Budući da broj obolelih od dijabetesa u svetu raste, jasno je da simptome poput umora i sve češćeg mokrenja treba proveriti. Bolest se javlja kada telo ne proizvodi insulin (kao kod tipa 1) ili ga ne proizvodi dovoljno (kao kod tipa 2).

Simptome dijabetesa tipa 2 je lako prevideti jer se mogu razvijati sporo. S obzirom na to, lekari upozoravaju da obratite pažnju na sledeće simptome.

Češće mokrenje

Češće mokrenje, naročito noću, može biti znak dijabetesa. Šećer se nakuplja u krvi umesto da ulazi u ćelije, a bubrezi prekovremeno rade kako bi se rešili viška šećera u krvi, pa češće odlazimo u toalet.

Pojačana žeđ

Kada je u krvi previše šećera, ćelije daju krvi više vode kako bi pokušale da razede taj šećer, tako da ćelije ostaju dehidrirane. Budući da su ćelije dehidrirane, šalju signal vašem telu da ste žedni, pa ljudi piju mnogo više.

Umor

Kad imate dijabetes tipa 2, vaše telo ne može da unese dovoljno glukoze u vaše ćelije, pa je uobičajeni simptom osećaj jakog umora.

Gubitak težine

Višak šećera obično skladištimo kao masnoću, a telo radi više jer ne unosi šećer u ćelije, a i dalje mu je potrebna energija, pa do energije dolazi razbijanjem masnih ćelija. Posledica toga je da ljudi gube na težini.

Genitalni svrab ili gljivična infekcija

Genitalni svrab može se pojavi kod dijabetesa tipa 2 jer se šećer izlučuje urinom, a to stvara okruženje idealno za rast bakterija, pa je povećana sklonost infekcijama, naročito urinarnim.

Rane koje duže zarastaju

Kad imate ranu, potrebna vam je dodatna energija da se nosite sa problemom. Kod dijabetesa tipa 2 telu nedostaje energije, a hranjive supstance ne dolaze do područja do kog bi trebalo. Tada se bakterije hrane i množe, pa rane sporo zarastaju.

Ako imate bilo koji od ovih simptoma, javite se svom lekaru za procenu i savet, prenosi index.hr.

Hašimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje gde ćelije imunog sistema napadaju i razaraju tkivo štitaste žlezde (tireoide), piše Stetoskop.info.

Hašimoto se nekada teško dijagnostikuje. Simptomi ne moraju da se pojave na početku, a kako zapaljenje napreduje, opadaju hormoni štitaste žlezde, što vodi u hipotireoidizam. Hašimotova bolest se javlja kod oba pola, nešto češće kod žena posle 40. godine, a beleže se slučajevi i kod tinejdžera, pokazuju istraživanja

Tireoida je endokrina žlezda koja se nalazi sa prednje strane vrata, ispod Adamove jabučice. Zadužena je za proizvodnju T3 – trijodtironina i T4 – tiroksina, hormona koji regulišu metabolizam telesnih ćelija.

Drugi nazivi, pored Hašimotova bolest su Hašimoto tireoiditis, hronični limfocitni tireoiditis i autoimuni tireoiditis.

Uzrok Hašimotove bolesti nije otkriven

Tačan uzrok Hašimotove bolesti još uvek nije poznat, ali je dokazano da značajnu ulogu igraju autoimuni procesi. Imuni odgovor organizma izaziva zapaljenski proces koji vremenom uništava strukturu žlezde i izaziva karakteristične simptome.

Lekari u Americi navode statističke podatke prema kojima u Sjedinjenim državama na svakih 100 ljudi, pet osoba boluje od Hašimotove bolesti. Za Srbiju ne postoje precizni podaci, ali se u medijima pojavljuju procene stručnjaka o tome da bolest pogađa svakog 6 ili 7 stanovnika ovih prostora, piše Stetoskop.info.

Iako se učestalije javlja kod žena posle 40. godine, Hašimoto pogađa oba pola. Rizik za nastanak zapaljenja se povećava, ako u porodici postoje oboleli, ili kod onih koji već boluju od neke autoimune bolesti, pokazuju istraživanja. Kao neki od okidača autoimunih procesa se navode virusi, stres, infekcije ili zračenje.

Bolest je u početku skrivena

Klinička slika je u prvo vreme oskudna ili nema nikakvih simptoma. Kako zapaljenje napreduje, štitasta žlezda postaje uvećana što primećuje pacijent ili se otkriva slučajno na pregledu zbog drugih problema. Kada se značajno smanji njena funkcija, javljaju se pospanost, umor, malaksalost, lako zamaranje, nesanica, nervoza… što predstavlja alarma da se što pre ode na lekarski pregled.

Kako bolest dalje napreduje, mogu se javiti neki od sledećih simptoma:
povećanje telesne težine,
loš kvalitet i opadanje kose, lomljivi nokti, suva koža,
poremećen mestrualni ciklus,
bol u zglobovima i grčevi u mišićima,
poremećaji srčanog rada,
smanjeno znojenje,
osetljivost na hladnoću,
zatvor,
promuklost,
utrnulost/mravinjanje, loše pamćenje, depresija.

Sve su ovo znaci smanjene funkcije tireoidne žlezde, koja se opipava na vratu kao uvećana, sitno zrnaste strukture. Tegobe koje pogađaju obolele su različite, mogu uključivati tek nekoliko ili više simptoma, izazivaju različite sistemske probleme. U pitanju je ozbiljna bolest i važno je javiti se lekaru koji će postaviti dijagnozu i odrediti terapiju.

Biohemijske analize krvi su dobar pokazatelj

Na prvom pregledu, lekar će u razgovoru sa pacijentom tražiti sve bitne detalje o simptomima koje je pacijent opazio, o porodičnoj istoriji bolesti, i opipati vrat. Ako se radi o Hašimotovoj bolesti, biće neophodno da odradite laboratorijske pretrage.
Između ostalog, utvrđuje se prisutnost antitireoidnih antitela (TPO), zatim nivo tireoidnih hormona u krvi i TSH koji stimuliše rad štitaste žlezde. Kod nekih pacijenata nalaz TPO je uredan, pa se primenjuju dopunske dijagnostičke procedure, ultrazvučni pregled štitaste žlezde i retko punkciona biopsija.

Izlečenje nije moguće, a terapija je doživotna

Ne postoji izlečenje kod Hašimoto tireoiditisa. Ako bolesnik ima blagu kliničku sliku, malo uvećanje žlezde bez subjektivnih smetnji, uz redovne kontrole i proveravanje hormonalnog statusa lečenje nije potrebno.

Izvor: danas.rs

Hladen ruke ne moraju biti samo znak prehlade tokom zime već mogu biti i simptom ozbiljne bolesti. Naime, lekari navode da osjćaj hladnoće i umora može da znači da vašem organizmu nedostaje gvožđe, a što na kraju može dovesti do anemije.

Glavni razlozi za nizak nivo gvožđa uglavnom je nedovoljno konzumiranje namirnica koje su bogate gvožđem, ali i problem s apsorpcijom gvožđa i gubitkom krvi.

„Hladne ruke i stopala mogu biti posledica anemije izazvane nedostatkom gvožđa. Osobe s anemijom imaju lošu cirkulaciju krvi jer nemaju dovoljno crvenih krvnih zrnaca za snabdevanje tkiva kiseonikom“, navodi lekar Vikaš Modi, prenosi Klix.ba.

Hladne ruke su samo jedan od simptoma anemije

Takođe, osim hladnih ruku, još jedan od znakova da imate nedostatak gvožđaa odnosno anemije je umor. Najveći rizik od anemije imaju žene koje su u predmenopauzi jer im je potrebno gotovo 50 posto više gvožđa zbog menstruacije. Trudnice bi takođe trebalo da unose više gvožđa kako bi pomogle u razvoju bebe.

Ostale rizične grupe uključuju vegane i vegetarijance jer biljna hrana uglavnom sadrži gvožđe koje se ne apsorbuje tako lako kao ono koje se nalazi u mesu.

Drugi znakovi da možda imate nizak nivo gvožđa su: glavobolje, kratak dah, suva kosa i koža, jače lupanje srca, bleda koža, lomljivi nokti, slabost, nemirne noge i oticanje i bol u jeziku i ustima.

Statistika pokazuje da svakih 40 sekundi neko u svetu doživi moždani udar.

Mnogi smatraju da se to može dogoditi samo starijim osobama, ali stručnjaci upozoravaju da nije tako.

U 2009. godini, na primer, 34 odsto ljudi hospitalizovanih zbog moždanog udara bilo je mlađe od 65 godina.

Zato je važno da svi obratimo pažnju na znakove i preduzmemo odgovarajuće mere, piše aktivni.si.

A šta je mini moždani udar?

Prolazni ishemijski napad (TIA) ili „mini moždani udar“ rezultat je privremenog poremećaja u snabdevanju krvlju dela mozga.

Ovi poremećaji dovode do nedostatka kiseonika u mozgu.

TIA može izazvati simptome slične moždanom udaru, ali ne traje toliko dugo. Simptomi traju od nekoliko minuta do nekoliko sati, ali potpuno nestaju u roku od 24 sata.

„Mini“ moždani udar ne oštećuje moždane ćelije niti uzrokuje trajni invaliditet, ali je uobičajen znak ranog upozorenja da je osoba u opasnosti od moždanog udara.

Otprilike jedna od tri osobe koje dožive TIA takođe dožive naknadni moždani udar. Rizik od moždanog udara je posebno visok u prvih 48 sati od TIA.

Koji su znaci “mini moždanog udara”?

Problemi s vidom
Problemi sa vidom na jednom ili oba oka mogu biti znak predstojećeg moždanog udara, kao i moždanog udara koji se već desio. Ako vam se vid naglo pogorša bez objašnjenja, odmah potražite medicinsku pomoć.

Utrnulost i opušteno lice
Utrnulost se obično oseća samo na jednoj strani tela; može se javiti slabost mišića, paraliza ili samo neobičan osećaj. Istovremeno, možete imati osećaj da vam je lice malo opušteno ili preterano opušteno.

Vrtoglavica
Kada mozak ne prima dovoljno krvi, to takođe može izazvati vrtoglavicu ili vrtoglavicu.

Problemi sa govorom
Problemi sa govorom se takođe mogu javiti kao rezultat TIA. Osoba govori nekoherentno ili nerazumljivo, možda čak i izobličava reči dok govori.

Slabost
Može se javiti i slabost mišića, otežano hodanje, problemi sa koordinacijom ili slabost na jednoj strani tela.

Ako sumnjate na „mini moždani udar”, odmah se obratite lekaru. Ovo će odrediti najbolju strategiju za prevenciju moždanog udara u budućnosti, pomažući da se spreče ozbiljnije TIA komplikacije.

Izvor: nova.rs

Da li smete da pijete kafu dok uzimate antibiotike? U nastavku je sve što treba da znate o kombinaciji kofeina i antibiotika.

Antibiotici su vrsta lekova koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija. Ali neki od ovih lekova mogu uticati na to kako će kofein u kombinaciji sa njima uticati na vaše telo.

Na primer, određeni antibiotici zapravo mogu sprečiti vaše telo da razgradi kofein, što može pojačati efekte kofeina, piše LiveStrong.

Mešanje kofeina i antibiotika može dovesti do simptoma kao što su anksioznost, ubrzan rad srca i problemi sa spavanjem.

Ako razmišljate o uzimanju kafe i antibiotika, evo nekoliko lekova koji mogu da utiču na ovaj stimulans.

1. Fluorokinoloni

Fluorokinoloni su antibiotici koji se koriste za lečenje različitih bakterijskih infekcija i najbolje ih je uzimati bez kofeina jer mogu povećati neželjene efekte kofeina, prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi.

To uključuje različite vrste fluorokinolona kao što su ciprofloksacin, levofloksacin i gemifloksacin.

2. Tetraciklini

Tetraciklini su klasa antibiotika koji se koriste za lečenje različitih infekcija, uključujući upalu pluća, infekcije urinarnog trakta i akne, prema NLM-u. Uobičajeni tetraciklinski antibiotici uključuju doksiciklin, minociklin i demeklociklin.

Iako su istraživanja oskudna, starija studija u ​Tropical Journal of Pharmaceutical Research​ otkrila je da kofein može smanjiti antibakterijski efekat tetraciklina.

Međutim, potrebna su novija istraživanja kako bi se bolje utvrdilo da li kofein i tetraciklin interaguju.

Kao i uvek, najbezbednije je da pitate svog lekara da li možete, na primer, da uzmete doksiciklin i kafu. Oni mogu da vam kažu da li je bolje da preskočite kofein dok vam ne istekne recept ili je u redu da pijete dnevnu dozu kafe.

Antibiotici koji utiču na kofein

Ako pijete puno kafe, čaja, energetskih napitaka ili uzimate kofeinske pilule, razgovarajte sa svojim lekarom o tome kako unos kofeina može uticati na efikasnost antibiotika.

To je zato što kofein može potencijalno uticati na to kako vaši lekovi funkcionišu.

Zaista, studija iz jula 2017. u Acta Biochimica Polonica otkrila je da kofein može uticati na potenciju antibiotika. U nekim slučajevima, kofein može povećati snagu antibiotika, potencijalno izazivajući štetne neželjene efekte.

Autori studije preporučuju izbegavanje velikih doza kofeina – kao što je količina koja se nalazi u energetskim pićima.

Ako su vam propisani antibiotici, razgovarajte sa svojim lekarom o tome da li treba da privremeno ograničite ili zaustavite unos kofeina kako biste bili sigurni da uzimate lekove bezbedno.

Izvor: danas.rs

Šta znači ako se svako veče budite između 3 i 4 sata ujutru?

Kao kognitivni terapeut, Greg Marej je primetio da je buđenje u ovim ranim jutarnjim satima često povezano sa stresom. Iako nas stres direktno ne drži budnima tokom noći, čini da nam je san lakši, pa se češće budimo baš u to vreme.

Stručnjaci za spavanje preporučuju održavanje redovnog rasporeda spavanja, izbegavanje prekomernog listanja društvenih mreža i održavanje fizičke aktivnosti i izloženosti jakom svetlu ujutro.

Stefani Romiševski, somnolog i direktor Klinike Sleepyhead, savetuje da se bude budan u isto vreme svaki dan i da se ne ide u krevet dok se ne oseti pospanost.

Ali zašto se baš budimo u specifično vreme?

Pa, razmotrite sledeće: većina nas obično utone u san između 23 sata i ponoći, i probudi se između sedam i osam ujutro. Koja vremena se nalaze tačno usred tih intervala?

„Tokom noći, naš san se smenjuje između brze faze pokreta očiju (REM) sna i faze sna bez REM-a. Svaka faza sna ima različit prag koliko je lako da se probudite dok traje“, objasnila je Anisa Das, pomoćnik direktora programa za medicinu sna na medicinskom centru Ohio State Wexner.

„Jedno verovatno objašnjenje za buđenje u isto vreme svake noći je da zaspite u isto vreme i zatim, u isto vreme svake noći, dostignete laku fazu sna i probudite se“, napisala je.

Možete razmišljati o ciklusima sna kao o ponavljajućem obrascu, ali zapravo provodimo različito vreme u svakoj fazi kako noć odmiče.

Bitno je napomenuti da se, kako jutro sve više približava, vreme provedeno u REM snu povećava – što znači da sve više vremena provodimo u relativno laganim i snovima ispunjenim snom.

„Možda je moguće da neko od ovog [buđenja u ranim satima] proizlazi iz buđenja iz anksioznih snova“, rekao je Majkl K. Skalin, profesor psihologije i neurologije na Univerzitetu Bejlor u Teksasu, za Newsweek.

To ne mora nužno da bude zbog noćnih mora o bićima iz tamnice: „Naučnici sumnjaju već oko stotinu godina da se nedovršeni zadaci zadržavaju na povišenom nivou aktivacije u mozgu i tu unose nemir sve dok se ne završe“, dodao je.

Na sreću, to znači da postoji prilično jednostavan lek: vodite spisak obaveza.

„Držanje blokčića pored kreveta i zapisivanje svega na vašem spisku obaveza, kao i svih drugih briga ili stresora koje kruže vašim umom, pokazalo se da pomaže“, rekao je Skalin.

On je autor studije iz 2018. godine koja je pokazala da provedenih pet minuta pre spavanja u sastavljanju liste budućih zadataka značajno utiče na brzinu uspavljivanja kod ispitanika – i, kako je rekao Newsweek-u, isti princip trebalo bi da se primenjuje i na noćno buđenje.

Ovo bi imalo smisla prema Kolinu Espiju, profesoru medicine sna na Odseku za kliničke neuroznanosti Univerziteta Oksford, koji zagovara ono što se naziva „stavljanje dana na spavanje“.

Jednostavno rečeno, to znači da pre spavanja provedete neko vreme razmatrajući događaje proteklog dana i planirajući sutrašnji dan.

„Kada se ljudi bude tokom noći, ono što im prvo padne na pamet i što ih može brinuti obično je prilično predvidljivo“, rekao je za Newsweek. „To je nešto što se dešavalo prethodnog dana ili nešto što dolazi sledećeg dana.“

Praksa vođenja spiska obaveza, dakle, može pomoći mozgu da procesuira stvari bez buđenja, rekao je.

Ako to ne pomogne, možda je vreme da se posavetujete sa stručnjakom – posebno ako vas problem muči više od nekoliko meseci, savetovala je Romiševski.

„Ako je prošlo više od tri meseca, onda apsolutno posetite lekara„, rekla je za Metro.co.uk.

„Nakon tri meseca, bilo koji problem sa snom može postati navika, kao obrazac za vaš mozak. U tom trenutku, nikakvo uklanjanje originalnog okidača neće rešiti problem. Možda ćete se osloboditi stresa, na primer, ali problem sa snom može ostati.“

„To je trenutak kada vam je potrebno lečenje nesanice, poput kognitivno-bihevioralne terapije (KBT), kako biste promenili obrazac ponašanja“, rekla je.

„Za to ćete morati posetiti svog lekara ili stručnjaka za san.“

Može li ishrana bazirana na krvnoj grupi pomoći u mršavljenju i poboljšanju zdravlja? To je koncept koji stoji iza dijete po krvnim grupama koju je razvio naturopata Peter J. D’Adamo, piše Centarzdravlja.hr.

D’Adamo tvrdi da hrana koju konzumirate hemijski reaguje sa vašom krvnom grupom.

Tvrdi da ako pratite ishranu prilagođenu vašoj krvnoj grupi, vaše telo će efikasnije variti hranu. Gubitak težine, veća energija i prevencija bolesti su navodne koristi od ovog načina ishrane.

Njegovo istraživanje na poljima antropologije, medicine i genetike dovelo ga je do zaključka da je upravo krvna grupa „ključ koji otključava vrata misterijama zdravlja, bolesti, dugovečnosti, fizičke vitalnosti i emocionalne snage“.

Evo šta treba da znate o ovom pristupu ishrani.

Šta možete da jedete?

Preporuke o tome šta biste trebali jesti zavise od vaše krvne grupe. D’Adamo preporučuje sledeće:

• Krvna grupa 0: Pretežno konzumirati nemasno meso, perad, ribu i povrće, s manje žitarica, pasulja i mlečnih proizvoda.
• Krvna grupa A: Najbolje je izbegavati meso i fokusirati se na voće, povrće, pasulj i žitarice.
• Krvna grupa B: Izbegavati kukuruz, pšenicu, heljdu, sočivo, paradajz, kikiriki i seme susama. Konzumirati zeleno povrće, jaja i nemasno meso.
• Krvna grupa AB: Fokusirati se na tofu, plodove mora, mlečne proizvode i zeleno povrće, izbegavajući kofein, alkohol i dimljene proizvode.

Krvna grupa i bolesti

Istraživanja su, otkrila da ljudi sa krvnom grupom O imaju manji rizik od srčanih oboljenja, ali veći rizik od razvoja čira na želucu. Krvna grupa A ima veći rizik od mikrobnih infekcija, a žene s tom krvnom grupom imaju veću stopu plodnosti, dok oni sa krvnom grupom AB i B imaju mnogo veći rizik od razvoja raka pankreasa.

„Krvna grupa, sa svojom specifičnošću za varenje i imunitet, predstavlja osnovu za verovatnu podložnost osobe određenim bolestima“, smatra dr D’Adamo.

Navodi da će tip O najverovatnije patiti od astme, polenske groznice i drugih alergija, dok tip B ima visok prag alergije, ali je posebno podložan autoimunim poremećajima, kao što su hronični umor, lupus i multipla skleroza. Tip AB obično ima najmanje problema sa alergijama, dok su srčana oboljenja, rak i anemija medicinski rizici za njih.

Kod artritisa, tip O, opet, dominira, tipovi A i B su najpodložniji dijabetesu, dok tipovi A i AB imaju ukupnu veću stopu kancera.

Od krvne grupe, navodno, zavisi i reakcija tela na stres – ljudi s krvnom grupom A prirodno imaju više nivoe kortizola (hormona stresa) u svojim telima i proizvode više kao odgovor na stresne situacije, dok ljudi sa krvnom grupom O imaju reakciju ‘bori se ili beži’ na stres što dovodi do prekomerne proizvodnje adrenalina i duže im treba da se oporave od stresa.

Antigeni vaše krvne grupe nisu samo u vašoj krvi, već svuda u vašem telu, objašnjava D`Adamo, posebno na površinama koje su u interakciji s okolinom (uključujući vaš digestivni trakt, nazalne prolaze, pluća) i kroz niz faktora utiču na to kako vaše telo reaguje na hranu koju jedete. U skladu s tim, nemaju svi iste osnovne nutritivne potrebe.

Izvor: danas.rs

Sveže, tek odimljene i skinute iz pušnice, mirisale su kao nijedne dotad.

Komšija mu je dao specijalitet od divlje svinje: pikantne kobasice iz domaće radinosti.

Svetozar Jovanov iz Dolova, sela udaljenog oko 40 kilometara od Beograda, uživao je u svakom zalogaju sočnog delikatesa, ne sluteći da je kobasica bila zaražena parazitom Trichinella spiralis koji izaziva bolest trihinelozu.

Bolest život mesa, kako je još zovu, opasna je za ljude i prenosi se sa životinje na čoveka.

„Samo su me zalečili, ovde izlečenja nema.

„Nisam razmišljao da takva muka može da me snađe, sve dok nisam dobio temperaturu i grčeve u mišićima“, priča Jovanov.

Zbog zaraze trihinelom, više od mesec dana proveo je u bolničkom krevetu.

Ni danas, posle osam godina, ne oseća se potpuno zdravo.

Podaci Instituta „Batut“ pokazuju da je u Srbiji u 2023. godini do decembra registrovano 14 slučajeva trihineloze, dok je najviše obolelih bilo 2002. godine, kada je registrovano 577 slučajeva.

Šta je trihineloza?

Kao parazit, ova larva živi u mišićima divljih i domaćih životinja, objašnjavaju u Institutu za javno zdravlje „Batut“.

„Čovek se zarazi kada pojede nedovoljno kuvano ili pečeno meso, ali i mesne proizvode od životinja inficiranih larvama trihinele.

„Najčešće je to meso domaće svinje ili divljih životinja“, kažu u „Batutu“.

Siniša Gatarić, veterinar iz Prnjavora, u Bosni i Hercegovini, dodaje da se životinje najčešće zaraze kada pojedu bolesnog glodara.

„Larve se za kratko vreme oslobađaju u crevima, razmnožavaju i ulaze u krvotok, a onda šire po čitavom telu.

„Divlje svinje su daleko opasnije za jelo od domaćih“, kaže Gatarić.

Kada čovek pojede zaraženo meso, bolest počinje stomačnim tegobama: gađenjem, povraćanjem, bolovima i dijarejom, ističu u „Batutu“.

Larve parazita tada se još nalaze u crevima, gde se razvijaju.

„Oplođene ženke zavlače se u sluzokožu creva gde polažu jaja i ova faza može da prođe nezapaženo.

„Vreme od momenta upotrebe zaraženog mesa do prvih znakova bolesti može da traje od dva do 30 dana i to zavisi od količine koju je čovek pojeo“, kažu u „Batutu“.

Kako dodaju, krajem prve nedelje bolesti, larve iz creva prelaze u krvotok i prodiru u mišiće.

Tada počinje povišena temperatura, bolovi u mišićima, otežano gutanje, otok očnih kapaka i osip.

„Čovek prvo ima simptome kao grip, slabost, malaksalost.

„Ali trihineloza je opasna jer ostavlja trajne posledice“, govori veterinar Gatarić.

Čak i kada se preleži, kaže on, larve ostaju u mišićima, učaurene do kraja života, i reaguju na svaku promenu u organizmu.

„Postoje slučajevi teških infekcija koji mogu da se završe smrtnim ishodom“, upozorava Gatarić.

Mere opreza

Obavezna veterinarska kontrola svake zaklane svinje.
Termički dobro obraditi svinjsko meso i prerađevine na visokim temperaturama.
Kupovati meso i proizvode od mesa u ovlašćenim prodavnicama koje su pod stalnom sanitarnom i veterinarskom kontrolom, a ne na uličnim tezgama i mestima koja nisu proverena.
Izvor: Zavod za javno zdravlje Pančevo

Obavezan pregled sirovog mesa

Pre upotrebe mesa i mesnih prerađevina od domaćih svinja ili ulovljene divljači, potrebno je obavezno uraditi veterinarski pregled odgovarajućeg uzorka, kažu u „Batutu“.

„Zaraženo meso nije za ljudsku upotrebu i obavezno se spaljuje“, govore u „Batutu“.

Veterinar Gatarić kaže da je kontrolu mesa najbolje uraditi u ovlašćenim veterinarskim stanicama.

Objašnjava da se uzima parče mišića, uglavnom deo dijafragme koji se analizira.

„Nikada nisam napravio kobasice ili šunku od mesa koje nije prekontrolisano na trihinelozu.

„Rezultati stignu isti dan ili sutradan i, tek kada dobijem papir da je sve u redu, meso može da ide u preradu“, priča Srđan Erak iz Kuzmina, koji ima domaću proizvodnju specijaliteta od svinjskog mesa, za BBC na srpskom.

Svaka svinja obavezno se pregleda, dodaje Erak, jer bez pečata i potvrde – nema ni kobasica.

„Nećemo da se igramo sa ljudima.

„Kupujemo prasiće, tovimo ih i, na kraju, od njih pravimo prerađevine“, kaže Erak.

Dodaje da imaju stalne mušterije koji ih i ne pitaju za potvrdu.

Ipak, ima i onih koji žele da vide da je meso prekontrolisano.

„Najviše problema imaju ljudi koji zakolju nekoliko svinja, a ne odnesu uzorak svake na kontrolu, već misle da je dovoljno od jedne ili dve.

„Svaka svinja mora da se pregleda i tu nema dileme“, ističe Erak.

Posle sopstvenog iskustva sa trihinelozom, Svetozar Jovanov iz Dolova kaže da je dodatno oprezan da zaštiti sebe i članove porodice.

„Nikada više nisam uzeo parče svinjskog mesa, a i sa ovim ostalim sam oprezan.

„Dosta mi je i ova muka koju imam“, dodaje.

Izvor: danas.rs

Zujanje u ušima može ozbiljno uticati na kvalitet vašeg života. Od tinitusa pati oko 10 do 15 posto ljudi, a može biti vrlo neugodan, često i uznemirujući.

Tinitus (zujanje u ušima) može biti povremen ili stalan problem, no, kako to zapravo nije bolest, nema ni leka za ovo stanje.

Može ga jedino ublažiti lečenje bolesti koja ga je izazvala, na primer nagluvosti, pa tako nošenje slušnog aparata ublažava tinitus u čak 50 posto slučajeva.

Istraživački tim predvođen dr Stefanom Maisonom, audiologom na Harvardu, otkrio je da hronični tinitus nije povezan samo s gubitkom slušnog nerva, već i s hiperaktivnošću moždanog stabla.

„Ako ste u saobraćajnoj nesreći izgubili nogu, mogli bi osetiti fantomski bol – osećaj da vam je noga još tu i da vam stvara nelagodu. To se događa jer vaš mozak pokušava da nadoknadi gubitak, a pritom postaje hiperaktivan, pa osećate nešto čega zapravo nema. Isto važi i za tinitus – mozak osobe s oštećenjem sluha pokušava ‘čuti’ nešto čega nema, što može rezultivati percipiranim zvukom“, rekao je dr Maison, prenosi Ordinacija.hr.

Dobre vesti su da bi jedno istraživanje moglo da pruži specifičan način za dijagnostikovanje tinitusa.

„Postoji šansa da ćemo biti u stanju da obnovimo slušna vlakna koja su izgubljena kroz terapiju lekovima. Posledica toga mogla bi biti da ponovnim treniranjem mozga putem lečenja možemo smanjiti tinitus“, rekao je Maison.

Koje bolesti i stanja izazivaju zujanje u ušima?

Prema podacima s Univerziteta Jejl, ovo oštećenje sluha može nastati od nekog minornog uzroka kao što je nakupljanje ušnog voska, ili može biti rezultat bolesti ili poremećaja, kao što su:

Neurološki problemi, uključujući povredu glave,
Srčana bolest,
Infekcija uva ili sinusa,
Poremećaj unutrašnjeg uva,
Visok holesterol,
Bolesti štitne žlezde,
Hormonske promene,
Fibromialgija,
Poremećaj temporomandibularnog zgloba,
Nuspojava ili reakcija na lekove na recept,
Problemi s cirkulacijom.

Što pogoršava tinitus?

Postoji mnogo stvari na koje su ljudi koji osećaju zujanje u ošima osetljivi i koje ga pogoršavaju. Ovo su neke od njih:

Glasni zvukovi

Buka mašinerije, preglasne slušalice ili koncert mogu izazvati zvonjavu i šum u ušima. Zaštite svoje uši čepićima i smanjite glasnoću zvuka kad god to možete.

 Lekovi

Na spisku lekova koji mogu izazvati i pogoršati zujanje u ušima nalaze se antibiotici, antidepresivi, diuretici, lekovi protiv raka, nesteroidni protivupalni lekovi i visoke doze aspirina. Često će simptomi nestati kad prestanete da uzimate lekove.

Stres

Ako ste uzrujani i zujanje u ušima će biti glasnije. Pokušajte se opustiti vežbanjem, dubokim disanjem, masažom…što god vas relaksira je dobro.

Problemi s vilicom

Zglob vilice deli nerve i ligamente s unutrašnjim uvom. Tako da problemi s vilicom mogu izazvati i probleme u uvu – kako bol, tako i zvukove.

Vosak u ušima

Cerumen štiti uši od prodora prljavštine, ali nekad ga jednostavno ima previše. Posetite lekara kako biste rešili problem jer guranje štapića u uvo može samo izazvati dodatne probleme.

Visok pritisak

Posetite doktora kako biste dobili lekove koji kontrolišu visoki krvni pritisak ako ste primetili da vam je to čest problem. Zujanje u ušima može izazvati i nizak pritisak.

Infekcije

Ponekad se zujanje i zvonjava u ušima javljaju odmah nakon prehlade. Ovi simptomi bi trebalo da nestanu za dan, a ukoliko se to ne dogodi, obratite se lekaru.

Manjak gvožđa

Neka istraživanja pokazuju da tinitus može biti izazvan i manjkom gvožđa, to jest anemijom.

Izvor: ordinacija.hr

Pandemija kovida-19 unela je velike promene u gotovo svim aspektima života, a posebno je stavila u fokus korišćenje digitalnih tehnologija u mnogim sektorima, pa i u zdravstvenom.

Tako se i u Srbiji počelo više govoriti o telemedicini koja se svuda u svetu i pre pandemije razvijala paralelno sa razvojem tehnologije.

Tamara Didić, sa dotadašnjim iskustvom u oblasti strateškog razvoja projekata i marketinga tokom rada u domaćim i stranim kompanijama, a pre toga i studijama na jednom od vodećih francuskih univerziteta – Sophia Antipolis u Nici – pre nekoliko godina sa svojim timom pokrenula je platformu DokTok.

DokTok pruža mogućnost pacijentima da besplatno, bilo putem aplikacije ili sajta, razgovaraju sa stručnjacima iz različitih oblasti i dobiju savete ukoliko imaju neka zdravstvena pitanja i nedoumice.

“Naše tržište je dugo bilo ’zeleno’ i ne sasvim spremno za telemedicinu, međutim pandemija je promenila mnoge navike potrošača, u ovom slučaju korisnika, i na neki način trajno normalizovala onlajn servise“, počinje priču za Forbes Srbija Tamara Didić.

Onlajn razgovor 1-na-1

DokTok je praktično platforma za onlajn zdravstvene i psihološke konsultacije sa stručnjacima svih specijalnosti putem videa, četa ili audio razgovora i to iz svog doma ili bilo kog mesta gde se onaj kome treba pomoć i savet oseća komforno.

Sve što je potrebno su računar, tablet ili mobilni telefon sa internet konekcijom. Deo platforme su lekari privatnih zdravstvenih ustanova, samostalni lekari, kao i aktivni i penzionisani zdravstveni radnici i psihoterapeuti, a aplikacija se može preuzeti sa Epl stora i Gugl pleja.

Aplikaciju razvijale i sugestije lekara i pacijenata

Tim koji je razvio ovo rešenje čini, pre svega, grupa entuzijasta i zaljubljenika u inovacije koji su ovu ideju pretočili u realnost, odnosno proizvod.

„Iza ove ideje stoji tim programera i dizajnera sa jedne strane, a sa druge iskusna ’biznis’ ekipa koja broji nekoliko članova koji brinu da sve što se razvije dobije i pravo mesto na tržištu, da korisnicima i klijentima pruži upotrebnu vrednost“, navodi naša sagovornica.

Ipak, u kreiranju i oblikovanju DokToka učestvovali su i sami korisnici i lekari sa platforme, koji su davali predloge za unapređenje.

„Rešavanjem svake pojedinačne situacije i problema korisnika, razvili smo otvoren odnos i dvosmernu komunikaciju“, kaže Didić.

Kako funkcioniše DokTok platforma

Da bi neko na ovaj način dobio pomoć lekara potrebno je da se registruje putem aplikacije ili veb stranice, nakon čega može pristupiti listi lekara i psihoterapeuta i pregledati njihove profile, specijalnosti, iskustva, pre nego što odluči da zakaže konsultaciju.

Nakon što zakažu konsultaciju, korisnici dobijaju obaveštenja i podsetnike koji im pomažu da se na vreme pripreme za razgovor sa lekarom, a u svakom trenutku imaju pregled svih aktivnosti na svom profilu.

Sa stručnjacima koji su trenutno onlajn može se odmah pokrenuti video poziv.

Uobičajeno trajanje konsultacije je 15 do 20 minuta tokom kojih stručnjaci pružaju osnovne informacije, a ako je potrebno daju i preporuke za dalje korake i dijagnostiku.

Oko 80 odsto korisnika su žene

Na DokTok portalu se mogu naći i informacije o zdravlju, roditeljstvu, zdravom životu i navikama. Didić kaže da je portal postao vrlo posećen izvor informisanja i da danas okuplja više od 160 autora.

Korisnici mogu da se konsultuju i sa autorom članka putem video poziva.

Oko 80 odsto korisnika ove platforme su žene što pokazuje da one najviše vode računa o svom zdravlju, ali i zdravlju cele porodice.

„U skladu sa tim, trudimo se da ponudimo što više tema iz sfere njihovog interesovanja – od savetovanja na temu dečijeg zdravlja i razvoja, ginekologije, nutricionizma, dermatologije, ali i psihološke podrške i roditeljstva“, priča Tamara.

Mentalno zdravlje najtraženija oblast

Tokom ove godine uočili su i da veliko interesovanje korisnika vlada za oblast mentalnog zdravlja.

Uprkos očekivanjima da će interesovanje za lekarima opšte medicine i pedijatrima biti vodeće, psihološka podrška čini više od 75% realizovanih konsultacija.

„Mentalno zdravlje je tema o kojoj se sve više govori u poslednje vreme i koja definitivno dobija pravo mesto imajući u vidu njenu važnost, ali i savremeni životni stil koji često nosi puno stresa i pritisaka, a malo vremena da se posvetimo sebi na pravi način. Zato smo se u protekloj godini i mi potrudili da to ’ispratimo’ i ovu kategoriju na našoj platformi dodatno pojačamo“, priča Tamara.

Danas je na Dok Tok platformi prisutno 70 psihologa i terapeuta.

Takođe, na DokToku se kroz tematski usmerene kampanje obraćaju različitim ciljnim grupama, pa su tu bile i kampanje ‘’Razgovor koji leči’’ i ‘’Roditelji, slušamo vas’’, a tokom novembra su pokrenuli i temu mentalnog zdravlja muškaraca o kojoj se slabo govori, a kojom će se, kako kaže, detaljnije baviti u narednom periodu.

Trenutno je na DokToku aktuelna kampanja „Prvi korak ka zdravijoj ishrani“ koja za cilj ima da istakne važnost pravilne ishrane i njen uticaj na razne sfere života, a ne samo fizički izgled.

Kroz ovu kampanju DokTok nutricionistkinja na osnovu inicijalnog razgovora i kratkog upitnika kreira program balansirane ishrane za svakog korisnika, prilagođen njegovim potrebama i ciljevima.

Telemedicina ne može sasvim da zameni lekara

Ipak, treba imati u vidu da primena modernih komunikacionih tehnologija u zdravstvu može da pomogne u oblastima koje ne zahtevaju fizikalni pregled kao što je mentalno zdravlje ili kod jednostavnih zdravstvenih problema, ali ne može u potpunosti da zameni klasičan lekarski, odnosno klinički pregled.

Telemedicina je važna kao prvi kontakt, rutinska kontrola, savetovanje, praćenje hroničnih bolesti, psihološka podrška i slične situacije gde direktan pregled lekara nije neophodan.

Korisnik platforme ima slobodu da pita lekara sve što ga zanima, ali u situaciji kada stručnjak proceni da je potreban pregled u ordinaciji ili dodatne analize, uputiće ga na dalju dijagnostiku.

Neadekvatan regulatorni okvir

Glavni izazov u razvoju ovog rešenja bio je regulatorni okvir koji je, kako kaže naša sagovornica, vrlo rigidan i neosetljiv na benefite i primenu telemedicine u praksi.

„Zakon ne prepoznaje onlajn komunikaciju kao validan alat u lečenju, te samim tim i onlajn konsultacija kao takva nije prepoznata kao format putem kog se može uzeti anamneza, dati ili korigovati terapija, savet ili napisati izveštaj lekara. To ne ostavlja puno prostora za lečenje ovim putem, te samim tim i dosta sužava potencijal ovakvih rešenja za telemedicinu“, navodi.

I pored najava i planova za unapređenje u ovoj oblasti, ipak su promene veoma spore za ovako dinamičnu granu.

Drugi veliki izazov je bilo tržište.

„U trenutku kada smo se pojavili, tržište nije ni postojalo. Pioniri uvek imaju najteži zadatak i izazov, a to je edukacija tržišta – kako ubediti korisnike da ste im potrebni i da im rešavate neki važan problem, a onda i kako primeniti to rešenje, čemu je ono namenjeno, a čemu ne. I ovaj zadatak se nikada ne završava“, ističe Didić.

Podrška za ideju

Ona kaže da u Srbiji postoji značajan broj programa koji podržavaju razvoj inovativnih startapa, ali ono što se iz njihovog iskustva pokazalo kao važnije su strateška partnerstva.

„Pronaći partnera koji će biti ’perfect match’ je ključno za razvoj i uspeh startapa kakav smo mi“, navodi.

Podrška kompanije A1 omogućila im je, kako kaže, pristup širokoj bazi znanja, partnera i klijenata.

“Do sada smo bili i deo mnogih domaćih i regionalnih akceleratorskih programa koji su nam pored finansijske, doneli i mentorsku podršku i vidljivost. Tu je Boost Innovation program u okviru regionalnog UNDP akceleratora čiji smo bili pobednik, sjajan domaći program StarTech u organizaciji NALED-a, ali i neizostavni Fond za inovacionu delatnost koji uvek prepozna kvalitet i dobru inovaciju“, ističe Tamara Didić.

Gotovo 8.000 registrovanih korisnika

DokTok je do sada zabeležio više od milion poseta, odnosno u proseku više od 50.000 na mesečnom nivou. Uz to, beleže i stalni trend rasta broja lekara, kojih je trenutno oko 200, kao i registrovanih korisnika kojih je sada skoro 8.000.

Kada je reč o planovima za naredni period, tokom naredne godine nastojaće da, nakon što su ‘’zaokružili’’ razvoj proizvoda, ovo rešenje validiraju na domaćem tržištu, kako iz ugla korisnika, tako i iz ugla lekara, ordinacija, ali i B2B partnera.

‘’Želimo da se otvorimo, ne samo ka zainteresovanim stranama u zdravstvenom ekosistemu, već i ka svim društveno odgovornim kompanijama koje se bave ili žele da se bave zdravljem i prevencijom, bilo opštih ili specifičnih grupa, i ponudimo im mesto gde će na efikasan i vidljiv način moći da podrže zajednicu i učestvuju u unapređivanju našeg zajedničkog sistema i kvaliteta života’’, kratko otkriva Tamara.

Objašnjava da imaju u planu saradnju sa drugim inovativnim startapima iz ove oblasti, kao što je BabyFm koji je nedavno plasirao proizvod i aplikaciju za olakšano merenje i praćenje temperature kod dece.

Nastojaće, kaže, i da kroz nove biznis modele ovo rešenje prošire i u regionu i time pojačaju primenu telemedicine na tržištu.

Budućnost telemedicine

Budućnost telemedicine grana se u nekoliko pravaca, ali mimo razvoja samih rešenja koja već uveliko koriste AI, Big Data i vrlo naprednu robotiku, važno je sagledati i šta ova budućnost donosi društvu.

Tamarino viđenje je da su to, pre svega, decentralizacija zdravstvene zaštite i globalizacija zdravstvenih usluga jer će biti sve više pružane tamo gde se pacijent nalazi, bilo da je to kod kuće, na poslu ili na putu, uz mogućnost izbora stručnjaka iz bilo kog dela sveta.

Takođe, na polju prevencije ima puno prostora i potencijala za napredak.

„Sa boljom tehnologijom praćenja i AI analizama, fokus će biti na prevenciji bolesti, umesto na tretiranju simptoma nakon što se bolest razvije, odnosno kurativi“, smatra naša sagovornica.

„DokTok će nastojati da u budućnosti ponudi sve ono što je potrebno za brigu o zdravlju – ne samo konsultacije i zakazivanje pregleda, već mnogo širi dijapazon usluga poput čuvanja zdravstvenih dokumenata, povezivanja sa različitim uređajima za praćenje zdravstvenog stanja i navika, ali i edukaciju kroz kvalitetan sadržaj i formate. Kako bismo ovu viziju dostigli, neophodno je da iskoristimo mogućnosti koje danas pruža tehnologija“, zaključuje sagovornica Forbes Srbija.

Poslovni model

Na platformi trenutno postoji segment besplatnih konsultacija koje su dostupne u okviru tematskih CSR kampanja ili volonterskog rada stručnjaka u odabranim terminima.

Međutim, kako je za redovno funkcionisanje, odnosno potrebe korisnika neophodna veća dostupnost termina, ali i veći broj stručnjaka, na DokToku je tako moguće zakazati i konsultaciju ili pregled u željenom terminu kod stručnjaka ili u ordinaciji u okviru segmenta naplativih konsultacija.

„U cilju potpune transparentnosti i demokratizacije tržišta, na DokTok platformi stručnjaci sami određuju cenu svojih usluga. Tako će korisnici imati mogućnost da potpuno transparentno vide ne samo cene usluga, već i detaljne profile stručnjaka među kojima će odabrati onog sa kim žele da zakažu svoju konsultaciju. Ideja i jeste da i lekarima pružimo mogućnost dodatnog prihoda na jednostavan način, a korisnicima lako dostupnu i kvalitetnu uslugu, te da na taj način budemo čvorište u zdravstvenom ekosistemu“, kaže Tamara.

Objašnjava da model koji stoji iza Dok Toka podrazumeva monetizaciju kroz mesečne pretplate ordinacija i lekara kroz nekoliko vrsta paketa prilagođenih tržišnim potrebama, koji im obezbeđuju ne samo prisustvo na platformi, već i celu virtualnu ordinaciju u pozadini koja im omogućava pružanje ovakve vrste usluge mnogo široj grupi potencijalnih korisnika od njihove baze pacijenata.

„Tu su uvek neki sporedni modeli monetizacija kroz reklamiranje, tailor made saradnje sa velikim partnerima ili kompanijama kojima je potreban alat za plasman CSR aktivnosti, kao što je na primer bila kampanja Roditelji, slušamo vas, realizovana u saradnji sa A1 Srbija ili kampanja Razgovor koji leči u saradnji sa Psihološkim društvom Srbije“

Budući da su deo sredstava za finansiranje obezbedili kroz grantove i investicije kako bi ideju realizovali i posao pokrenuli, u narednom periodu, cilj im je da kroz postavljeni biznis model poslovanje razviju tako da bude samoodrživo i sa potencijalom za lako skaliranje u budućnosti.

Izvor: forbes.n1info.rs

Ašvaganda, egzotični dodatak ishrani neobičnog imena, čini se da je u poslednje vreme svima na usnama. Šta je pravi razlog za ovu novu ajurvedsku opsesiju?

Za ašvagandu kažu da će zadržati stres i smanjiti anksioznost i upale. Ašvaganda je trenutno veoma popularan dodatak ishrani iako se biljka koristila vekovima unazad i bila je srž ajurvedske medicine u Indiji. Prednosti koje joj se pripisuju su veoma značajne: ima antikancerogena, antiinflamatorna, antioksidativna, antifungalna, anksiolitička, imunomodulatorna i neuroprotektorska svojstva. Među svim nabrojanim prednostima ističe se uticaj na smanjenje nivoa stresa. Isto tako, ašvaganda se smatra lekom za nesanicu, umor i nedostatak koncentracije.

Najvažnije zdravstvene prednosti ašvagande

Manje anksioznosti, više mira

Ašvaganda je poznata kao adaptogen. Šta to tačno znači?

Kada se suočimo sa negativnim situacijama koje uzrokuju patnju našeg organizma, što se naziva "sindrom opšte adaptacije“, adaptogen je supstanca koja bez neželjenih efekata – bez izazivanja zavisnosti – obezbeđuje telu takozvane informacije o preživljavanju. Neke studije (iako se mora uzeti u obzir da su još uvek u manjini) sugerišu da to nije suplement koji obezbeđuje visok nivo energije jer bi dugoročnim konzumiranjem izazivao nervozu. Ašvaganda čak nema sedativni efekat, već deluje na balansiranje nervnog sistema.

Pomaže u gubitku težine

Borbom protiv stresa, ašvaganda može pomoći u gubitku težine. Povećan nivo kortizola, glavnog hormona koji izaziva stres, u krvi je povezan sa odsustvom zadovoljavajućeg osećaja sitosti i povećanom potrebom za konzumiranjem hrane bogate ugljenim hidratima. Nekoliko naučnih članaka potvrđuje da ekstrakt ovog korena može smanjiti nivo kortizola u krvi i do 25 odsto. Zahvaljujući tome, možemo poboljšati navike u ishrani i smanjiti količinu masti.

Ublažava upale

Pokazalo se i da visok nivo stresa utiče na pogoršanje zapaljenja u organizmu, kao i na oksidativni stres. U tom smislu, dokazano je da ašvaganda može uticati na mehanizam inflamatornog odgovora našeg tela. Nekoliko studija je pokazalo da uzimanje ašvagande smanjuje nivoe CRP-a.

Antioksidativno dejstvo

Kada su u pitanju delovi biljaka, antioksidansi kao što su tanini, flavonoidi, alkaloidi, glikozidi i steroidni laktoni pronađeni su u listovima, stabljikama i korenu. Zahvaljujući njima, telo se bori protiv slobodnih radikala koji nisu odgovorni samo za starenje ćelija, već i za upale. Antioksidansi takođe poboljšavaju naš metabolizam, olakšavaju varenje i brinu o našem zdravlju uopšte.

Kada uzeti ašvagandu?

To će zavisiti od efekata koje želimo da postignemo u određenom trenutku. Ako svom telu treba da damo mir i ravnotežu ili ako imamo problema sa nesanicom, treba je uzimati uveče. Pre spavanja će nas opustiti i pomoći nam da zaspimo. Međutim, ako je svrha podizanje energije i povećanje koncentracije, treba je uzimati ujutru, na prazan stomak, i to će nam povećati vitalnost.

Ašvaganda – zvezda ajurvedske medicine

Ajurveda je tradicionalna indijska medicina sa više od 4000 godina istorije. U okviru ove holističke grane medicine, ašvaganda zauzima istaknuto mesto.

Odakle potiče: Od bobica i korena žbuna koji je tradicionalno rastao u Indiji, ali se potom proširio na Bliski istok.

Poreklo imena: Na sanskritu to znači „miris konja“ (ašva znači konjski, a gandha miris) jer je to miris same biljke.

U kom obliku: Ako se prah unese u organizam, pomešan sa vodom ili mlekom, preporučuje se 1-2 kašičice dnevno. Za uzimanje u kapsulama potrebno je poštovati uputstva proizvođača, što će uglavnom značiti dozu od 500 i 1000 mg dnevno. Tečni ekstrakt čini efekte uočljivijim i bržim.

Izvor: b92.net

Prema mišljenju stručnjaka, natopljeni orasi mogu biti još korisnije za nas.

Potapanje u vodu orašastih plodova pre konzumiranja je stara praksa koja se često smatra dobrom za zdravlje. Bademe i indijske orahe kvasimo već duže vreme, a u poslednje vreme ljudi sve češće natapa orahe, što izaziva veliku pažnju zbog zdravstvenog potencijala koji orasi imaju, prenosi Times of India.

Orasi su izuzetno bogati hranljivim materijama, od omega-3 masnih kiselina, proteina, vlakana, antioksidansa kao što je vitamin E i esencijalnih minerala kao što je magnezijum. Njihov jedinstveni profil hranljivih sastojaka podržava zdravlje mozga, snižava holesterol i doprinosi opštem blagostanju.

Čin namakanja oraha pre jela može biti ukorenjen u tradiciji, ali obrazloženje je duboko ukorenjeno u nauci. Naime, orasi, kao i mnogi orašasti plodovi, sadrže prirodna jedinjenja koja inhibiraju aktivnost enzima i mogu im otežati varenje. Namakanje ovog voća pomaže u neutralizaciji ovih jedinjenja, razbijajući enzime koji mogu ometati apsorpciju i varenje hranljivih materija.

Omekšavanjem teksture oraha i olakšavanjem žvakanja, natapanje poboljšava ukus oraha.

Natopljeni orasi mogu biti nežniji za stomak, smanjujući rizik od probave koje neki ljudi mogu iskusiti kada jedu sirove orahe. Za one sa osetljivim stomakom, ovo može promeniti stvari i omogućiti im da bez problema uživaju u orašastim plodovima.

Spisak hranljivih materija u orasima

Lista hranljivih materija koje se nalaze u orasima glasi kao hranljiva riznica: omega-3 masne kiseline, antioksidansi, vitamini i minerali.

Namakanje ne samo da olakšava apsorpciju ovih hranljivih sastojaka, već može i povećati njihovu moć. Omega-3 masne kiseline, poznate po svojim zdravim svojstvima za srce, lakše se apsorbuju kada se orasi namače, poboljšavajući kardiovaskularne prednosti. Antioksidansi postaju dostupniji, pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa i upale, dok vitamini i minerali doprinose poboljšanju opšteg zdravlja,.

Ukratko, uključivanjem natopljenih oraha u svoju ishranu, možete maksimizirati njihove prednosti. Tako postaju lakše svarljivi. Stručnjaci procenjuju da orahe treba potopiti 6 do 8 sati pre konzumacije kako bi se optimalno iskoristile sve njihove blagodeti. U proseku, zdrava osoba može da pojede 3 do 4 natopljena komada oraha, ili ne više od male šake oraha dnevno.

Većina ljudi voli da konzumira natopljene orahe kao užinu, ali možete ih dodati nekim jelima da biste iskoristili prednosti.

Izvor: danas.rs

Našim telima je potreban holesterol za izgradnju zdravih ćelija, ali visoki nivoi holesterola mogu povećati rizik od srčanih oboljenja.

Iako se određeni faktori rizika kao što su genetika, pol i godine ne mogu kontrolisati, uključivanje zdravih navika za srce u vašu dnevnu rutinu može pomoći da ti brojevi budu u zdravom rasponu.

Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izveštavaju da skoro 94 miliona Amerikanaca starijih od 20 godina, oko 40 procenata američke populacije, ima visok holesterol, koji sužava arterije i povećava rizik od srčanog udara, moždanog udara i perifernih bolesti arterija, koje su danas vodeći uzroci smrti, te je zato potrebno da se posebna pažnja posveti zdravlju.

Ovo su tri saveta po kardiolozima za prirodno snižavanje holesterola:

Unosite vlakna

„Vlakna iz cele biljne hrane pomažu u vezivanju žuči u digestivnom sistemu, što služi kao prirodni put za eliminaciju LDL-a“, kaže kardiolog dr Elizabet Klodas.

AHA (American Heart Association) preporučuje konzumiranje 25 do 30 grama dijetetskih vlakana iz celih namirnica dnevno. Neki od najboljih prirodnih izvora vlakana nalaze se u avokadu, jabukama, bobičastom voću, prokulju, urmi, integralnim žitaricama poput zobi i ječma, orašastim plodovima i semenkama.

Dodajte fitosterole u ​​svoju ishranu

„Steroli (prirodna jedinjenja koja se nalaze u biljkama) se takmiče sa holesterolom u žuči za reapsorpciju, pomažući da se smanji LDL“, kaže dr Klodas.

Prema Američkom nacionalnom udruženju za lipide (NLA), konzumiranje najmanje dva grama biljnih sterola dnevno može smanjiti LDL-C za 5 do 10 odsto. Dobri izvori fitosterola su namirnice kao što su spanać, kelj, šargarepa, maslinovo ulje, slatki krompir, jagode i semenke suncokreta.

Držite se nezasićenih masti

LDL se uklanja iz krvotoka preko LDL receptora, koji se prvenstveno nalaze u jetri.

„Što je više LDL receptora i što su aktivniji, to je efikasniji proces uklanjanja LDL-a – što dovodi do nižih nivoa LDL-a“, objašnjava dr Klodas.

Zasićene masti poput onih koje se nalaze u masnim komadima mesa, puteru, masti, siru i kokosovom ulju snižavaju LDL receptore, što dovodi do visokog cirkulacije LDL-a. Umesto toga, favorizovanje nezasićenih masti može povećati regulaciju ovih receptora, što će zauzvrat pomoći u smanjenju nivoa LDL, dodaje ona. Neki od najboljih izvora nezasićenih masti za srce su avokado, maslinovo ulje, puter od kikirikija, orasi, bademi, masna riba, suncokretovo ulje, susam i laneno seme.

Izvor: ordinacija.hr.

Džin, rum, viski, vino, pivo... Ovo su samo neka od pića koja se mogu naći na alkoholnom meniju. Svi sa različitim ukusima, mirisima, sastojcima i merama, a samim tim i sa različitim procesima u delovanju organizma
U doba praznika, kada se nažalost najviše konzumiraju nakon čega se sedne za vožnju, bitno je znati koliko koje piće se zadržava u vašem organizmu, te sem što rizikujete da napravite sudar, možete da dobijete i visoku kaznu.

U odnosu na to koliko dugo alkohol traje u organizmu, generalno je to između 10 i 19 sati, ali će zavisiti od mnogih faktora, uključujući da li je u pitanju fermentisano ili destilovano piće, unos hrane itd. „Osobi sa nivoom alkohola u krvi od 1 g/l može biti potrebno između šest i 10 sati da nivo alkohola u krvi padne ispod maksimalno dozvoljenog nivoa.

Čak i ispod zakonske granice, rizik od nesreće može već biti povećan. Zbog toga je najbolje izbegavati vožnju nakon konzumiranja bilo koje količine alkohola. Jedina zaista sigurna stopa je 0,0 g/l. “kaže DGT. Koji faktori utiču? Alkohol se konzumira oralno. To jest, počinje u ustima da se kreće u jednjak, a zatim u stomak (tanko crevo). Što se tiče njegovih efekata, važno je napomenuti da vrsta pića nije jedini odlučujući faktor.

Pre svega, ključna tačka je unos hrane. Odnosno, prisustvo hrane u stomaku odlaže dejstvo pića jer sporije dospevaju u tanko crevo. Pun stomak može čak smanjiti koncentraciju alkohola za 25%. Naprotiv, prazan stomak brže apsorbuje. Isto se dešava i sa potrošnjom vode. Tu su i genetski faktori (sposobnost metabolizma metanola), pol (to više utiče na žene), godine, koliko brzo pijete, između ostalog.

Apsorpcija varira u zavisnosti od pića Uz ovu pozadinu, odgovor na to da li vreme apsorpcije alkohola varira u zavisnosti od konzumiranog pića je potvrdan. Štaviše, destilati su pića koja se najbrže apsorbuju i njihovo mešanje sa slatkim bezalkoholnim pićima ubrzava povećanje nivoa alkohola. Ovo, za razliku od fermentisanih. Sve zavisi od nivoa koncentracije alkohola u različitim vrstama pića (nivo etanola). Na primer, vino ima 20%, a pivo između 3 i 8%, na primer.

Zajedničko im je to što se sva alkoholna pića stvaraju iz procesa voća ili žitarica. Sa svoje strane, destilat se, kao što mu ime kaže, proizvodi destilacijom prethodno fermentisanog pića. Proces se ponavlja i unutar ovog se sastojci mogu dodati da mu daju ukus.

U međuvremenu, pića kao što su vino, pivo, šampanjac, jabukovača ili vermut su ona koja postižu fermentaciju kroz proces sa šećerom ili žitaricama i postaju alkohol zahvaljujući hemijskoj reakciji koju generiše kvasac. Dakle, ako planirate da pijete za praznike, bolje se uputite taksijem ili sa nekim prijateljem koji više voli da popije sok ili kiselu vodu.

Izvor: sd.rs

Neophodno je postupati sa oprezom kada razgovarate o raku i svim mogućim vezama sa određenim namirnicama i pićima. Iako neka istraživanja sugerišu vezu između određenih izbora hrane i rizika od raka, dokazi su često oprečni, a stručnjaci u ovoj oblasti možda se ne slažu uvek oko uzroka.

Genetika, način života i ishrana uopšte imaju veliki uticaj na nastanak raka. Onkolog Maniš Šarma navodi pet namirnica koje su istraživane u vezi sa rizikom od raka.

1. Prerađeno meso

Pošto prerađeno meso, kao što su slanina, kobasice i viršle, često sadrže nitrate i nitrite koji mogu da formiraju nitrozamine tokom zagrevanja ili varenja, oni su povezani sa povećanim rizikom od raka debelog creva i želuca.

Prilagođavanje vaše ishrane može biti velika promena, pa Šarma savetuje da počnete sa malim koracima. To bi moglo značiti da tražimo mesne delikatese sa smanjenim sadržajem masti i natrijuma ili bez nitrita i nitrata.

2. Crveno meso

Visok sadržaj masti i proteina u crvenom mesu može uticati na razvoj supstanci koje izazivaju rak kada se kuva ili peče.

„Kada se crveno meso kuva na visokim temperaturama, mogu se razviti karcinogeni povezani sa rakom“, rekao je onkolog za TheHealthSite.

On preporučuje uklanjanje masti i mariniranje mesa pre pripreme.

3. Pića zaslađena šećerom

Iako su sprovedene studije kako bi se utvrdilo da li veštački zaslađivači direktno povećavaju rizik od raka, Šarma kaže da su nalazi pomešani. On predlaže da se veštački zaslađivači konzumiraju umereno.

4. Alkohol

Acetaldehid, priznati kancerogen, nastaje tokom procesa transformacije alkohola u organizmu ili pod određenim uslovima. Osim što uzrokuje oštećenje jetre, dugotrajna konzumacija alkohola povećava mogućnost raka.

Štaviše, alkohol može da promeni nivo hormona, što može dovesti do raka dojke i drugih maligniteta povezanih sa hormonima. Ako ipak odlučimo da konzumiramo alkohol, trebalo bi da ograničimo dnevni unos na najviše jedno piće za žene i dva za muškarce.

5. Visoko obrađena hrana

Visoko obrađena hrana često uključuje konzervanse, hemikalije i prevelike količine šećera i nezdravih masti koje podstiču debljanje i gojaznost. Ovi elementi mogu da pogoršaju upalu i oksidativni stres, koji su povezani sa razvojem raka, zajedno sa nedostatkom vitalnih hranljivih materija.

Šarma predlaže da se fokusiramo na umerenost i da biramo manje porcije kako bismo smanjili količinu visoko obrađene hrane u našoj ishrani, prenosi index.hr.

Mnogi ljudi kao lek za mamurluk koriste kofein vodeći se mišljenjem da kafa zapravo ublažava simptome kao što su glavobolja i umor.

Nutricionistkinja Laura Burak navodi da biste trebali dobro da razmislite ako planirate da pijete kafu kako bi ublažili mamurluk. To je zato što kofein može da pogorša simptome.

Dvostruko dehidrira

Dehidratacija je uzrok mnogih neugodnih nuspojava kao što su umor, mučnina i vrtoglavica, a koje doživljavamo kada smo mamurni. Međutim, vaš jutarnji napitak mogao bi samo da produbi vaše probleme sa dehidratacijom.

Kafa je diuretik, tako da njeno ispijanje kada ste mamurni može biti loše za vaš organizam i dovesti do dehidratacije. Sve to može da pojača simptome mamurluka i da izazove jaku glavobolju. Kada ne unosite dovoljno tečnosti, vaš se mozak smanjuje, lagano se udaljava od lobanje, a to stvara pritisak na živce, što može uzrokovati bol u glavi.

Može izazvati bolove u stomaku

Pijenje žestokih pića može da sabotira i najjači želudac. To je zato što alkohol iritira sluzokožu želuca i creva. Zbog toga pijenje može poremetiti vaš probavni sistem, uzrokujući mučninu, povraćanje i bolove u stomaku.

Međutim, kafa tokom mamurluka može izazvati dodatne bolove u stomaku. Ne samo da kofein deluje kao stimulans, ubrzavajući kontrakcije u vašim crevima, već njegov sadržaj kiseline i masnoće takođe može da dovede do nadutosti, žgaravice i refluksa kiseline.

Može poremetiti san

Alkohol će pomoći da brže zaspite, ali tokom noći će vam uništiti kvalitet sna. Piće prekida otpuštanje melatonina u mozgu, hormona koji podržava san i tako može smanjiti REM fazu sna, duboki stadijum sna kada se pojavljuju snovi.

Zato ne čudi što se tokom mamurluka budite umorni, a kada ubacite još jedan stimulans poput kofeina, to će dovesti do problema s kvalitetom sna. Što je još gore, ako redovno koristite kombinaciju alkohola i kofeina, nedostatak sna može postati veći problem, koji može uticati na svako drugo područje vašeg života.

Izaziva teskobu

Piće može da utiče na nivo dopamina, što može da poremeti druge neurotransmitere i da negativno utiče na vaše raspoloženje narednog dana. Kada opuštajući učinci alkohola izblede, vaš nervni sistem mora ponovno da se navikne, a to može rezultirati povećanim nemirom. Zbog toga su teskoba, depresija i razdražljivost neki od znakova mamurluka.

Izvor: b92.net

Beli luk je mnogima prvi štit odbrane od virusa.

A kakav uticaj beli luk ima na organizam.

Preporučljivo je jesti najmanje šest čena belog luka nedeljno, jer dobro deluje na srce, a evo šta se dešava u telu nakon jedenja belog luka.

Tokom prvog sata: Luk se vari u želucu i postaje idealna hrana za organizam.

Četiri sata nakon jela: Pomaže u borbi protiv postojećih bakterija i virusa.

Šest sati nakon jela: Aktivira se proces sagorevanja uskladištenih masti u telu.

Posle sedam sati: Luk ima antibakterijski efekat na krvotok.

Beli luk je jedna od najstarijih gajenih biljaka na svetu i može se naći u skoro svakoj kuhinji. On, međutim, nije samo sjajan dodatak vašim obrocima, već je i veoma zdrava namirnica.

Volimo da koristimo beli luk kada smo prehlađeni, jer pomaže u borbi protiv kašlja i jača imuni sistem. On sadrži mnoga aktivna hemijska jedinjenja i antioksidanse koji obezbeđuju zdravlje celog organizma, zbog čega se često naziva prirodnim „antibiotikom“.

Beli luk je izuzetno hranljiv, pozitivno utiče na nivo šećera u krvi, smanjuje sintezu holesterola i rizik od kardiovaskularnih bolesti, deluje antiinflamatorno i brine o zdravlju gastrointestinalnog trakta.
Posebno veliki broj lekovitih svojstava krije se u belom luku zbog moćnog jedinjenja alicina, koje inače štiti biljku od bakterija i gljivica.
Da biste maksimalno iskoristili blagotvorno dejstvo belog luka, redovno ga konzumirajte i pripremajte na sledeći način:

Beli luk je najbolje jesti sirov i najmanje tri čena dnevno, ako ste prehlađeni;
Pre jela, zgnječite ga da biste stimulisali enzimsku reakciju koja proizvodi alicin, sastojak koji čini beli luk tako zdravim;
Ako termički obrađujete beli luk, to treba učiniti vrlo brzo.

Mnogi ljudi izbegavaju beli luk zbog njegovog mirisa. Ali upravo ovaj ‘mirisni’ sastojak daje belom luku njegova lekovita svojstva. Ako ste zabrinuti zbog lošeg zadaha, možete ga rešiti žvakanjem peršunovog lišća ili zrna kafe, piše Aktivni.si.

Takozvane dobre bakterije ili probiotici u crevima prerađuju hranu, ali i potiskuju štetne vrste bakterija i virusa i razgrađuju toksične materije. Za zdravlje i vitalnost neophodna je uravnotežena crevna mikroflora.

Zbog nepravilne ishrane, stresa, lekova i nezdravih navika, ravnoteža crevne mikroflore je često narušena, međutim određenom ishranom, ona se može dovesti u red.

Jogurt

Svakako, široj javnosti najpoznatiji izvor probiotika je ovaj ukusni mlečni proizvod. Istraživanja su pokazala da probiotici čak pomažu u ublažavanju simptoma netolerancije na laktozu. Takođe, pomažu kod problema sa gasovima, dijareje i drugih tegoba probavnog sistema, piše Ordinacija.hr.

Kiseli kupus

Kiseli kupus ili sirovi kupus bogat je vitaminom C, kao i probioticima, bez kojih bi naše varenje prestalo da funkcioniše. Ishrana bogata kiselim kupusom preporučuje se osobama koje pate od gastrointestinalnih tegoba i ne mogu da svare mlečne proizvode, poput jogurta.

Miso supa

Supa koja se jede za doručak u Japanu je odličan izbor za početak dana. Miso pasta, koja se koristi za pripremu ove niskokalorične supe, bogata je probioticima i vitaminom B, kao i vrednim antioksidansima.

Kefir

Prema legendi, pastiri u planinama Kavkaza, koji dele jugoistočnu Evropu od Azije, otkrili su da je mleko koje su nosili sa sobom fermentisalo u penušavo piće . Gust, kremast i začinjen poput jogurta, kefir sadrži jedinstvene sojeve probiotičkih bakterija i nekoliko korisnih vrsta kvasca.

Hleb sa kiselim testom

Sledeći put kada pravite sendvič, obratite pažnju na vrstu hleba koju ste izabrali. Naime, hleb od kiselog testa sadrži probiotik koji olakšava varenje, prenosi n1info.hr.

Tridemija, ili miks tri virusa, poslednjih nedelja hara Srbijom i pune ambulante i domove zdravlja. Reč je o gripu, kovidu 19 i respiratornom sincicijalnom virusu (RSV) koji izazivaju brojne simptome kod dece i odraslih. Građanima je izuzetno da procene koji od tri virusa su "zakačili" pošto, za razliku od RSV od kog oboljevaju deca i stariji od 65 godina, grip i koronu prate slični znaci bolesti.

Epidemiolog dr Nebojša Bohucki, koji je još u oktobru 2023. najavio za „Blic“ da tridemiju očekuje ne samo u Srbiji, već širom sveta, kaže da su se sada stvorili uslovi da se nesmetano šire respiratorne infekcije koje su bile prisutne i pre kovida, ali su se u to vreme otežano širile zbog mera zaštite.

- Tridemija je kada se paralelno, u isto vreme, ljudi koji imaju kliničku sliku koju čini povišena temperatura, kašalj, kijanje, slabost, malaksalost... osećaju kao da imaju grip. Uzročno gledano, to stanje izazivaju kovid, grip ili RSV. U pitanju je stanje respiratornih bolesti koje imaju gotovo istu kliničku sliku, ali ga izazivaju tri različita virusa - kaže dr Bohucki.

Simptomi RSV

Pošto je reč o različitim virusnim infekcijama, neophodno je, pogotovo kada je RSV u pitanju, uočiti simptome težeg oblika bolesti.

Dr Bohucki kaže za "Blic" da su kod RSV simptomi i znaci vrlo jasni:

curenje nosa,
smanjen apetit,
kašalj,
kijanje,
povišena temperatura,
sviranje ili zviždanje u grudima.
Kašalj se javlja kod gripa, kovida, ali i prehlade

- Kod RSV se simptomi ne pojavljuju odjednom, nego postepeno. Bolest koju izaziva RSV pre svega ugrožava decu i starije od 65 godina, ali kada je reč o sasvim maloj deci, u prvoj godini života ili do šest meseci, oni gomilu ovih simptoma nemaju, već nešto drugo što može životno da ih ugrozi. Na prvom mestu to je iritabilnost ili razdraženost, zatim smanjena aktivnost, a beba ima teškoće sa disanjem. To su tri simptoma koji se očituju kod najmlađih i oni su najopasniji, zbog čega treba odmah reagovati – kaže dr Bohucki i napominje da će sva deca do druge godine života doći u kontakt sa RSV, jer je u pitanju jako raširen agens.

U slučaju deteta, omladinca, simptomi zaista liče na prehladu, što nije slučaj kod beba. Inkubacija kod RSV je 4 do 6 dana.

Kod gripa ili influence, prema rečima dr Bohuckog, period inkubacije je od jednog do četiri dana, najčešće oko dva.

Simptomi gripa su sledeći:

povišena temperatura, odrasla osoba kaže da ima jezu, oseća da joj je hladno,
kašalj
zapaljenje guše ili ždrela (ne zapaljenje grla, jer je to organ gde nastaje glas, već nas pre svega boli ždrelo ili guša kada imamo grip),
nos zapušen ili curi, mada je često istovremeno i zapušen i curi,
bolovi u mišićima i zglobovima, neko kaže da ga boli čitavo telo,
glavobolja
slabost, malaksalost u toj meri da jedva možemo da ustanemo i odemo do stola da bismo jeli.

- Pacijenti mogu imati i mučninu, povraćanja i proliv, ali to se češće javlja kod dece, nego kod odraslih – kaže dr Bohucki i dodaje da povišena temperatura neće biti kod svih iznad 38 stepeni, tipično jeste 39-40, ali u praksi ona može da bude niža od 38, ali i tada ćemo imati osećaj jeze.

Simptomi kovida 19 (korone)

Ako smo bili u kontaktu sa nekim ko ima kovid-19 treba da prođe 2 do 14 dana da bismo se razboleli.

Simptomi korone (kovida 19) su sledeći:

povišena temperatura, osećaj jeze, groznice,
kašalj, kratak dah ili teškoće sa disanjem,
slabost, bolovi u mišićima i zglobovima, a neko se žali da ga svaka kost boli,
glavobolja i gubitak ukusa i mirisa,
gušobolja,
mučnina, povraćanje, proliv.

- Sve ovo zavisi od toga o kom soju kovid virusa je reč. Može da bude mnogo veći spektar kliničke slike i nešto čak mimo ovoga, ali zato je bitan i naš prethodni vakcinalni status. Što više vakcina, očekuje se blaža klinička slika – ističe dr Bohucki.

U kojoj meri će se javiti simptomi kovida zavisi i od toga koliko godina imamo i da li postoje pridružena medicinska stanja, kao što su oboljenja srca, pluća i dijabetes, jer će u tim slučajevima biti teža klinička slika.

Ko je najugroženiji?

Dr Bohucki kaže da RSV napada svakog, ali je klinička slika najteža kod dece u prvim godinama života, naročito u prvoj godini, i kod starijih od 65 godina. Influenca napada sve, kovid takođe, ali je jako bitan vakcinalni status.

Izvor: blic.rs

Da li ste znali da su određeni mlečni proizvodi dobri za srce, te da smanjuju holesterol, ali i rizik od demencije?

Neki stručnjaci veruju da molekularna struktura sira i njegove jedinstvene komponente znače da on zaista može biti koristan za zdravlje. Istraživanja čak sugerišu da sir ima pozitivan efekat na srce, creva i kognitivno zdravlje i može da zaštiti od dijabetesa tipa 2, piše Dejli mejl.

Jedno od najnovijih istraživanja, objavljeno u časopisu Nutrients, otkrilo je da je redovno jedenje sira povezano sa boljim zdravljem mozga kod starijih ljudi.

Naučnici u Japanu analizirali su ishranu više od 1.500 ljudi starijih od 65 godina. Oni koji su prijavili da redovno jedu sir (bilo koju količinu, jednom nedeljno do svakog dana) postigli su bolji rezultat na kognitivnim testovima i imali su manji rizik od demencije u poređenju sa onima koji ga uopšte nisu konzumirali.

Drugo istraživanje, predstavljeno na konferenciji Američkog udruženja dijetetičara u julu ove godine, sugeriše da probiotik Lactobacillus rhamnosus GG, koji se nalazi u parmezanu i jogurtu, poboljšava pamćenje i funkciju mozga kod starijih ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem, što je preteča demencije.

Smatra se da je probiotik – koji se davao u obliku napitka – rebalansirao mikrobiom creva, bakterije, gljivice i viruse koji žive u digestivnom traktu i, zauzvrat, uticao na funkciju mozga.

Kako objašnjava Džejms Gudvin, profesor fiziologije starenja na Univerzitetu Lafboro u Velikoj Britaniji, ovi crevni mikrobi stimulišu imune ćelije koje šalju poruke preko nerava u mozak.

Sir, ali i drugi mlečni proizvodi, kao što su mleko i jogurt, pomažu u održavanju raznovrsnosti mikrobioma jer sadrže veliki broj „dobrih“ bakterija, s tim što nepasterizovani sir, kao i većina plavih sireva, sadrži veći broj bakterija.

Zdravlje srca i sir

Kada je u pitanju zdravlje srca, uprkos dugogodišnjim strahovima da zasićene masti u siru povećavaju nivo LDL (ili „lošeg“) holesterola u našoj krvi, nedavna istraživanja pokazuju suprotno.

Godine 2018, dr Emma Fenej, docent na Institutu za hranu i zdravlje na Univerzitetskom koledžu u Dablinu, vodila je šestonedeljno ispitivanje u kom su 164 osobe starije od 50 godina sa blago povišenim nivoom holesterola podeljene u tri grupe i dobile su 42 g mlečne masti.

Jedna grupa ga je dobila u obliku 120 g zrelog čedara. Drugi u kombinaciji putera i čedara sa smanjenim sadržajem masti, dok ga je treća grupa dobila u obliku odvojenih komponenti koje imitiraju sir (maslac, dodatak kalcijuma i prah kalcijum kazeinata, sličan proteinu koji se nalazi u siru).

Istraživanje, objavljena u American Journal of Clinical Nutrition, otkrila je da je grupa koja je konzumirala punomasni sir imala veće smanjenje ukupnog holesterola i LDL holesterola od druge dve grupe.

Dr Fenej veruje da je ključ matrica sira i način na koji se mast drži u njegovoj strukturi.

Teoriju da kalcijum smanjuje apsorpciju masti potkrepila je naknadno istraživanje koju je vodio dr Fenej, a koja je objavljena u European Journal of Nutrition ranije ove godine.

Jedno od objašnjenja, prema dr Oliveru Gutmanu, konsultantu kardiologu u bolnici St Bartolomej i Velington u Londonu, jeste da komponente sira poznate kao sfingolipidi mogu da smanje unos holesterola iz creva.

Postoji teorija da se od sira dobija mnogo dobrih stvari, poput korisnih mikroba i hranljivih materija, ali i da možda sam sir inhibira unos njegovih nezdravih elemenata, kaže dr Gutman.

Da li je topljeni sir gori?

Dr Fenej trenutno vodi istraživanje koje ispituje da li promena strukture sira topljenjem utiče na njegove zdravstvene efekte. Smatra se da kada se sir zagreje, kapljice masti se spajaju i stvaraju veće nakupine masti koje mogu olakšati pristup našim enzimima.

Ali dok su neki stručnjaci fokusirani na matricu sira, drugi sugerišu da jedna od komponenti, zasićena mast koja dolazi iz mlečnih proizvoda, može sama po sebi biti korisna, pa čak i zaštitna protiv dijabetesa tipa 2.

Stručnjaci se slažu da je 30 do 40 g dnevno dobro za vas. Naravno, ne treba preterivati jer je sir energetski bogata namirnica bogata soli.

Izvor: danas.rs