Kada ne znamo koja nas je bolest napala, najbolje je verovati simptomima koje bolest donosi.

Većina prehlada započinje postepeno: loše opšte stanje, bolovi kod gutanja, prehlada, kijanje, glavobolja, a može se pogoršati apetit. Kod prehlade većinom nemamo visoku temperaturu; izuzetak su deca jer kod njih prehladu može pratiti visoka telesna temperatura.

Grip se javlja sezonski i malo je verovatno da od gripa obolimo u jesen ili kasno proleće. Za razliku od prehlade, grip obično započinje iznenada: javljaju se jaki bolovi u mišićima i zglobovima, groznica, visoka telesna temperatura, suvi kašalj, bolovi iza očiju i glavobolja.

Angina takođe može da izazove visoku telesnu temperaturu, a još tipičniji su jaki bolovi pri gutanju, kao uvećani i pocrveneli krajnici koji mogu imati bele naslage. Simptome angine često prate otečeni limfni čvorovi na vratu i ispod donje vilice.

Infekcija virusom gripe
Da bi oboleli od gripa, moramo najpre doći u kontakt sa virusom. On može da uđe u telo putem sitnih kapljica i sekreta iz disajnog sistema inficirane osobe, a možemo se takođe zaraziti indirektno: putem kontakta sa predmetima na kojima su sekret iz disajnog sistema i virusi.

Ako određenim podtipom virusa još nismo bili inficirani ili vakcinisani, postoji velika verovatnoća da pri kontaktu sa njim stvarno i obolimo. Infekcija određenim podtipom virusa ne štiti nas doduše od gripa u potpunosti, ali sprečava teži tok bolesti kod ponovne infekcije istim podtipom virusa gripa.

Koliko je grip opasan?
Ako istovremeno nemamo i druge bolesti, grip obično prolazi bez komplikacija i nije opasan.

Za lečenje gripa vredi pravilo da ostanemo kod kuće, pijemo dovoljno tečnosti i ublažavamo simptome.

Kod preležavanja gripa ne treba doduše sve vreme biti u krevetu, ali bar u vreme groznice i lošeg opšteg stanja tela ne preporučuju se veća fizička i psihička opterećenja.

Posle prebolelog gripa takođe se preporučuje da se uobičajene dnevne aktivnosti započinju postepeno. Naročito treba paziti zimi; hladan vazduh može naime da izazove napade kašlja i teškog disanja jer virusi oštećuju sluzokožu disajnog sistema koja inače služi kao zaštita od čestica prašine i od virusa.

Kada posetiti lekara?
Grip zapravo možemo da prebolimo bez odlaska u ambulantu. Lekar će oceniti da li možda teži tok bolesti zahteva bolničko lečenje, ali inače neće propisati nikakve posebne lekove; grip je naime virusna infekcija kod koje lečenje antibioticima nema nikakvog efekta.

Poseta lekaru je potrebna samo ako ne uspemo da snizimo temperaturu, imamo osećaj gušenja, odnosno teškog disanja ili ako se pogorša osnovna bolest. Lekara takođe moramo da posetimo ako smo se osećali bolje, ali se onda ponovo povisila temperatura i počeli smo iskašljavati gnojni ispljuvak. Verovatno se razvila dodatna bakterijska infekcija za koju će lekar propisati odgovarajuće antibiotike.

Lečenje gripa običajno traje od 7 do 10 dana

Kod dobrog rada imunog sistema i opšte kondicije trajanje gripa je u pravilu kraće, a tok bolesti lakši. Kod male dece, starijih osoba i osoba sa hroničnim bolestima grip može imati teži oblik i duže trajati. Teži tok gripa je moguć i onda kada se prvi put inficiramo pojedinim podtipom gripa; naime, svake godine više podtipova virusa mogu da uzrokuju grip.

Lekovi protiv gripa
Lečenje virusne infekcije antibioticima nema smisla, stoga za lečenje gripa nema posebnih lekova; možemo međutim lečiti simptome infekcije.

Na ovom području možemo da izaberemo jedan od brojnih analgetika koji će olakšati bolove, a bržem oporavku doprinosi i ojačanje imunog sistema. Poslednjih godina ima sve više dokaza da bioaktivni polisaharidi (Imunoglukan®) snažno podstiču rad imunog sistema, što omogućuje bolju i bržu odbranu organizma od infekcije virusima prehlade i gripa.

Prirodno lečenje gripa
Pri primeni lekovitih biljaka i lekova proizvedenih od njih mora da budemo oprezni jer mogu sadržati supstance koje nepovoljno deluju u kombinaciji sa drugim lekovima. Uvek je sigurnije uzimati lekove sa samo jednom aktivnom supstancom; kod kombinacije više lekovitih sastojaka teško je naime predvideti kako će zajedno delovati. U svakom slučaju, lekove treba kupovati u apoteci jer o mogućim neželjenim dejstvima tamo možemo da upitamo farmaceute koji imaju odgovarajuće obrazovanje.

Sprečavanje gripa
Grip se prilično efikasno i sigurno može sprečiti vakcinisanjem. Vakcinisanje se vrši u novembru ili decembru, još pre nego što se grip pojavi, a vakcinisanje se ponavlja svake godine. Vakcina naime ne garantuje dugotrajni imunitet, a deluje samo protiv onih podtipova virusa gripa koji su prisutni u vakcini. Svake godine među nama kruže drugačiji podtipovi virusa i zato se svake godine menja sastav vakcine.

Iako je vakcina vrlo bezbedna, ipak nije 100% efikasna i može se dogoditi da obolimo od gripa uprkos vakcinisanju. Kod starijih osoba efikasnost sprečavanja gripa posle vakcinisanja se smanjuje, međutim, to još ne znači da je vakcinisanje besmisleno.

Vakcinisanjem se sprečava težak tok gripe, smanjuje se broj hospitalizacija i sprečava pojava bakterijske pneumonije.

Od virusa gripa i prehlade možemo da se zaštitimo i tako da se ne zadržavamo u zatvorenim prostorijama; naime, suvi vazduh u njima isušuje sluzokožu i time omogućuje lakši ulazak virusa u telo. Pametno je izbegavati i prostorije u kojima je mnogo ljudi jer postoji veća verovatnoća da je neko od njih već bolestan.

Prvenstveno moramo da pazimo na to da održavamo dobru fizičku kondiciju i imamo uravnoteženu ishranu, kao i da dovoljno spavamo i odmaramo se; samo tako će naš imuni sistem biti snažan i suočavaće se sa svim virusima i bakterijama koji nam prete.

izvor:imunoglukan.rs

Tokom cele godine, a naročito zimi važno je unositi preporučenu dozu vitamina i minerala kako bismo telo zaštitili od virusa i prehlada.

Cvekla je od davnina poznata kao riznica vitamina, ali pri tome najčešće mislimo na njen koren. A šta je sa lišćem? Iako mnogi ne znaju, njeno lišće se jede i veoma je zdravo, piše Lovesensa.

Bogato je vitaminom A
Jedna porcija lišća cvekle, oko 38 grama, obezbeđuje skoro polovinu dnevne preporučene doze vitamina A. On je antioksidans rastvorljiv u mastima, a važan je za reproduktivni i imunološki sistem, kao i za zdravu, blistavu kožu.

Poznato je da vitamin C pomaže u jačanju imuniteta neophodnog za borbu protiv gripa i prehlade. Zeleni deo cvekle sadrži veliku količinu ovog vitamina, stoga je naročito važno jesti ih tokom zime.

Bogato je polifenolima
Polifenoli sadrže antioksidativna svojstva koja mogu pomoći u smanjenju i sprečavanju najrazličitijih upala u telu. Polifenoli se mogu naći u zelenom delu cvekle kao i u korenu.

Kako konzumirati listove cvekle

Mnogi su u zabludi i skeptični u vezi sa listovima cvekle, unapred očekujući da nisu nimalo ukusni. Međutim, istina je da imaju blago slatkast ukus i mogu se jesti kao bilo koje drugo zeleno povrće. Od svežih listova cvekle možete napraviti salatu i začiniti po svom ukusu. Pošto su slatkastog ukusa, možete ih dodati u smuti od voća ili povrća i na taj način nutritivno obogatiti svoj obrok. Ako volite pesto, polovinu listova bosiljka zamenite listovima cvekle i zajedno s ostalim sastojcima stavite u blender, piše lovesensa.rs

Listove cvekle moguće je i kratko obariti pa poslužiti kao prilog uz meso ili ribu ili skuvati zajedno sa ostalim povrćem i pripremiti potaž ili okrepljujuću supu.

izvor:blic.rs

Epidemiolog Instituta za javno zdravlje Milko Joksimović odgovara na pitanje da li se možemo zaraziti nakon što smo kompletno vakcinisani.

Koronavirusom se možemo zaraziti i nakon što smo kompletno vakcinisani, ali u tom slučaju su veoma dobre šanse da osoba prođe sa blagom formom bolesti.

Epidemiolog Instituta za javno zdravlje Milko Joksimović kazao je da do sada dostupne vakcine protiv COVID-19 sa velikim uspjehom štite od najtežih formi bolesti, od boravka u bolnici od liječenja u intenzivnoj njezi, smrtnog ishoda.

"Manje uspješno nas štite od samog zaražavanja. Dakle vakcinisana osoba se može zaraziti, ali u tom slučaju ima veoma dobre šanse da prođe sa blagom formom bolesti", kazao je Joksimović.

izvor:kolketiv.me

Gvožđe predstavlja jedan od najvažnijih minerala u ljudskom organizmu jer omogućava protok kiseonika kroz celo telo što dovodi do bržeg oporavka nakon umora. Glavobolja, bol u mišićima i bledo lice samo su neki od simptoma koji ukazuju na nedostatak gvožđa, ali postoje i drugi znakovi na koje bi trebalo da obratite pažnju.

Umor
Telo koristi gvožđe kako bi proizvelo hemoglobin koji se nalazi u crvenim krvnim zrncima, a koje prenose kiseonik kroz organizam. Prvi simptom nedovoljno kiseonika jeste pojava konstantnog umora, prenosi portal Haber.

Glavobolja i promena raspoloženja
Apatija prema svemu- porodici, prijateljima, poslu ili omiljenim hobijima takođe može biti prouzrokovana nedostatkom gvožđa u organizmu. Ukoliko primećujete da vam se raspoloženja menja i da nemate snage za uobičajene aktivnosti, trebalo bi da proverite krvnu sliku, piše Ekapija.

Boja jezika
Ako primetite da vam je jezik bled, to je jedan od sigurnih znakova da vam nedostaje gvožđe..

Zadihanost
Ako tokom hodanja, obavljanja telesnih vežbi ili obavljanja kućnih poslova vrlo brzo i naglo ostajete bez vazduha uzrok može biti nedostatak gvožđa. Reč je o kiseoniku koji je neophodan vašem telu ali ga ne dobija dovoljno.

Bledo lice
Bleda i prozirna koža može biti pokazatelj je još jedan evidantan znak da organizmu fali gvožđa. Belda koža posledica je smanjene cirkulacije i smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca.

Loša kondicija
Ako ste osoba koja redovno upražnjava fizičku aktivnost sigurno ćete primetiti kako vam vaše uobičajene vežbe postaju veoma naporne. Manjak gvožđa smanjuje fizičku sposobnost i izdržljivost organizma.

Bolovi u mišićima
Ako nakon treniranja ili dužeg hodanja svaki put osećate snažne bolove u mišićima, a niste radili ništa što ne radite inače, to vam možda telo poručuje da pati zbog nedostatka gvožša. Takvo stanje usporava oporavak mišića.

Lomljivi nokti
Ako vaši nokti više nisu čvrsti kao pre i ako ste primetili da su postali krhki i udubljeni, postoji mogućnost da je uzrok upravo gvožđa.

Boja urina
Primijetite li tokom uriniranja značajnu promjenu boje, to je već alarmantan znak da potražite pomoć. Zbog nedostatka gvožđa urin postati ružičaste, pa čak i crvene boje

izvor:blic.rs

Ako želite smršati, određene namirnice i pića trebalo bi da izbegavate. Nutricionistkinja Kesi Madsen istakla je da su energetska pića najgora i treba ih izbegavati ako želite imati ravan stomak.

“Brojni ljudi imaju utisak da čine nešto dobro za sebe kada popiju energetsko piće, ali to su pića prepuna šećera”, objašnjava Madsen.

Kada se želite rešiti viška kilograma ključno je da ograničite unos pića koja su puna šećera. Naime, pića s dodatim šećerom mogu dovesti do nakupljanja sala na stomaku.

Osim toga, energetska pića mogu dovesti do gasova i nadutosti, što će se takođe negativno odraziti na vaš cilj da imate ravan stomak, ističe Madsen.

izvor:rs.n1info.com

Ne možete da spavate, imate slab apetit ili suprotno, jedete prekomerno, ljuti ste na sve, razdražljivi ste, imate napade besa, vi sve znate i ne treba vam ničija pomoć, sve možete sami, ali ste istovremeno nezadovoljni jer je sve na vama, pritisak raste, non-stop ste pod stresom, sve češće posežete za čašicom neke „žestine“...

Ako imate izražen bar neki od ovih simptoma, onda ste na putu da obolite od depresije. Ne, nije depresija „rezervisana“ samo za „slabiji pol“, naprotiv, od nje sve češće obolevaju i muškarci. Prema podacima koji su trenutno dostupni, svaka peta žena i svaki deseti muškarac u toku života bar jednom upadne u depresiju.

Za razliku od depresivnih žena, koje se povlače u sebe, muškarci glume snagu, ne dozvoljavaju da priznaju ni sebi ni drugima da sa njima „nešto nije u redu“, depresiju i ne pominju kao mogućnost. Tek kada i oni dođu u fazu da se izoluju, da tvrde kako im niko ne treba, istovremeno omalovažavajući sebe, počinju da strahuju od neuspeha, postaju sve nesigurniji i na kraju izgube i volju za vođenjem ljubavi, obrate se lekaru. Po pravilu, prvo urologu, jer njima ne pada na pamet da mogu da obole od depresije.

Tek kada lekari prepoznaju bolest i upute ih kod stručnjaka, muškarci polako počinju da se „otvaraju“. Uzrok pojave bolesti može biti različit, od prevelikih očekivanja, pritiska, stresa tokom studiranja, bolnog raskida, gubitka voljene osobe do saznanja da su oboleli od neke teške bolesti poput kancera. Od depresije mogu oboleti mladi, muškarci srednjeg doba, pa i stariji, nema pravila. Važno je samo prepoznati bolest i otpočeti lečenje.

U slučaju da se depresija ne prepozna, muškarci obično „zaglave“ u alkoholizmu, postanu zavisnici od nikotina, televizije ili se okrenu nekoj drugoj vrsti zavisnosti. Zato je i najbitnije prepoznati depresiju kod muškaraca.

Okrenite se oko sebe, pogledajte svoje rođake i prijatelje, iako deluju jako, možda je ta njihova snaga na staklenim nogama. Analizirajte i sebe, priznajte sebi neku slabost, potražite pomoć. Ako primetite kod nekog drugog ili kod sebe tugu bez „pokrića', loše raspoloženje, iznenadni bes, neke nepromišljene postupke, premor, smanjen libido, zavisnost od alkohola ili drugih opijata, ne oklevajte, potražite pomoć. Lečenje možda neće biti kratkotrajno, ali može da bude uspešno. Uz stručnu pomoć naučićete da prevaziđete sve prepreke koje su vam ranije izgledale nepremostive. Pomozite sebi i drugima – brinite o svom zdravlju, jer koliko god da ste jaki i vama je nekada potrebna pomoć.

izvor:blic.rs

S pojavom novog soja, omikrona, glavno pitanje je koliko je zarazniji u odnosu na druge sojeve. Do sada je omikron otkriven u 63 zemlje sveta, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da će u zaraznosti premašiti delta soj. Izgleda da su stručnjaci manje zabrinuti zbog ozbiljnosti i simptoma omikrona.

Iz SZO su rekli da je omikron blaži u odnosu na delta varijantu.

„Još uvek su ograničeni podaci koje imamo o omikronu. Iako preliminarna istraživanja iz Južne Afrike kažu da je manje opasan od delte, a svi slučajevi zabeleženi u Evropi bili su ili blagi ili asimptomatski, još je nejasno koliko bi omikron mogao da bude manje zarazan. Potrebno je više podataka da bismo razumeli koliko je ozbiljan“, rekli su iz SZO.

I dok novi soj, pun mutacija, jeste zarazan, simptomi su za sada blagi. Jedan od glavnih znakova zaraze omikronom jeste bol u telu. Prema rečima lekara opšte prakse dr Unbena Pilaja iz Južne Afrike, noćno znojenje praćeno jakim bolovima u telu moglo bi da ukaže na zarazu omikronom.

Bol u telu je znak infekcije. To je znak upale koju pokreće vaš imunski sistem, dok se bori protiv stranog patogena. Iako je infekcija prethodnim sojevima mogla da prouzrokuje bol u telu, ipak je bila ređa od, na primer, temperature i kašlja.

Jedan od najpoznatijih simptoma kovida-19 je gubitak čula mirisa i ukusa, ali kako kaže dr Anželik Kuce, doktorka koja je prva otkrila omikron soj, gubitak čula mirisa i ukusa kod novog soja nije tako čest.

Blaga temperatura, jak bol u telu, umor, grebanje u grlu umesto grlobolje, kao i noćno znojenje neki su od uobičajenih simptoma omikrona, prenosi Times of India.

Osim toga, kovid-19 uopšteno napada sistem organa za disanje i te teške infekcije mogu da prouzrokuju uporan suvi kašalj, otežano disanje, bol u prsima i nizak nivo kiseonika u krvi, što nikako ne bi trebalo da ignorišete.

izvor:rs.n1info.com

Koliko ćemo dobro pamćenje imati i koliko ćemo uspeti dugo da sačuvamo ono što se u narodu zove "zdrav razum", kako nutricionisti tvrde, zavisi od namirnica kojima "hranimo" mozak.

Stručnjaci za hranu kažu da postoji pet namirnica koje su naročito značajne u ishrani za očuvanje zdravlja mozga, ali i za jačanje kognitivnih sposobnosti.

Tamna čokolada
Osim što pomaže koncentraciji, ona je bogata antioksidansima i materijama koje pomažu smanjenju rizika od srčanog udara.

Tamna čokolada smanjuje depresiju i stres i poboljšava pamćenje.

Kafa

Uočena je interesantna veza između toga kako se i koliko pije kafa i rizika od blagih kognitivnih oštećenja, kao što su slabljenje pamćenja i brzine razmišljanja, koji često prethode demenciji.

Kafa je odličan napitak ukoliko želite da imate dugotrajno pamćenje i sačuvate se od demencije. Kofein ima nebrojene zdravstvene prednosti, a posebno dobro utiče na naše kognitivne sposobnosti, pišu Nezavisne Novine.

davno poznata namirnica koja utiče na poboljšanje pamćenja su orasi. Ukoliko želite da poboljšate kognitivne sposobnosti i zdravlje jedite ih često.

Njihov izgled jezgra podseća na koru mozga, a naučno je dokazano da su prava blagodet za ovaj organ.

Borovnice

Borovnice su, pre svega, odlične za podizanje imuniteta, ali i za poboljšanje krvne slike i opšteg stanja organizma. Pored toga, ova čudesna voćka odlična je za poboljšanje pamćenja. Borovnice ne sadrže gluten i povećavaju brzinu komunikacije nervnih ćelija u mozgu.

Semenke bundeve

Ova hrana bogata je proteinima i vlaknima. Konzumiranjem semenki bundeve pojačaćete veštine pamćenja, ali i ubrzati sposobnost razmišljanja. Semenke bundeve su "superhrana". Pored toga, one su odličan lek protiv stresa.

izvor:blic.rs

- D-dimer je parametar koji ima takozvanu negativnu prediktivnu vrednost što znači da ako pacijent ima vrednost D-dimera u okvirima referentnih vrednosti, kod njega možemo sa sigurnošću isključiti postojanje tromboze u tom trenutku - kaže za Telegraf mr ph. Sonja Šuput medicinski biohemičar, u Adžibadem Bel Medicu
Jedan od veoma bitnih parametara koji se testira kod utvrđivanja kovid-19 infekcije kroz analizu krvi jeste D-dimer.

Šta je D-dimer, šta pokazuje i zašto je posebno važan, kada utvrđujemo postojanje simptoma određene bolesti, a naročito prisustvo korona virusa u krvi, objašnjava medicinski biohemičar, mr ph. Sonja Šuput.

- D-dimer je razgradni produkt fibrina. A fibrin je protein koji izgrađuje krvni ugrušak, tako da što je izmerena vrednost D dimera u uzorku krvi pacijenta viša, veća je i količina prisutnog fibrina - kaže za Telegraf Sonja Šuput medicinski biohemičar u Acibadem Bel Medic klinici.

Ona objašnjava da se povišene vrednosti D-dimera viđaju u fiziološkim ( trudnoća ) i patološkim stanjima ( tromboza, maligne bolesti, trauma, sepsa, postoperativno ).

- Najveći značaj ima određivanje D-dimera kod sumnje na postojanje tromba. D-dimer je parametar koji ima takozvanu negativnu prediktivnu vrednost što znači da ako pacijent ima vrednost D-dimera u okvirima referentnih vrednosti, kod njega možemo sa sigurnošću isključiti postojanje tromboze u tom trenutku - navodi sagovornica Telegrafa.

Mr Šuput ističe da je kovid-19 kompleksna bolest kod koje može postojati i poremećaj koagulacije, izazvan patološkim procesima u krvnim sudovima, pa se vrlo često kod ovih pacijenata određuje i vrednost D-dimera.

- Nazalost, D-dimer je nespecifičan parametar i pozitivni reaktant “akutne faze” što znači da može da ima povišene vrednosti u bilo kojoj akutnoj situaciji, a kovid -19 je svakako bolest koja se karakteriše akutnom fazom, pa se na osnovu njegove povišene vrednosti ne može sa sigurnošću zaključiti o kakvom je poremećaju reč - navodi Šuput.

Ona ističe da kod kovid -19 infekcije povišene vrednosti D-dimera mogu ukazati na lošiju prognozu i ozbiljniji tok bolesti i to je razlog zašto se vrednost D-dimera određuje kod ovih pacijenata.

- Vrednosti D-dimera kod pacijenata koji imaju Covid 19 infekciju se kreću u širokim rasponima. Povišena vrednost sama po sebi ne znači mnogo ali je svakako treba pratiti. Ono što može da ukaže na pogoršanje bolesti je nagli skok vrednosti D-dimera kod pacijenata kod kojih je do tada bio normalan ili umereno povišen, a sve u skladu sa godinama starosti pacijenta - dodaje mr Šuput.

Ona naglašava da je najvažnije je da ordinirajući lekar tumači rezultat D-dimera uz rezultate svih ostalih diganostičkih procedura i nalaze do kojih je došao pregledom pacijenta.

- Ono što dodatno otežava situaciju kada je tumačenje vrednosti D-dimera u pitanju su i brojni uticaji koji se mogu desiti u preanalitičkoj fazi laboratorijskog ispitivanja odnosno tokom uzimanja uzorka krvi, transporta i obrade tog uzorka. Zato svaki rezultat koji nije u skladu sa kliničkom slikom pacijenta treba proveriti određivanjem D-dimera u novom uzorku krvi - kaže Šuput.

Ona objašnjava da kod kovid- 19 infekcije umereno povišene vrednosti D-dimera mogu samo biti znak akutne faze bolesti.

- Vrednosti D-dimera koje su višestruko uvećane u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti, ukazuju na verovatno postojanje patoloških procesa vezanih za endotel krvnih sudova i mogući nastanak tromboze. Ordinirajući lekar mora da proceni da li je kod takvih pacijenata potrebno uvesti antikoagulantnu terapiju - kaže biohemičar, me Šuput.

Ona naglašava da je ovo najvažnija uloga određivanja D-dimera kod pacijenata sa kovid- 19 infekcijom.

- Naravno, za donošenje kvalitetnog i ispravnog kliničkog zaključka na osnovu izmerene vrednosti D-dimera, potrebno je znati i uzeti u obzir sve faktore o kojima smo ovde govorili. Takođe, postoje brojne metode određivanja D-dimera pa je teško porediti rezultate dobijene u različitim laboratorijama. Zato savetujemo pacijentima da vrednosti D-dimera uvek budu određivane u istoj laboratoriji - ističe Šuput.

Ona poručuje da pacijenti ne bi trebalo samoinicijativno da se podvrgavaju testiranju D-dimera, kao ni da donose zaključke o svom stanju i potrebnoj terapiji na osnovu dobijenih vrednosti.

izvor:telegraf.rs

Istraživanje je pokazalo korelaciju između vremena odlaska u krevet i srčanog i moždanog udara, pogotovo kod žena, kao i da je najbolje ići na spavanje između 22 i 23 časa.

"Zlatni sat" između 22 i 23 časa može da bude najbolje vreme za odlazak u krevet kako bi se zaštitili od srčanih problema i moždanog udara, kažu naučnici.

Studija Univerziteta Ekseter otkrila je da odlazak u krevet posle ponoći može da ošteti srce, jer je manje izvesno da će ti ljudi videti jutarnju zrake sunca što će narušiti prirodni telesni ciklus.

U istraživanju je učestvovalo više od 88.000 Britanaca između 43 i 74 godine. Učesnici su nosili oko ručnog zgloba merače koji su beležili vreme odlaska u krevet i buđenja nedelju dana, a takođe su i odgovarali na neka pitanja o njihovom životnom stilu.

Ovi podaci su bili upoređeni sa medicinskim zapisima od preko pet godina koji su do detalja opisivali slučajeve srčanih oboljenja, srčanih i moždanih udara.

Rezultati istraživanja su pokazali da je najniži rizik od srčanih oboljenja bio kod onih ljudi koji su na spavanje odlazili između 22 i 23 sata svake noći.

S druge strane, ljudi koji su išli na spavanje nakon ponoći imali su 25 odsto veće šanse za razvoj srčanih problema. Isto tako, odlazak u krevet pre 22 časa je povezano za 24 odsto većim rizikom, dok je 12 odsto veći rizik od srčanih oboljenja primećen kod ljudi koji su na spavanje odlazili između 23 časa i ponoći, piše B92.

Istraživanje je objavljeno u European Heart Journal sa ciljem da ohrabri ljude da uspostave redovnu rutinu odlaska u krevet, jer može da im pomogne da spreči srčana oboljenja.

- Telo ima 24-časovnii tzv. dnevni ritam spavanja koji reguliše fizičke i mentalne funkcije, rekao je Dejvid Plans, jedan od istraživača.

- Iako još uvek ne možemo da odredimo zašto je to tako, studija pokazuje da raniji ili kasniji odlazak u krevet može da poremeti ritam tela, što može da rezultira srčanim poremećajima i bolestima, dodao je on.

Dovoljna količina sna neophodna je za naš organizam i njegovu dobrobit, a preporučuje se da to bude 7-9 sati dnevno

- San nije jedini faktor koji može da utiče na zdravlje vašeg srca. Takođe je bitan ceo vaš stil života, krvni pritisak i nivo holesterola, održavanje zdrave telesne težine i redovno vežbanje, kao i smanjen unos soli i alkohola, kao i zdrava izbalansirana ishrana, složni su istraživači.

izvor:blic.rs

"Stari ste onoliko koliko su stare vaše arterije", rekao je Tomas Sajdenham, engleski lekar još u 17. veku. Međutim, nekada se broj svećica na rođendanskoj torti ne slaže sa brojem godina našeg organizma.

Biološka starost zavisi od genetike, životnih navika i demografije, odnosno, biološka starost označava stanje naših ćelija.

Kao primer za to možemo uzeti arterije koje mogu da stare brže ili sporije, u zavisnosti od načina života.

Sve ima svoj vek trajanja
Kardiovaskularni sistem je od suštinske važnosti za ljudski organizam i obavlja jednu od najvažnijih funkcija za opstanak i funkcionisanje čoveka.

Naime, kardiovaskularni sistem čini srce, čiji je zadatak da ispumpava krv, kao i cirkulacijski sistem, koji uključuje arterijsku, vensku i limfatičku komponentu.

Međutim, kao i sve i on ima svoj vek trajanja. Srce radi kao pumpa koja preko arterijskih krvnih sudova isporučuje krv bogatu kiseonikom i hranljivim materijama do svih organa, tkiva i ćelija tela, a kada se ono razboli sa sobom povlači niz drugih problema.

Krvni sudovi vremenom gube svoju funkciju, pa su brojni poremećaji u telu logična posledica.

- Jednostavno poređenje bi, iako je to u ljudskom telu sve neuporedivo složenije, moglo da se napravi sa nekim sistemom mehanike fluida u, na primer, vodovodnom sistemu - kaže za portal eKlinika dr Miodrag Ilić, vaskularni hirurg iz Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

- Njegovi činioci, a u našem telu su to prvenstveno arterije kroz koje prolazi krv, imaju svoju elastičnost, širinu, debljinu, a srce kao centralna pumpa mora da funkcioniše što "ispravnije". Njihovo stanje može biti odgovarajuće godinama života, međutim, realno je očekivati da se, kako i mi starimo, posle 50. godine, kod velikog broja ljudi pojavi problem. Postoje brojne okolnosti - na neke možemo da utičemo, na neke i ne, koje krvne sudove mogu da "podmlade", ali i da preuranjeno potroše.

Stres pravi spazme na krvnim sudovima
Kada se govori o činiocima koji su važni za određivanje funkcionalnosti i starosti krvnih sudova, uvek bi trebalo krenuti od krvnog pritiska, kaže dr Ilić, i dodaje:

- Sa starošću i propadanjem krvnih sudova, krvni pritisak raste. Slede masnoće, odnosno nivo masnoća u krvi, koji značajno utiče na sužavanje i skupljanje krvnih sudova. Poremećajem metabolizma šećera u krvi, dijabetes direktno formira naslage na arterijskim krvnim sudovima i oštećuje ih.

Najbitniji spoljni faktor koji utiče na starost i stanje krvnih sudova jeste duvan. Hronični ili akutni stres je nešto na šta bi trebalo svi najozbiljnije da obratimo pažnju, uz psihički momenat uopšteno, jer on pravi spazme na krvnim sudovima i time ih takođe sužava, troši i onesposobljava - opisuje proces oštećenja krvih sudova dr Miodrag Ilić.

Od srčanih oboljenja u Srbiji boluje oko dva miliona ljudi
Doktor Ilić dodaje da su, uz sklonost ka kardiovaskularnim oboljenjima zbog genetske predodređenosti, sve ovo činioci koji doprinose nimalo optimističnoj statistici, a ona kaže da su bolesti kardiovaskularnog sistema na prvom mestu po stopi oboljevanja i smrtnosti i u svetu i kod nas.

- Procenjuje se da od srčanih oboljenja u Srbiji boluje oko dva miliona ljudi, a da godišnje život izgubi više od 50.000 obolelih - navodi podatke dr Miodrag Ilić.

Ateroskleroza izaziva ubrzano starenje krvnih sudova
Ateroskleroza predstavlja bolest sužavanja i otvrdnjavanja arterija, usled nagomilavanja masnih naslaga u njima. Bolest je progresivna i vremenom se pogoršava, jer se vremenom naslage, koje se sastoje od holesterola, kalcijuma i drugih štetnih materija, nakuplja u arterijama. One postaju sve uže, i krv otežano struji do područja do kojih treba doći.

- Najčešća bolest, koja izaziva ubrzano starenje krvnih sudova, i koja zahvata arterije, a koja je, prema statistikama, uzročnik čak 80 odsto svih infarkta srca i mozga jeste ateroskleroza. Naziv potiče od grčkih reči atera (kašasto, plak) i sclerosa (tvrdo).

U zidovima krvnih sudova se formiraju naslage prvenstveno masnog tkiva, ali i nekih drugih jedinjenja kakva su ugljeni hidrati, lipidi, razni drugi krvni produkti, fibrozna tkiva i tkivne ćelije, naslage kalcijuma, a sve to ih sužava, ometa u normalnom radu i utiče na preuranjeno trošenje - objašnjava dr Miodrag Ilić, koji je bio šef Odseka vaskularne hirurgije u Valjevskoj bolnici, kao i načelnik Odeljenja hirurgije do 2009. godine.

Alarmantni simptomi
Osobe koje nemaju nikakve simptome, poručuje dr Ilić, treba da razmišljaju o tome da su krvni sudovi, neodvojivi deo kardiovaskularnog sistema, od vitalnog značaja za kompletno zdravlje. Kod onih koji već imaju dijagnostikovane bolesti ili predispozicije, važno je najpre definisati koji krvni sudovi su ugroženi.

- Ako je reč o krvnim sudovima koji su zaduženi za rad srca, odnosno ishranu srčanog mišića, što je čest slučaj, upozorenja stižu sa tegobama u smislu gubitka snage, bolova, pečenja i stezanja u grudima, naročito pri naporu, stresu ili pri izlasku na hladnoću. Takođe, simptomi mogu da budu vrtoglavice koje ne prolaze, slabost jedne ruke ili jedne noge, problem sa govorom, gubitak vida, padanje usne, dakle, neki neurološki problemi koji takođe mogu da ukažu da postoji suženje krvnih sudova koji ishranjuju mozak - naglašava dr Ilić.

Problemi sa krvnim sudovima nogu, kako kaže, obično počinju bolovima u listovima posle hodanja, odnosno prelaska određene distance.

- Taj bol je izazvan nedostatkom dovoljne količine krvi koja treba da ishrani nožne mišiće, i na to naš organizam reaguje, upozorava bolom da nešto nije u redu sa stanjem određenih krvnih sudova. Postojanje suženja dokazuje se ozbiljnom dijagnostikom koju sprovodi kardiolog i ako je potrebno, vaskularni hirurg - ističe dr Ilić.

Kardiovaskularne bolesti mogu da se preduprede i kontrolišu
Dr Miodrag Ilić konstatuje da starosni vek krvnih sudova može da se produži, jer se i naš životni vek, bez obzira na brzinu i način kako, produžio - bolje su dijagnostičke metode, medicina napreduje, na raspolaganju su i nove tehnološke mogućnosti koje mogu da pomognu u kontroli i prevenciji, pa samim tim kardiovaskularne bolesti mogu u dobrom procentu da se preduprede i kontrolišu.

- Kod nas, a ni u svetu ne postoje preporuke za skrining, u smislu da neko ko nema simptome ipak ide povremeno da se pregleda. Ako uzmemo u obzir da su skoro svi navedeni faktori rizika za kardiovaskularne bolesti okolnosti kojima je najveći deo populacije sklon i predisponiran (visok pritisak, povišen nivo masnoća – holesterol i trigliceridi, dijabetes, stres…), ostaje prevencija, prvenstveno u smislu promene životnih navika - promene ishrane i prestanka pušenja - naglašava dr Ilić.

izvor:telegraf.rs

Srbija je druga zemlja u svetu po smrtnosti od karcinoma pluća, ali ni ovaj alaramantni podatak nije dovoljan da u svest naših sugrađana stvori ideju o preventivi. Kao ni ostali preventivni pregledi, tako ni skrining raka pluća nije svojstven našim ljudima.

Jasno je da je zbog svega ovoga skrining raka pluća, koji sprovodi Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, a koji funkcioniše i u uslovima pandemije svojevrstan podvig. Konkretni efekti se već vide u transparentnim brojkama, a to je i prvi skrining pregled ovakve vrste u regionu.

Skrining raka pluća smanjuje otkrivanje bolesti u odmakloj fazi
- Tim stučnjaka iz Instituta za plućne bolesti već više godina se bavi ovom idejom. U saradnji sa Udruženjem obolelih od karcinoma pluća, razmatrali smo šta bi sve bilo dobro učiniti za naše pacijente i došli smo do toga da napišemo jedan projekat.

Predali smo ga Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i oni su nam mnogo pomogli u realizaciji. U svetu ovakav način skrininga već postoji. Ono što je najvažnije je činjenica da je u zemljama gde je ovakav način skrininga zaživeo intenzivno, značajno smanjeno otkrivanje karcinoma u odmaklim stadijumima - rekao je za eKliniku dr sci. med Goran Stojanović, rukovodilac klinike za pulmološku onkologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

Više od polovine pacijenata dolazi kada je rak u kasnoj fazi

izvor:telegraf.rs

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" (IZJZS), objavio je kada se može primiti buster doza vakcina protiv kovida-19.

„Nа оsnоvu оdluке Nаciоnаlnоg коmitеtа zа imunizаciјu, a prеma Stručnо-mеtоdоlоšкоm uputstvu zа sprоvоđеnjе vаnrеdnе prеpоručеnе imunizаciје u Rеpublici Srbiјi, bustеr dоzа vакcinе prоtiv kovida-19 primеnjuје sе коd svih оsоbа коd којih је zаvršеnа primоvакcinаciја, navodi IZJZS na svom sajtu.

Buster doza se može primeniti u sledećim situacijama:

– Nакоn nајmаnjе pеt mеsеci оd dаvаnjа drugе dоzе, коd оsоbа које su prеthоdnо primilе dvе dоzе mRNK (Pfizer-BioNTech ) ili vекtоrsке vакcinе (Gam-KOVID-Vak, Astra Zeneka);

– Nакоn nајmаnjе čеtiri mеsеcа оd dаvаnjа drugе dоzе, коd оsоbа које su prеthоdnо primilе dvе dоzе inакtivisаnе vакcinе (SARS-CoV2 (Vero Cell) Inactivated-Sinopharm));

– Nакоn nајmаnjе pеt mеsеci оd dаvаnjа dоdаtnе, trеćе dоzе, коd оsоbа sа primаrnim i sекundаrnim imunоdеficiјеnciјаmа (оsоbе које su nакоn nајmаnjе 28 dаnа оd drugе dоzе primilе mRNK vакcinu, као dоdаtnu, trеću dоzu).

Оstаvljа sе mоgućnоst dа оsоbа која sе vакcinišе izаbеrе vrstu vакcinе која ćе biti primеnjеnа као bustеr dоzа.

Uкоliко sе Gam-KOVID-Vak vакcinа primеnjuје као bustеr dоzа, u tоm slučајu dаје sе prvа коmpоnеntа nаvеdеnе vакcinе.

izvor:rs.n1info.com

Jod je neophodan za rad štitaste žlezde, koja reguliše metabolizam, od čijeg pravilnog rada zavisi ceo ljudski Imunološki sistem. Odavno je poznato da je jod neophodan za pravilno funkcionisanje našeg organizma, ali ono što ne znaju svi, jeste da je jod mineral koji ubija bakterije, viruse i gljivice
Dr Geri Voren (Garry Warren), glavni istraživač prestižne američke kompanije SAIC u svom radu "Unos joda za smanjenje prenosa Covida-19 i smrtnosti od Covida-19" objavljenom u publikaciji "Risrč gejt" (Research Gate), ukazao je da dnevni unos maksimalno preporučenih količina joda dovodi do apoptoze- ćelijske smrti ćelija zaraženih virusom, sprečavajući njegovo dalje širenje.

Na ovaj način možemo da zaštitimo sebe jednostavno povećavanjem dnevnog unosa joda na 30 mcg / kg u skladu sa preporukama Svetske zdravstve organizacije – WHO.

Sada je najvažnije voditi računa o zdravlju, zdravo se hraniti, ojačati imunitet i sprečiti ponovno širenje virusa vakcinacijom.

Takođe, ako vam nikako ne polazi za rukom da se izborite sa viškom kilograma, ako se često ujutro budite iscrpljeni, a tokom dana ste bez razloga nervozni, ako imate problema sa pamćenjem i koncentracijom, vaš ten je izgubio svežinu, a kosa je suva i opada, verovatno vam nedostaje jod.

Endokrinolozi ukazuju da nizak nivo joda može usporiti metabolizam. Hrana se tada skladišti kao masnoća, što dovodi do gojenja.

izvor:telegraf.rs

Umesto da se pridržavate rigoroznih dijeta koje podrazumevaju čak i ukidanje celih obroka, stručnjaci savetuju da se okrenete svežem voću i povrću i drugim namirnicama koje sagorevaju masti. Zahvaljujući hranljivim materijama, eliminisaćete glad i ubrzaćete metabolizam, a konačne rezultate će pokazati krojački centimetar.

Riba

Kada konzumirate ribu, podižete nivo leptina, hormona koji reguliše metabolizam i telesnu težinu. Odlučite se za zdrave masne ribe kao što su tuna i losos.

Posno meso

Pravi je izbor za glavni dnevni obrok. Nećete gladovati, a sagorećete više kalorija vareći proteine nego ugljene hidrate. Piletina i ćuretina su sjajan izvor posnih zdravih proteina.

Banana

Banana sadrži fruktozu, ali i vlakna, pa je ne treba isključiti iz dijetalne ishrane jer potpomaže varenju. Skrob iz ovog voća pretvara se u masne kiseline u želucu, koje kasnije smanjuju gojaznost tako što sagorevaju masti posle obroka. Takođe, ovo voće sadrži i razne vitamine.

Lisnato zeleno povrće

Spanać i brokoli, puni vitamina A i C, obiluju vlaknima, pravi su izbor za kvalitetan dijetalni obrok. Tu je i kelj, koji je niskokaloričan, ne sadrži masti, a ima visok nivo vlakana, pomaže u održavanju sitosti.

Orasi

Izuzetno su hranljivi. Kao odličan izvor magnezijuma, utiču na poboljšanje raspoloženja, a nasuprot očekivanjima, pomažu i u procesu mršavljenja, preveniranju dijabetesa i bolesti srca. Indijski orasi sadrže najmanje masti, a bogati su gvožđem i bakrom, koji pomažu u proizvodnji energije. Dnevno su vam dovoljna dva, eventualno tri.

Jaja

B12 u jajima pomaže ubrzanju metabolizma. Jaja sadrže gotovo sve vitamine i minerale koji su nam potrebni u toku dana, a bogat su izvor proteina. Bila su na lošem glasu zbog sadržaja holesterola, no dokazano je da nivo holesterola u hrani ne utiče na holesterol u krvi. Istraživanja su pokazala još više, jaja pozitivno utiču na holesterol.

Zeleni čaj

Bogat je katehinima, fitohemikalijama koje ubrzavaju metabolizam. Utiče na oksidaciju masti i termogenezu, što podstiče lučenje noradrenalina, hormona koji sagoreva masti. Istraživanja su pokazala da su osobe koje su držale dijetu i pile zeleni čaj izgubile više kilograma nego oni koji su se pridržavali dijetalnog režima ishrane, a nisu ga pili.

Cimet

Ovaj začin može da ubrza metabolizam, sprečava skladištenje masti i pomaže u gubljenju kilograma. Osim toga, cimet snižava nivo šećera u krvi što ublažava žudnju za hranom i doprinosi da se osećate bolje u toku dana.

Sočivo

Bogato je vlaknima, koja vas neće samo zasititi već će i održavati nivo šećera u krvi. Takođe, sadrži i gvožđe čiji nedostatak usporava metabolizam.

Grejpfrut

Grejpfrut snižava nivo šećera u krvi i sprečava čuvanje viška masti u organizmu. Čaša soka od grejpfruta dnevno može pomoći sagorevanju masti i smanjenju apetita. Kako sadrži kinikom, sprečava grčeve, a bogat je i vitaminima i mineralima.

Izvor: direktno.rs