Kaprićoza, najpopularnija pica koju u Srbiji gotovo uvek pogrešno prave
Pizza capricciosa se s italijanskog prevodi kao "hirovita pica". Ima smisla.
Jedna od najpopularnijih i kod nas – pica kaprićoza – pravi se drugačije nego u Italiji. Ako je naručite u našim restoranima uglavnom ćete dobiti picu prekrivanu sosom od paradajza, šunkom, sirom, šampinjonima i jednom zelenom maslinom u sredini.
Naručite li istu stvar u Italiji, uz šunku, sir, paradajz i pečurke, na njoj će biti i crne masline, kao i nezaobilazne artičoke, odnosno marinirana srca artičoka u maslinovom ulju.
„Pizza capricciosa“ se s italijanskog prevodi kao „hirovita pica“. To je odlično ime za nju s obzirom na to da se sastojci menjaju zavisno od regije. U nekim delovima Italije na kaprićozu se dodaju čak i kapari, kobasice ili inćuni.
Prva hirovita pica navodno je osmišljena 1937. godine u pizzeriji La Capricciosa u Rimu po kojoj je dobila ime. Kuvari su „očistili frižider“ i iskombinovali namirnice koje su imali pri ruci i morali da ih potroše.
Na podlozi od hrskavog testa, preko sosa od paradajza razbacali su mocarelu i šunku, dodali masline i artičoke, kao i malo svežeg bosiljka i to je bilo to.
Iako italijanska kaprićoza ima slične sastojke s picom quattro stagioni ili „četiri godišnja doba“, oni su drugačije raspoređeni po površini testa, pa se vizuelno znatno razlikuju.
Italijanski recepti prilagođavaju se određenom podneblju pa danas razlikujemo različite vrste pica sa sastojcima koje nemaju nikakve veze s tradicionalnim jelom. Na havajsku se tako stavlja ananas, ruska pica Moskva kombinuje sardine, tunu, skušu i lososa, a Brazilci na svoju picu stavljaju grašak, prepeličja jaja, pa čak i grožđe.
