Jeste li za šetnju?

Nije vest da je vežba dobra za nas. Ali možda niste znali da postoji vežba za koju fizioterapeuti kažu da je toliko korisna za telo da je treba raditi svaki dan. Asocira se na dugovečnost, dostupna je svima i potpuno je besplatna.

„Hodanje je najbolja vežba za zdravo starenje. Prvo, poboljšava zdravlje srca i cirkulaciju. Drugo, podržava zdravlje zglobova. Treće, pomaže u ravnoteži i koordinaciji i smanjuje rizik od padova. I na kraju, ne zahteva nikakvu opremu, već je besplatno i dostupno“, rekao je za „Parade“ fizioterapeut dr Leks Gonzales.

Hodanje je primarni oblik vežbanja za stanovnike plavih zona, regiona sveta sa najvećom koncentracijom stogodišnjaka. U ovim krajevima ljudi ne rade intenzivne vežbe, već hodaju tokom dana.

Pored hodanja, dugovečnosti doprinose i trening snage, aerobni ili kardiovaskularni trening, trening fleksibilnosti i trening ravnoteže i agilnosti.

Američki koledž sportske medicine preporučuje najmanje 150 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno i dva dana treninga snage nedeljno, prenosi Index.hr.

Budite iskreni sami sa sobom.

Dr Gabor Mate, Kanađanin mađarskog porekla, jedan je od najcenjenijih svetskih mislilaca o psihologiji zavisnosti, a njegova radikalna otkrića zasnovana su na decenijama rada sa pacijentima.

On kaže da živimo u kulturi koja ne zadovoljava naše ljudske potrebe. Udubljujemo se u to kako se naš emocionalni stres može pretvoriti u fizičke hronične bolesti. Usamljenost i nedostatak smislenih veza su u porastu, kao i stope autoimunih bolesti i bolesti zavisnosti.

Urbanizacija briše odnose

Jedan od razloga zašto je čovek izgubljen jeste uticaj urbanizacije. Ljudi napuštaju sela i sele se u gradove – a tamo se osećaju usamljeno. Ljudi su napustili svoje osnovne zajednice, izgubili konekcije sa ljudima. Umesto da kombinujemo progres i tradiciju, ljudi misle da mogu da se reinventuju i zato se razboljevaju.

Čovek je rob svoje boli

Pokušaj bega od bola je ono što stvara još više bola. Sposobnost da osetimo vlastitu bol povezana je sa našim najboljim nadama za ozdravljenje, dostojanstvo i ljubav. Kada pokušavamo da otupimo svoju ranjivost, mi gubimo svoj pun kapacitet da osećamo bilo šta.

Maskiranje ranjivosti otupljuje naše srce

Gabor smatra da se izvor zavisnosti ne nalazi u genima, već u traumi iz detinjstva i stresu i socijalnoj nejednakosti i nepravdi. Sve zavisnosti potiču od traume i emocionalnog gubitka, a svaki pokušaj da otupimo svoju ranjivost slabi naš kapacitet da osećamo bilo šta.

Ličnost krije ono ko smo u stvari

Kako starimo, shvatamo da smo nešto mnogo više od ličnosti koja je samo pokriće za ono što mi zaista jesmo, a to ljudi otkrivaju kada pođu na terapiju i otkriju nove slojeve, i toga se uplaše. Kada to osvesetimo, onda postajemo verodostojniji, više mi. Da, svaki čovek jeste ličnost, ali ti nisi samo ličnost.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Kardiovaskularne bolesti su među najčešćim uzrocima smrti u svetu, stoga bi trebalo obratiti pažnju na zdravlje srca.

Ako se na vreme ne otkriju i ne leče, kardiovaskularne bolesti mogu biti fatalne, pa je izuzetno važno na vreme uočiti prve znake upozorenja.

Doktor Dastin Portela upozorio je na neke važne znakove koji se mogu videti na telu.

„Dermatolozi su obučeni da traže znake unutrašnje bolesti koji se pojavljuju na vašoj koži ili noktima, stoga evo nekoliko koji bi mogli da signaliziraju rizik od srčanih bolesti“, rekao je doktor.

Prema njegovim rečima, ovo su tri znaka na koja treba da obratite pažnju:

Oticanje nogu

Otok nogu je prva stvar na koju treba obratiti pažnju, posebno obostrani edem koji se javlja sa obe strane tela. Naime, otok nogu može biti znak srčane insuficijencije. Ovo se dešava kada donje komore srca prestanu da efikasno pumpaju krv. Krv se može „skupiti“ u nogama, gležnjevima i stopalima, što dovodi do edema.

Savijeni nokti

Znak srčane bolesti, srčane infekcije ili bolesti pluća mogu biti savijeni nokti. Nokat koji se savija nadole, dok vrh prsta postaje otečen. Takođe, savijeni nokti su mekani i sunđerasti na dodir. Takvi nokti mogu izgledati crveni i širiti se oko vrhova prstiju.

Frankov znak

Dijagonalna brazda u ušnoj resici poznata kao Frankov znak je indikacija srčane bolesti. Istraživanja su pokazala povezanost između Frankovog znaka i povećanog rizika od ishemijske bolesti srca i srčanog udara, prenosi klix.ba.

Ima li smisla piti ih?

U ovo doba godine kad svi kijaju, kašlju jačanje imuniteta je posebno važno. To je naš štit od bakterija, virusa, gljivica koji su svuda oko nas. A ta priča o čuvanju imuniteta nije jednostavna jer više faktora utiče na to da li će biti snažan ili će propuštati mikroorganizme koji potom mogu da nas oslabe, pa se i razbolimo. Među tim faktorima glavni su zdrav san i zdrava ishrana bogata vitaminima. Brojni stručnjaci se slažu da je te vitamine najbolje unositi kroz sveže povrće i voće, ali opšte je poznato da ih mnogi od nas unose kroz suplemente iz apoteka.

Zato smo proverili koje suplemente ima smisla piti, posebno u ovo doba godine kada na imunitet treba posebno paziti.

To za Nova.rs priča prim. dr Mileta Marić iz Doma zdravlja Zvezdara.

„Za razliku od ranijih decenija, kad ljudi uglavnom nisu znali za suplemente, danas se živi drugačije, mnogo brže, a tu je i zagađenost hrane, vode, vazduha i često smo prinuđeni da ih koristimo. Za to ima opravdanja iz više razloga, a bilo ga je i ranije kad se nisu toliko koristili, posebno vitamin D zimi kad nema dovoljno sunca“, kaže doktor Marić.

Dakle, ako se utvrdi manjak vitamina D, on se može uneti kao suplement jer taj manjak koji se obično javlja zimi može da izazove probleme sa kostima, povećan rizik od tuberkuloze i težih virusnih infekcija i druge zdravstvene komplikacije.

Među prirodnim izvorima vitamina D jesu masna riba, žumance, crveno meso, jetra i mlečni proizvodi.

Ako se vitamin D unosi kao suplement, važno je znati da je preporučena dnevna doza za bebe do godinu dana 10 mikrograma, za decu, trudnice, dojilje i odrasle 15 mikrograma, a za stare preko 70. godine 20 mikrograma. Doza od 10 mikrograma jeste zapravo 400 IJ vitamina D.

Da ne treba u tome preterivati, ranije je za Nova.rs upozorila dr Ivana Đurić.

„Ako se tokom nekoliko meseci unosi prevelika doza vitamina D, moguće je predoziranje koje prate povraćanje, glavobolja, srčani problemi, zatvor, dehidratacija i stalna žeđ, slabost mišića, umor“, kaže doktorka Đurić i dodaje da hipervitaminoza vitaminom D srećom jeste retka.

Što se tiče drugih suplemenata koje ima smisla piti sada za imunitet, doktor Matić kaže da je tu i vitamin C.

„Podsećam da je najbolje vitamine unositi kroz hranu, pa i vitamin C, ali u ovo doba godine nije loše uzimati ga i kao suplement, posebno ako ga već ne unosite dovoljno kroz namirnice, jer je vrlo važan za imunitet.“

Vitamina C najviše ima u crvenoj i zelenoj paprici, pomorandžama, grejpfrutu, limunu, kiviju, brokoliju, prokelju, paradajzu, spanaću.

Doza koje naš organizam toleriše je 2.000 mg, ali sasvim je dovoljno 200 – 500 mg. Doze do 1.000 mg su obično preporučljive ako ste pod posebnim naporom i stresom.

O tim preporučenim dozama pričala je doktorka Đurić.

„Kad se uzima više od 1.000 mg, vitamin C nema poseban benefit za zdravlje. Neželjeni efekti ovog vitamina su retki i obično se ispoljavaju pri veoma visokim dozama i svode na dijareju, mučninu i povraćanje, a moguć je i kamen u bubregu. Kada se organizam prekomerno optereti većim dozama ovog vitamina, on počinje da se akumulira u telu, a to potencijalno dovodi do simptoma prekomernog znojenja.“

A kakvu ulogu u svemu imaju probiotici?

„Probiotici definitvno imaju prednosti i za imunitet i kod korišćenja antibiotika, ali vrlo je važno uzimati ih u konsultaciji sa stručnjakom, i o dozama i o tome koliko ih dugo treba uzimati. Takođe, pametno je menjati ih povremeno zbog sastava, tj. ne uzimati jedan isti stalno“, kaže doktor Matić.

Što se tiče multivitamina, popularnih kombinacija vitamina u kapsulama, naš sagovornik napominje da i tu ima opravdanja za korišćenje, ali da je ključ u tome da se zna mera.

„Recimo, vitamini A, D, E i K se rastvaraju u mastima i njih ne možete da uzimate u nenormalnim količinama“, kaže dr Matić i dodaje da ni sa drugima ne treba preterivati jer je u suprotnom moguća veća šteta nego korist.

Hladno vreme pogoduje razvoju bakterija i virusa. Ako se naše telo još nije prilagodilo nižim temperaturama ili ako nam je imunitet oslabljen, podložniji smo prehladi ili gripu. A sigurno ste čuli kako nam beli luk može pomoći u tome. Ali, da li je ovo istina?

Beli luk je često korišćen sastojak u skoro svakoj kuhinji. Bogat je hranljivim materijama, sadrži vitamine A, C, E, K i vitamine grupe B (B1, B2, B3, B6), zajedno sa mineralima kao što su natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, gvožđe i cink. Alicin, koji se nalazi u belom luku, aktivira se kada se začin isecka i efikasan je protiv bakterija, smanjuje začepljenost nosa, podstiče iskašljavanje i ublažava kašalj.

Beli luk takođe ima mnogo antioksidanata koji pomažu u popravljanju oštećenih ćelija. Vitamini B6 i C u belom luku jačaju imuni sistem, ublažavaju simptome i ubrzavaju oporavak.

Istraživanje iz 2001. godine pokazalo je da su ljudi koji su jeli sirovi beli luk 12 nedelja, između novembra i februara, imali manje prehlade. Takođe, oni koji su se prehladili brže su se oporavili.

Konzumiranje male količine sirovog belog luka u dnevnim obrocima može biti od koristi za prevenciju bolesti. Međutim, postoje neželjeni efekti kao što su žgaravica, iritacija usta, nadimanje, mučnina, dijareja ili povraćanje. Prekomerna konzumacija sirovog belog luka takođe može dovesti do lošeg zadaha i telesnog mirisa.

Osim toga, ljudi koji tek počinju da konzumiraju beli luk mogu da osete iritaciju u grlu, a kod nekih osetljivih ljudi mogu se razviti i osip na koži. Beli luk takođe može da ometa delovanje određenih lekova, što dovodi do neželjenih efekata. Zbog toga je preporučljivo da se konsultujete sa sopstvenim lekarom o konzumaciji belog luka, prenosi index.hr.

Zabrana pušenja u zatvorenim prostorima, kao što su kafići, restorani, kafane i svi ostali objekti zatvorenog tipa, koji nisu bili predviđeni 2010. godine, kada je Srbija dobila Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, očekuje se da uskoro zaživi u praksi. Ministarka Danica Grujičić naglašava da će sve isto važiti i za elektronske cigarete i da na ministarstvu ostaje da definiše pravilnik za "otvoren prostor".

„Ako je lokal sa svih strana zatvoren plastikom, to nije otvoren prostor. Moraju postojati ili otvoreni prozori ili formulisanje šta je to otvoren prostor, ali to može i nekim pravilnikom“, rekla je Grujičić, a prenosi „Blic“.

Duvanski dim je štetan, a cilj svega je zaštita zdravlja stanovništva.

„Imate veliki broj mladih ljudi koji jednostavno ne mogu ni da borave u klubovima, niti se osećaju dobro posle boravka u klubovima, u kafanama, u restoranima zato što zaista ne možete da dišete tamo od količine dima koja postoji“, kaže ministarka Grujičić.

95% obolelih od karcinoma pluća su pušači

Statistika jasno govori koliko loše nikotin utiče na pluća:

„A da ne govorimo o hroničnim plućnim bolestima iz kojih kasnije može da se razvije karcinom. S druge strane, imate uticaj na krvne sudove pre svega donjih ekstremiteta, odnosno nogu. Imate uticaj na koronarne krvne sudove srca“, rekla je Grujičić i dodala:

„Sada svi govore o tome: ‘Evo moj deda je pušio’, ali on je motao onaj prirodni duvan. I moj pradeda je pušio pa ne znam koliko dugo je živeo. Šta hoću da kažem, to što imate pojedinačne primere kako je neko dugo pušio pa živeo dugo i tako dalje, naravno da u svemu tome određenu ulogu igra i genetika ali generalno gledano to nam ne treba“, rekla je.

Elektronske cigarete takođe zabranjene u zatvorenom prostoru

Sve isto važiće i za elektronske cigarete.

„Ja znam da nikoga ne možemo naterati da prestane da puši, ista ova pravila važe i za elektronske cigarete. Ništa one nisu manje opasne, prema tome u zatvorenom prostoru da bude čist vazduh, a napolju će i onako kako hoćete ko hoće da sedi sa vama“, rekla je ministarka Grujičić gostujući na Prva TV.

Pušenje će prema sadašnjoj verziji Nacrta zakona biti zabranjeno u:

Restoranima
Kafanama
Kafićima
Svim objektima zatvorenog tipa
Na autobuskim stajalištima
Stadionima

Izvor: n1info.rs

Magnezijum je veoma važan za ljudski organizam jer je uključen u više od 300 vitalnih metaboličkih procesa u telu. On je osmi najčešći mineral na Zemlji i treći najčešći mineral u morskoj vodi, nakon natrijuma i hlorida. Za nas je najvažnija činjenica da je to četvrti najčešći mineral u ljudskom telu. Najviše ga ima u kostima i zubima, oko 60, odnosno 65%, ostatak je u mišićnom tkivu i ćelijama, a 1% u krvi.

Uloga magnezijuma u ​​ljudskom telu

Magnezijum pomaže u stimulisanju metaboličkih procesa, uključujući oslobađanje energije iz hrane i njen prenos kroz telo, a učestvuje i u formiranju proteina. Bez toga, metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti ne bi bio moguć.

Osim toga, magnezijum pomaže u procesima koji kontrolišu funkcionisanje mišića i nerava, održava zdrave kosti, zdravo srce i normalan nivo šećera u krvi i igra važnu ulogu u povećanju energije.

Jedna studija koja je sprovedena na uzorku od 12.340 muškaraca i žena sa periodom praćenja od 19 godina otkrila je da je 30% manje umrlih od kardiovaskularnih bolesti prijavljeno kod pacijenata sa visokim magnezijumom u krvi (iz knjige Minerali – dr Ulrih Štrunc i Andreas Sop).

Dakle, svakoj ćeliji u ljudskom telu potrebna je adekvatna količina magnezijuma. U suprotnom – njena funkcija je narušena. No, ono što je važno naglasiti jeste da magnezijum „radi” zajedno sa kalcijumom i na taj način zajedno regulišu električne impulse u ćeliji.

Ipak, koncentracija magnezijuma u zdravim ćelijama je mnogo veća od koncentracije kalcijuma, a njihov odnos je veoma važan. Njihova međusobna ravnoteža i funkcija važni su za sprečavanje akumulacije kalcijuma u ​​ćelijama, jer u suprotnom može doći do razdražljivosti, kalcifikacije, poremećene funkcije ćelije ili ćelijske smrti.

Znaci nedostatka magnezijuma u organizmu

Pošto telo nadoknađuje nedostatak magnezijuma izvlačeći ga iz kostiju, produženi periodi nedostatka su opasni. Ovo su neki od glavnih simptoma:

glavobolje
migrena,
umor,
vrtoglavica,
pospanost,
nervoza,
vrtoglavica
bolovi i grčevi u mišićima.

Koji su faktori krivi za nedostatak magnezijuma u ​​organizmu?

Razlozi mogu biti brojni: previše stresa, često konzumiranje alkohola, česta konzumacija fosfatnih (gaziranih) pića, loš san, visok krvni pritisak, trudnoća, uzimanje kontraceptivnih pilula, dijareja, problemi sa crevima ili bubrezima.

Uzimajte dovoljno magnezijuma

Telo ne može samostalno da proizvodi magnezijum, pa ga je potrebno svakodnevno unositi putem hrane i pića. Preporučeni dnevni unos je između 300 i 400 miligrama. Ženama je obično potrebno nešto manje nego muškarcima. Odrasloj ženi je potrebno oko 310 miligrama, a posle 30. godine oko 320 miligrama dnevno. Odraslom muškarcu je potrebno oko 400 miligrama magnezijuma dnevno. Deci do 8 godina potrebno je između 30 i 170 miligrama, u zavisnosti od starosti i pola (o tome se obavezno konsultujte sa ličnim lekarom).

Da bi se zadovoljila preporučena dnevna doza magnezijuma u organizmu, odrasle osobe treba svakog dana da popiju 3-4 dcl prirodne mineralne vode koja sadrži magnezijum. Potreba za ovim mineralom je neznatno povećana tokom trudnoće, laktacije i tokom perioda intenzivnog rasta.

Hrana koja je dobar izvor magnezijuma

Osim putem prirodne mineralne vode, magnezijum možete uneti i putem hrane, a ovo su neke od namirnica koje su najbogatije ovim mineralom:

spanać i drugo tamnozeleno lisnato povrće,
bademi,
semenke bundeve i suncokreta,
laneno seme,
paprika,
pasulj,
avokado,
tamna čokolada.

U slučaju ekstremnog manjka magnezijuma u organizmu, stručnjaci preporučuju i dijetetske suplemente. I sportisti koji vole da uživaju u sportskim napicima takođe treba da budu oprezni – ni u kom slučaju ne bi trebalo da uživaju u gaziranim napicima posle treninga, jer fosfati izbacuju magnezijum i kalcijum iz tela.

Izvor: Aktivni Si

Lekovita svojstva.

Muskatni oraščić dolazi iz Indije – gde ima dugu tradiciju u lečenju, a njegova lekovita svojstva cenjena su i u savremenoj fitoterapiji. Zato bi ovaj čudesni začin trebalo da se nađe u vašoj kuhinji.

Budući da deluje antibakterijski, vrlo je efikasan kod infekcija usta i desni. Mleveni plod olakšava probavu i otklanja gasove. Snižava nivo holesterola i masnoća u krvi, a preporučuje se i sportistima jer opušta mišiće, opušta celo telo i deluje umirujuće.

Muskatni oraščić poznat je i kao snažan afrodizijak, pa se eliksiri na bazi ovog začina propisuju muškarcima s oslabljenom polnom funkcijom.

Kineska i ajurvedska medicina koristi ovaj začin od davnina, prvenstveno kod problema s probavom, nadimanjem i nervnim sistemom. Budući da sadrži veliku količinu kalijuma, dobar je i za srce, kao i za regulisanje visokog krvnog pritiska.

Bio je stroga tajna

I seme (muskatni oraščić) i ljuska (macis) ove biljke koriste se kao začin. Evropska i azijska kuhinja ne mogu da se zamisle bez toplog, smolastog i slatkog ukusa muskatnog oraščića.

Kada su Portugalci u 16. veku otkrili indonezijsko more Banda, krili su izvor muškatnog oraščića. Stotinu godina kasnije isterali su ih Holanđani koji su neko vreme imali monopol nad začinom. No, golubovi koji su pravili društvo mornarima odneli su seme stabla na susedna ostrva i tako se začin proširio.

Budite oprezni s doziranjem

Dnevni unos ne sme biti veći od tri grama jer može da pokaže svoja negativna svojstva – psihoaktivan je i može da izazove uznemirenost, teskobu, čak i blage halucinacije, pa se ne preporučuje osobama koje imaju narušeno mentalno zdravlje.

Rešenje protiv gingivitisa

Dodajte pola kašičice muskatnog oraščića u prahu u šolju prokuvane vode. Pustite da se ohladi i ovom tečnošću ispirajte usta tokom dana. Nemojte da gutate tečnost. Pomaže kod svih oralnih infekcija.

Čaj protiv gorušice

Skuvajte čaj od nane i dodajte malo ribanog muskatnog oraščića.

Poklopite i kad se ohladi popijte.

Pomaže kod upale probavnog trakta, otklanja gorušicu i gasove, piše Story.hr.

Za bolje zdravlje lekari uvek preporučuju konzumaciju voća. U voću se nalaze hranljive materije koje održavaju telo zdravim.

Na listi takvog voća nalaze se urme. To je voće čija konzumacija ima brojne prednosti za organizam.

Mnogi ljudi koriste urme kao zamenu za šećer. Konzumiranje ovog voća, bogatog vlaknima, takođe pomaže u borbi protiv mnogih bolesti. Urme su odlična opcija za eliminisanje želje za šećerom, a takođe su i odlična popodnevna užina.

Natapanje urmi u vodi uklanja tanin ili fitinsku kiselinu koja se nalazi u njima. Posle toga lakše apsorbujemo hranljive materije. Jedenje natopljenih urmi takođe ih čini lakšim za varenje. Preporučuje se konzumiranje dve do tri hurme ujutru, piše India Herald, a prenosi index.hr.

Ako želite da uživate u ukusu urmi i njihovim hranljivim sastojcima, potopite ih osam do deset sati pre jela. Urme sadrže mnoge vrste hranljivih materija, kao što su ugljeni hidrati, proteini, vlakna, vitamin K, vitamin B, kalijum, magnezijum, gvožđe, kalcijum, mangan, cink itd. Svi ovi hranljivi sastojci nas štite od mnogih bolesti.

Pozitivno utiču na zatvor, smanjuju holesterol…

Redovna konzumacija urmi donosi brojne zdravstvene prednosti. Osim što pomažu kod zatvora, urme mogu pomoći u snižavanju holesterola i održavanju krvnog pritiska pod kontrolom. Uključivanje urmi u ishranu može doprineti održavanju zdravlja srca.

Takođe, pozitivno utiču na čvrstoću kostiju i ubrzavaju rad mozga. Pružaju olakšanje od umora i slabosti i korisni su za poboljšanje opšteg energetskog stanja. Osim toga, urme su korisne za pacijente sa anemijom i mogu ublažiti probleme sa hemoroidima. Takođe poboljšavaju zdravlje kože i kose, a konzumacija urmi doprinosi povećanju fizičke snage i izdržljivosti.

Izvor: danas.rs

Tenzione glavobolje i migrene najčešći su tipovi glavobolja, ali tačan uzrok tih stanja nikada nije pronađen. Barem do sada, ako je verovati stručnjacima.

Istraživački tim u Nemačkoj proučavao je magnetnu rezonancu (MR) 50 pacijenata kako bi analizirao povezanost između učestalosti glavobolje, bola u vratu i mišića lica.

Šta izaziva migrene?
Posebno su se usresredilina trapezoidne mišiće, par velikih trouglastih tkiva koji se protežu preko zadnjeg dela vrata i ramena i vode do glave i lopatica, piše Njujork post, prenosi N1 Hrvatska.

Istraživači su otkrili da oni koji pate i od glavobolje tenzionog tipa i od migrene pokazuju veće naprezanje tih vratnih mišića.

Drugim rečima, glavobolje su bukvalno posledica bola u vratu.

MR skeniranja koja su snimili istraživači pokazala su da su učesnici studije, u danima kada su patili od bolova u glavi i vratu, takođe pokazali veći nivo nelagode u predelu vrata, što je pokazalo da su ti mišići bili upaljeni.

To je dovelo stručnjake do zaključka da upala u vratu – koja se može razviti iz nekoliko razloga, uključujući loše držanje, nedostatak sna, povrede i stres – može biti povezana s tenzionim glavoboljama i migrenama.

“Naša otkrića podupiru ulogu vratnih mišića u patofiziologiji primarnih glavobolja”, rekao je dr Niko Solman u izjavi.

“Stoga, tretmani koji ciljaju mišiće vrata mogu dovesti do istovremenog ublažavanja bolova u vratu, kao i glavobolje”, dodao je on.

Lečenje migrene

Solman je primetio da neinvazivne opcije lečenja, koje direktno ciljaju na mesto bola u mišićima vrata – poput masaže ili akupunkture, mogu biti vrlo efikasne i sigurnije od lekova.

Osobama koje boluju od migrene preporučuje se kontrola kod lekara opšte prakse i neurologa, što će osigurati pravovremenu dijagnostiku i pravilno lečenje.

Ljudima koji boluju od migrene takođe se preporučuje da imaju dovoljno sati sna, smanje stress, pravilno se hrane i izbegavaju ostale situacije koje mogu uticati na pojavu migrene.

Uprkos činjenici da veliki broj ljudi pati od migrena, univerzalni tretman za ovu vrstu glavobolje još nije pronađen.

Bez posezanja za kutijom sa lekovima, mamurluka se možete rešiti i na prirodan način.

Nije bitno da li ste ljubitelj piva, vina ili žestokih pića. Kada se suočimo sa mamurlukom, svi smo isti. Tada su nam zajednički klasični simptomi poput glavobolje, želudačne kiseline, mučnine, gubitka apetita, umora i dehidracije, piše Novi list. A da li se borite protiv mamurluka pomoću lekova? Ako je vas odogvor „da“, to je loša ideja.

U svakom slučaju, buđenje sa mamurlukom nije prijatno i zato smo odabrali pet prirodnih lekova koji će vam pomoći u borbi protiv mamurluka bez posezanja za lekovims:

1. Banane

Ovo voće je odlično za borbu protiv mamurluka, posebno oog od šampanjca. Prekomerni unos alkohola može drastično da smanji rezerve kalijuma u ​​našem organizmu, a banane su odličan izvor ovog minerala, ukusne i ekonomične.

2. Voda

Iako pijenje alkohola puni telo tečnošću, mi ga zapravo dehidriramo.

Stavite flašu vode na noćni stočić (možda zajedno sa par banana) i popijte dovoljnu količinu pre spavanja i odmah ujutru. To će vam pomoći da se osećate bolje.

Mnogi ljudi piju vodu nakon mamurluka samo da bi uzeli aspirin ili lek protiv bolova; nema gore navike, jer lekovi mogu da vas pogoršaju ako još uvek imate alkohola u organizmu.

3. Voćni sokovi

Još jedan lek za mamurluk je voćni sok, najbolje sveže ceđen. Njihovo uzimanje omogućava brz porast nivoa šećera u krvi i asimilaciju različitih vitamina. Jedina mera predostrožnosti je da ne pijete sok od pomorandže ako imate jaku želudačnu kiselinu i buve je da odaberete nešto drugo.

Pokušajte da izbegavate kafu ili druga pića sa kofeinom jer su diuretici i mogu pogoršati vašu dehidraciju.

4. Med

Kalijum i vlakna bogata antioksidansima mogu biti dobra pomoć protiv mamurluka. Za doručak uzmite parče tosta ili krekera i namažite ga medom, čak i ako se vaš stomak ne slaže sa tim. Videćete da ćete se odmah osećati bolje.

5. Supa

Ako vam je mamurluk potpuno uklonio apetit, a mučnina se drastično pojača pri samom pogledu na postavljeni sto, ne brinite: to je normalno.

Šta je bolje od dobre supe? Bogata vitaminima i hranljivim materijama, odlična je u borbi protiv dehidracije nakon mamurluka. Ako želite, možete dodati malo čilija u supu: znojenje pomaže da se eliminišu toksini, prenosi n1info.hr.

Što ste stariji, vaše telo sve teže apsorbuje vitamin B12 iz hrane, a pod najvećim rizikom su vegetarijanci i vegani. Vaš metabolizam ne može normalno da radi bez ovog vitamina.

Nedostatak vitamina B12 može uzrokovati anemiju i simptome poput umora, slabosti mišića, vrtoglavicu ili ošamućenost. Međutim, manje je poznato da nedostatak vitamina B12 može uzrokovati i kognitivne probleme.

Prema članku objavljenom u British Medical Journalu (BMJ) ove godine, postoji pet problema koji se vide kod 85 odsto pacijenata s nedostatkom B12: problemi s pamćenjem, kognitivne teškoće, afazija, problemi s učenjem i glavobolje (migrene).

“Anemija je prisutna u manje od 20 odsto ljudi s nedostatkom vitamina B12. Neurološki problemi, koji su puno češći, mogu potrajati mesecima ili čak godinama dok se potpuno ne povuku”, navodi se u članku.

Osobama koje nemaju teški nedostatak vitamina B12 i neurološke simptome, vitamin B12 se može davati na usta u dozi od 1.000 do 2.000 μg jednom dnevno.

Vitamin B12 je prisutan samo u namirnicama životinjskog porekla. Količina vitamina B12 u namirnicama, zavisi o vrsti namirnice, ali i zemlji proizvodnje.

U većini slučajeva situacija će se popraviti kada ishranu obogatite mesom, ribom, sirom, maslacem, jajima, prehrambenim kvascem i hranom obogaćenom vitaminom B12. Međutim, ako je nedostatak ozbiljniji, možda ćete morati svakodnevno uzimati dodatke ishrani ili čak primati injekcije, prenosi n1info.hr.

Kako starimo, zdravlje našeg mozga postaje ključno za održavanje opšteg blagostanja.

Kognitivni pad je prirodan deo starenja, ali nova istraživanja pokazuju da određeni vitamini i minerali mogu igrati ključnu ulogu u očuvanju funkcije mozga i sprečavanju opadanja vezanog za starenje.

Omega-3 masne kiseline

Omega-3 masne kiseline, posebno eikozapentaenska kiselina (EPA) i dokozaheksaenska kiselina (DHA), sastavne su komponente membrana moždanih ćelija. Ove masne kiseline pokazuju antiinflamatorna i antioksidativna svojstva, promovišući zdravu funkciju mozga. Masne ribe kao što su losos, orasi, laneno seme i čia semenke su odlični izvori omega-3 masnih kiselina. Redovna konzumacija može smanjiti rizik od kognitivnog pada i doprineti opštem zdravlju mozga.

Fosfatidilserin

Fosfatidilserin je fosfolipid koji je ključna komponenta ćelijskih membrana, posebno u mozgu. Ima ulogu u oslobađanju neurotransmitera i proučavan je zbog njegovog potencijala da podrži kognitivne funkcije. Dok telo proizvodi fosfatidilserin, dostupni su i suplementi dobijeni iz soje ili drugih izvora, piše Times of India.

Antioksidansi (vitamini C i E)

Antioksidansi, kao što su vitamini C i E, igraju ključnu ulogu u zaštiti mozga od oksidativnog stresa. Oksidativni stres, uzrokovan slobodnim radikalima, može doprineti kognitivnom padu povezanom sa starenjem. Agrumi, bobice, orasi, semenke i zeleno lisnato povrće su bogati izvori vitamina C, dok se vitamin E nalazi u hrani kao što su bademi, semenke suncokreta i spanać.

Vitamin D

Vitamin D nije samo vitalan za zdravlje kostiju, već takođe igra ulogu u kognitivnim funkcijama. Receptori vitamina D se nalaze u celom mozgu, a adekvatni nivoi mogu da podrže neuroprotekciju. Izlaganje sunčevoj svetlosti je prirodan način za povećanje nivoa vitamina D, a može se dobiti i iz obogaćene hrane i suplemenata.

B vitamini (B6, B9, B12)

B-vitamini su neophodni za različite funkcije mozga, uključujući sintezu neurotransmitera i održavanje mijelina, zaštitnog omotača nervnih vlakana. Vitamin B6 se nalazi u bananama, krompiru i živini, dok vitamina B9 (folata) ima u izobilju u lisnatom povrću, pasulju i sočivu. Vitamin B12, ključan za neurološko zdravlje, prvenstveno se nalazi u životinjskim proizvodima, a nedostaci mogu doprineti kognitivnom padu.

Magnezijum

Magnezijum je uključen u više od 300 enzimskih reakcija u telu, uključujući i one koje se odnose na funkciju mozga. Pomaže u regulisanju neurotransmitera, promoviše sinaptičku plastičnost i poboljšava kognitivne performanse. Namirnice bogate magnezijumom uključuju orašaste plodove, semenke, cela zrna i lisnato zeleno povrće.

Cink

Cink je esencijalni mineral koji igra ulogu u sinaptičkom prenosu i doprinosi strukturi proteina u mozgu. Nalazi se u hrani kao što su meso, mlečni proizvodi, orasi i mahunarke. Odgovarajući nivoi cinka podržavaju ukupnu kognitivnu funkciju i mogu doprineti neuroprotekciji.

Kurkumin

Kurkumin, aktivno jedinjenje kurkume, ima snažna antiinflamatorna i antioksidativna svojstva. Istraživanja pokazuju da kurkumin može imati neuroprotektivne efekte, potencijalno smanjujući rizik od kognitivnog pada u vezi sa godinama. Uključivanje kurkume u kuvanje ili uzimanje suplemenata kurkumina može pružiti kognitivne prednosti, prenosi n1info.hr.

Dva tipa gripa, A (H3), a od pre nekoliko dana i A (H1), šire se Srbijom, a prenose se vazduhom, putem kašlja, kijanja, pa čak i glasnijeg govora i rukovanja. Čekaonice domova zdravlja pune su dece i odraslih zaraženih i različitim stomačnim virusima, potom velikim kašljem, a pre svega respiratornim infekcijama, među kojima su i grip i kovid-19. Lekari upozoravaju na simptome gripa koji se kod većine ljudi javljaju naglo, “iz punog zdravlja”, ali ga najčešće prenosi mali broj pacijenata, koji imaju asimptomatsku infekciju, pa i ne znaju da su bolesni.

Sezona gripa krenula je iz Vojvodine gde je početkom novembra registrovan prvi slučaj A (H3), dok je u Valjevu prošle nedelje potvrđen zaraženi drugim tipom A (H1), a lekari naglašavaju da tek očekuju nalet “gripoznih” u Beogradu.

Kliconoše ne osećaju simptome

“Ne treba da nas brine što su otkriveni različiti tipovi A virusa gripa, jer biće možda i B tipova, sad kad je krenula sezona. Ono što više zabrinjava je što mali broj ljudi oseća samo blage simptome ili ih ne osećaju uopšte, pa ne znaju da su zaraženi, a oni su najopasniji. Odlaze na posao, ulaze u saobraćaj, u zatvorene prostorije, posećuju slave, rođendane i šire virus, koji kod većine ljudi, posebno hroničnih ili onkoloških bolesnika, ili trudnica, može izazvati teške komplikacije”, objašnjava za Nova.rs dr Ivana Begović Lazarević, epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Simptomi gripa slični su koronavirusu, a tačna dijagnoza postavlja se isključivo nakon testiranja.

“Kada se pacijent sa simptomima gripa, koji traju duže od dve ili tri dana, javi izabranom lekaru, on će proceniti da li treba da se rade testovi na grip ili kovid. Dok se ne urade testovi, ne možemo znati pravu dijagnozu. Broj oboljenja sličnih gripu je u naglom porastu. Prethodne nedelje došlo je do povećanja za 25 odsto u odnosu na period od pre dve nedelje, a u Beogradu su to još oboljenja koja samo liče na grip. Tek ćemo osetiti sezonu gripa sa hladnijim vremenom i slavama na koje ide veliki broj ljudi, posle kojih je talas zaraženih očekivan. Grip se prenosi sitnim kapljicama, putem vazduha, a vazduh nikada ne možete potpuno pročistiti, ali možete da provetravate prostorije i stavljate maske”, savetuje dr Begović Lazarević.

Sve manje vakcinisanih

Vakcina je jedina zaštita od gripa, koju naši građani koriste u minimalnom procentu.

“U Srbiji je nažalost ove godine došlo do pada interesovanja za vakcinaciju protiv gripa. Apelujemo da svi koji su u rizičnim kategorijama prime vakcinu. Zaliha ima dovoljno, a imunitet se stiče u roku od dve nedelje”, kaže doktorka.

Pročitajte još:

Grip napada naglo, upozoravaju lekari, da čovek ne zna šta ga je snašlo.

“Pacijent je pre podne sasvim zdrav, bez ikakvih smetnji, a popodne jedva hoda, što ukazuje na grip. Vazduh nam je pun virusa, samo čekamo šta je sledeće. Za sada još nismo imali potvrđen slučaj gripa u glavnom gradu, ali imamo mnogo zaraženih različitim respiratornim infekcijama. Imamo oboljenja koja su slična gripu, a A (H1) i A (H3) u Beogradu tek očekujemo. Ne testiramo svakog pacijenta, samo pojedine. Ukoliko se kod nekoga ko je bio zdrav, kako kažemo iz ‘punog zdravlja’, odjednom jave simptomi poput visoke temperature koja se teško obara, nagle slabosti, jake glavobolje, bolova u mišićima, velika je verovatnoća da je dijagnoza gripa u pitanju. Grip se, kao i sve respiratorne infekcije, prenosi kapljično, kada osoba kija, kašlje, pa čak i ako glasno govori”, kaže doktorka Opše prakse iz jednog beogradskog doma zdravlja.

Ona naglašava da je, osim respiratornim infekcijama, poslednjih nedelja, neuobičajeno mnogo odraslih zaraženo stomačnim rota virusom, koji je inače karakterističan za decu.

Podsetimo, iz Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” su 9. nоvеmbrа оvе gоdinе pоtvrdili prvi slučај infекciје virusоm gripа tipа А (H3) nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје (АP Vојvоdinе), a 23. nоvеmbrа saopštili su da je pоtvrđеn slučај infекciје virusоm gripа tipа А (H1) nа tеritоriјi Коlubаrsкоg окrugа.

“U biоlоšкоm mаtеriјаlu, tačnije brisu ždrеlа i nоsа, којi је dоstаvljеn оd strаnе Zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе Vаljеvо, pоtvrđеnо је prisustvо virusа gripа tipа А (H1). Virus gripа је pоtvrđеn коd pаciјеntкinjе stаrоsti 29 gоdinа, која sе lеči u кućnim uslоvimа”, kažu u Batutu.

Dr Verica Jovanović, direktorka Instituta „Batut“, pre nekoliko dana saopštila je da je u poslednja dva meseca u Srbiji registrovano oko 47.000 obolelih sa simptomima sličnim gripu, da je i dalje prisutan kovid 19, a da imamo više od 270 potvrđenih slučajeva velikog kašlja kod dece i odraslih. Reč je o bolesti protiv koje postoji, i obavezna je imunizacija..

Epidemiolozi upozoravaju da se simptomi gripa javljaju ponekad u roku od samo nekoliko sati i mogu da traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja, jer može doći do komplikacija ako se razvije teža forma bolesti.

Uobičajeni simptomi gripa su: povišena telesna temperatura koja naglo skače, groznica, malaksalost, glavobolja, bol u mišićima i zglobovima, kašalj, bol u grlu, pojačana sekrecija iz nosa.

Za koga je grip najopasniji?

Ovaj virus je najopasniji po trudnice, hronične i onkološke bolesnike, lica starija od 65 godina, pacijente koji su prošli transplantaciju, kao i one koji su na imunosupresivnoj terapiji.

Najefikasniju meru prevencije, vakcinaciju, lekari preporučuju svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija, odnosno spadaju u rizičnu grupu. Imunitet se stiče za dve do tri nedelje nakon davanja vakcine, a traje do kraja sezone, zbog čega se vakcinacija sprovodi svake godine. Neželjene reakcije nakon vakcinacije su uglavnom blage i povlače se posle najviše tri dana, a najčešće su crvenilo, otok i bol na mestu davanja vakcine. Kod nekih se javlja glavobolja, bol u mišićima, groznica, umor ili mučnina. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.

Takođe, lekari savetuju opšte mere prevencije, koje podrazumevaju izbegavanje bliskih kontakata sa zaraženima, redovno pranje ruku, provetravanje prostorija, kao i jačanje imuniteta odmorom i vitaminima kroz ishranu.

izvor: nova.rs

Ovo bi trebalo da zna svaki srčani bolesnik o svojoj bolesti tokom zime.

Hladnoća izaziva sužavanje krvnih sudova, a kada nastupi hladno vreme, takođe se smanjuje i količina kretanja, što samo po sebi povećava rizik od srčanog udara. Ali uz pomoć ovih saveta, možete smanjiti rizik od srčanog udara tokom zime.

Šta izaziva srčani udar zimi?

Hladno vreme dovodi do sužavanja krvnih sudova, što povećava vrednosti krvnog pritiska, a samim tim i rizik od srčanog udara.

Regulišite krvni pritisak

Puls i periferni vaskularni otpor mogu povećati vrednosti krvnog pritiska, a povišen krvni pritisak je faktor rizika za srčani udar. Zbog toga redovno proveravajte svoj krvni pritisak.

Nosite toplu odeću

Održavajte adekvatnu telesnu toplotu u zimskim mesecima toplom odećom. Trebalo bi da nosite više toplih, ali tankih slojeva odeće da biste sačuvali telesnu toplotu po hladnom vremenu.

Vežbajte u zatvorenom prostoru

Treba izbegavati ekstremno hladne i neprijatne vremenske prilike zimi i ostati kod kuće i vežbati u zatvorenom prostoru. Ali morate ostati aktivni i vežbati da biste održali svoje srce zdravim.

Jedite hranu zdravu za srce

Morate da jedete zdravu hranu, kao što su voće i povrće, orasi, živina, integralne žitarice i biljna ulja. Takođe treba da izbegavate alkohol, pušenje, dodatke šećera, soli i hranu koja sadrži trans masti.

Piti više vode

Održavanje dobrog hidriranja vašeg tela može vam pomoći da držite nivo natrijuma u ​​telu pod kontrolom, a samim tim i nivo krvnog pritiska, i na taj način smanjite rizik od srčanog udara.

Pronađite način da se nosite sa stresom

Negativno psihičko stanje može povećati rizik od srčanih bolesti i srčanog udara. Zato pokušajte da smanjite količinu stresa i držite ga pod kontrolom bilo kroz vežbe meditacije ili uz stručnu pomoć.

Uzimajte redvono svoju terapiju

Uzmite lekove koje vam lekar savetuje da shvatite ozbiljno i počnite da ih uzimate na vreme kako biste smanjili rizik od razvoja srčanih bolesti i srčanog udara, prenosi živim.hr.

I oni koji su je samo jednom sreli, i oni koji su je bolje poznavali, potvrdiće isto, i bez premišljanja da je Olivera Vasić hodajući optimizam. Olivera (46) iz Beograda je majka dvoje dece - Manje i Petra, a uz majčinstvo kome je posvećena, ona je i uspešna ekonomistkinja.

Punih 10 godina je trajao njen put dijagnostike bolesti i tek 2020. joj je dijagnostikovana Kronova bolest. Nikada nije imala tipične simptome Kronove bolesti, te iako je Olivera radila brojna testiranja, sve do tačke kritičnog stanja koje je dovelo do operacionog stola lekari nisu posumnjali na Kronovu bolest.

"Uvek sam sumnjala da je problem u stomaku, čak i kada sam imala anksioznost"

Olivera navodi da je oduvek znala da je njen glavni zdravstveni problem u stomaku. Prva zdravstvena tegoba koju je osetila je bila anksioznost koju je osetila nakon prve trudnoće. Pacijentima zapaljenskih bolesti creva se savetuje da svoje mentalno zdravlje drže u balansu, jer se stres izuzetno odražava na digestvni trakt. Svoje tadašnje stanje anksioznosti Olivera objašnjava: "Redovno sam imala potrebu da sa neko bude sa mnom, da ide sa mnom na polaganje ispita... Stalno sam žudela za tim da moram da imam nekoga pored sebe. Tada nisam prepoznala da je to bila anksioznost. Otkada imam dijagnozu moja anksioznost je nestala."

Pre dijagnoze Kronove bolesti

- Moj kum boluje od Kronove bolesti i kod mene je uvek postojala sumnja, naročito jer sam zaključila da ljudi koji imaju Kronovu bolest, imaju i psihosomatske probleme. Iako moram naglasiti da anksioznost nije bolest, već samo jedno od psihičkih stanja. Zatim, dešava se druga trudnoća nakon koje ja idem na sve analize koje su mi preporučili, čak sam radila i ultrazvuk abdomena. Ono što jeste bilo simptomatično jeste da sam napipala nešto sa leve strane stomaka, u donjem delu stomaka - na ultrazvuku, nažalost, nisu videli šta je to tačno. Govorili su da je to sve u redu, da je to stomačna kila. Apsolutno su me ubedili da sam hipohondar i da treba da se obratim psihoterapeutu. Tako ja odlazim kod psihoterapeuta koji mi potvrđuje anksioznost. I ja sam godinama sve pripisivala tome - govori Olivera.

Napipavala je ispupčenje, međutim, ne može se ustanoviti kada je tačno mogla dobiti dijagnostiku Kronove bolesti. Stolicu je nekoliko puta nosila na proveru, i samim tim je isključila mogućnost bilo koje bolesti.

- Često sam kuma pitala kako to izgleda Kronova bolest, međutim, sve ono što je on meni objašnjavao nisu bili moji simptomi. On je stalno imao bolove, a ja ih uopšte nisam imala. To je velika razlika kod mene - naglašava Olivera, te zaključujemo da jedini simptom koji je imala bilo ispupčenje sa leve strane stomaka i dodaje:

- Nisam imala česte, retke stolice, kod mene je bilo različito - čas retke, čas normalne. Tragovi krvi u stolici nisu postojali. Znate, dosta ljudi to povezuje sa hemoroidima jer se posle porođaja to tako često dešava i onda mi tome ne pridajemo značaj. Nakon druge trudnoće se anksioznost povećava, gde ja dolazim u stanje da imam strah od ljudi na ulici - govori naša sagovornica, divna Olja.

Stres je uvek bio prisutan u njenom životu

- Nekako je stres kod mene uvek bio prisutan. Ja sam osoba koja voli da je sve u redu, da sve ide svojim tokom. Volim uredan život i kod mene je sve moralo da bude na svom mestu, deca na svom mestu, a ja sam u jednom trenutku želela da budem sve - najbolja supruga, najbolja majka, najbolja domaćica, najbolja žena na poslu.Takvim tempom u jednom trenutku gubite konce jer ne možete sve to da postignete. I onda tu dolaze brojna pitanja koja postavljate sami sebi - pa kako, pa zašto. Često se dešavalo i da planem, i da se iznerviram. Taj svoj perfekcionizam sam, nažalost, prenosila i na svoju decu. Danas znam da to za njih nije bila najbolja opcija - opisuje Olivera svoju potrebu za perfekcionizmom pre dijagnostikovanja.

Iako je vodila računa o ishrani, stomak joj je uvek bio nadut

Vreme korone, kada nigde nije moglo da se uđe, Olivera je operisana 2020. godine. Operaciji su prethodili nagli i intenzivni bolovi. Takođe, naša sagovornica se priseća da joj je sve vreme bio nadut stomak. Instinktivno je prvi specijalista kojem se obratila bio ginekolog.

Podsetimo se da je nadut levi deo stomaka Olivera napipala još posle prve trudnoće, 2004. godine.

- I tada mene ginekolog šalje na eho abdomena Otišla sam u Klinički centar, gde mi je dijagnostikovana stomačna kila, koja je bila potpuno pogrešna dijagnoza - kaže ona.

Dva dana nakon pogrešno postavljene dijagnoze, počeli su bolovi i u levoj i u desnoj strani stomaka – sada je to bio pun krug bolova. Pored bolova, pojavila se i nadutost, ali i povišena temepratura od 38 stepeni koju nije ni osetila.

Danas, Olja smatra da svoju temperaturu nije osetila zbog velikih bolova u stomaku.

- Verovatno sam dala primat stomaku i nisam bila fokusirana na temperaturu koja je mogla da bude znak neke upale. Samoinicijativno zovem profesora dr Nedeljka Radlovića, kome dugujem beskrajnu zahvalnost, i opišem mu svoje simptome. Na njegov predlog, ujutru uradim CRP čiji je rezultat bio 110, a do 5 je normalna vrednost. Prof. dr Nedeljko Radlović me hitno upućuje na lekara uz sumnju da je u pitanju upala. Naravno, korona je, vi nemate kome da se javite. Još ja imam temperaturu – sumnjaće odmah da sam zaražena! Tako ja odlazim privatnu bolnicu gde me prime uz prethodno testiranje na virus na kojem sam, naravno, bila negativna. Na ultrazvuku abdomena, doktor je između tankog i debelog creva video apsces - upalni deo creva, što je čep gnoja i tipično za Kronovu bolest. I on mene pita da li imam Kronovu bolest, na šta mu ja odgovorim da čak nisam čula za tu bolest. Nakon skenera su za deset minuta konstatovali da sumnjaju na Kronovu bolest. Umirili su me, dali mi lekove i ja sam pespavala i ustala čila i vesela, kao da mi nije ništa. Kada shvatite da bol prestane, to je neverovatno jer tada prestaju sve muke. Ja vama taj bol ne mogu ni da opišem, to je čudan bol - boli vas, pa vas ne boli, naizmenično varira - priseća se svega Vasićeva.

Operacija

Dan nakon dijagnostikovanja Kronove bolesti, konzilijum lekara je odlučio da bi najbolja opcija bila operacija, na šta je Olivera odmah pristala. Operacija je bila kompleksna i trajala je četiri sata. Tom prilikom je očišćen apsces, a na 5-6 mesta je uzet uzorak koji je poslat na histopatološko ispitivanje. Olivera je drugog dana nakon operacije ustala, te se predviđalo da će njen oporavak teći uspešno i lako, bez komplikacija.

- Ja sam postala veliki borac i kod mene nema toga da ne možeš nešto. Kada sam saznala da bolujem od Kronove bolesti, za mene nije postojala opcija da padnem u krevet, već da koračam napred i borim se sa tom bolešću - govori Olivera o svom suočavanju sa dijagnozom i operacijom.

Na operaciji nisu videli brazde na crevima, što je simptomatično za Kronovu bolest, te je ovo još jedna pojedinost koja Oliverinu priču čini drugačijom i zbog čega je put dijagnostike bio još komplikovaniji. Takođe, Olivera je u razgovoru o operaciji iskazala veliku zahvalnost hirurgu dr Borivoju Karadžiću.

Nakon operacija, Olja je imala 45 kilograma

Naša sagovornica se priseća perioda prilagođavanja hrani nakon operacije, i kaže da je prvih 20 dana spremala samo bujon, te je tada imala 45 kilograma. Jedina čvrsta hrana koju je uzimala jeste keks – naglašavamo, samo jedan keks dnevno!

- Nakon ovog perioda, počela sam da uvodim voće i povrće, ali sve mi je prijalo samo u formi kaše – izblendirano - kaže.

Tokom razgovora o privikavanju na ishranu nakon operacije, utvrdili smo da je nakon operacije debelog i tankog creva potrebno postepeno uvoditi namirnice u ishranu – baš kao kod beba. Olivera detaljno opisuje ovaj period.

- Najpre krećete sa krompirom - dve tri kašike, pa šargarepa - dve tri kašike, i sve uvodite tako postepeno, jedno po jedno. Više mi je odgovaralo da jedem pasirano, kao beba, nego da jedem u komadima. Tu su se javljali i grčevi, bukvalno kao kod bebe jer posle te operacije organizam uči sve ispočetka. Spremala sam kuvane jabuke, šargarepu, krompir, bundevu - navodi Olivera Vasić.

Potpuni oporavak od operacije je trajao šest meseci, a nakon toga Olivera odlučuje da je vreme za postavljanje adekvatne terapije.

Olja će zauvek biti zahvalna prof. dr Dinu Tarabaru

- Za mene je najbolji, naravno, profesor doktor Dino Tarabar – ko drugi? Ne znam kako opišem koliko je taj čovek meni pomogao, ja njemu dugujem ogromnu zahvalnost i takav lekar mora da postoji dugi niz godina - govori Olivera o profesoru Tarabaru.

Terapija koju je Olivera dobila jeste Imuran od 125 mg i probiotik. Zatim, naša sagovornica skreće pažnju čitaocima sledećim rečima:

- Ono što sam zaboravila da napomenem i ono što bih savetovala svakom pacijentu jeste da kada primetite da ste duži vremenski period malokrvni, obavezno proverite creva. To je prvi simptom da negde krv odlazi. Redovno sam radila biohemiju i gvožđe mi je uvek bilo nisko: hemoglobin nije, ali gvožđe jeste - kaže Olja.

Olivera uzima terapiju Imuran i nakon šest meseci odlazi na kolonoskopiju, nakon koje joj prof. dr Dino Tarabar govori “Vi ste za mene zdrava žena“. Nije krila svoje oduševljenje, ali se nije prepustila čarima remisije, te se od tada redovno i konstantno edukuje o ishrani koja je prilagođena osetljivom digestivnom traktu.

UKUKS - Udruženje za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis Srbije

- Često sam se konsultovala sa UKUKS-om, oni su mi se našli i zaista su bili divni. Čak sam se čula sa Ljiljanom i uvek sam ga mogla pitati šta god da me je zanimalo. Mnogo su mi pomogli i hvala im na svemu, na svim savetima - ogvori Olivera o UKUKS-u.

Kako kaže oseća se dobro danas.

- Ono što bih spomenula je da zaista morate brinuti o svom mentalnom zdravlju, i ako je potrebno, ne treba bežati od terapije za smirenje. Naš stomak je izuzetno osetljiv i on reaguje na stres. Mislim da je važno da pomognemo sebi - kaže Olja.

Ishrana pre i nakon operacije

- Moja ishrana je i ranije bila veoma zdrava, ja nikada nisam jela brzu hranu jer to inače ne volim. Ranije sam redovno trenirala, kod mene je sport bio zastupljen, međutim, ova operacija me je usporila, prve dve godine nisam trenirala ali mi je plan da krenem na pilates reformer. To mi je nešto što volim i nadam se da će sve biti kako treba. A ishrana je zaista i pre toga kod mene bila uredna - kuvano je kod mene bilo obavezno. Moja mama i ja nikada nismo zapršku stavljale u kuvana jela, mi to ne volimo - govori Olivera o ishrani pre operacije.

Što se tiče trenutne dijete, ističe da se hrani još zdravije, ali ipak sebi dozvoli po koju zabranjenu poslasticu.

Porodica je njena najveća podrška

Nakon operacije, Oliveri je ćerka Manja pomagala u svakodnevnim obavezama. Kao majka jedne devojčice, bila je izuzetno ponosna na nju koja se samoinicijativno ponudila svoju pomoć i podršku. Oliveri je tada ćerka Manja dokazala da čak i probleme „za odrasle“ može da reši jedna devojčica. Osim najbliže porodice, prijatelji i šire okruženje je bilo uz nju i činilo je da se oseća voljenom. Upravo zato, njen oporavak je tekao glatko.

- Imala sam punu podršku prvenstveno svojih roditelja i niko mi nijednom nije rekao "ti si bolesna i lezi, ti ne možeš ništa". Bodrili su me da sve to prevaziđemo zajedno. Naročito moj suprug koji je jedan vedar čovek i koji izuzetno pozitivno utiče na mene, hvala mu na svemu što je do sada uradio za mene- govori Olivera i dodaje da reči koje joj često ponavljaju, a njoj prijaju jesu „ti za nas nisi bolesna“.

- Nema čekanja, kod mene odmah ide i operacija i saglasnosti i sve. Vrlo sam revnosna i verujem lekarima. Slušam ih, ali i verujem svojoj intuiciji. Svi mi imamo teške trenutke u životu - sama spoznaja da ja bolujem od Kronove bolesti je bila teška, ali sam rekla: ako se predaš i ostaneš da budeš takva i kažeš sebi ja sam bolesna - gotovo je. Ja sam sebi rekla da nisam bolesna, čak i skijam, putujem, često idem kod sina u Ameriku - kaže Olja ponosna mama studenta elektrotehnike u Americi.

Oljin savet obolelima

- Iako dijagnoza kaže da smo mi bolesni. ja govorim: ne, mi nismo bolesni! Mi sve možemo da izdržimo i sve svojim osmehom sve pobedimo. Nema padanja, a kada je teško, pronađite neki način da se smejete, slušajte motivacione govore, ja volim često da slušam Miškovića. Sa sobom često nosim njegovu knjigu „Ja tajkun“., jer me inspiriše i motiviše. Zapamtite jedno: i kad vam je najteže, osmehom i svojom voljom sve možete rešiti! To je neki moto koji za mene radi i kojim se ja ponosim - zaključuje ona.

Izvor: blic.rs

Istraživanje koje su sproveli neurolozi sa Sorbone otkrilo je da postoji pet bolesti koje su pogodile pacijente koji boluju od mulitpla skleroze do pet godina pre nego što im je konačno dijagnostikovana multipla skleroza.

Multipla skleroza (MS) je hronično oboljenje centralnog nervnog sistema koja se karakteriše procesom demijelinizacije kičmene moždine i mozga.

Zatvor bi mogao da bude rani znak upozorenja na multiplu sklerozu, tvrde neurolozi. Takođe veruju da infekcije mokraćnog kanala, depresija i seksualni problemi mogu ukazivati na to da neko nesvesno pati od okrutnog stanja.

„Naravno, neće svi koji imaju ove simptome razviti multiplu sklerozu. Ovi simptomi su uobičajeni i mogu biti znaci drugih bolesti“, rekla je dr Selin Luapre.

Međutim, dr Luapre veruje da bi ovo otkriće moglo da bude korisno za one koji imaju veći rizik od razvoja bolesti, a to su osobe sa porodičnom istorijom multiple skleroze.

Tipični simptomi autoimunog stanja uključuju otežano hodanje, probleme sa vidom i utrnulost, a ranije je utvrđeno da pacijenti sa multiplom sklerozom pate od zatvora, infekcija bešike, depresije i seksualnih problema.

Zbog nepredvidivosti simptoma, mogu proći godine pre nego što se pacijentima dijagnostikuje bolest. Ne postoji lek, ali tretmani kao što su steroidi mogu kontrolisati stanje i ublažiti simptome, prenosi index.hr.

Suplementi kao što su vitamini A i E mogu da učine višete štete organizmu nego što mu donesu korsti, pokazali su istraživanja

Stručnjaci ističu da je veća verovatnoća da će vitamini rastvorljivi u mastima izazvati neželjene efekte ako se konzumiraju u velikim dozama.

Postoji mnogo dodataka ishrani koji koriste ljudima sa specifičnim nedostacima ili određenim zdravstvenim stanjima, ali istraživanja pokazuju, a stručnjaci potvrđuju, da neki sintetički vitamini mogu da donesu više štete nego koristi.

"Ljudi uvek traže tu „magičnu“ pilulu koja će im obezbediti odlično zdravlje, ali dijetetski suplementi to jednostavno nisu jer koristi često ne prevazilaze rizike. To ne znači da neke grupe ljudi ne moraju da dodaju neke hranljive materije u određenom periodu svog života samo što ne treba uzimati sve vitamine za koje se samo misli da su potrebni", upozorava JoAnn Manson, šefica preventivne medicine u Brigham and Women’s Hospital u Bostonu.

Različito se ponašaju u organizmu vitamini rastvorljivi u vodi i oni koji se rastvaraju u mastima

"Uopšteno govoreći, ne predlažem upotrebu vitaminskih suplemenata osim ako ne postoji poseban razlog za to", kaže Walter Willett, profesor epidemiologije i ishrane na Harvard T. H. Chan School of Public Health. Ovaj savet posebno se odnosi na vitamine rastvorljive u mastima, jer hranljive materije rastvorljive u vodi i masti različito se apsorbuju u telu.

Vitamini rastvorljivi u vodi, koji uključuju vitamin C i svih 8 vitamina B, rastvaraju se, obrađuju i metabolišu brzo u telu i ne čuvaju se, ne skladište se za kasniju upotrebu.

"Višak vitamina rastvorljivih u vodi izlučuje se urinom – objašnjava Alice Lichtenstein, direktorka tima za kardiovaskularnu ishranu na pri istraživačkom centru na Tufts University.

Vitamini A i E zahtevaju više opreza od drugih

S druge strane, hranljivi sastojci rastvorljivi u mastima — vitamini A, D, E i K — skladište se u jetri i masnom tkivu u celom telu kako bi se kasnije koristili. Iako to pomaže u stvaranju zaliha vitamina D tokom letnjeg perioda kako bi se nadoknadilo manje izlaganja sunčevoj svetlosti tokom zimskih meseci, to takođe znači da se ovi vitamini mogu akumulirati do potencijalno toksičnih nivoa.

Iz tog razloga National Academies of Sciences, Engineering and Medicine daju smernice za bezbednost gornjeg tolerantnog nivoa unosa (UL) kako bi pokazale maksimalnu količinu određenih vitamina koji se mogu bezbedno konzumirati bez štetnih efekata po zdravlje.

Vitamini rastvorljivi u mastima imaju niži gornji tolerantni nivo unosa u poređenju sa vitaminima rastvorljivim u vodi, naglašavajući potrebu za oprezom prilikom njihovog konzumiranja – Jen Messer, registrovani dijetetičar i predsednik New Hampshire Academy of Nutrition and Dietetics. Među četiri vitamina rastvorljiva u mastima, stručnjaci kažu da vitamini A i E zahtevaju više opreza od drugih.

Zabrinutost zbog vitamina A

Vitamin A je važan za vid, rast, reprodukciju i zdravlje imuniteta. Kada se konzumira putem prirodnih izvora hrane kao što su goveđa džigerica, slatki krompir, spanać, šargarepa ili pita od bundeve u preporučenim dozama – 900 mikrograma dnevno za odrasle muškarce i 700 mikrograma dnevno za odrasle žene – vitamin A se smatra bezbednim i neophodnim.

Maksimalna gornja granica dnevnog unosa vitamina A postavljena je na 3.000 mikrograma, mada je važno napomenuti da takve količine uključuju potrošnju ili apsorpciju svih izvora vitamina A, uključujući hranu, suplemente i kreme, odnosno kozmetičke pretarate koji sadrže retinol.

"Prekoračenje gornjeg tolerantnog nivoa unosa je opasno i jedna velika doza može doprineti toksičnosti – objašnjava dr Yufang Lin sa Cleveland Clinic i dodaje da takva toksičnost može da izazove probleme kao što su bol u zglobovima, oštećenje jetre i urođene mane.

Stručnjaci ističu da je vitamin A neophodan za normalan razvoj fetusa, ali prevelika količina može da nanese štetu i majci i fetusu u razvoju, izazivajući povećan rizik od urođenih mana očiju, srca, organa i centralnog nervnog sistema. Čak i u skromnim količinama i van trudnoće, dodaci vitamina A dovode se u vezu sa iritacijom kože i povećanim rizikom od preloma kostiju, naglašavaju stručnjaci.

Nije isto ako se hranljive materije dobijaju iz hrane ili iz suplemenata

Istraživanja objavljena ranije ove godine pokazuju da toksičnost vitamina A takođe može da bude posledica lokalnog vitamina A (retinola) koji se koristi za lečenje akni i psorijaze. Bilo je čak i problema sa uključivanjem vitamina A u multivitamine.

"U jednom trenutku je postojala zabrinutost zbog količine vitamina A u multivitaminskim suplementima i gubitka kostiju kod starijih žena – objašnjava Alice Lichtenstein i kaže da iz tog razloga neki multivitaminski brendovi sada uključuju samo vitamin A kao sastojak u obliku beta-karotena. Studije pokazuju da se beta-karoten pretvara u vitamin A u telu, ali nosi manje rizika povezanih sa drugim oblicima.

Štaviše, iako neke studije pokazuju da vitamin A dobijen iz uravnotežene ishrane može da smanji rizik od određenih karcinoma, kancelarija NIH za dijetetske suplemente napominje da njegov oblik u vidu suplementa može da poveća rizik od određenih karcinoma zbog uloge vitamina A u regulisanju rasta i diferencijacije ćelija.

"Dugotrajniji unos vitamina A u visokim dozama takođe može da dovede do bolesti jetre, povišenih lipida u krvi, bolova u kostima i mišićima i problema sa vidom. Rani znaci toksičnosti vitamina A mogu da budu suva koža, mučnina, glavobolja, umor, uvećana jetra i gubitak kose – pojašnjava Kate Zeratsky, registrovani dijetetičar na Mayo Clinic.

Vitamin E je još kontroverzniji dodatak rastvorljiv u mastima

Kada se prirodno javlja u namirnicama kao što su ulje pšeničnih klica, avokado, riba, semenke i orašasti plodovi poput badema, lešnika i kikirikija, vitamin E je snažan antioksidans koji štiti ćelije od uticaja slobodnih radikala i poboljšava zdravlje kože i očiju.

Ali, stručnjaci sa Harvard T. H. Chan School of Public Health’s Department of Nutrition napominju da je bezbednosni profil njegovog sintetičkog oblika predmet rasprave među akademicima. Zbog povremenih izveštaja o negativnim efektima suplemenata vitamina E na zdravlje, naučnici su raspravljali da li bi oni mogli da budu štetni i čak povećaju rizik od smrti. Jedna od tačaka kontroverze i konfuzije u vezi sa vitaminom E je činjenica da hranljiva materija ima više oblika – od kojih su neki više proučavani od drugih.

"Vitamin E prirodno ima 8 hemijskih oblika, dok je većina dodataka vitamina E sintetički alfa-tokoferol. Ovo je argument da je bolje jesti hranu bogatu vitaminom E nego uzimati sintetički dodatak, jer izgleda da ovaj oblik alfa-tokoferola nosi više rizika od drugih oblika vitamina E – objašnjava dr Yufang Lin. Lin.

Višak E vitamina poveća rizik od raka prostate

Takođe postoji zabuna oko toga koliko vitamina E možete bezbedno da konzumirate. Preporučeni dnevni unos (RDA) vitamina E je 15 miligrama i za odrasle muškarce i za odrasle žene, ali njegova gornja dnevna granica unosa je 1.000 miligrama. Kancelarija NIH za dijetetske suplemente napominje da „uzimanje suplemenata vitamina E čak i ispod ovih gornjih granica može naneti štetu“.

Zaista, klinička istraživanja pokazuju da uzimanje samo 268 miligrama vitamina E dnevno može da poveća rizik od raka prostate za 17 procenata. Oblik koji se koristi u suplementima takođe se dovodi u vezu sa rakom pluća.

"I ne morate da dostignete toksične nivoe kako biste iskusili loše strane. Nasumična ispitivanja vitamina E su dokumentovala probleme čak i u umerenim količinama. Veće doze suplementa vitamina E mogu takođe ometati zgrušavanje krvi, što može da izazove krvarenje – navodi barijatrijska dijetetičarka Jessika Rose sa University of Maryland Upper Chesapeake Health.

Izvor: b92.net

Većina ljudi misli da se telesna temperatura iznad 37 stepeni smatra groznicom, ali stručnjaci se baš i ne slažu sa tim.

Groznica nije nužno nešto nepoznato – svako je iskusio visoku temperaturu u životu, najčešće izazvanu zarazom bakterijama ili virusima (pozdrav gripu). Ipak, s početkom pandemije koronavirusa većina nas je počela da se pita šta tačno vrednosti na termometru znače i kad bi trebalo da se zabrinemo.

Simptomi zaraze koronavirusom uključuju glavobolju, grlobolju i začepljen nos, kao i povišenu temperaturu. Analiza podataka iz aprila prošle godine na uzorku od 17.515 obolelih od koronavirusa pokazala je da gotovo 80 odsto odraslih i 46 odsto dece ima povišenu temperaturu nakon zaraze ovim virusom, piše Health. Među odraslima koji su dobili povišenu temperaturu, 14.7 odsto imalo je vrlo visoku groznicu (39 stepeni ili više).

Važno je naglasiti da neće svi oboleli od kovida dobiti groznicu, kao i to da neće svi koji imaju groznicu biti pozitivni na koronavirus. Ipak, to je vrlo čest simptom.

Šta se tačno računa kao groznica?

Prema izvorima iz američke Nacionalne biblioteke za medicinu, groznica je u teoriji telesna temperatura koja je viša od normalne. Normalna telesna temperatura razlikuje se od osobe od osobe, ali generalno ostaje u okvirima od oko 37 stepeni.

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) groznicom smatra temperaturu od 38 ili više stepeni. I dok je jednostavno merenje temperature najbolji dijagnostički alat, CDC takođe navodi da groznicu možete dijagnostikovati ako osoba deluje vruće na dodir, izjavila je da se oseća kao da ima groznicu (moguće sa drhtavicom) izgleda rumeno ili ima staklast pogled.

Dr Džil Grajms, lekar porodične medicine, dodaje da postoje i različiti rasponi groznica, od kojih su neki ozbiljniji od drugih. Mala groznica, na primer, termin je koji se koristi za opis telesne temperature iznad normalne, ali ispod praga za groznicu. “Tu otprilike govorimo o 37 do 38 stepeni”, kaže Grajms, dodajući da se u tim slučajevima ne radi o “pravoj groznici.”

“Generalno, kad lekari čuju da imate temperaturu iznad 38,3 stepeni, tada vas pažljivije pregledaju, tražeći infekciju,” objašnjava. Američka Akademija porodičnih lekara dodaje da se temperature od 38,5 stepeni naviše smatraju visokima i mogu upućivati na potencijalno opasnu infekciju, što znači da je pacijentu potrebna hitna lekarska pomoć, prenosi N1 Hrvatska.

Zašto dolazi do groznice?

Važno je napomenuti da groznica nije bolest sama po sebi, već znak da vaše telo pokušava da se bori protiv bolesti ili zaraze, napominju izvori iz američke Nacionalne biblioteke za medicinu. Virusi i bakterije koji izazivaju infekcije dobro uspevaju u ljudskom telu pri normalnoj telesnoj temperaturi. Groznica je rezultat pokušaja vašeg tela da ubije patogen tako što od vašeg tela stvara okolinu u kojoj on ne može preživeti. Groznice takođe aktiviraju vaš imunološki sistem, što je još jedan pokušaj ubijanja patogena.

Groznica se manifestuje na različite načine zavisno od njene ozbiljnosti, kaže dr Metju Minc iz Merilenda. “Osećaj vrućine, rumeno lice, hladnoća, drhtavica, bolovi u telu – sve su to uobičajeni simptomi, ali neće svaki pacijent imati baš sve od njih”, govori dr Minc, dodajući da groznice takođe mogu biti ciklične, što znači da temperatura raste i pada. Kad vam se telesna temperatura spusti, moguće je da ćete početi da se znojite.

Ipak, priča oko groznica može da se i zakomplikuje, pogotovo kad govorimo o koronavirusu: u slučajevima drugih virusa, kao što je virus gripa, postoji kratak period od ulaska virusa u telo do pojave simptoma kao što je groznica – to je obično znak da treba da ostanete kod kuće dok se ne oporavite.

Kad govorimo o kovidu, potrebno je malo više vremena da telo prepozna zarazu. “Kad se zarazite koronavirusom, neki simptomi među kojima je i groznica, neće se pojaviti odmah, već u prve dve nedelje, a prosek je između četiri i šest dana”, upozorava dr Minc. “To znači da možete biti zaraženi koronavirusom danima i potencijalno širiti zarazu jer ne znate da ste bolesni.”

Dr Minc dodaje da ponekad groznica nije među prvim simptomima zaraze koronavirusom, a ponekad se ne pojavi uopšte: neki pacijenti će početi da kašlju danima pre nego dobiju groznicu, a neki će biti potpuno asimptomatski.

Kako lečiti groznicu?

U većini slučajeva, blago povišena temperatura nije znak za uzbunu. “Generalno, povišena temperatura sama po sebi nije razlog da odrasla osoba hitno traži lekarsku pomoć, osim ako je viša od 39 stepeni ili osoba ne može sama da je spusti dan ili dva”, kaže dr Grajms.

Prema izvorima Nacionalne biblioteke, svako ko ima groznicu morao bi da odmara i pije mnogo tečnosti. Lekovi nisu potrebni za blago povišenu temperaturu, ali ako uz temperaturu imate i bolnu glavobolju, ukočen vrat ili vam je teško da dođete do daha, trebalo bi da posetite doktora.

Pri groznicama od 39 stepeni ili više, možete uzeti acetaminofen, ibuprofen ili aspirin za spuštanje telesne temperature. Ako ti lekovi ne pomognu i temperatura vam prelazi 39,5 stepeni, lekarska pomoć bi vam mogla biti potrebna.

Što se tiče konkretno zaraze koronavirusom, vaša telesna temperatura ne može vam sama za sebe biti znak da ste zaraženi; ali, ako imate neke druge česte simptome (suvi kašalj, umor, probavne probleme) ili patite od težih simptoma (poteškoće s disanjem, pritisak u prsima, zbunjenost, ne možete ostati budni ili su vam usne i nokti dobili plavu ili sivu boju), važno je da kontaktirate svog lekara i testirate se. Ako ste zabrinuti jer mislite da ste se zarazili, trebalo bi odmah da uđete u samoizolaciju. Važno je, ako dobijete pozitivan test, slušati uputstva doktora, koja uključuju samoizolaciju, praćenje simptoma i traženje pomoći ako vam se stanje pogorša.

Izvor: nova.rs

Tretmani za podmlađivanje poslednjih godina dostigli su veliku popularnost, a među mnogobrojnim procedurama koje se za koriste za "peglanje" bora najtraženije su botoks, skin busteri i korekcija usana. Cena ovih tretmana može se razlikovati od stanja lica i potrebne količine materijala, ali paket od sva tri košta blizu 1.000 evra.

Zdrav i negovan izgled poslednjih godina postao je važan faktor u poslovnom svetu. Redovni tretmani, "peglanje" bora i "brisanje" godina sa lica skoro da se podrazumevaju i nisu samo rezervisani za dame već ih sve češće koriste i muškarci. Struka ukazuje da sa minimalnim korekcijama treba krenuti na vreme a to znači već posle 25 godine treba redovno negovati kožu kako bi se usporio proces starenja.

U beogradskim klinikama cene ovakvih tretmana nisu baš niske, ali mogu da ih priušte i nisu ni previsoke smatraju stručnjaci, i ukazuju da klijenti danas nisu samo javne ličnosti, već osobe koje rade u raznim industrijama.

- Većina mojih klijenata su žene. To su dame koje rade kao konobarice, učiteljice, službenice... bukvalno iz raznih profesija. Interesantno je da dolazi sve više muškaraca, a oni su uglavnom iz biznis sveta i to od 40 godina - rekla je nedavno za "Blic Biznis" dr Maja koja ima ordinaciju za regenerativnu medicinu u centru Beograda.

Najtraženiji tretmani botoks, skin busteri i osveženje usana

Praksa stručnjaka koji imaju svoju ordinaciju za podmlađivanje lica pokazuje da je najtraženiji tretman kod žena i kod muškaraca za takozvano "peglanje bora" botoks. Ovaj tretman se u Beogradu u registrovanim klinikama i kod proverenih stručnjaka kreće oko 350 evra za tri zone na licu.

Regenerativni tretmani koji podstiču naše ćelije na regeneraciju i daju efekat blistave i hidrirane kože, kao i odmoran izgled, takozvani "skin buster" veoma je tražen u današnje vreme. Benefiti ovog tretmana su što se klijenti mogu odmah vratiti svojim radnim obavezama, ubodi su neprimetni a efekat vidljiv već sutradan. Cene po tretmanu kreću se od 150 do 300 evra a uglavnom glavnom ih rade osobe koje vode računa o svojoj koži.

Uvećane usne odavno su prestale da budu trend u svetu a u poslednje vreme i kod nas. Žene shvataju lepotu umerenosti, i doktori tvrde da se uz malu količinu hijalurona može samo naglasiti prirodni oblik i vraćanje volumena. Imajući u vidu da je za ovu svrhu potrebna mala količina materijala, maksimum 1 mililitar tvrde stručnjaci, cena za nove osvežene usne bi bila oko 250 evra.

Botoks - 3 regije 350 evra
Usne - 1 ml hijalurona od 250 evra
Skin buster - do 300
Total : 900 evra

Izvor: blic.rs