Zbog tako dobrog balansa mikroorganizmima, ova namirnica se uvek preporučuje u slučaju nekih bolesti prouzrokovanih disbalansom crevne flore.

Kiseli kupus obiluje vitaminom C, koji je važan antioksidans, a takođe sadrži i mnogo kalcijuma, kalijuma, gvožđa i vitamina B kompleksa. Fermentacijom kupusa stvara se i vitamin B12, koji se nalazi isključivo u namirinicama životinjskog porekla, zato se kiseli kupus posebno preporučuje veganima i vegetarijancima.

Kiseli kupus je prirodan izvor probiotskih bakterija koje popravljaju naš imuno sistem. Zbog tako dobrog balansa mikroorganizmima, ova namirnica se uvek preporučuje u slučaju nekih bolesti prouzrokovanih disbalansom crevne flore, posebno nakon terapije antibioticima.

Preporučuje se i za snižavanje lošeg holestrola u krvi, za ubrzavanje metabolizma, ali i za poboljšanje raspoloženja.

Kiseli kupus je siromašan kalorijama, sadrži tek 25 kalorija na 100 grama, pa se preporučuje tokom dijeta. Takođe je dobar i za malokrvne osobe jer je bogat mineralnim solima, vitaminima i hlorofilom. Osobama koje pate od visokog pritiska savetuje se da ne unose više od jedne porcije na dan jer je fermentisani kupus pun natrijuma, piše Zadovoljna.rs.

Pojedine vrste aritmija su bezopasne, ali postoje i one koje su životno ugrožavajuće i koje mogu da dovedu do šloga. Nije redak slučaj da se neke od njih ne mogu lako dijagnostikovati, pa je potrebno detaljno istraživanje kako bi se otkrilo njihovo prisustvo, odredila vrsta i terapija.

Aritmije predstavljaju nepravilan rad srca. Ima ih nekoliko vrsta i mogu da budu u srčanim pretkomorama, ali i u srčanim komorama. To su dve najčešće podele aritmija.

„Ono što naši bolesnici najčešće mogu da osete jeste kada im srce radi normalno, pa preskoči. To su najverovatnije aritmije po tipu ekstrasistola, odnosno dodatnih srčanih udara, van našeg normalnog ritma srca i to može da bude veoma neprijatno”, kaže za portal N1 prof. dr Petar Otašević, kardiolog.

Kako navodi, ljudi primećuju da im je preskočilo srce, pa osećaju kao da imaju knedlu u grlu, da im je srce malo zastalo… Dodaje da zaista posle tih ekstrasistola ima pauza od sekundu ili dve dok se ne uspostavi normalan srčani ritam.

„Druga vrsta aritmija, kako ih osećaju bolesnici, jesu aritmije kada srce potpuno nepravilno radi, kada izgubi normalan srčani ritam i to se najčešće dešava kod aritmija koje zovemo atrijalna fibrilacija. To znači da srce radi, ali potpuno nepravilno zato što se izgubila sinhronizacija sa osnovnim vodičem srčanog ritma koji se nalazi u levoj srčanoj pretkomori usled njenog proširenja”, objašnjava profesor.

Učestalost ove vrste aritmija raste s godinama i smatra se da više od 10 odsto ljudi starijih od 70 godina ima upravo ovu vrstu aritmije.

„Važno je prepoznati ovu aritmiju jer kada se ona javi može da dođe do razvoja ugruška u srčanim šupljinama i može da dođe do šloga ili do periferne embolije ruku, nogu ili creva“, kaže kardiolog.

Profesor je naveo i treću vrstu aritmija koja dolazi kao posledica suženja na krvim sudovima srca. U pitanju je koronarna arterijska bolest.

Kada je reč o holesterolu, profesor kaže da on sam po sebi neće uzrokovati aritmije, ali može da dovede do suženja na krvnim sudovima srca, koje će uzrokovati nepravilan srčani rad.

Uzroci razvoja aritmija

„Uzroci aritmija mogu zaista da budu brojni. Ono što mi najčešće viđamo u kliničkoj praksi jesu aritmije po tipu preskoka srca, odnosno po tipu ekstrasistola. To može da se desi kada su ljudi umorni, kada su popiii veću količinu alkohola, veću količinu kafe ili kada su neispavani. Ono što takođe primećujemo jeste da se aritmije po tipu preskoka mogu javiti kada postoji neka virusna infekcija, jer veći broj virusa može da ošteti srce na neki način. To najčešće nisu ozbiljna oštećenja srčanog mišića, ali mogu da naprave dovoljno oštećenja da dođe do preskoka srca”, objašnjava kardiolog.

Znakovi koji ukazuju na aritmiju, a mnogi ih zanemaruju

Sledeći uzroci, dodaje on, jesu bolesti samog srčanog mišića, kada dolazi do slabljenja srčanog mišića i srce ne može dovoljno da pumpa. To je takozvana srčana slabost, tada opet dolazi do tih preskoka, ali ovog puta zato što se srce trudi da pumpa krv u skladu sa potrebama organizma, ali to nažalost nije u mogućnosti da uradi, objašnjava.

„Aritmije mogu da budu uzrokovane poremećajima štitne žlezde, kada postoji hiperfunkcija štitne žlezde, odnosno povišen nivo hormona ove žlezde, onda najčešće dolazi do nepravilnog i ubrzanog srčanog rada. U nekim slučajevima i nizak nivo hormona štitne žlezde može da uzrokuje aritmije“, napominje profesor Otašević.

Dijagnostikovanje aritmija – nekada se ne može koristiti samo EKG

Neophodno je da se osobe koje osećaju neku vrstu aritmije, odnosno nepravilan srčani rad, jave lekaru kako bi se uradio EKG i kako bi se ustanovilo o čemu se radi i na kraju da bi se prepisala odgovarajuća terapija.

„Nekada ne možemo samo na osnovu EKG-a da dijagnostkujemo da li postoje aritmije i o kojim aritmijama se radi, jer kada slikate EKG to je obično zabeleška rada srca za 15 odnosno 20 sekundi. Aritmije ne moraju stalno da budu prisutne i u tom slučaju savetujemo da se uradi 24-časovni holter koji u tom periodu beleži rad srca, i tada smo u većoj mogućnosti da otkrijemo da li postoje aritmije i da dijagnostikujemo tačno o kojoj vrsti aritmija se radi”, objašnjava kardiolog.

Ukazuje i na to da se ponekad ni očitavanjem holtera ne mogu dijagnostikovati aritmije koje se retko javljaju.

U tom slučaju, navodi kardiolog, koristi se mali uređaji koji se ugrade ispod kože i koji mogu da prate srčani rad nedeljama i mesecima dok ne otkrijemo aritmiju i o kojoj vrsti se tačno radi.

Ne postoji pravilo kada je u pitanju sklonost aritmijama
Kada su u pitanju rizične grupe, profesor Otašević smatra da ne postoji pravilo.

„Ljudi koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, imaju visok krvni pritisak, srčane slabosti, oni koji su imali infarkt, imaju veći rizik od razvoja aritmija”, kaže on.

Simptom koji se pojavljuje ujutru i može da bude znak srčane bolesti

Takođe dodaje da su pod povećanim rizikom od razvoja aritmija i zdravi ljudi stariji od 70 godina i savetuje da se zbog toga ide na redovne preventivne preglede, da bi se otkrila atrijalna fibrilacija, vrsta aritmije koja može da dovede do šloga.

„U poslednje vreme imamo i pametne satove koji imaju bolje algoritme i koji mogu da otkriju poremećaj srčanog ritma. Nošenje ovih satova posebno savetujemo nešto mlađoj populaciji koja je sklona korišćenju novih tehnologija, jer se pokazalo da mogu da pomognu da se otkrije, pre svega atrijalna fibrilacija, koja je i najopasnija vrsta aritmije“, kaže sagovornik portala N1.

Neke aritmije mogu da budu i nasledne

„Ukoliko u porodici postoji istorija bolesti, da je neko naprasno umro u nekim relativno mladim godinama, prvo ili drugo koleno, tu uvek sumnjamo da može da postoji neka aritmija koja se nasleđuje“, kaže kardiolog Otašević i dodaje da neke od njih je veoma teško otkriti.

Da bi se takve aritmije otkrile potrebno je raditi detaljne pretrage, magnetnu rezonancu srca, čak i genetske analize, jer kako navodi kardiolog, nasledne aritmije mogu da budu i fatalne.

Načini lečenja aritmija

Ukoliko su aritmije retke, uzrokovane premorom, konzumiranjem alkohola ili kofeina, profesor kaže da one ne moraju da se leče.

„To nije opasno, odmorite se, insistirate na zdravom načinu života i one prođu, najčešće posle nekoliko dana ili posle nekoliko nedelja“, dodaje on.

Ukoliko su u pitanju kompleksnije aritmije prvi način izbora su lekovi.

„Uvek se trudimo da to lekovima uradimo. U pitanju su lekovi iz grupe antiaritmika, koji se prepisuju za nepravilan srčani rad. Ako ne uspemo da lekovima u potpunosti eliminišemo aritmije ili nedovoljno dobro da kontrolišemo simptome, onda se najčešće radi ablacija tih aritmija“, navodi kardiolog.

Srčana slabost odnosi veliki broj ljudskih života

On dalje objašnjava da je to „posebna procedura gde se sa kateterima ulazi u samo srce, locira se odakle polaze aritmije i onda se mesto odakle polaze impulsi koji stvaraju aritmije sprži visokom temperaturom ili može da se primeni veoma niska temperatura, pa se na taj način zaledi tkivo i tako eliminiše tačka od koje polaze impulsi koji stvaraju aritmije“.

Kada se radi o atrijalnoj fibrilaciji, kardiolog navodi da posle prve procedure ablacije 70 do 80 odsto pacijenata više nema nepravilan srčani rad ili ga ima veoma retko.

„Kod nekih pacijenata je potrebno više seansi ablacije, posle druge se taj uspeh popne za 10 odsto, a posle treće još za 10 odsto. Procedura može da se radi više puta“, kaže on.

Ako govorimo o ekstrasistolama, odnosno pojedinačnim nepravilnim udarima, prema rečima profesora, tu je uspeh posle prve procedure već viši od 90 odsto.

Kardiolog takođe dodaje da kada su pitanju kompleksni bolesnici, što znači oni koji su imali prethodne infarkte ili srčanu slabost, i pored dobre volje i najsavremenije tehnike kojom raspolažu, ne budu u mogućnosti da, ni posle nekoliko seansi ablacije, eliminišu ekstrasistole.

“Kod tih bolesnika se primenjuju uređaji – implantabilni kardioverter defibrilatori (ICDs), koji se ugrade ispod kože, slično pejsmejkeru. Oni detektuju aritmije, pre svega komorske aritmije, koje mogu da budu životno ugrožavajuće. Ukoliko detektuju takvu aritmiju elektrošokom vraćaju srce u normalan rad. To je poslednja linije odbrane”, ističe profesor Otašević.

Važnost preventivnih pregleda

Kardiolog savetuje da se odlazi na redovne kontrolne kardiovaskularne preglede posle 40. godine.

“Potrebno je da jednom godišnje uradite sistematski pregled koji podrazumeva merenje krvnog pritiska, EKG i laboratorijske analize, poput nivoa masnoće i nivoa šećera u krvi. Ukoliko neko oseti tegobe, u smislu preskakanja srca, nepravilnog rada srca, potrebno je da se javi lekaru“, kaže kardiolog.

Ukoliko dođe do gubitka svesti, profesor kaže da se tada hitno treba javiti lekaru, jer su jedan od najčešćih uzroka gubitka svesti upravo aritmije, koje mogu biti životno ugrožavajuće, ukoliko se ne prepoznaju i ne leče na vreme.

Dr Otašević takođe naglašava da treba izbegavati energetska pića, jer imaju veliku koncentraciju kofeina koja može da uzrokuje aritmiju. Isto važi i za velike količine alkohola.

Izvor: n1info.rs

Krpelji žive na travnatim površinama i aktivni su od marta do novembra, tokom velikog dela godine, ima ih i u parkovima u gradovima. Hrane se krvlju čoveka i životinja i prenose brojne opasne bolesti.

Mogu da se zakače za kožu kućnih ljubimaca i da se kasnije kod kuće "presele" na kožu čoveka.

Budući da 1. maj mnogi provode u prirodi, novinari N1 su razgovarali sa dr sci. med. Aleksandrom Vojvodić, specijalistom dermatovenerologije i subspecijalistom alergologije i kliničke imunologije, o tome kako da se zaštitite od krpelja, ali i šta da radte ukoliko dođe do ugriza krpelja.

- Veoma je važno ukloniti krpelja što pre i ukloniti ga pravilno, a takođe i uklonjenog krpelja poslati na analizu. Na taj način smanjujemo mogućnost prenosa bolesti koje krpelji mogu da prenesu - savetuje dr Vojvodić.

Ona objašnjava da je najbolje da se javite u medicinsku ustanovu kako bi lekar pravilno uklonio krpelja jer nestručnim uklanjanjem se može napraviti mnogo štete.

Ipak, kako dodaje, ukoliko ste u prirodi danima, i nema medicinske pomoći, moraćete to da učinite sami, jer je bitno da se krpelj ukloni što pre, što je duže na koži, mogućnost prenosa bolesti je veća. Smatra se da se posle 24 sata na koži mogućnost prenosa bolesti značajno povećava.

Kako ukloniti krpelja na najbolji način?

- Pinceta treba da bude čista, dezinfikujte je vodom i sapunom ili alkoholom, i uhvatite krpelja što bliže koži, i povucite nagore ujednačenim pritiskom, bez uvrtanja ili gnječenja krpelja. Krpelja stavite u neku teglicu ili kutijicu. Očistite mesto ugriza sapunom i vodom, pa odnesite krpelja na analizu i javite se lekaru čim budete došli u grad - savetuje doktorka.

U narednom periodu, kako objašnjava, treba obratiti pažnju na tegobe - crvenilo na mestu uboda, osip, glavobolje, otok limfnih žlezda, povišenu temperaturu i bilo koje tegobe.

Takođe, dr Vojvodić kaže da uvek nadalje treba da nagalasite da je nekada došlo do uboda krpelja. Lekar će dati i nalog koje analize treba da uradite da bi se utvrdilo da li je organizam odreagovao na neki mikroorganizam koji je krpelj moga da sadrži, a pre svega uzročnika Lajmske bolesti.

- Smatra se da je na teritoriji Beograda veliki broj krpelja zaražen uzročnikom ove bolesti. Međutim, pored Lajmske bolesti, oni prenose i uzročnike Q-groznice, tularemije, encefalitisa - upozorava doktorka.

Šta nikada ne treba raditi ako vas ugrize krpelj?

Krpelja, kako kaže dr sci. med. Aleksandra Vojvodić, ne natapajte alkoholom, benzinom, različitim uljima, vrelom vodom, lakom za nokte i ostalim sredstvima koja su u širokoj upotrebi - na taj način stimulišete krpelja da izbaci sve mikroorganizme koji se nalaze u njemu i uzrokuju brojna oboljenja.

- Takođe, ne treba ni da se uvrće, okreće, već se samo izvuče - prema svim preporukama za pravilno uklanjanje krpelja CDC - objašnjava ona.

Dalje doktorka kaže da postoje i druge razne procedure koje se koriste u narodu do spaljivanja, stavljanja šara, itd - ne nikako, ništa se ne radi sem gore navedenog, a najbolje je javiti se odmah u zdravstvenu ustanovu gde će lekar ukloniti krpelja i dati uput šta dalje raditi.

Kako smanjiti šanse da nas krpelj ugrize?

- Izbegavajte šetnju kroz delove sa visokom travom, idite sredinom staze, ne sedajte na travu, drveće, gde krpelji mogu da dođu do kože - kaže doktorka Vojvodić i savetuje da koristimo proverene repelente na sve otkrivene delove tela, prateći uputstva.

Postoje repelenti i za decu, za kućne ljubimce.

- Nosite kačkete, šešire, duge pantalone i duge rukave, navucite čarape preko pantalona, nosite patike, neka bude što manje otkrivenih delova tela. Nema naučnih podataka da narukvice, ogrlice koje se prodaju u te svrhe i slično mogu da zaštite od krpelja. Mogu da se koriste kao pomoćna sredstva. Odeća svetlih boja omogućava da se krpelj lakše uoči, zato se obično preporučuje - dodaje Vojvodić kada je reč o zaštiti od krpelja.

Kada dođemo kući, savet je da se istuširamo, pregledamo kožu celog tela i dece, a obavezno proverimo pazuhe, prepone i kosu, pošto krpelji vole toplu i meku kožu.

Izvor: direktno.rs

Visok krvni pritisak je vrlo opasan jer s vremenom može da ošteti arterije, čime se povećava rizik od srčanog ili moždanog udara, te je važno obratiti pažnju na manje poznate simptome koji ga otkrivaju.

Od hrkanja do čestog mokrenja noću, postoje određeni znaci visokog krvnog pritiska noću koji vas mogu upozoriti na ovo stanje.

Prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Digital Medicine, ljudi koji provode više vremena hrčući noću imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska. Postoje i drugi znaci i simptomi na koje treba obratiti pažnju. Psihijatar i suosnivač Emoneedsa, Gorav Gupta, otkrio je manje poznate, ali upozoravajuće simptome visokog krvnog pritiska koji se javljaju tokom noći.

Hrkanje

Jedan od uobičajenih pokazatelja visokog krvnog pritiska je hrkanje, posebno ako je praćeno pauzama u disanju, poznatom kao apneja u snu. Hrkanje se javlja kada se disajni put delimično blokira, što izaziva vibracije u tkivima grla.

Međutim, kod osoba sa hipertenzijom, hrkanje može signalizirati više od apneje za vrijeme spavanja, tako da može ukazivati na ograničen protok krvi zbog suženih krvnih sudova, što je znak visokog krvnog pritiska.

Nesanica

Iako mnogi faktori mogu doprineti nesanici, kao što su stres, anksioznost ili loša higijena sna, visok krvni pritisak ili hipertenzija mogu poremetiti prirodni ciklus spavanja tela, što otežava spavanje tokom cele noći.

Nemirni san

Česta buđenja ili nemiran san mogu ukazivati na probleme vezane za hipertenziju, jer visok krvni pritisak može uzrokovati da se često budite.

Prekomerno mokrenje

Nikturija ili prekomerno mokrenje tokom noći mogu biti simptom hipertenzije. Visok krvni pritisak može opteretiti bubrege, što dovodi do povećane proizvodnje urina i potrebe da se češće budite radi mokrenja.

Glavobolja

Glavobolja nakon buđenja ili tokom noći takođe može biti znak visokog krvnog pritiska. Takve glavobolje su obično najintenzivnije ujutru jer krvni pritisak prirodno raste tokom spavanja i dostiže vrhunac u ranim jutarnjim satima.

Izvor: danas.rs

Prerađena pića obuhvataju široku paletu napitaka koja su prošla kroz različite procese proizvodnje.

Ova pića često sadrže dodatne šećere, veštačke arome, konzervanse i druge aditive za poboljšanje ukusa, izgleda i roka trajanja. Iako može izgledati zgodno, uživanje u prerađenim pićima može imati štetne efekte na zdravlje creva i doprineti akumulaciji visceralne masti. Lekar dr Blen Tesfu i dijetetičar i nutricionista Lauren Harris-Pincus otkrili su dva takva pića.

Energetska pića

Energetska pića, koja se često konzumiraju za brzo povećanje energije, mogu imati štetne efekte na zdravlje creva i doprineti akumulaciji visceralne masti. Prepuna kofeina, šećera i veštačkih aditiva, ova visoko obrađena pića mogu poremetiti delikatnu ravnotežu crevnih bakterija, što dovodi do upale i problema sa varenjem.

Visok sadržaj šećera u energetskim napitcima takođe može povećati nivo šećera u krvi i podstaći skladištenje masti, posebno visceralne masti, ako se previše konzumira.
„Energetska pića mogu izazvati gastritis, upalu i dijareju. Pored toga, mogu izazvati tremu i povećati anksioznost“, kaže Haris-Pinkus za SheFinds.

Gazirani napici sa šećerom

Napici puni visokih količina dodatih šećera, veštačkih aroma i konzervansa, poput gaziranih napitaka, prave haos na različite načine. Brz dolazak šećera iz ovih napitaka može izazvati nagli skok nivoa šećera u krvi, što tera telo da višak energije skladišti kao mast. Osim toga, nedostatak vlakana i hranljivih materija u gaziranim napicima dodatno pogoršava njihove štetne efekte na zdravlje creva, otvarajući put potencijalnim dugoročnim zdravstvenim komplikacijama.

„Gazirani napici sa šećerom sadrže prekomerne količine dodatih šećera, što može dovesti do poremećaja u crevnoj mikroflori i podsticanja rasta štetnih mikroorganizama,“ kaže Tesfu. „Konsumacija zaslađenih napitaka može izazvati upalu creva niskog intenziteta, što doprinosi gastrointestinalnom nelagodnosti i drugim zdravstvenim problemima. Visok unos šećera takođe je povezan sa smanjenjem raznovrsnosti crevne mikroflore, koja je ključna za zdrav probavni sistem.“

Alkohol

Alkohol uključuje različite vrste, od piva i vina do žestokih pića kao što su votka i viski. Prekomerni unos može dovesti do štetnih efekata na zdravlje creva, doprineti nagomilavanju sala oko stomaka i drugim ozbiljnim zdravstvenim tegobama, upozorava lekar.

Određene vrste alkohola, posebno one sa visokim sadržajem šećera i kalorija, kao što su slatki kokteli i vino, mogu oštetiti zdravlje naših creva i podstaći upalu, što na kraju dovodi do problema sa varenjem i debljanja.

„Prekomerna konzumacija alkohola može da poremeti ravnotežu crevnih bakterija, što dovodi do disbioze i poremećaja creva. Takođe, redovna konzumacija alkohola je povezana sa povećanim rizikom od inflamatornih bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis“, zaključio je Tesfu.

Izvor: danas.rs

Stručnjaci se ne slažu šta je to tačno, ali veruju da je krivac stres. Fibromialgija donosi nesnosne bolove iako je fizički „sve u redu“. I mnogi lekari je shvataju olako pa prepisuju paracetamol i šetnje. Kroz sve to je prošla novinarka „Vremena“

„Samo popijte nešto za smirenje i izmerite pritisak“, rekao mi je nervozni glas kada sam pozvala hitnu pomoć.

„Ali, nemam ništa od lekova, niti aparat za merenje pritiska“, rekla sam uplakano dok je druga strana prekidala vezu. Kočenje u levoj nozi, trnci po celom telu, neizdrživ bol u vratu i jaka vrtoglavica očigledno nisu bili dovoljni da bi se neko iz hitne pomoći mom slučaju posvetio

Pozvala sam taksi i odlučila da sama odem do hitne pomoći. Mislila sam, možda će me ozbiljnije shvatiti kada me vide. Pogrešna pretpostavka.

Poslata sam kući uz dijagnozu blažeg napada panike i preporuku da se u narednom periodu klonim stresa i „za svaki slučaj uradim krvnu sliku“. Nisam osetila olakšanje jer su moja borba i šetanje od lekara do lekara te majske noći tek počeli.

Nakon brojnih neuroloških pregleda, snimaka sa magnetnih rezonanci, pregleda fizijatara i reumatologa koji su neizdržive bolove pripisivali lošem držanju, stigla je konačna dijagnoza – fibromialgija.

Šta je dođavola to?

Fibromialgija je hronično stanje nosi širok spektar simptoma: bolove u mišićima, ukočenost, probleme sa spavanjem, bolove slične artritisu, izazvane čak i sitnim pokretima bez imalo napora.

Međutim, fizički uzrok ovih simptoma ne postoji i ne dolazi do oštećenja zglobova i mišića.

Iako je malo ko čuo za ovu bolest, procenjuje se da od nje boluje između tri i šest posto svetskog stanovništva. Najveći deo čine žene, koje prve simptome osete najčešće između 20 i 40 godina života.

Jednim od glavnih uzroka fibromialgije smatra se upravo naš stalni životni pratilac – stres. Naime, bolest često nastaje nakon veće psihičke ili emotivne traume, a redovni stres dovodi do kulminacije simptoma.

Neki lekari ovu bolest karakterišu kao „preosetljivost na bol“ i hronične bolove koji su neurološki, drugi tvrde da je fibromialgija jedna od najčešćih reumatoloških bolesti, a treći, oni najoptimističniji kažu da je sve to iz glave, fibromialgija je psihosomatsko stanje.

„Nije tebi ništa“

Nisam znala na koje od ovih verovanja da se oslonim, niti koju terapijuda izaberem. Lekari upravo zbog nedostatka jasnog uzroka bolova ovo stanje uzimaju zdravo za gotovo.

„Počni da piješ paracetamol nekoliko puta dnevno i šetaj. Fizička aktivnost je ključ. Šetaj i po pet ili šest kilometara na dan i za par nedelja bićeš kao nova. Nije tebi ništa“, razdragano mi je tada rekao jedan reumatolog.

Njegova bezbrižnost mi nije ulivala previše nade. Odlučila sam da se pozabavim istraživanjem i obratila sam se doktoru Guglu.

Tako sam došla do informacije da klasični analgetici kao što je paracetamol nemaju gotovo nikakvog efekta kada su ovakvi bolovi u pitanju. Šetnje koje mi je predložio zvučale su kao nemoguća misija s obzirom na to da me je gotovo svaki korak boleo.

Simptomi nisu popuštali, rasli su paralelno sa strahom i anksioznošću. Anksioznost bi onda dovela do psihičke peopterećenosti, koja bi povećala bolove i tako je nastao moj lični začarani krug.

Strah od bola i bolovi zbog straha

Letnju pauzu nisam mogla da iskoristim za putovanja i spremanje ispita, kao što bi svaka 21-godišnja studentkinja trebalo da radi. Moj raspust ličio je na „Dan mrmota“.

Svaki dan bi počinjao i završavao se isto: od jutarnje akupunkture i masaže, preko popodnevnog odmaranja i gledanja ko zna koje po redu reprize „Porodičnog blaga“ do večernjih odlazaka na psihoterapiju.

Tada sam osećala kao da propuštam mnogo i da mi život klizi pred očima dok ne radim ništa. Ali, ne raditi ništa nekada je sve što je potrebno da uradimo kako bismo pomogli sebi.

Pronašla sam dva istraživanja koja su mi ulila nadu. Prvo istraživanje pokazalo je da se pacijenti oboleli od fibromialgije nakon završene terapije dele u tri grupe: jedna trećina ne oseti nikakvo poboljšanje, druga trećina pacijenata se oseća znatno bolje, iako simptomi ne nestaju u potpunosti, dok preostali, najveći srećnici, dođu do stanja remisije.

Drugo istraživanje koje sam pronašla pokazalo je da su šanse za oporavak gotovo 80 odsto za one koji na vreme dobiju dijagnozu i sa simptomima se bore manje od dve godine.

Tada sam čvrsto obećala sebi da ću učiniti sve što mogu da dospem u ovu treću grupu pacijenata. Takođe sam obećala da više neću čitati istraživanja o fibromialgiji, jer sam shvatila da me nikuda ne vodi kad sama sebi postavljam dijagnoze.

Četiri duga meseca kasnije, bolovi su i dalje bili tu. Međutim, više ih se nisam plašila. Ti bolovi, u početku toliko jaki da bi i najvećeg ateistu naveli da razmotri hodočašće do manastira Tumane, vremenom su se povlačili.

Put ka oporavku

Remisija više nije izgledala nemoguće i odlasci na brojne terapije urodili su plodom. Međutim, za mene je ključno bilo što sam pronašla pravi način kako da svoje stanje posmatram.

Čim sam prestala da sebe posmatram kao hronično bolesnu osobu, psihički pritisak je bio sve manji, a samim tim i njegova somatizacija u vidu bolova. Uz puno poštovanja prema novoj dijagnozi, vraćala sam postepeno u svoj život deo po deo stare svakodnevice.

Hronične bolesti nas verovatno prate ceo život. Međutim, na nama je hoće li nas to deprimirati ili pogurati da zdravlje dovedemo u najbolje moguće stanje. Drugo, pa i sto drugo mišljenje lekara neće nam biti od koristi onoliko koliko možemo pomoći sami sebi – barem je to moje iskustvo.

Na kraju, možda ima malo istine u onoj čuvenoj „želja za zdravljem je pola zdravlja“.

Izvor: vreme.com

Znate li šta je vitamin N? Vrlo verovatno ste u deficitu, kao i većina ljudi.

Vitamin N je neophodan za fizičko i mentalno blagostanje, oslobađa nas stresa, puni energijom kada smo loše raspoloženi i jača imunitet. O čemu se zapravo radi?

Moćni i svestrani vitamin N zapravo je priroda (na engleskom Nature), pa ga slobodno možemo zvati i vitamin P.

Ne dobija se hranom, a ne postoji ni čarobna tableta kojom ćemo uneti potrebnu dozu. Jednostavno moramo ustati, skloniti se od ekrana i izaći na svež vazduh, što bliže nekom zelenilu.

Vitamin N dobijamo kada smo u mogućnosti da energizujemo svoja čula u prirodnom okruženju i potpuno se opustimo. Njegova terapeutska moć potkrepljena je i naučnim dokazima.

To što provodimo većinu svakog dana u zatvorenom prostoru, satima gledajući u ekran i dugotrajno sedeći, postalo je normalno i potpuno uobičajeno.

I ne radi se tu samo o radu u sedećem položaju već i o navici da i slobodno vreme i vikende provodimo u zatvorenim prostorima. A čak i kad izađemo napolje, mobilni su nam u rukama i redovno odgovaramo na poruke i proveravamo šta ima novo na društvenim mrežama.

Ako vitamin N konzumiramo na pravi način, evo koje nas sve dobrobiti očekuju:

– smanjuje stres i poboljšava kvalitet sna

– smanjuje rizik od krvnog pritiska, dijabetesa i gojaznosti

– poboljšava funkciju imunološkog sistema

– jača mentalno zdravlje i smanjuje osećaj teskobe

– pomaže da se osećamo zadovoljniji sobom

– povećava socijalnu povezanost i učvršćuje odnose

Iako smo jednom nogom izašli iz talasa respiratornih infekcija, pomoć lekara traži sve više pacijenata, uključujući i decu, zbog upornog kašlja koji traje i čitav mesec, a da su pritom, kako lekari kažu, „čista pluća i grlo“.

Mama osmogodišnjeg dečaka K. N. iz Beograda kaže za Danas da njeno dete uporno kašlje čitav mesec, kao i da osim tog simptoma, nema nijedan drugi.

„Vodila sam sina kod lekara. Poslušao mu je pluća, pogledao grlo i rekao su `pluća čista`, grlo nije crveno i poslao nas kući. Nije dao uput da uradimo briseve niti nas je poslao kod alergologa da proverimo da se nije pojavila nekakva alergija, na primer, na polen koja izaziva tu vrstu kašlja. Vrlo sam zabrinuta“, kaže ta majka.

Tatjana Radosavljavić, pulmolog i pneumoftiziolog, potvrđujući da je veliki broj osoba koje imaju uporan kašalj „po mesec dana“, navodi za Danas da bi trebalo deci, kao i ostalim pacijentima, uraditi osnovne analize krvi, krvnu sliku i CRP.

Potrebne su analize

„Iz krvne slike će se videti da li je u pitanju virusna ili bakterijska infekcija. Trebalo bi da se uradi i analiza takozvanog imunoglobulina E (IgE) koji će pokazati da li se kod deteta prvi put ispoljava alergija koja bi mogla da bude razlog takvog kašlja“, objašnjava ona.

Kako dodaje, uporan kašalj može da bude posledica brojnih respiratornih infekcija koje trenutno vladaju, uključujući i kovida.

„U pitanju je dejstvo virusa na bronhijalno stablo, pre svega, na takozvanu glavnu disajnu cev – traheju. Ispod sluzokože pokrovnog dela traheje nalaze glavni receptori `odakle počinje kašalj`. Pošto virus sljušti sluzokožu u vidu krpastih naslaga, ti receproti su direktno izloženi strujanju vazduha. Ti ljudi kada brzo govore, smeju se, promene svoj položaj u kojem su do tada bili ili izađu iz toplog u hladno počinju da kašlju. Jedna od najlošijih stvari takvog kašlja je remećenje uobičajenog kvaliteta života“, objašnjava Radosavljević.

Prema njenim rečima, zbog svega toga lekari odlučuju da uvedu inhalacije kortikosteroidima koje bi trebalo da traju dovoljno dugo.

„Istovremeno tražimo dodatni razlog dugog kašlja, bilo da se radi o slivanju sekreta niz gušu ili o vraćanju želudačne kiseline u jednjak. Ovo drugo, takođe, može da bude uzrok kašlja jer su traheja i jednjak veoma blizu“, navodi ona.

Kad je kašalj simptom alergije

Kašalj, dodaje, može biti simptom alergije.

„Svaka virusna infekcija izvlači iz organizma alergiju i ona je u nastavku toka te virusne infekcije. Čak i ljudi koji nikad nisu ispoljavali simptome respiratorne alergije sada, posle virusnih infekcija, mogu da ispolje. Tada, osim inhalacija, u zavinsosti šta doktor koji pregleda pacijenta pronađe, jako je važno davati i sredstva protiv alergije“, objašnjava Radosavljević.

Govoreći o lečenju kašlja, ona kaže da je to dugotrajan, odgovoran i uporan posao.

„Zahteva upornost od pacijenata i lekara. Lečenje kašlja ograničeno je vremenom za koje treba da se obnovi sluzokoža koju je virus sljuštio, što je indivudulano kod svakog čoveka. Mi ćemo pomoći terapijom, inhalacijama koje će vratiti sluzokožu u normalno stanje. Pretpostavljamo da pedijatri upravo računaju na to da će kašalj sam proći kada se obnovi sluzokoža traheje kod deteta. Ali, svaki kašalj koji traje preko dve nedelje kod odraslih, znak je da bi trebalo da se uradi snimak pluća da bismo bili sigurni da ne maskira, na primer, rak bronha“, kaže naša sagovornica.

Izvor: danas.rs

Sa prolećem stiglo je mnogo ukusnog sezonskog voća, među njima i mnogima omiljena jagoda. Jagode nisu samo hedonističko iskustvo, već i bogat izvor vitamina, minerala i lekovitih sastojaka, a pored svega toga, imaju samo 33 kalorije, pa će biti odličan saveznik za one koji bi želeli da smršaju do leto.

Prava riznica antioksidanasa

Za početak, jagode su prava riznica antioksidanasa. Jagode su četvrte na listi namirnica sa najvećom koncentracijom antioksidanasa, koji štite vaše telo od slobodnih radikala i tako usporavaju starenje i izazivaju mnoge bolesti. A ako ih kupujete na kilograme, tu je i trik da jagode ostanu sveže nedeljama.

Odličan izvor vitamina C

Oni su odličan izvor vitamina C koji jača arterije, a nadbubrežne žlezde, poznate i kao stresne žlezde, trebaju više vitamina C nego bilo kom drugom organu u telu. Samo osam jagoda ima više vitamina C od jedne pomorandže.

Regulator šećera u krvi

Istraživanja su pokazala da jagode pomažu u regulisanju šećera u krvi. Samo jedna šoljica dnevno može igrati veliku ulogu u prevenciji bolesti krvi. Nivo šećera u krvi je povezan sa gojaznošću, promenama raspoloženja, dijabetesom i hipoglikemijom.

Regulišu krvni pritisak i holesterol

Jedna porcija jagoda sadrži 134 mg kalijuma, koji reguliše krvni pritisak i deluje kao zaštita od negativnog dejstva natrijuma. Jagode su jedna od najzdravijih namirnica za srce. Sadrže elaginsku kiselinu i flavonoide koji pozitivno utiču na kardiovaskularni sistem. Oni smanjuju nivo lošeg holesterola koji izaziva začepljenje arterija.

Deluju protivupalno

Jagode su antiinflamatorne i ublažavaju bol. Nauka je dokazala da jagode smanjuju markere upale. Preporučuje se da ih konzumirate tri puta nedeljno kako biste smanjili rizik od upale, a zbog njihovog divnog ukusa verujemo da ni češća konzumacija neće biti problem.

Lekovita svojstva listova i korena jagode

List i koren jagode su podjednako lekoviti kao i plod. Čaj se pije kao lek za probleme sa varenjem, upale grla i prehlade, a u poslednje vreme sve više se piše o dobrobiti lišća u lečenju reume, artritisa i gihta, piše Story.hr.

Čaj od listova jagode

Uzmite stabljike baštenskih jagoda, a još bolje – od šumskih jagoda. Jednu kašičicu iseckanih stabljika prelijte čašom ključale vode. Ostavite čaj poklopljen 20 minuta. Pijte ovo prijatno i veoma lekovito piće tri puta dnevno.

Izvor: nova.rs

Kako je počelo proleće, počele su i alergijske reakcije na polen. Šta se i na koji način koristi kako bi se kontolisale respiratorne alergije u RTS Ordinaciji je razjasnila magistra farmacije Nikolina Skorupan.

„Kod antihistaminika ove novije generacije, kod svih njih piše da se koristi jedna tableta dnevno, jer je dokazano u tim strogo kontrolisanim kliničkim studijama, da ta jedna tableta dnevno deluje, ima prihvatljiv profil neželjenih dejstava, uglavnom ih i nema ili su ona zaista zanemarljiva. Pokazalo se u tim studijama, tu su bili i ljudi manje telesne mase i veće telesne mase i efekti su bili približno isti, sada ako je neko ekstremno gojazan, tu možemo razmišljati o nekom povećanju doze, ali u praksi ta jedna tableta bi trebala da bude sasvim dovoljna. U nekim studijama se ispitivalo šta ako se uzmu dve takve tablete ili tri tablete i te kontrolisane studije nisu pokazale da ima dodatnog efekta. Međutim, pojedini kliničari su u svojoj praksi primetili kod svojih pacijenata ta veća doza može doneti neku dodatnu korist“, precizirala je farmaceutkinja Skorupan u RTS Ordinaciji.

Skorupan se osvrnula i na sprejeve za nos koji mogu biti od pomoći.

„Prvo su one klasični, slani rastvori, morske vode, imamo one izotonične, oni su manje slani i hipertonične, oni su baš slani, kao morska voda i ako ih već koristimo da bi nam pomogli, onda se oni moraju koristiti često. Moraju se koristiti prilikom svakog izlaganja većoj količini alergena. Dakle, ako smo mi alergični na polen i izađemo napolje na neku livadu, trebalo bi čim se vratimo unutra, odmah dobro da isperemo sluznicu nosa, ali ispiranje sluznice nosa ne znači da treba da špricnemo jednom taj sprej u nos, nego da to bude špricanje više puta, kako bi se lepo oprala ta sluznica i da se to dobro istrese.

Osim toga, oni nam mogu koristiti kao priprema za lekove koji se koriste u nosu, a to je već druga kategorija i to su antihistaminici. Kao što imamo antihistaminike u tabletama, imamo i antihistaminike u obliku spreja, lokalne i oni su odličan izbor kada su simptomi u nosu izraženi, počinju vrlo brzo da deluju u roku od desetak minuta, praktično da nemaju neželjenih efekata“, rekla je farmaceutkinja Skorupan i dodala da ih treba koristiti dva puta dnevno.

Rekla je da postoji i treća grupa sprejeva za nos, odnosno što smo mi kao mali mislili kapi za nos koje služe da otpuše nos i smeju se koristiti samo nekoliko dana, ali ne za probleme izazvane alerijom na polen zato što ti simptomi traju nedeljama. Kod težih alergijskih reakcija treba koristiti kortikosteroidne sprejeve za nos, ali po preporuci lekara.

Kod problema alergija donjih disajnih puteva mogu se koristiti pumpice koristkosteroida koje treba da smanje zapaljensku reakciju, ali i postoje i pumpice bronhodilataora tj. sredstva koja samo prošire disajne puteve. I jedne i druge mora propisati lekar.

„Mi ne izdajemo kortikosteroidne pumpice, ni ove pumpice bronhodilatatore bez recepta, međutim, ako se čovek pred nama guši, a znamo da ima alergiju, naravno da ćemo mu pomoći na licu mesta. Ukoliko osoba koja ima alergijski rinitis se žali na simptome kašlja ili otežanog disanja, to je razlog da se poseti lekar, da se utvrdi da li ta osoba boluje od astme, zato što 40 odsto osoba sa alergijskim rinitisom ima i astmu, neki to ni ne znaju. Svaki drugi čovek koji nama uđe u apoteku možemo očekivati da ima i astmu. U nekim slučajevima, taj alergijski rinitis može biti praćen i suženjem disajnih puteva, da pacijent nema astmu i tada će se lekar opredeliti da da tu pumpicu za širenje disajnih puteva, ali ako utvrdi da je prisutna astma, onda gotovo u 100% slučajeva ide kortikosteroid sa bronhodilatatorima“, kaže Skorupan.

Kako se ispravno koristi pumpica

„Mi smo od 2020. godine počeli da pružamo ovu uslugu pacijentima sa astmom, da ih obučavamo kako da pravilno koriste pumpicu, ono što smo primetili na uzorku od oko 700 pacijenata je da tri od četiri pacijenta napravi jednu grešku, dva od tri pacijenta pravi bar dve greške i to je nama bilo alarmantno“, istakla je farmaceutkinja u RTS Ordinaciji.

Koraci za korišćenje pumpice su kompleksni, potrebno je da se isprave leđa, izbaciti vazduh u potpunosti u stranu, ne u pumpicu, zatim postaviti pravilno pumpicu, podići bradu, aktivirati pumpicu, udahnuti snažno, zadržati vazduh dok se ne izbroji do 10 i lagano izdahnuti i na kraju treba obrisati usnik običnom, suvom krpicom kako se ne bi zadržavale bakterije.

Kada se koriste kortikosteroidne pumpice treba isprati grlo posle primene pumpice, jer postoji mogućnost da se zalepe za grlo i može doći do promuklosti ili gljivičnih infekcija u ustima i grlu. Kod bronhodilatatora, lekar u nekim slučajevima propiše dve doze, a to znači da se ceo proces ponovi dva puta i da se napravi pauza od trideset sekundi između jednog i drugog ponavljanja.

Izvor: danas.rs

Povišen nivo bilirubina u krvi je problem sa kojim se sreće ne tako mali procenat stanovništva.

Bilirubin u krvi može da ukaže na neregularnosti u organizmu.

Kod nekih ljudi nivo može biti malo povišen, a kod drugih značajno, što ukazuje na neke neregularnosti kod funkcija jetre ili žuči. Za određivanje bilirubina, neophodno je da obavite relevantne laboratorijske analize koje se koriste za ispitivanje hepatobilijarnog sistema, piše Stetoskop.info.

Bilirubin vrednosti dana

Granice u kojima treba da se nalaze bilirubin diretta i bilirubin totale jesu:

Bilirubin diretta: 0.0 – 6.6 µmol/L
Bilirubin totale: 0.0 – 21.0 µmol/L

Ukoliko vaši nalazi krvne slike pokazuju vrednosti van prikazanih granica, postoji mogućnost da:

– imate problem sa funkcionisanjem jetre
– imate problem sa funkcionisanjem žučne kese
– imate Gilbertov sindrom
– ste hronično umorni i nenaspavani

Povišen bilirubin

Koje korake treba preduzeti ukoliko imate povišene vrednosti bilirubina?Potrebno je obratiti se lakaru i zatražiti izvođenje pregleda ultrazvuka jetre i žučne kese. Ukoliko su vrednosti za bilirubin diretta i bilirubin totale značajno povećani, postoji mogućnost da imate neki ozbiljniji problem sa ova dva organa ili sa jednim od njih. Ukoliko se na ultrazvuku pokaže da su jetra i žučna kesa u redu, onda je moguće posumnjat na postojanje Gilbertovog sindroma.

Gilbertov sindrom (Žilberov sindrom) se manifestuje kao povišen nivo bilirubina u krvi i nivo može prilično da varira. Jedino što možete da preduzmete jeste da se više odmarate i na taj način pomognete vašem telu da lakše metaboliše višak bilirubina. Višak bilirubina se javlja usled nesposobnosti organizma da dovoljno brzo metaboliše bilirubin i da ga prebaci iz nekonjugovanog u konjugovan oblik, u kome on može da se izluči u spoljašnjost putem digestivnog trakta. Potrebno je naglasiti da je ova bolest bezopasna i da se prenosi genima. Dovljno je samo da se više odmarate, da se suzdržavate od konzumiranja alkohola i gaziranih pića, ne izlažete ekstremno teškim fizičkim naporima i pazite da ne dođete u stanje dehidratacije ili teške gladi. Dijagnoza ovog sindroma se utvrđuje tako što se prvo pregledaju jetra i žuč. Ukoliko uzrok povišenog bilirubina nisu ni jetra ni žuč, tada se postavlja dijagnoza Gilbertovog sindroma.

Šta sve podiže bilirubin

Takođe, nivo bilirubina može biti povišen ukoliko ste nenaspavani, umorni, ukoliko ste se izložili nekom većem fizičkom naporu, ukoliko često trenirate i koristite razne suplemente u vidu proteina, ukoliko koristite „metabolički“ zahtevnija sredstava kao što su alkohol i razne droge.

Ako smatrate da se nalazite u ovoj grupi ljudi sa povišenim bilirubinom, prestanite sa lošim navikama, naspavajte se, živite zdravo i nakon dva do tri meseca ponovite nalaz.

Izvor: danas.rs

Rizik od ujeda krpelja i razvoja lajmske bolesti zavisi od mnogih faktora kao što su geografska lokacija, godišnje doba, vrsta krpelja i koliko dugo je krpelj bio pričvršćen za kožu.

Iako mnogi ljudi odmah odlaze kod lekara nakon ujeda krpelja zbog straha od lajmske bolesti, rizik od zaraze krpeljom je prilično nizak, čak i ako je krpelj pričvršćen, hranjen i zapravo nosi infekciju. Krpelj koji se nije zakačio (pa samim tim još nije popio krv) nije preneo nikakvu infekciju.

Pošto se krpelj koji nosi lajmsku bolest obično hrani više od 36 sati pre prenošenja spirohete, rizik od zaraze lajmskom bolešću od uočenog ujeda krpelja, na primer, iznosi samo jedan do tri procenta, čak i u oblastima gde je bolest prisutna. Međutim, rizik je znatno veći ako se krpelj hrani više od 72 sata.

Bakterija koja izaziva lajmsku bolest, Borrelia burgdorferi, leži u stanju mirovanja u srednjem crevu krpelja i postaje aktivna tek nakon izlaganja toploj krvi koja uđe u creva krpelja. Kada je aktivan, organizam ulazi u pljuvačne žlezde krpelja. Dok se krpelj hrani, mora da se oslobodi viška vode kroz pljuvačne žlezde. Dakle, krpelj će bukvalno sliniti bakterije dok se hrani i tako preneti infekciju na domaćina.

Pravilan način za uklanjanje krpelja je da ga uhvatite što bliže koži. Zatim ga lagano povucite unazad, pazeći da ne oštetite krpelja. Ako neki delovi krpelja ostanu u koži, oni će se sami ukloniti.

Ako osobu ugrize vrsta krpelja koja prenosi lajmsku bolest, savetuje se jedan od dva pristupa:

– Posmatrajte i lečite ako se pojave znaci ili simptomi infekcije;

– Lečite odmah preventivnim antibiotikom.

Ako se osoba koja se plaši da će zaraziti lajmsku bolest konsultovati lekara, lekar procenjuje da li je neophodno preventivno lečenje antibioticima. Lečenje se sprovodi samo kod osoba koje ispunjavaju sledeće kriterijume:

– Prikačeni krpelj se identifikuje kao odrasla osoba ili nimfa krpelj koji prenosi lajmsku bolest;

– Procenjeno je da je krpelj bio pričvršćen ≥ 36 sati (na osnovu toga koliko je krpelj bio vlažan ili koliko je dugo prošlo od izlaganja na otvorenom);

– Antibiotik se može dati u roku od 72 sata od uklanjanja krpelja;

– Pacijent nije alergičan na ovaj antibiotik.

Znaci lajmske bolesti

Bez obzira na to da li je ubod krpelja upućen lekaru ili ne, ugrizena osoba (ili roditelji, ako je u pitanju dete) treba da posmatra područje ujeda da bi se otkrilo širenje crvenila koje bi ukazivalo na karakterističan „eritem migrans“ . Kod ljudi sa njim, osip se pojavljuje u roku od mesec dana od ujeda krpelja (obično u roku od nedelju dana od ujeda krpelja).

Ako se razvije osip ili drugi znaci ili simptomi koji ukazuju na lajmsku bolest, osoba treba da poseti lekara radi pravilne dijagnoze i lečenja.

Izvor: danas.rs

Voće – namirnica koja na više načina blagotvorno deluje na zdravlje celog organizma. Obzirom da obiluje vitaminima, mineralima i vlaknima, podiže imuni sistem, reguliše rad creva i daje energiju te je stoga neizostavni i nezamenljivi deo svakodnevnog menija.

Često kada smo na dijeti dobijamo savete tipa: „Samo jedi voće i smršaćeš“ ili „Umesto večere samo jedi voće“. Ko god da vam je dao savet ove vrste, sigurno nije stručan i kompetentan, a evo i zašto: Fruktoza, voćni šećer, je monosaharid koji se kada se unosi u umerenim količinama sporije se apsorbuje od glukoze i ne dovodi do naglih oscilacija šećera u krvi, međutim, njena kalorijska vrednost je skoro identična glukozi – što praktično znači da goji isto kao i „običan“ šećer ako unesete previše, ako ubrzo to ne potrošite. Dakle, iz prethodno navedenih činjenica zaključujemo da je voće jako zdravo, ali u umerenim količinama!

Ako ste na dijeti, posebno vodite računa o vrsti koju unosite. Preporuke za unos voća na dijeti:

Grejpfrut – 40kcal na 100g. Bogat je antioksidantima, kalcijumom, kalijumom i magnezijumom, a neka istraživanja su pokazala da podstiče ubrzano topljenje masti. Ako vam se ne dopada ukus, možete piti sok od grejpa koji ima isti efekat.

Pomorandža – 35kcal u 100g. Sadrži veliku količinu vitamina C i vlakana što daje osećaj sitosti i čini ovu namirnicu odličnom u borbi protiv gojaznosti.

Jabuka – 45kcal na 100g. Smanjuje apetit i drži sitost, bogata polifenolima koji pozitivno utiču na zdravlje srca i smanjenje holesterola. Poželjno je jesti je sa korom, pa birajte organske, proverenog porekla.

Bobičasto voće – maline, jagode, borovnice, kupine, za šta god da se odlučite nečete pogrešiti. Oko 50kcal u 100g, prebogato je vitaminima i antioksidantima, pozitivno utiče na rad mozga i na održavanje vitke figure.

Izvor: blic.rs

Bez obzira na navedene znakove, jedini pravi pokazatelj visokog holesterola je analiza krvi, a ako imate bilo koji od ovih simptoma, neka vam oni budu podstrek da to uradite.

Čak i ako se osećate prilično zdravo, vaš holesterol može biti visok godinama, a da to i ne primetite. Međutim, postoje neki pokazatelji visokog holesterola na koje treba da pazite. Pomenuti simptomi mogu da se odnose i na druga stanja u organizmu, pa ponavljamo da je za razjašnjenje nedoumica najbezbednije da uradite test kod lekara.

• Sivi prstenovi oko rožnjače
• Stanite pored ogledala i posmatrajte svoje oči. Ako oko rožnjače postoji sivkasti ili mlečno beli prsten ili polumesec, to može biti arcus senilis, takođe uzrokovan masnim naslagama u rožnjači. P
• rsten bi trebalo da nestane nakon snižavanja nivoa holesterola.
• Trnci u dlanovima i stopalima
• Visok holesterol može izazvati veliki broj krvnih sudova, što će zaustaviti protok vazduha i drugih hranljivih materija koje su neophodne za normalno funkcionisanje perifernih nerava.
• Bol u vratu i potiljku
• Mogu vam se pojaviti bolovi u vratu i potiljku usled nedostatka cirkulacije izazvane začepljenjem krvnih sudova, zbog kojih dolazi usled visokog holesterola. Isto se može desiti i sa ramenima.
• Ubrzani rad srca

U većini slučajeva, srčane anomalije nisu opasne. Mogu biti uzrokovane anksioznošću, stresom ili nekim lekovima, ali mogu ukazivati i na probleme u kardiovaskularnom sistemu, od kojih je jedan visok holesterol.

Neuravnotežena ishrana i nezdrav način života

Ako jedete više masne hrane od voća i povrća, pušite i volite da pijete velike količine alkohola, imate višak kilograma i retko vežbate, postoji velika verovatnoća da vam je holesterol povišen. Ljudi koji već imaju nekoliko dijagnoza visokog holesterola u svojoj porodici su u još većem riziku.

Izvor: danas.rs

Dosta ljudi nije čulo za autofagiju iako je to proces koji se redovno dešava u organizmu. Ali izraz autofagija je postao popularan izvan udžbenika biologije sa pojavom dijeta koje su ga hvalile kao sredstvo za mršavljenje i kreiranje mlađih, zdravih ćelija.

Popularna autofagija, ili povremeni post, kada se vreme obroka skrati na 10 sati, ne ubrzava gubitak težine kod ljudi koji su gojazni i imaju predijabetes, pokazala je studija. Tokom 12 nedelja, tim sa Univerziteta Džons Hopkins u Baltimoru sproveo je studiju u kojoj su neki ljudi pratili autofagiju, a neki su imali normalan stil ishrane, pri čemu su obe grupe podjednako smanjile broj kalorija koje su konzumirale.

„Imali smo 41 učesnika studija, prosečno 59 godina starosti, i svi su završili program. Posle 12 nedelja, učesnici iz grupe koja je jela samo tokom 10 sati izgubili su u proseku 2,3 kilograma, dok su učesnici iz grupe koja je jela tokom celog dana izgubili 2,6 kilograma. Promena glikemijskih mera nije se razlikovala između grupa, prema istraživanju objavljenom u Annals of Internal Medicine.

Profesor medicine na Univerzitetu Džon Hopkins, dr Nisa Marutur, vođa studije, rekla je za Yahoo Life da je cilj studije bio da se shvati da li ograničenje kalorija deluje bolje ako se jede kasnije ili ranije tokom dana, ali je otkriveno da nema razlika.

„Studija je pokazala da nema veće koristi od povremenog posta u odnosu na redovne periode jedenja za mršavljenje, pod uslovom da je kalorijski unos sličan. Naučno razumevanje ove teme još nije potpuno jer mnoga pitanja ostaju bez odgovora“, rekao je za Naučni medija centar Nit Foruji sa Univerziteta u Kembridžu.

Izvor: danas.rs

Sa dolaskom proleća kod mnogih ljudi javljaju se alergije, a ovih pet saveta vam mogu pomoći da ih lakše prebrodite.

Najčešći simptomi alergije su iritacija očiju, nosa i grla. Stalno curenje iz nosa, kijanje, kašalj ili svrab očiju mogu čak poremetiti san i ostaviti vas potpuno iscrpljenim. Zato doktorka Helen Vol dala je stručne savete o preživljavanju napada alergije.

1. Pazite na prozore

Posle duge, vlažne zime, primamljivo je otvoriti prozore i pustiti svež vazduh na prvi znak proleća, ali dr Vol kaže da to nije baš dobra ideja.

„Razumno je držati prozore zatvorene za svakoga ko je alergičan na polen. Ne zaboravite ni automobil. Kada vozite, držite prozore vozila zatvorenim i podesite dovod vazduha na ‘recirkulaciju’, kako biste koristili samo vazduh u zatvorenom prostoru i sprečili spore polena da ne uđu“, rekla je ona.

2. Obratite pažnju na higijenu

Spore polena koje se prenose vazduhom mogu da se vežu za mnoge stvari, pa ako ste bili napolju, pazite da ne ponesete te iritantne čestice drveta, trave ili korova kući sa sobom na kosi ili odeći. Skinite cipele pre ulaska u kuću, kapute, kape i torbe ostavite u posebnoj prostoriji u kojoj ne provodite previše vremena.

3. Redovno četkajte svoje ljubimce

Kada je u pitanju sprečavanje simptoma izazvanih polenom, ne zaboravite na svoje kućne ljubimce. Ako vaša mačka ili pas lutaju unaokolo po travi ili lišću, dobro ih očešljajte napolju ili neka neko drugi to uradi umesto vas, kako bi eliminisali spore alergena iz njihovog krzna pre nego što se vrate u vaš dom. Redovno usisavanje takođe može pomoći i uvek operite ruke pre nego što dodirnete lice ako ste dodirnuli kućnog ljubimca.

4. Koristite sprejeve za nos

Ako procvetalo drveće izaziva kijanje, svrbež grla i curenje iz nosa, probajte sprej za nos koji možete kupiti bez recepta. Može biti od velike pomoći osobama koje pate od sezonskih alergija, ali se mora pravilno koristiti da bi se postigao maksimalan efekat.

5. Napravite barijeru za polen

Postavljanje fizičke barijere između područja pogođenih sezonskim alergijama, kao što su oči i nos, i iritanti sa drveća ili trave mogu ublažiti simptome.

„Nosite masku, naočare za sunce i šešir sa širokim obodom kada ste na otvorenom kako biste sprečili da alergeni polena uđu u vaše oči, lice i kosu“, preporučuje dr Vol.

Izvor: danas.rs

Masna jetra (steatoza) predstavlja patološko nagomilavanje masti u jetrenim ćelijama uzrokovano različitim etiološkim faktorima, od kojih su najčešći gojaznost i alkoholizam.

Masna jetra je veoma česta dijagnoza danas. Možemo reći da ponašanje čoveka utiče najviše na pojavu masne jetre i da je redovnom brigom o zdravlju moguće prevenirati nastanak ove bolesti, piše Stetoskop.info.

Prva promena u telu pred smrt: Čulo koje se poslednje gasi

Kako nastaje masna jetra?

Masna jetra se javlja u alkoholizmu, gojaznosti, gladovanju, šećernoj bolesti, trovanju (fosfor, tetrahlorugljenik), toksičnom dejstvu tetraciklina, Reyeovom sindromu, u bolesnika na totalnoj parenteralnoj ishrani.

Pojačano je oslobađanje masti iz perifernog masnog tkiva, smanjena oksidacija masnih kiselina u jetri, pojačana sinteza masnih kiselina u jetri, povećana esterifikacija masnih kiselina u trigliceride, smanjeno izlučivanje ili oslobađanje masti iz jetre.

Simptomi

Masna jetra najčešće prolazi asimptomatski, sa uvećanjem jetre, koja je meka, zaobljenih ivica. Nekada se javlja tišteći bol pod desnim rebarnim lukom i lake tegobe sa varenjem. Kod teških alkoholičara može se razviti akutni oblik masne jetre, sa insuficijencijom jetre, portnom hipertenzijom i fatalnim ishodom.

Masna jetra je benigno i reverzibilno stanje i prva faza oštećenja jetre. U izvesnim slučajevima može doći do steatonekroze hepatocita i fibroze sa prelaskom u alkoholnu cirozu.

Postavljanje dijagnoze

Postavlja se na osnovu laboratorijskih analiza (lako uvećanje aminotransferaza, gama-GT, bilirubinemija, blag pad faktora koagulacije), ultrazvuka, biopsije jetre i histološkog pregleda.

Lečenje

Lečenje zavisi od uzroka nastanka masne jetre. Svodi se na apsolutnu zabranu konzumiranja alkohola, primenu hepatoprotektivnih lekova i unosa većih količina ugljenih hidrata i proteina u ishrani. Smanjenje telesne težine i regulisanje ishrane često će biti preporuka.

Izvor: direktno.rs

Jedan simptom posebno govori o povećanom kortizolu, hormonu stresa u telu, a na prvi pogled se ne povezuje sa tim.

Hromon stresa kortizol vrlo je važan hormon u telu jer reguliše kako organizam reaguje na stresne situacije. Zato je i poznat kao hormon stresa, a kada nije u balansu, moguće su mnoge neželjene posledice. Jedna od njih je prilično neočekivana, a neprijatna – dlačice na bradi kod žena.

Naime, kada je u pitanju dispbalans hormona, Kušingov sindrom možda nije čest kao sindrom policističnih jajnika, ali kod žena je triput veći rizik da će ga razviti. A to je sindrom koji uzrokuje veliki nivo hormona kortizola.

Simptomi su obično te dlačice na licu, tj. na bradi, ali mogući znaci su i povećanje telesne težine, strije, modrice koje lako izlaze po koži, slabost mišića ili kostiju.

Može se pojaviti kao neželjeni efekat uzimanja određenih lekova ili ređe zbog tumora, ali i iz drugih razloga.

U svakom slučaju, neizmerno je važno obratiti se stručnjaku ako posumnjate na neki problem sa hormonima ili generalno imate neke teškoće jer što pre dobijete pravu dijagnozu i terapiju, pre ćete rešiti problem i preduprediti komplikacije.

Izvor: nova.rs

Alergijom na polen zovemo alergijske reakcije koje se javljaju u kontaktu sa polenom iz vazduha. Polenska alergija se naziva još i alergijska kijavica, inhalaciona alergija ili alergijski rinitis.

„Kada biljka cveta, polen se širi vazduhom i mi ga udišemo, kod ljudi koji imaju alergiju na neki polen, bilo drveća, trave ili korova, pri kontaktu polena sa sluznicom nosa, grla ili očiju dolazi do alergijske reakcije“, kažu za portal N1 iz Nacionanog udruženja “Alergija i ja”.

Na pitanje kako se polenska alergija ispoljava kažu da je to svrab, crvenilo, iritacija, otok u nosu, grlu, očima, tera nas da se češemo, da kijamo, nos nam curi non stop, slivanje iz nosa iritira grlo, nekada se javlja promuklost ili čak bol u grlu, oči su otečene, peku i svrbe, nos je zapušen, a pun sekreta. „Često se javlja nadražajni kašalj i grebanje u grlu. Manje poznati simptomi polenske alergije su glavobolje, nesanica, razdražljivost, pad koncentracije.“

Zašto se kod nekih ljudi ispoljava alergija, a kod nekih ne?

„Ni nauka još nema definitivan odgovor na ovo pitanje, osim što je poznato da kod većine ljudi sa alergijom postoji nasledni faktor. Bilo ko od roditelja da ima neko atopijsko oboljenje (dermatitis, astma, alergije na hranu, rinitis, konjuktivitis) to povećava šansu da će i dete biti atopičar, a ako oba roditelja imaju u svojoj istoriji bolesti neko alergijsko oboljenje, šanse da dete nasledi alergije je 90 odsto. Na ovo pitanje bi lekari možda dali bolji odgovor, ali ono što i mi vidimo i znamo jeste da se i naše okruženje u proteklih 50 godina mnogo promenilo, da mi živimo jednim neurednim životom, udaljeni od prirode i od zajednice, sa brzom, industrijskom hranom i sa puno zagađenja razne vrste.
Evropska statistika beleži da su alergije jedno od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti danas – čak 20 odsto stanovništva ima alergije“, navode iz Nacionalnog udruženje pacijenata sa alergijama.

Može li se ovakva vrsta alergije sprečiti ili ublažiti?

Pre svega, kako navode, bi bilo dobro da saznamo tačno na polen kojih biljaka smo alergični, onda znamo kada pratimo merenja količine polena u vazduhu i na osnovu toga se trudimo da izbegnemo izlaganje polenu koliko je to moguće.

„Lista sa 20 saveta za prevenciju alergije na polen, kao i kalendar polenizacije, možete preuzeti na sajtu udruženja OVDE. Na primer, ako smo alergični na polen nekog korova, najčešća je alergija na ambroziju i pelin, onda smo mirni negde do kraja avgusta. Takođe, kada znamo na koji polen smo alergični i kad te biljke kreću sa cvetanjem, onda možemo na vreme da krenemo sa terapijom. Trenutno su prisutni poleni drveća, a zbog visokih temperatura polako počinju i trave“, objašnjavaju iz Udruženja.

Dodaju da je važno dobiti adekvatnu terapiju koja se neće uzimati stalno, već tačno onako kako je lekar rekao, a onda po potrebi kod pogoršanja, opet postoji način kako i koliko se uzima i onda imate mnogo bolju kontrolu nad alergijom.

„Uzimanje lekova na svoju ruku i povremeno ne rešava ništa, a imali smo slučajeve članova koji su tako došli do astme, gubitka čula mirisa ili pojave nosnih polipa. Ono što možemo i treba preduzimati jeste ispiranje nosa i pre izlaska iz kuće rastvorom morske soli ili fiziološkim rastvorom, ali i po povratku s polja. Takođe, dobijamo potvrde od naših članova da ulje crnog kima, kopriva, maslačak, vitamin C, pomažu u borbi sa alergijama, ali treba biti istrajan“, savetuju.

Dalje kako kažu, kada ne možemo izbeći izlaganje polenu, maske sa fiterom mogu da budu jedna zaštitna opcija i naočare za sunce, kao jedna mehanička barijera.

Imunoterapija

„Jedino dugoročno rešenje za alergiju na polene može biti imunoterapija, koja može biti u obliku vakcine, kapi ili tableta. Imunoterapija nije za svakoga, potrebno je proveriti sa lekarom da li ste kandidat za sprovođenje ove tarepije. Zatim, treba znati da se ova terapija kod nas u zemlji sprovodi o trošku pacijenta, sprovodi se u dužem vremenskom periodu, to opet zavisi od nekih parametara, ali treba računati da je to neki period od 2-5 godina. Nakon sprovedene terapije pacijent je miran nekih 5-10 godina, a često i doživotno. Ono što je važno znati je da ako se sprovodi imunoterapija na polene trava na primer, sa terapijom treba započeti bar 3 meseca pre početka cvetanja trave, a to je bilo u januaru“, kažu iz Udruženja Alergija i ja i dodaju:

„Kao što smo svedoci ove godine, ako je godina toplija to utiče i na ranije cvetanje biljaka, zato imamo situaciju da poleni trava već polako kreću iako je njihova sezona od maja, a polen drveća je krenuo već u februaru.“

Alergija na polen i hrana

Kako objašnjavaju iz Udruženja postoji stanje koje se naziva oralni alergijski sindrom, koje povezuje polensku alergiju i hranu.

„Osobe koje imaju polensku alergiju mogu da dobiju simptome alergijske reakcije prilikom konzumiranje određenog sirovog voća i povrća. Ovde se ne radi o alergiji na voće ili povrće, naprotiv to su osobe koje inače konzumiraju ove namirnice bez ikakvih problema, ali u vreme kada je aktuelan polen biljke na koji su alergični, ta ista hrana im može izazvati alergijsku reakciju u vidu peckanja i svraba u ustima. Ovo se dešava zato što, na primer, polen breze ima sličnu strukturu kao protein jabuke i u trenutku kada je u vazduhu prisutan polen breze, a mi navalimo na jabuke, telo prepoznaje sličnost i reaguje“, objašnjavaju.

Na Instagram profilu Udruženja Alergija i ja podeljena je tabelu na kojoj se vidi kod kojih namirnica može doći do unakrsne reakcije sa određenim polenima.

„Preporuka je da se u periodima kada cveta biljka na čiji polen postoji alergija, smanjimo ili izbegavamo potpuno konzumiranje namirnica koje imaju slične proteine. Neki ljudi koji imaju oralni alergijski sindrom na pojedino voće i povrće, mogu konzumirati iste tu hranu ako je dobro termički obrađena, dok drugi ne mogu. Alergije su inače vrlo individualne i po manifestacijama i po lečenju, zato se mi i zalažemo za terapiju koja će biti prilagođena svakom pacijentu, a to je i svetski trend, i multidisciplinarni pristup u dijagnostici i lečenju alergija“, zaključuju.

Nacionalno udruženje Alergija i ja svakodnevno deli savete i informacije na web sajtu i na društvenim mrežama, ohrabrujući ih da pre svega veruju lekarima, ali i da tragaju za adekvatnom terapijom.

Izvor: n1info.rs

Rak pluća – koji se često povezuje s pušenjem – zapravo može predstavljati značajnu zdravstvenu opasnost čak i za one koji nikada u životu nisu dotakli cigaretu.

Dok pušenje ostaje primarni uzrok, drugi faktori rizika uključuju izloženost zagađivačima iz okoline kao što je radon, pasivno pušenje i rad u zagađenoj sredini. Podaci Američkog društva za borbu protiv raka pokazuju da je oko 20% smrtnih slučajeva od raka pluća u SAD svake godine kod ljudi koji nikada nisu pušili, piše Mirror, prenosi N1 Hrvatska.

Nepušači, definisani kao pojedinci koji nikada nisu pušili ili su pušili manje od 100 cigareta u životu, osetljivi su na različite vrste raka pluća u poređenju s pušačima, a naučnici danas bolje razumeju rak pluća kod nepušača zahvaljujući nedavnim pomacima u medicini.

Prema naučnicima s Jejla, otkriveno je da je rak pluća kod nepušača obično izazvan genetskim mutacijama ili abnormalnostima. Dr En Čeng, onkološkinja Medicinske škole Jejla, rekla je: „Pre smo mislili da su svi karcinomi pluća isti, ali sada razumemo da postoje različite vrste.“

Većina nepušača možda neće pokazivati rane simptome raka pluća, stoga on često ostane neotkriven dok ne metastazira, upozoravaju naučnici. Međutim, neki nepušači mogu pokazivati simptome slične onima kod pušača tokom ranih faza bolesti.

Ovi simptomi raka pluća uključuju:

Kašalj koji ne prolazi ili se s vremenom pogoršava,
Iskašljavanje krvi,
Bol ili nelagoda u grudima,
Teško disanje,
Promuklost,
Gubitak apetita,
Gubitak težine bez razloga,
Umor,
Poteškoće s gutanjem,
Oticanje lica i/ili vrata,
Rekurentne infekcije pluća, uključujući upalu pluća.

Razlikovanje raka pluća pušača i nepušača ključno je za efikasnost lečenja. Naučnici su razvili personalizovane mogućnosti lečenja usmerene na specifične molekularne promene povezane s rakom pluća nepušača.

Na primer, nepušači imaju veću verovatnoću da će razviti adenokarcinom, vrstu raka pluća poznatu i kao sitnoćelijski rak pluća, koji ima tendenciju sporijeg rasta i različito se prikazuju na medicinskim slikama.

Grudni hirurg Dr Danijel Bofa je razliku objasnio na sledeći način: „Ako ste pušač, svoja pluća možete zamisliti kao vrećicu belih klikera, a rak je kao da tamo stavite crni kliker. Vrsta raka nepušača je više poput mrlje ili kvržice, više je kao maglovito područje.“

Izvor: danas.rs