 i 1.6 benzinci, sa 75, odnosno 109 konjskih snaga - savetuje stručnjak.

Prvo mesto, odnosno zlatna medalja, prema njegovom mišljenju, ide automobilu Opel Astra K.

- Ona je svojim oštrim linijama zadržala svežinu izgledu, iako je prošlo skoro 20 godina od predstavljanja. Dobra je da se vozi po gradu, a i za duže relacije. Majstore i delove za ovaj auto ćete uvek naći po gradu. Preporuka za motor je 1.6 benzinac, sa 105, odnosno 115 konjskih snaga - zaključuje stručnjak na svom TikTok nalogu.

Izvor: kurir.rs

Građani koji imaju određenu ušteđevinu kod kuće često mogu da čuju kako čuvanjem novca u “slamarici”, on zbog inflacije gubi vrednost, pa neretko odlučuju da svoj novac povere banci na čuvanje, u vidu oročene štednje. Međutim, kamate na štednju nisu visoke, pa ko se odluči na ovakav korak, neće baš mnogo prihodovati.

Oročena štednja koju biraju građani koji već imaju određeni iznos “sa strane” znači da se taj iznos ostavlja banci na određeni rok, koji ide od šest do 36 meseci, odnosno tri godine, u zavisnosti od banke. Tokom tog perioda, novac stoji u banci, na njega se obračunava kamata, a kada taj rok prođe, štediša podiže svoj novac nazad. Pored osnovne štednje koju je ostavio u banci, on dobija i kamatu.

Oročena štednja uglavnom je izbor ljudi koji žele da prikupe više novca, za neki skuplji izdatak, poput novog automobila, jer novac ne može da se podigne pre roka koji je dogovoren sa bankom, te tako ne mogu da padnu u iskušenje i potroše sve što su uštedeli na nešto neplanirano.

Ipak, treba imati u vidu da je ovaj vid štenje dobar za one građane koji već imaju “ozbiljnu” sumu novca. Naime, banke će štednju odobriti samo za određeni minimalni iznos, koji je najčešće 5.000 evra.

Iznosi za štednju u dinarima su manji, tako da smo uspeli da pronađemo banku u kojoj je minimalni iznos štednje 100.000 dinara.

Kolike su kamate?

Kamate, pre svega, zavise od perioda ročnosti. Trenutno, u zavisnosti od perioda ročnosti i valute u kojoj se štedi, kamate se u bankama u Srbiji kreću od 1,84 do 4,5 odsto.

S obzirom na to da se najčešće štedi u evrima, proverili smo koliko je isplativa oročena štednja u toj valuti, a koristili smo minimalni iznos, 5.000 evra. Ko ostavi taj iznos u banci na šest meseci, posle tog perioda imaće oko 5.060 evra, posle devet meseci 5.090, a posle godinu dana 5.120 evra.

Ko odabere štednju sa istim iznosom, ali na 18 meseci, na kraju će imati 5.160 evra, a posle tri godine 5.280 evra.

S druge strane, banka u kojoj smo pronašli više kamate, koje idu i do 4,5 odsto, ali na štednju u dinarima, važi pravilo – što duži rok, veća kamata. Tako, primera radi, za minimalni 100.000 dinara sa rokom od svega mesec dana, kamata je 0,3 odsto, a zarada takođe minimalna – umesto 100.000, štediša će imati 100.025 dinara. S druge strane, za isti iznos, ali za rok od tri godine, štediša će umesto 100.000, imati oko 114.120 dinara.

Zašto ljudi biraju štednju u banci?

S obzirom na to da ni najviše kamate koje trenutno nude banke nisu preterano visoke, pa je zarada gotovo zanemarljiva, postavlja se pitanje zbog čega onda neko bira štednju u banci. Oni koji se odluče na ovakav korak najčešće ističu da je to što prinos nije veliki, ali ipak mogu da “zarade” neki dinar ne radeći ništa. Drugi razlog, mnogo “jači” od zarade jeste bezbednost. Naime, čak i oni koji ulože najmanji iznos, 5.000 evra, svesni su da je to za srpske standarde velika količina novca na jednom mestu. Štednja u banci sigurnija je od štednje u kući, jer u kući može da dođe do krađe.

Takođe, štednja može da bude izbor građana koji štede za nešto, recimo novi automobil, ali često padaju u iskušenje i posežu ka svojim “kasicama-prasicama” da bi uzeli novac za nešto drugo, recimo kupovinu.

Izvor: nova.rs

Nova analiza krhotina sa asteroida Dimorfos, koje su nastale kada je Nasa udarila u njega svemirskom letelicom Dart, otkrila je da bi neke od stena mogle biti na putu sudara sa Marsom. Ipak, naučnike brine šta će biti sa ostalim "odvaljenim" komadima.

Nasina svemirska letelica Dart direktno je pogodila asteroid Dimorfos u prvom uspešnom pokušaju planetarne odbrane od nebeskih tela.

Mogući budući sudari sa Marsom, možda nam u ovom trenutku ne izgledaju kao velika stvar, jer na Marsu nema o kome da brinemo, međutim, pitanje je – šta se može desiti na putu, do trenutka kada bi stene trebalo da se ukrste sa Marsovom orbitom. Kada se udari dese, rezultat će svakako biti novi krateri na Marsu, prenosi RTS.

Dart misija je bila konceptualno jednostavna dok Dimorfos i Didimos predstavljaju par asteroida sa poznatim orbitalnim periodom.

Razbijanjem svemirske letelice udarom u Dimorfos i merenjem promena u njegovoj orbiti, Nasa je saznala da je moguće i da postoje sredstva da se skrene putanju asteroida koji može biti na opasnijem kursu ka Zemlji, sve dok se za to ima dovoljno vremena, prenosi portal Science Alert.

Dimorfos nije čvrsto vezan komad stene. To je ono što je poznato kao „asteroid ruševina“ – relativno labavo povezan. Udar u njega svemirskom letelicom izbacio je čitavu gomilu asteroidnog kamena i prašine u svemir.

Šta će tačno biti sa tako izbačenim materijalom – to istražuju astronomi Marko Fenuči iz Evropske svemirske agencije i Albino Karbonjani sa Nacionalnog instituta za astrofiziku u Italiji u radu objavljenom u izdanjima Kraljevskog astronomskog društva.

Njihovo istraživanje se fokusiralo na daleku budućnost i simulacije udaraca, i to – za 20.000 godina. Posebno su se fokusirali na 37 gromada koje je identifikovao svemirski teleskop Habl, veličine od četiri do sedam metara u prečniku.

Prema njihovim proračunima – Zemlja će „biti dobro“. Neke od stena se približavaju, ali neće se približiti dovoljno da bi predstavljale pretnju. Ali, četiri kamene gromade će se dovoljno približiti Marsu da bi mogle da udare pravo u njega – dve za oko 6.000 godina, a dve za 15.000 godina.

Osim toga, Mars nije zaštićen atmosferskim jastukom kao što je to slučaj sa Zemljom. Te stene će, prema proračunima naučnika, pasti pravo u jednom komadu, iskopavajući male kratere do 300 metara u prečniku.

Mars je inače prilično prekriven svemirskim stenama i kraterima, tako da, ako se nešto dramatično ne dogodi u narednih nekoliko hiljada godina, udari neće „uzdrmati ničiji svet“.

Analize tima stručnjaka otkrivaju da su neki meteoriti koji su u prošlosti udarili u Zemlju verovatno nastali u sudarima asteroida u okruženju blizu Zemlje.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.

Izvor: n1info.rs

Hrana i bezalkoholna pića odnesu svakog meseca blizu 37 odsto troškova prosečnog domaćinstva u Srbiji. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, naša tipična porodica mesečno uspe da skupi blizu 88.000 dinara, a potroši koju stotinu više. Godinama unazad, najveći deo novca odlazi na ishranu. Evropljani, oni okupljeni u EU, s druge strane, kažu brojke iz 2021. godine, za pun tanjir daju tek 17,1 odsto primanja.

Za ekonomiste činjenica da na hranu dajemo najviše nije iznenađenje. Jedni objašnjavaju da je to tipično za zemlje na sličnom nivou razvoja, drugi da je to dokaz niskog standarda, a jedan udeo u priči može da bude i činjenica da dosta hrane u Srbiji završi u – đubretu.

Gde smo mi, a gde Evropa

Podaci evropske statistike iz 2020. godine pokazuju da je pri vrhu zemalja u kojima se mnogo troši na hranu Crna Gora. Ova stavka tamo je odnosila 30,7 odsto kućnog budžeta. Srbija je odmah ispod, jer je tadašnja procena bila da na ishranu dajemo 28,8 odsto.

Usled pandemije korone, Republički zavod za statistiku prekinuo je tada sprovođenje istraživanja „Anketa o potrošnji domaćinstava“ na terenu, tako da su evropski podaci nešto drugačiji od naših nacionalnih tih godina.

Po Eurostatu, Rumunija je odmah ispod Srbije sa učešćem hrane od 27,6 odsto i Bugarska sa udelom od 24,7 odsto. Najmanji deo zarade na hranu daju u Luksemburgu, ni desetinu – 9,7 odsto. Sledi Nemačka sa udelom od 11,2 i Holandija sa 11,6 odsto.

Podaci naše statistike za 2022. godinu govore da je hrana trošila 36 odsto prihoda, a u 2021. godini – nešto manje od 35 odsto. Deceniju i po ranije, 2005. godine, Evropljani su u proseku davali 16,8 odsto zarada na namirnice, a građani Srbije čak 41,2 odsto.

Štedi se na većini stvari

„Što je društvo siromašnije, to se veći udeo prihoda troši na zadovoljenje osnovnih životnih potreba. To su hrana i stanovanje“, pojašnjava nam ekonomista Saša Đogović, urednik publikacije Strateo. „Kada na hranu dodamo troškove grejanja, struje, vode, gasa, to premašuje polovinu prihoda, a reč je o najosnovnijim ljudskim potrebama. Kod nas je uticaj imala i inflacija koja je prošle godine bila visoka. I ona najviše pogađa najosetljivije kategorije. To što više dajemo na te potrebe, a manje za kulturu, obrazovanje, zdravstvo, govori da je niska kupovna moć stanovništva“.

Kako su troškovi nešto veći od prihoda, mnogima je potreban dodatan rad i za podmirivanje osnovnih zahteva.

„S obzirom na to da su troškovi hrane i stanovanja tako visoki, građani onda štede na drugim stvarima“, dodaje Đogović. „Štedi se na zdravstvu i obrazovanju, a oni su stubovi razvoja zemlje. Vidi se i uticaj 90-tih godina prošlog veka, tranzicije, privatizacije. Kod nas se na alkohol i cigarete troši više nego na zdravstvo. Na prvo 4,5 odsto, a na drugo 4,2 odsto prihoda. Živimo u turbulentnim vremenima. Zatim je i sistem vrednosti osiromašen, promovišu se potpuno pogrešni uzori“.

Koliko hrane bacimo

Srbija je danas, prema podacima koje je objavio UNEP u Izveštaju o bacanju hrane za ovu godinu, dospela skoro na sam vrh lestvice najvećih „bacača“ hrane u Evropi i to zato što svaki naš sugrađanin godišnje baci čak 108 kilograma hrane.

„Ima možda malo uticaja i toga, mada za našu kategoriju zemalja, a tretiramo se kao novorastuće ekonomije u industrijalizaciji, potrošnja na hranu nije prevelika“, kaže za Forbes Srbija Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku. „Naša potrošnja je oko 36 odsto i slično je i u drugim zemljama Jugoistočne Evrope. Jeste činjenica da mi imamo naviku da trošimo više hrane nego što nam je neophodno i bacamo neiskorišćeno. To je u vezi sa većom kupovinom hrane. To je dug našim navikama. U neposrednoj istoriji smo preživeli ratove i sankcije, gladne godine, a narod koji je zapadao u nemaštinu ima naviku da troši više nego što mu treba. To nije mereno statistički, to je zaključak iz ličnog posmatranja“.

U Srbiji se, ipak, sprovode istraživanja koja pokušavaju da tačno izmere koliko hrane propadne. Cilj je pre svega zaštita životne sredine, jer hrana tokom raspadanja ispušta opasan metan. Jedno takvo istraživanje je sprovedeno u toku septembra i oktobra 2021. godine, i to u skladu sa metodologijom Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu za merenje globalnog indeksa bacanja hrane.

„Na osnovu objavljenih podataka, Srbija je u samom vrhu evropskih zemalja po količini otpada od hrane. Od nas jedino više hrane bacaju Portugalci, Švajcarci i Maltežani. Ovde je potrebno naglasiti da se količina otpada od hrane odnosi i na jestive i nejestive delove hrane“, ističe Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

Ova organizacija je sprovela i društveno istraživanje Zašto i kako pravimo otpad od hrane. Samo anketiranje je urađeno u junu 2021. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.003 ispitanika.

„Na osnovu dobijenih rezultata, u čak 46,5% domaćinstava, hrana se baca zbog toga što se skuvalo previše i nagomilali su se ostaci“, kaže Ivana Jovčić. U nešto manje slučajeva hrana se baca zbog toga što se hrana pokvarila – 44,6%, i zbog isteka roka trajanja prehrambenih artikala – 40,2%. Samo još jedna okolnost koja dovodi do bacanja hrane premašuje 15%, a to je zaboravljanje da ima hrane u frižideru i zamrzivaču – 17,3%“.

Ivana skreće pažnju i na istraživanje Potrošnja energije u domaćinstvima u Srbiji, koje je objavio Republički zavod za statistiku.

„U ovom istraživanju je navedeno da više od 50% domaćinstava ima frižidere koji su starije od devet godina. Imajući u vidu da su stari frižideri manje efikasni, i da se u njima češće kvari hrana, nego u novim uređajima, možemo zaključiti da je i ovo jedan od uzroka zašto se u Srbiji bacaju velike količine hrane. Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da udeo troška za hranu u Srbiji jeste veći i zbog činjenice što se velike količine hrane bacaju“, zaključuje Ivana Jovčić.

Tu je i doživljaj samih građana da zarađuju neuporedivo manje od, na primer zaposlenih u Luksemburgu i Nemačkoj, a pojedine prehrambene artikle plaćaju isto.

Izvor: forbes.n1info.rs

Ako vam visi klima na zidu u kući to ne znači da ste rešili problem sa vrućinom u stanu, jer ako uređaj imate već nekoliko godina, a niste ga očistili – ne treba ni da ga palite.

Da je čišćenje klime obavezni deo kućnog posla pre početka vrućina svi znaju, a uz par saveta možete ovaj uređaj sami da očistite i tako uštedite par hiljada dinara, koliko bi vam inače majstori uzeli.

Zbog naslaga prašine i duvanskog dima može se javiti i neprijatan miris u stanu dok kilima radi. U većim prodavnicama možete da nabavite specijalna sredstva, najčešće u vidu spreja, kojima se uređaj čisti od bakterija i gljivica, a ujedno i dezinfikuje. Ta sredstva treba koristiti pažljivo i striktno prema uputstvu jer će samo tako biti efikasna.

Unutrašnji deo klime ima filtere koje treba promeniti ili očistiti kako je predviđeno u uputstvu. Spoljne i lako pristupačne unutrašnje plastične delove možete pažljivo da operete mlakom vodom u kojoj ste rastvorili neko sredstvo za čišćenje. Mnogi u tu svrhu koriste deterdžent za sudove. Ako sami skidate filtere, budite jako pažljivi jer plastične „žabice“ mogu lako da puknu. Zato najpre proučite uputstvo kako ne biste napravili štetu.

Kako da očistite sami klimu

Pre čišćenja svakako ugasite klimu i isključite je iz struje. Nakon toga skinite poklopac i videćete filtere kojima treba čišćenje. Inače, preporučljivo je čistiti ih na svaka tri meseca ukoliko klimu koristite cele godine, a ako imate kućne ljubimce još češće.

Kada ste došli do filtera, odstranite sve eventualne veće objekte sa njega i potom ga operite. Možete to da uradite samo vodom, a možete i da joj dodate sredstvo za dezinfekciju.

Kada ste ga detaljno oprali, filter ostavite da se osuši. Vodite računa da bude sasvim suv pre nego što ga vratite u klimu, a pre toga naravno operite i mrežicu. To možete da uradite mešavinom vode i običnog deterdženta. Kada ste to uradili, vratite sve na svoje mesto i – to je to.

Izvor: danas.rs

Veličina grudi ima veze sa prevarom? Istraživanje je želelo da uđe u trag da li fizički izgled ima bilo kakve veze sa prevarom.

Istraživači su anketirali samoproglašene varalice kako bi saznali kolika je veličina korpe onih koji će najverovatnije imati aferu iza leđa svog partnera.

Studija je pokazala da samo 31% ima „velike grudi“, odnosno korpe veličine D-G. One sa korpama F i više su najmanje verovatno varale, kako je izvestio "Daily Star".

Otkriveno je da će se među preljubnicama naći pre one sa manjim grudima, a 69% njih ima grudi između AA i C veličine.

Najviše varaju žene sa grudima veličine B, koje čine 35% od 1.000 ispitanica koje su same priznale da varaju.

Portparolka Illicit Encounters, veb platforme za sastanke je rekla:

„Istražili smo 1.000 naših članica kako bismo saznali neke zanimljive činjenice o varanju i veličini ženskih grudi. Rezultati su otkrili da 69% žena koje varaju ima grudnjak veličine između AA i C, zbog čega žene sa manjim grudima češće varaju u poređenju sa ženama sa većim grudima. Veličina korpe broj jedan za preljubnike je B, a ogromnih 35% žena te veličine vara svoje partnere“, piše Blic.

U Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu pokrenuta je istraga o krađi 43.000 ordena iz Palate "Srbija", ali to nije najveći podvig lopova u Srbiji. Krade se sve, od igle do lokomotive, ali, bukvalno, zabeležen je čak i jedan slučaj kada je policiji ukraden leš.

Još nije jasno kako je bilo moguće da neko iznese 43.000 komada ordenja iz Palate „Srbija“ u kojoj se nalazi i sedište policije, da ta krađa traje godinama, a da je tek sada pokrenut postupak. U pitanju je ogromna količina metala, velike težine, pa prosto zvuči neverovatno da je neko u stanju to da uradi a da ne bude primećen, ali, eto, i to se dešava u Srbiji.

Doduše, to nije prvi put da su zabeležene krađe iz kategorije „Verovali ili ne“.

U februaru ove godine u Crnoj Gori je, po poternici srpskog MUP, uhapšen srpski policajac D. M. (38) osumnjičen da je iz policijske stanice ukrao oružje i municiju.

I to ne bi bilo toliko čudno da su u pitanju dva-tri pištolja i jedna ili dve kutije metaka. Niški policajac se tereti za krađu čak 272 komada oružja.

Pre njega uhapšena su i dvojica njegovih pomagača, jer je trebalo fizički izneti ta 272 pištolja i revolvera, a ako prosečan ima težinu od oko kilograma, to je oko 272 kilograma, što je previše za jedno čoveka, pa makar i policajca. Krađa se odvijala tokom akcije predavanja oružja 2023. godine. Građani su predavali oružje policiji, a policajac ga je krao i preprodavao građanima. Zanimljivo je da su u MUP u celom slučaju ćutali kao zaliveni, dok policajac nije uhapšen u Crnoj Gori.

Ali, ova krađa oružja iz policijske stanice je sitnica u odnosu na krađu koja je otkrivena u septembru 2018. godine. Tada je ustanovljeno da su lopovi iz depoa Železničkog muzeja ukrali celu lokomotovu. Osim jedne lokomotive, za koju se ispostavilo da je najstarija u Srbiji, oštetili su još jednu koju su počeli da „čerupaju“, kao i još nekoliko eksponata. Krađa je bila složena, pa je 15 lopova udarnički radilo devet dana, sekli su i odnosili deo po deo lokomotive.

Lokomotiva je završila u starom gvožđu, ali je šteta mnogo veća nego što je vrednost metala koji je prodat.

U pitanju je najstarija lokomotiva u muzeju, i bila je jedna od najstarijih u ovom delu Evrope, iz 1864. godine. Ta lokomotiva je korišćena i za izgradnju Sueckog kanala, što je pravi kuriozitet. Iako se prvo govorilo o 15 ljudi, uhapšeno je kasnije petoro osumnjičenih protiv kojih je podneta krivična prijava u redovnom postupku. Inače, depo iz koga je ukradena najstarija srpska lokomotiva nalazi se u bivšoj ložionici železnica, koju polako „guta“ Beograd na vodi, tako da se niko nije previše ni potresao zbog pražnjenja depoa muzeja.

U Srbiji se sve krade, kao u narodnoj izreci, od igle do lokomotive.

Lokomotivu su ukrali 2018. godine, a igla i to ne bilo kakva igla, ukradena je 2017. godine, takođe iz muzeja. Naime, u januaru 2017. godine uhapšen je radnik obezbeđenja Muzeja Jugoslavije.

On je u više navrata krao i iznosio vredne eksponate, darove koje je svojevremeno doživotni predsednik tadašnje Jugoslavije, maršal Josip Broz Tito dobijao od stranih državnika. I.M. ukrao je tako broševe i igle za kravate od plemenitih metala ukrašene dragim kamenjem, kovani novac iz rimskog perioda i druge lične stvari Josipa Broza i poklone stranih državnika. Te predmete, koji su kulturno i istorijsko dobro, prodao je u više zlatara u Beogradu i za više od dva miliona dinara.

Deo ukradenih predmeta policija je pronašla i vratila Muzeju.

Jedan od najbizarnijih, ali i najbezobzirnijih slučajeva krađe dogodio se 2010. godine. Tada je iz najužeg centra Beograda, sa Čukur česme, isečena i ukradena bista dečaka koji leži, sa razbijenim krčagom.

Spomenik je rad Simeona Roksandića, podignut je 1931. godine, u znak sećanja na jedan od ključnih događaja u srpskoj istoriji. Davne 1862. godine došlo je do sukoba Beograđana sa vojnicima iz turskog garnizona, kada je obesni turski nizam hteo preko reda da dođe do česme, posvađao se sa srpskim dečakom, šegrtom Savom Petkovićem, oteo mu krčag i razbio mu njime glavu i ubio dete.

Došlo je do nemira, sukoba između srpskih žandara sa jedne i turskih vojnika sa druge strane. Turci su bombardovali Beograd, ali su na kraju Srbi izašli kao pobednici, jer su velike sile naložile da turski vojnici moraju da napuste teritoriju kneževine Srbije i 1867. godine poslednji turski vojnik napušta teritoriju kneževine Srbije. Spomenik ubijenom šegrtu, čija smrt je Srbiji donela potpunu slobodu, prodat je u staro gvožđe.

Policajcima nestao leš

Jedna od najbizarnijih krađa, verovatno u istoriji Srbije, dogodila se u novembru 2011. godine, kada je u policiji u selu Davidovac kod Kladova nestao leš.

Ova neobična priča počela je kada se Bogosav Jovanović (74) nije vratio kući sa stadom koza. Njegova rodbina posumnjala je da mu se nešto desilo i krenuli su u potragu.

Nije im trebalo dugo da pronađu njegovo telo, a vidljivi su bili tragovi povreda. Pozvana je policija, na mesto zločina došao je i istražni sudija, započet je uviđaj. Ali, zbog mraka koji je pao, a policija nije imala odgovarajuća opremu, odlučeno je da se uviđaj nastavi sutra. Pored leša, u patrolnim kolima, ostala su dvojica policajaca da obezbeđuju lice mesta. Hladna novembarska noć primorala je policajce da uključe grejanje u kolima, toplota ih je uspavala…

A onda se dogodio šok.

Bogosava ujutru nije bilo. Njegov sin, koji je bio među ljudima koji su nesrećnog Bogosava pronašli, opisao je kako je izgledala situacija.

„Ujutru su kod mene došla dva inspektora. Rekli su mi: ‘Imamo nešto da vam kažemo’. Mislio sam da su otkrili ko mi je ubio oca, a oni su rekli da mi je otac opet nestao. I opet smo pošli da ga tražimo. Našli smo ga na 150 metara od mesta gde je prvi put ležao. Bio je pokriven granjem“, kazao je sin pokojnog Bogosava, koji se takođe zove Bogosav.

Policija je brzo uhapsila ubicu, ispostavilo se da je to komšija, Aleksandar M. koji je imao dugogodišnji spor sa žrtvom koji je pokušao da reši ubistvom, a to je svađa oko međe.

Izvor: nova.rs

Britanski advokat Nasir Hafezi je veoma popularan na društvenim mrežama, a svakodnevno daje različite pravne savete, te objašnjava široj javnosti njihova zakonska prava u određenim situacijama. On je pre nekoliko meseci podelio video na TikToku na kome je otkrio koje je to pitanje na koje saobraćajnoj policiji nikada ne bi trebalo da damo precizan odgvor.

Snimak je preko noći postao viralan - pregledan je preko 1, 3 miliona puta, a sigurni smo da će vam objašnjenje ovog advokata zvučati vrlo logično, ali i da nikada do sada niste postupili "ispravno", odnosno u skladu sa njegovim savetom.

"Evo jednog pitanja na koje nikada ne bi trebalo da odgovorite policiji, ni za milion godina, a da pritom ne znate za koje ste krivično delo osumnjičeni. To je ono pitanje kada vas policija zaustavi dok ste u automobilu i policijac vas pita: 'Znate li zašto sam vas zaustavio?'", kaže na početku ovaj advokat.

Pitanje je prilično bezopasno i prvi impuls većine uglavnom jeste da iskreno odgovori na njega ili da navede najmanji prekršaj za koji znaju da su napravili, ali ispostavilo se da je to pogrešan pristup.

"Osim ako ne umete da čitate misli, ne znate tačno šta policajcu u tom trenutku prolazi kroz glavu, zar ne? Pa, zašto onda odgovarate, a nemate nikakve informacije od njega?", pojašnjava dalje gospodin Hafezi.

Ako mislite da policija samo želi da sami prepoznate svoju grešku, razmislite bolje.

"Sačekajte sekundu i saslušajte me. Problem sa ovim učestalim, standardnim policijskim pitanjem jeste što to može da bude trik pitanje", ističe on i dodaje da sve i ako je policajac video i ima dokaz da ste počinili prekršaj, vi ćete možda nehotice priznati neko drugo delo.

"Zamislite da to nije trik pitanje i da ne znate za koji ste prekršaj optuženi i odgovarate: 'Zato što sam prošao kroz crveno', 'Zato što sam prebrzbo vozio', 'Zato što sam jeo dok sam vozio'. Upravo ste priznali više krivičnih dela, a policajac je mislio i možda imao dokaz za samo jedno delo - pod pretpostavkom da su uopšte imali na umu bilo kakav prekršaj"", istakao je advokat.

Tako su se vaše spekulacije o tome na šta policajac misli pretvorila u priznanja.

Savet advokata jeste da vaš odgovor bude jednostavan, ali učtiv. "Molim vas, recite mi", trebalo bi da glasi vaš odgovor na pitanje "Znate li zašto sam vas zaustavio?". Dalji odgovor policajca stavlja vas u bolju poziciju da razgovarate o potencijalnom prekršaju.

Izvor: blic.rs

Malo koji datum u ljudskoj istoriji je obležen tragičnim događajima kao ovaj dan u aprilu.

I dok pojedini kažu kako je sve slučajnost, mnogi veruju da 15. april jeste najgori dan u istoriji čovečanstva zbog brojnih tragičnih događaja koji se baš na taj dan ponavljaju vekovima.

Na taj dan u različitim periodima istorije desili su se sledeći mračni događaji:

Godine 1865. 15. aprila desio se atentat na američkog predsednika Abrahama Linkolna.

Istog datuma 1912. godine Titanik je potonuo.

A 15 godina kasnije poplavila je reka Misisipi.

Godine 1989. 96 ljudi je stradalo na stadionu Hilsboro.

Godina 2010. je donela erupciju islandskog vulkana Ejafjalajokul koja je zaustavila vazdušni saobraćaj iznad Evrope.

Još jedan tragični događaj 15. aprila bio je krvavi bombaški napad na Bostonskom maratonu 2013. godine.

A požar u katedrali Notr Dam 15. aprila 2019. samo je potvrdio mnogima da je ovaj dan zaista tragičan za čovečanstvo.

Izvor: nova.rs

Pravilo 7-38-55 je i danas ključ za visoku emocionalnu inteligenciju. Ovo klasično psihološko pravilo se često pogrešno primenjivalo, ali kada se shvati i primeni pravilno, može radikalno da poveća vaš EQ.

Kao neko čiji je ceo posao da piše stvari koje privlače pažnju, nisam iznenađena što pravilo 7-38-55 postoji već 57 godina. Deluje jako atraktivno.

Prvi put ga je opisao psiholog Albert Mehrabijan s Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu 1967. godine, a kasnije je to detaljno objasnio i u svojoj knjizi „Tihe poruke“. Pravilo, kako se obično navodi, kaže da se 7 odsto komunikacije prenosi našim rečima, 38 odsto dolazi tonom glasa, a 55 odsto govorom tela.

Kako jednostavno i ubedljivo ovo zvuči! Nije ni čudo što ga mnogi stručnjaci za komunikaciju i danas navode.

Samo, postoji jedan problem sa ovim zgodnim pravilom. Naime, često nije dobro protumačeno, pa samim tim ispada i da nije tačno. Nemojte ga ipak odbaciti. Ispravno razumevanje pravila 7-38-55 može trenutno da podstakne vašu emocionalnu inteligenciju i pomogne vam u raznim važnim svakodnevnim situacijama.

Ono što većina ljudi pogrešno razume u vezi sa pravilom 7-38-55

Proguglajte ovo klasično pravilo i naći ćete članke u kojima se insistira na tome da vam ono može pomoći da budete bolji na intervjuima za posao, pa čak i u poslovnim pregovorima tako što ćete bolje razumeti svoj govor tela i ton glasa, kao i neverbalne signale drugih. Očigledno je dobra ideja da obratite pažnju na to da li poslodavac zeva kroz vaše odgovore ili se ponašate agresivno za pregovaračkim stolom, ali postoji jasan problem sa ovakvim tumačenjem.

To zapravo nije ono što je Mehrabijan rekao. Eksperimenti koji podupiru metod nisu se bavili prodajom ili intervjuima za posao. Posebno su se fokusirali na situacije u kojima su ljudi pričali o svojim osećanjima, a njihove reči i izrazi lica se nisu slagali.

Kao što je Mehrabijan objasnio formulom na svom sajtu – Ukupno sviđanje = 7% verbalnog sviđanja + 38% glasovnog dopadanja + 55% sviđanja lica. I druge slične jednačine izvedene su iz eksperimenata posebno fokusiranih na komunikaciju o osećanjima i stavovima. Zato ako osoba koja komunicira ne govori o svojim osećanjima ili stavovima, ove jednačine nisu primenljive.

Ako želite da se u ovo vizuelno uverite, preporučujem ovaj kratak, zabavan video koji razotkriva širu upotrebu pravila 7-38-55.

Čitanje konfliktnih emocionalnih signala je suština emocionalne inteligencije

Suština je da se Mehrabijanovo pravilo odnosi samo na osećanja, a ne na činjenični sadržaj. I funkcioniše samo kada su različiti signali u sukobu. Dobra vest je da ovo obuhvata čitav niz situacija koje su zaista, zaista važne u životu.

Pitate se da li je vaša devojka ljuta na vas iako kaže da je dobro? Posegnite za pravilom 7-38-55. Niste sigurni da li ste se zaista povezali sa tom zanimljivom osobom na nekom događaju? Posegnite za pravilom 7-38-55 Nije vam najjasnije da su vaši zaposleni oduševljeni novom inicijativom? Sad već znate šta treba da uradite.

Iako je pravilo 7-38-55 možda preterano primenjivano, i dalje je neverovatno korisno za fokusiranje pažnje na ono što će nam najverovatnije pružiti tačne i vredne informacije u situacijama kada je teško pročitati namere ili emocije drugih. Kada ste u nedoumici, oslanjajte se više na ton glasa i govor tela nego na reči.

Ovo je takođe korisno imati na umu kada pokušavate da prenesete svoja osećanja. Reči su važne (mnogo), ali one nisu jedina stvar koju treba da uzmete u obzir. Ako je ono što kažete u suprotnosti sa vašim tonom ili govorom tela, ljudi će verovati svojim očima više nego ušima. To je upozorenje svakom vođi koji želi da ohrabri svoje trupe dok se vrpolji sa rukama u džepovima – ili onima koji misle da mogu da se izbore sa emocionalno delikatnim stvarima putem mejla i zooma.

Čitanje tuđih emocija i precizno komuniciranje svojih je kritična komponenta emocionalne inteligencije. Pravilo 7-38-55 je privlačno jer je podsetnik da, ako želite da poboljšate ove veštine, treba da upamtite da je to kako nešto kažete podjednako važno kao i šta i koliko govorite.

Izvor: nova.rs

Ako vam se kosa brzo masti i skoro svakog dana morate da je perete, isprobajte ovaj trik koji traje samo deset sekundi, a smanjiće prekomernu proizvodnju sebuma na koži glave, tvrdi bivša frizerka.

Ovaj tretman će pored toga što će pomoći u tome da se vaša kosa sporije masti, učiniti da ona bude i veoma mekana.

Eli Dikson na društvenim mrežama često deli savete za savršenu kosu, a ovaj najnoviji se bazira na nežnom masiranju glave nekoliko sekundi pre pranja kose.

"Polako pređite rukama preko cele glave, ali pazite da ne zamrsite kosu između prstiju ili da previše ne povučete pramenove. Zatim uzmite četku, najbolje sa mekim ili mešovitim zupcima i četkajte od korena do vrha, dok nanosite ulje za kosu po celoj dužini", objašnjava ona.

Kako kaže, uz ovaj trik bi trebalo brzo da primetite da ima manje suvih krajeva, a da vaša kosa ima veći volumen i dodaje da ovaj tretman može odlžiti pranje kose za jedan dan.

"Ako se uradi pravilno, masaža će smanjiti proizvodnju masti i podstaći protok krvi, a samim time ubrzati rast kose", dodala je.

Korisnice društvenih mreža su oduševljeno komentarisale njenu objavu, a neke od njih su komentarisale da su isprobale ovu metodu i da im je kosa zaista lepša i manje masna.

Izvor: prva.rs