U svetu gde se vesti o međuljudskim odnosima često spominju u kontekstu zdravlja i dobrobiti, važno je da razumemo složenost prijateljstava.

Baš kao što redovno pratimo sportske rezultate, tako bi trebalo da pratimo pratiti i “rezultate” naših prijateljstava. Međutim, za razliku od jasnih brojki na sportskom semaforu, kvalitet naših odnosa često je skriven iza suptilnih znakova i nijansi ponašanja, piše portal N1.

Prepoznavanje znakova lažnog prijateljstva

Ponekad, osobe koje smatramo bliskim prijateljima mogu da se pokažu kao izvori negativnosti u našim životima. Ovi “lažni prijatelji” često se kriju iza maske dobronamernosti, dok u stvarnosti njihovi postupci govore drugačije. Evo nekoliko ključnih znakova koji mogu da ukažu na prisutnost lažnog prijatelja u vašem životu:

Nedostatak iskrenog veselja za vaše uspehe: Pravi prijatelj će se radovati vašim dostignućima kao da su njegovi lični. Lažni prijatelj, sa druge strane, može da pokaže znakove zavisti ili čak otvorenog nezadovoljstva kada vam stvari idu dobro.

Suptilno podrivanje samopouzdanja: Budite oprezni sa “prijateljima” koji vam upućuju dvosmislene komplimente ili vas kritikuju pod izgovorom da žele da vam pomognu. Rečenice poput “Nije loše za nekoga poput tebe” mogu da budu znak prikrivene zlobe.

Širenje glasina i ogovaranje: Ako otkrijete da vaš „prijatelj“ širi neistine o vama ili deli vaše poverljive informacije sa drugima, to je jasan znak da ste u toksičnom odnosu.

Pasivno-agresivno ponašanje: Ovo može da uključi namerno kašnjenje na dogovore, ignorisanje vaših poruka ili pronalaženje izgovora da ne prisustvuju važnim događajima u vašem životu.

Neusklađenost reči i dela: Obratite pažnju na prijatelje čije reči ne odgovaraju njihovim postupcima. Ako vam neko stalno obećava podršku, ali nikada nije tu kada vam je potrebna, to može da bude znak lažnog prijateljstva.

Iako može da se čini da je održavanje lažnog prijateljstva samo manja neprijatnost, stvarnost je takva da odnosi mogu da imaju ozbiljne posljedice po naše mentalno i fizičko zdravlje.

Istraživanja su pokazala da izloženost toksičnim odnosima može da dovede do:

Povišenog krvnog pritiska
Povišenog nivoa stresa i anksioznosti
Smanjenog samopouzdanja i samopoštovanja
Problema sa spavanjem i koncentracijom
Opšteg osećaja nezadovoljstva i nesreće

Baš kao što redovna fizička aktivnost doprinosi našem telesnom zdravlju, tako i zdravi odnosi doprinose našem mentalnom blagostanju. Zato je važno da svoj “krug prijatelja” tretiramo sa istom pažnjom kao i svoj program vežbanja – da ga redovno procenjujemo i prilagođavamo prema potrebi.

Strategije za suočavanje sa lažnim prijateljstvima

Prepoznavanje lažnog prijateljstva je prvi korak, ali ono što sledi može da bude jednako izazovno. Evo nekoliko strategija koje mogu da vam pomognu u navigaciji kroz ove složene situacije:

Otvorena komunikacija

Ponekad, osoba možda nije ni svesna kako njeno ponašanje utiče na vas. Pokušajte otvoreno da razgovarate o svojim osećanjima i zabrinutostima. Koristite “ja” izjave kako biste izbegli optuživanje, na primer: “Osećam se povređeno kada…” umesto “Ti uvek…”.

Postavljanje granica

Jasno definišite šta je za vas prihvatljivo ponašanje u prijateljstvu. Nemojte da se bojiti da kažete “ne” kada se osećate neprijatno ili iskorišćeno. Zdravo postavljanje granica je ključno za održavanje balansa u bilo kojem odnosu.

Preispitivanje vlastitog ponašanja

Pre nego što potpuno osudite drugog, razmislite o vlastitom doprinosu dinamici odnosa. Da niste možda i vi ponekad pokazivali znakove lažnog prijateljstva? Samosvest i spremnost na promenu su ključni za zdravije odnose.

Traženje podrške

Nemojte se ustručavati da potražite podršku od drugih prijatelja, porodice ili čak profesionalnog savetnika. Ponekad nam je potrebna spoljna perspektiva da bismo jasnije sagledali situaciju.

Postepeno udaljavanje

Ako nakon pokušaja komunikacije i postavljanja granica ne vidite promenu, možda je vreme da razmislite o postepenom udaljavanju. Ovo ne mora da znači dramatičan prekid, već postupno smanjivanje kontakta i emocionalne investicije u odnos.

Negovanje autentičnih prijateljstava

Dok radimo na prepoznavanju i rešavanju lažnih prijateljstava, jednako je važno da se fokusiramo na negovanje autentičnih veza. Evo nekoliko saveta za izgradnju i održavanje istinskih prijateljstava:

Budite iskreni i autentični: Dopustite drugima da vide vaše pravo ja, sa svim vrlinama i manama.

Aktivno slušajte: Pokazujte interes za živote i osećanja vaših prijatelja.

Budite pouzdani: Držite se obećanja i budite tu za svoje prijatelje u dobrim i lošim vremenima.

Proslavite tuđe uspehe: Radujte se iskreno kada vašim prijateljima ide dobro.

Oprostite male greške: Niko nije savršen, i pravi prijatelji će razumeti i oprostiti povremene propuste.

Put ka zdravijim odnosima

Prepoznavanje i suočavanje sa lažnim prijateljstvima može da bude izazovan proces, ali je ključan za naše mentalno zdravlje i opštu dobrobit. Baš kao što brinemo o svom fizičkom zdravlju kroz redovne preglede i vežbanje, treba redovno da “pregledamo” i naše odnose.

Važno je zapamtiti da kvalitet naših prijateljstava često ima veći uticaj na našu sreću od njihove količine. Fokusiranje na razvoj nekoliko dubokih, autentičnih veza može da bude daleko vrednije od održavanja brojnih površnih odnosa.

Na kraju, rad na prepoznavanju lažnih prijateljstava i negovanju autentičnih veza je celoživotni proces. To zahteva stalnu samosvest, otvorenost za rast i spremnost da ponekad donesemo teške odluke. Međutim, nagrada u obliku zdravijih, ispunjavajućih odnosa vredna je svakog uloženog truda.

Kroz ovaj proces, ne zaboravite da budete nežni prema sebi. Svako od nas ponekad može da pokaže karakteristike lažnog prijatelja, ali ono što nas definiše je naša spremnost da to prepoznamo i radimo na sebi. Gradeći zdravije odnose sa drugima, gradimo i zdraviji odnos sa samim sobom.

“Treba da znate kako funkcioniše sistem koji je već dugo na aparatima i sad ćemo prestati veštački da ga održavamo i pustćemo ga da umre nasilnom smrću”, ovako počinje pismo koje je jedna profesorka uputila svojim đacima i njihovim roditelja. Tragom ovog pisma, portal Nova.rs je došao i do žalbe koju je Bojana Ilić, nastavnica engleskog jezika u Drugoj ekonomskoj školi u Beogradu, podnela prosvetnoj inspekciji. Ona tvrdi da direktor ove škole, čuveni fudbalski sudija Dejan Nedić, vrši pritisak i “urgira”, kako bi se određenoj deci popravile ocene. Nedić u izjavi za naš portal tvrdi da su sve popravljene ocene izmenjene po zakonu.

Bojana Ilić je nastavnica engleskog jezika u Drugoj ekonomskoj školi u Beogradu, a prosvetom se bavi već 20 godina. Ona je nedavno svojim đacima i njihovim roditeljima poslala otvoreno pismo, u kojem tvrdi da se, zbog loših ocena koje je zaključila pojedinim učenicima, suočila sa pritiskom direktora ove škole, Dejana Nedića.

Na samom početku pisma, ova nastavnica ističe da, pre svega, ne smatra da je dete oštećeno ukoliko je “oboreno” na popravni ispit, da to ne vidi kao “stub srama”, već kao priliku da dete dodatno nauči ono što dosad nije.

Kako kaže, neki roditelji dece koja će u avgustu polagati popravni ispit iz njenog predmeta su, umesto sagledavanja realne situacije i preduzmanja mera da njihovo dete nauči ono što ne zna, odabrali “lakši utabani put”, odnosno “povukli veze”, kako bi se njihovoj deci popravile ocene.

“Znam kako funkcioniše ovo društvo i svesna sam da ja sama ne mogu da ga promenim, ali zato mogu da postignem da ipak svi na kraju budi jednaki, naopako jednaki, ali ipak jednaki. Zato sam na Odeljenjskom veću, kad je direktor tražio da popravimo ocenu jednom detetu – ‘jer je to u interesu škole’ i jer je to tražio neko sa više instance – zahtevala da se u tom slučaju poprave sve jedinice iz mog predmeta. Međutim, to nije usvojeno jer ne izgleda baš dobro u izveštaju da su popravljene sve nedovoljne ocene. Tako je to Veće završeno da nikom nije popravljena ocena. Mislila sam da sam se izborila za malo pravde, ali ne. Našli su način, pa su uložili prigovor na ocenu i to tako da ne kažu da njihovo dete zna za dvojku nego je direktor poništio ocenu jer nije dobro obrazložena”, piše u otvorenom pismu profesorka Ilić.

Ona nikako ne misli da prigovor na ocenu ne treba da postoji, ali ujedno smatra da je jedini legitiman prigovor ako roditelj misli da je dete prilikom ocenjivanja oštećeno.

“Pošto nisam uspela da se izborim da sva deca budu jednaka, ipak sam našla način. Sva vaša, ‘ničija’ deca su, na neki način, ipak i moja i ja ću ih zaštititi. Ovim putem vas obaveštavam da vaša deca uživaju u raspustu, ne razmišljajući o popravnom ispitu, o oceni. Neka uče engleski samo ako smatraju da im je potrebno to znanje, a što se ocene tiče, svi će položiti”, piše profesorka.

“Rečenice s pismenog dela ispita će dobiti kroz pripremu, a za usmeni deo postarajte se da pravilno pročitaju tri pitanja s ceduljice. Ovo je moja poslednja lekcija u ovoj školskoj godini i neko će je razumeti, neko neće, ali ja jednostavno ne mogu da pristanem i aktivno učestvujem u izrugivanju moje profesije”, dodaje.

Prijava inspekciji

Otvoreno pismo roditeljima nije bio kraj, a prema saznanjima Nova.rs, profesorka Ilić podnela je prijavu gradskoj i republičkoj prosvetnoj inspekciji.

U predstavki koja je stigla na adresu nadležnih, a u koju je naš portal imao uvid, navodi se da je pojedinim učenicima kojima predaje profesorka Ilić zaključena dvojka, iako nisu imali dovoljan prosek, i to jer je direktor prihvatio prigovore roditelja, te sazvao vanrednu sednicu odeljenskog veća, na kojoj je saopšteno da “psihološko-pedagoška služba konstatuje određene nedostatke kod obrazlaganja ocene”.

“Tokom sednica odeljenskih veća (24. jun) odeljenja u kojima predajem, a u kojima sam predložila nedovoljne zaključne ocene, dogodilo se da je direktor, kontrolišući ocene, uočio da jedna učenica ima jednu pozitivnu ocenu iz engleskog jezika pa je predložio Odeljenjskom veću da učenici zaključi dovoljnu ocenu, uz obrazloženje da su ga zvali iz nekog zavoda i da je interes škole važniji od ocene i pojedinca”, navodi se u žalbi i dodaje:

“Nisam se složila s navedenim predlogom, ali sam predložila da, ako popravimo ocenu toj jednoj učenici, popravimo sve nedovoljne ocene koje sam zaključila u svim odeljenjima.“

Profesorka u svojoj prijavi kaže i da predlog nije usvojen, a učenici za koju je, kako tvrdi, direktor tražio veću ocenu, ostala je jedinica, na njeno insistiranje da deca moraju da budu jednaka.

“Roditelji ove učenice, kao i još tri učenika, napisali su prigovore na zaključene nedovoljne ocene, svi su napisali isto, ukazujući na to da sam ocene neadekvatno obrazložila”, navodi profesorka Bojana Ilić u žalbi.

“Napominjem da svaku ocenu javno obrazložim pred svim učenicima u odeljenju, ali i da sam kroz formativno ocenjivanje redovno beležila da učenica ne pokazuje znake napredovanja, ukazujući na oblasti koje nije usvojila u dovoljnoj meri. Tokom školske godine nije stigao nijedan prigovor od roditelja učenika koji su se žalili na zaključnu ocenu, znači da tokom deset meseci nisu uočili da ocene ne obrazlažem na pravilan način”, dodaje ona.

Sazvana nova sednica

Kako se dalje navodi, direktor je sazvao novu sednicu Odeljenjskog veća za 2. jul jer su iz tog odeljenja prigovore uložili roditelji tri učenice.

“Glasanjem su zaključene dovoljne ocene, jer je direktor, pretpostavljam najpre poništio prethodno zaključenu nedovoljnu ocenu. Nemam nikakav dokaz o tome, niti sam ranije obaveštena o njegovoj odluci”, kaže profesorka Bojana Ilić u žalbi upućenoj inspekciji.

Dodaje da je jednom učeniku popravljena ocena iako nije imao nijednu pozitivnu tokom godine.

Portal Nova.rs kontaktirao je i profesorku Ilić, koja je potvrdila navode iz otvorenog pisma i prijave.

Direktor tvrdi da se sve radi po zakonu

Direktor Druge ekonomske škole Dejan Nedić u pisanoj izjavi za Nova.rs kaže da je postupio po zakonu i propisima na osnovu četiri prigovora roditelja drugog razreda, zbog “neosnovano zaključene” nedovoljne ocene iz engleskog jezika, poništio te ocene. Prema Nedićevim rečima, od ukupno 21 negativne ocene koje je profesorka zaključila, tri roditelja su uputila prigovore na koje je on reagovao.

“Ostalih 18 roditelja nije prigovorilo na zaključnu ocenu iz engleskog jezika, a da jeste, i oni bi bili prihvaćeni kao i ova tri, a prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Na Odeljenskom veću koje zaključuje konačnu ocenu, nakon saznanja da je ocena predložena suprotno zakonima i propisima, utvrđena je pozitivna ocena”, navodi on.

Nedić kaže i da je on kao direktor dužan da, kad se ocena na ovaj način poništi, preduzme korake o pojačanom stručno-pedagodškom radu za tog nastavnika, o čemu je obavestio nadležne organe Ministarstva prosvete.

Izvor: nova.rs

Doktorka Jagoda Jorga otkriva koliko leti treba da pijemo vode, ali i zašto žene od 50. godine treba da izbace takozvane "luksuzne" kalorije i uvedu tri pristojna obroka.

Prof. dr Jagoda Jorga objasnila je kako da se pravilno hranite leti, kako kad pređete pedesetu i šta puniji ljudi moraju da promene u svojim životnim navikama.

Doktorka Jorga tvrdi da „veliki broj ljudi koji ima višak kilograma često pogrešno bira namirnice“ pa tako puniji ljudi često unose višak kalorija, ali i premalo vitamina i drugih važnih nutrijenata.

„To je pogrešan tip ishrane. U takvoj ishrani nedostaje povrća i ‘mršavih’ izvora proteina poput belanaca, nemasnog mesa i ribe. Treba sve kombinovati. Sve proteinske namirnice sadrže i druge korisne sastojke. Biljni izvori ne pružaju dovoljno B12, cinka i taurina. Ribe i morski plodovi, osim proteina, bogati su jodom i selenom, koji nedostaju u životinjskim proteinima. Idealna situacija podrazumeva da ribu jedemo dva puta nedeljno, biljne proteine jednom nedeljno i tri do četiri puta nedeljno. To je jednostavno. Oni koji ne mogu ribu, mogu da je zamene piletinom ili ćuretinom ili da konzumiraju biljne proteine dva puta nedeljno“, rekla je dr Jorga u TV emisiji ‘Uranak’.

Ona je preporučila da jedemo na svakih 5-6 sati, da izbacimo konzumaciju hrane posle 21h, a za doručak je rekla da ga je najbolje uzeti dva sata nakon buđenja. Ono što je važno je i da izbegavamo grickalice između obroka.

Šta da jedete leti ako imate više od 50 godina

Otkrila je i kako se optimalno hraniti na visokim temperaturama nakon pedesete godine.

„Voda, voda i voda. To ne znači da ne treba da jedemo, nego da nikako ne smemo da zaboravimo na hidriranje organizma. Normalne potrebe tela za vodom su oko 3 litra dnevno, 3,5 za muškarce, a kad se čovek puno znoji, što se dešava na 36 stepeni, to treba nadoknaditi. Dehidriranost je najveći problem na ovoj temperaturi’, istakla je ona.

Posle 50. godine ona kaže da postoje tri problema.

„Prvi je gubitak mišićne mase, posebno kod žena, ali dokazano je da je taj gubitak znatno manji kod fizički aktivnih osoba. Drugi problem je ishrana bogata proteinima. Treće, potrebno je smanjiti ukupni energetski unos. Najjednostavniji način za to je eliminacija onog što nazivamo ‘luksuznim’ kalorijama, a to su slatkiši. Kad se to eliminiše i kad se uspostave tri pristojna obroka, nema više nikakvih problema’, zaključila je dr Jorga.

Zašto se gojimo u menopauzi

Hormonske promene u menopauzi mogu da uzrokuju dobijanje na težini oko stomaka, kukova i na butinama, ali isto tako je činjenica i da mnoge žene svoj izgled pravdaju mitom da se „goje od disbalansa hormona“, a ne od palačinke sa nutelom i plazmom u 21 uveče.

Dr Jorga je za naš portal govorila o vezi između hormona i gojenja.

„Kada je reč o hormonskom statusu, to je posebno pitanje za endokrinologe, a da li hormoni imaju veze sa dobijanjem težine – naravno da imaju. Kako bi žena u drugom stanju inače dobijala na težini? Ona dobija na težini jer ima izmenjen hormonski status. Takav je ženski organizam, nas je priroda napravila tako, pa svakog meseca dok žena ima ciklus, priroda se igra sa nama – do pola ciklusa je jedan hormonski status, onda se dogodi ovulacija, pa onda priroda kaže – sad si u drugom stanju, a onda dođe period ovulacije kada ženski hormoni krenu nepravilno da se ponašaju. Ali ne možemo svako dobijanje na težini da pripišemo hornonima“, ističe dr Jorga.

No, činjenica jeste sledeća – mnoge žene se ugoje oko 1,5 kilograma godišnje u periodu između 40. i 50. godine, kao i u šestoj deceniji života. Stručnjaci navode da se to dešava zbog nekoliko procesa, a pre svega zbog toga što se metabolizam usporava, žena počinje da gubi mišićnu masu, a mišići sagorevaju više kalorija nego masno tkivo. Osim toga, niži nivo estrogena može da dovede do intenzivnijeg nakupljanja masnog tkiva u predelu stomaka.

„Sve naravno ima veze, ali to ne može biti jedino objašnjenje za ono što nam se događa vremenom.

Ima drugih elemenata koji tu učestvujuju – žene brže i lakše gube mišićnu masu nego muškarci, i to je opet horomonski, ali to je biologija, teška borba je s tim. Menopauza je jedan izrazito turbulentan, osetljiv period u životu svake žene. Ali činjenica je da je sa stanovišta struke malo potcenjen – u smislu da se sva objašnjenja svode na ‘eto to je tako, pa šta sad‘. U razlozima za dobijanje na težini u menopauzi definitivno hormoni ne igraju jedinu ulogu, ali nauka to i dalje ne može prostim laboratorijskim analizama da objasni“, zaključila je prof. dr Jagoda Jorga za Zadovoljnu.

Ova dijetoterapeutkinja preporučuje da svaka žena, koliko god bilo teško, proba da drži višak kilograma pod kontrolom jer kilogrami povećavaju rizik od karcinoma, posebno karcinoma dojke, dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti, pa je veoma važno da žena bude fizički aktivna – ne mora da ide u teretanu, ali može, na primer, redovno da šeta ili da preskače vijaču.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Četvrtina mladih u Srbiji depresivni i anksiozni, a polovina njih se obratilo za psihološku pomoć, pokazalo poslednje istraživanje. Influenserka i učesnica “Survivor-a” Nađa Erić rekla je za N1 da je to povezano sa drušvenim mrežama, dok psihijatrica Snežana Kecojević Miljević navodi da ovaj poražavajući podatak nije samo prisutan u Srbiji, već i u celom svetu.

Erić smatra da je anksioznost ili depresija kod mladih povezana sa društvenim mrežama, ali i sa odnosom kakav imaju sa roditeljima.

“Sada su društvene mreže postale potpuno neophodna stvar za funkcionisanje i počeli smo svi da se upoređujemo sa onim strancima koji su vrlo uspešni u dvadesetim godinama. Odjednom su postali milioneri preko noći zbog Jutjuba, zbog TikTok-a itd. I onda mi ovde pokušamo da se upoređujemo sa njima i samim tim postajemo nezadovoljni. Mislim da je to broj jedan, a kasnije već imamo druge faktore, da li je to odnos sa roditeljima”, rekla je Erić u emisiji “Novi dan”.

Komentarišući rezulatate istraživanja, Kecojević Miljević ih je ocenila kao poražavajuće, ali oni nisu samo takvi u Srbiji i regionu, negu su prisutni svuda u svetu.

“Anksiozni poremećaji su u principu najčešći poremećaji u psihijatriji uopšte, a recimo depresivni poremećaji, depresija, se smatra poremećajem koji je po zvaničnim statistikama Svetske zdravstvene organizacije treći poremećaj po stepenu invalidnosti”, ukazala je psihijatrica.

Međutim, kao ohrabrujuću činjenicu izdvaja da su mladi više osvešćeni za psihološke poteškoće i da su napravili priličan iskorak u smislu “destigmatizujućeg odnosa prema psihijatriji i psihologiji“, kao i da su više ohrabreni da traže pomoć.

Na pitanje da li odrastanje u Srbiji utiče na to kako se neko oseća, Erić smatra da ima uticaj i da su mladi ovde nezadovoljniji u odnosu na vršnjake u Evropi.

„Balkanski način vaspitanja kod muškaraca“

Međutim, Erić je ocenila da u Srbiji ljudi nisu toliko osvešćeni da potraže pomoć i da je to još uvek tabu tema, posebno kod muškarca.

“Opet mislim da je to balkanski način vaspitanja, da su muškarci glave kuća. Oni uvek moraju da budu snažni, ne smeju da plaču, ne smeju da pokažu svoje emocije”, rekla je Erić.

Kecojević Miljević je istakla da su društvene mreže samo izbacile nešto što je prisutno kod svih nas u realnosti i da samo prate “trag ljudske potrebe”.

“Naravno da tu ima sada vrlo korisnih stvari, ali ima naravno i mnogo zloupotrebe, ali to je život, jel? Sve je stvar izbora”, istakla je psihijatrica.

Upitana šta savetuje mladima – kako da se odnose prema društvenim mrežama, Kecojević Miljević smatra da su jako važna iskustva koja proživimo u životu.

“Mislim da je zapravo ono što je mladim ljudima naročito značajno jeste to da preživljavaju iskustvo, znači da „budu u životu“, da doživljavaju život. Mislim da sve više ljudi generalno, mnogo više vrednuje iskustvo i doživljaj nego recimo bilo šta materijalno”, zaključila je psihijatrica.

Izvor: n1info.rs

Nakon što su se u samo deset dana u Beogradu dogodila dva velika požara u stambenim zgradama prilikom kojih su stanovi u potpunosti izgoreli, a sve zbog kvara na klimama koje su eksplodirale, kod građana se, kako se čini, probudio strah zbog ovih rashladnih uređaja. Naime, korisnici društvenih mreža svakodnevno objavljuju snimke na kojima je njihova klima, te se pitaju da li je zvuk čudan, nazire li se mogućnost eksplozije... Zbog toga smo pitali servisera klime Miroslava Markovića kada klime mogu postati opasnost i na šta svi oni koji ih imaju moraju da obrate pažnju.

Zbog ekstremno visokih temperatura koje su zahvatile našu zemlju prethodnih dana, veliki broj građana nije gasio svoje klime. Rashladni uređaji radili su punom parom, i dan i noć, a neki ih, pretpostavljamo, nisu gasili ni po tri-četii dana.

Koliko njihovo preopterećenje može biti opasno, pokazali su užasni požari koji su u junu i julu gutali čitave stanove u Beogradu. Poslednji od njih dogodio se juče na Karaburmi, kada je velika buktinja progutala stan porodice Stanković, a koja je nastala zbog kvara na klimi.

Društvenim mrežama se šire apeli da se u stanovima i domovima ne ostavljaju upaljene klime, ukoliko nema nikoga od porodice, a veliki broj građana svedočio je o čudnim zvukovima i varnicama koje su uočili na svojim rashladnim uređajima.

Zbog toga smo pitali dugogodišnjeg servisera klima uređaja i majstora u ovom poslu Miroslava Markovića kada klima zaista predstavlja opasnost.

„Prethodni požari koji su se dogodili zbog klime zaista su poremetili naše klijente jer nikada ranije nas niko nije pitao da li je klima opasna. Sada je situacija drugačija. Naše mušterije se raspituju o ceni, naravno, ali drugo pitanje koje postave glase: ‘Da li ta klima može da eksplodira?’. Mi ne znamo da li će baš ta klima koju ste vi kupili ekslodirati, ali da može – može i to su pokazali prethodni užasni događaji“, kaže nas sagovornik.

Prema njegovim rečima svaka klima je opasna, kao što je opasan i bojler, mikser i drugi uređaji za domaćinstvo, ukoliko su neispravni.

Dakle, požari nastaju jer su uređaji neispravni, a to je upravo bio slučaj sa klimama koje su gorele.

„Neispravna klima dovodi do kvara koji najčešće rezultira požarom usled trenja, varničenja ili usled problema sa elektroinstalacijom koja se zapali na spoljnoj jedinici klime. Ukoliko dođe do požara u unutrašnjosti stana, a zbog klime, reč je, u najvećem broju slučajeva, o neispravnim instalacijama. Najčešće se dešava da se zapale unutrašnje jedinice, ali, recimo, znam dosta slučajeva kada je gorela spoljna jedinica klime“, ističe on.

To se najčešće događa usled velikih vrućina, kada su spoljne jedinice klime izložene direktno suncu, a pritom rade po ceo dan.

„Ljudi danima nisu gasili klime i pregrejale su se što je dovelo do paljenja. Iz tog razloga savetujem ljude da s vremena na vreme gase klima uređaje, odnosno da ne dozvole da oni rade po ceo dan“, savetuje serviser klime.

Na udaru klime starije od pet godina

Dodaje da su se mahom zapaljivale klime koje su montirane pre više od pet godina.

„To je nekako logično, one su direktno na suncu, usled ovog toplotnog talasa, pa i onog od prošle i pretprošle godine koji je zadesio Srbiju, rade neprekidno, te ne treba da nas čude varnice koje se pojave, ali je jako važno da odmah reagujete. A kako? Momentalno treba da ugasite klimu iz struje i da pozovete ovlašćenog servisera, a on će vam dalje objasniti kakva je situacija“.

Serviser kaže da su klime novije generacije opasnije jer imaju jako zapaljive freone. Zbog toga se mora jako voditi računa i oko montaže, i oko održavanja i oko korišćenja.

„Savremene klime koriste zapaljivi freon R-32 koji, ne često, ali može da izazove požar. Samo jedna mala varnica koja se dogodi u klimi može dovesti do paljevine čitavog aparata. Ipak, ispravna klima se može držati upaljena i čitav dan, ali ukoliko je moguće, poželjno je da se isključi na neko kratko vreme ili dok nema nikog u kući“, ističe serviser.

A još jedan od razloga zbog kog dolazi do eksplozije klime jeste i kada se izvrši popravka uređaja neoriginalnim delovima.

„Džaba vam redovan servis i sve ostalo ako ste stavili neoriginalne delove. Znači, svaka klima odnosno model je tip za sebe, za svaki postoji deo i to bi trebalo uzimati u obzir ukoliko dođe do kvara. Građani se odmah hvataju za najjeftiniji i ja to razumem, ali moramo gledati i kvalitet i originalnost“, savetuje serviser.

Može se i, ističe, zapaliti energetski rezervni deo klime odnosno plastični kondenzator ili ako je klima previše prljava pa se motor ventilatora pregreje.

„Na primer, ukoliko se ne uradi vakumiranje klima uređaja, nakon izvesnog vremena se može dogoditi kvar“, objašnjava majstor za klime.

Šta obavezno uraditi pred početak letnje sezone

Naš sagovornik ističe da je kod svake klime ključno njeno redovno odžavanje.

„Potrebno je redovno pred početak sezone servisirati klima uređaje od strane majstora koji to obavlja na propisan način. Nakon toga ostaje samo da se klima koristi tako da se ne forsira i ne spušta na temperature koje su niže od 10 stepeni ispod temperature koja vlada u tom momentu. Znači, kada je vrućna ne treba je uključiti na 16 stepeni. Takođe, čim se oseti da uređaj ne radi dobro, da se čuje drugačiji zvuk motora, ako se primeti bilo šta što odstupa od uobičajenog, treba pozvati majstora“.

Dodaje da klima koja se ne održava ne može da radi po ceo dan i noć.

„Klima tada radi pod opterećenjem, greje, pa tako može doći, u najmanju ruku, do kvara, a što se tiče tih ozbiljnijih posledica, naravno da je moguće i to. Svi uređaji koji su ispravni i koji se redovno servisiraju nemaju tih problema. Može čak i da se desi da se prljavština uvuče u spoljne delove klime, pogotovo kada spadne spoljna rešetka pa ptice tu natrpaju granje i to može da se zapali.

Napominje da je potrebno minimum jednom godišnje čistiti i servisirati klime kod kuće, dok je za poslovne objekte to dva ili više puta godišnje.

Izvor: nova.rs

Petogodišnji dečak Igor koji je nestao pre nekoliko dana na plaži u grčkom mestu Nea Flogita pronađen je. Na plaži u Nea Vrasni izgubio se šestogodišnji dečak iz Kruševca, srećom i on je pronađen. Kada dete nestane potrebno je ostati pribran i odmah se dati u potragu za detetom, kaže Miloš Stanimirović iz Odeljenja za potrage UKP PU za grad Beograd. Ističe i da deca uvek mogu da se obrate policajcu na ulici.

Kada dete nestane, najvažnije je da roditelji ne odlažu potragu, kaže Milošem Stanimirovićem iz Odeljenja za potrage UKP PU za grad Beograd.

„Plaža ili muzički festival – potrebno je da se osoba smiri i krene u potragu“, objašnjava Stanimirović.

Navodi da deca nestanu u samo jednom trenutku nepažnje.

„Mi apelujemo na roditelje da strogo vode računa o svojoj deci, pogotovo toj osetljivoj kategoriji do pet, šest ili sedam godina“, kaže Stanimirović.

Ističe da je važna pribranost i da se ne širi panika.

Policija prva adresa kojoj se treba obratiti
Stanimirović kaže da kada je letovanje u inostranstvu, na primer na plaži, policija je prva adresa kojoj je potrebno obratiti se.

„Zamislimo situaciju na plaži – amabasada nije baš blizu, tako da je potrebno obratiti se policiji“, objašnjava sagovornik iz Odeljenja za potrage UKP.

Stanimirović kaže da su specifične situacije i da različito treba postupati u drugačijim scenarijima, ipak gde god da se dete izgubi potrebno je preduzeti sve mere kako bi što pre došli do njega.

Ako dete nestane u tržnom centru potrebno je da roditelj ode do radnika obezbeđenja jer postoje razglasi gde može da se objavi da je dete određenog uzrasta nestalo, koju garderobu nosi i druge informacije, kaže Stanimirović.

Ističe da mogu da pozovu odmah da pozovu policiju, ali i da učine sve što je u moći roditelja i u skladu sa zakonom.

Navodi da isti princip postupanja važi i za sve situacije.

Društvene mreže u službi potrage

U teoriji, i društvene mreže mogu da pomognu, ali u praksi se pokazuje drugačija situacija, objašnjava Stanimirović.

„Najčešće kada roditelji, prijatelji, komšije objave na društvene mreže da je dete nestalo – najčešće dobijamo, kao i sami roditelji, dezinformacije gde im je dete viđeno“, kaže Stanimirović.

Objašnjava da se to dešava iz najbolje namere, a neko to uradi i jer mu je interesantno da dojavljuje dezinformacije.

„Kada dođu roditelji da podnesu prijavu o nestanku, na njima je da procene da li žele da objave na društvene mreže da im je dete nestalo. Da li mogu da podnesu pritisak da ih ljudi zovu, da im govore da im je dete viđeno na tri lokacije u dva minuta“, objašnjava problematiku Stanimirović.

Kako učiti decu da se ponašaju

Roditelji treba da razgovaraju sa svojom decom i da ih čuvaju, to je preporuka Stanimirovićema.

Ukoliko se dete izgubi u Srbiji uvek može da se obrati policajcu na ulici, kaže gost Jutarnjeg programa.

Kada nema policajca u blizini treba da priđe, na primer, radniku obezbeđenja ili prodavačici u radnji, kaže sagovrnik.

Takođe, važno je da deca znaju imena roditelja i da nauče broj telefona kako bi što pre bili nađeni.

Izvor: nova.rs

Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji povodom iskopavanja litijuma navodi da njegov uticaj na zdravlje zavisi od više faktora, odnosno, da u velikoj meri zavisi od procesa putem kojih se litijum kopa i ekstrahuje.

Uticaj na zdravlje takođe može da u velikoj meri zavisi od konkretnih karakteristika životne sredine na mestu gde se eksploatacija odvija, a u te karakteristike spadaju i prirodni resursi kao što su voda i biodiverzitet.

„U krajnjoj liniji, svako iskopavanje rude ima direktni ili indirektni uticaj na zdravlje i postoje međunarodno priznate dobre prakse i preporuke za minimizovanje ove vrste uticaja“, objašnjavaju iz Kancelarije SZO.

Naglašavaju da su od ključne važnosti podrobne procene uticaja, kao što su i jasna i transparentna komunikacija i angažovanje zajednica koje trpe ovaj uticaj i civilnog društva kako bi se izgradilo poverenje i osiguralo da su svi aspekti određenog projekta dobro shvaćeni i uzeti u obzir tokom svih faza projekta.

„Postoje dobro utemeljeni nacionalni i međunarodni okviri u koje spadaju i oni koje su Države članice razvile i usvojile kroz UN forume kako bi se njima rukovodio i podržao ovakav posao“, dodaju iz Kancelarije SZO.

Podsećamo, dve godine nakon odluke Vlade da se projekat Jadar ukine, Ustavni sud je doneo odluku kojom je utvrdio da Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Uredba je, kako je ocenio taj sud, doneta na način koji nije u saglasnosti sa Članom 3. Ustava i odredbama Zakona o Vladi i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.

Četiri dana nakon toga, vlada je ponovo usvojila uredbu o iskopavanju litijuma.

Tokom posete nemačkog kancelara Olafa Šolca potpisan je Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.

Memorandum su u Palati Srbija potpisali ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović i potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič.

Izvor: danas.rs

Čuveni pronalazač Nikola Tesla živeo je 24 godine duže od prosečnog Amerikanca svog vremena. Smatrao je da ono što jedemo i pijemo značajno utiče na naše zdravlje i dugovečnost, piše Legenda Nikole Tesle.

Tesla je u intervjuu za naučni časopis Electrical Ekperimenter govorio o svojoj ishrani i otkrio da tome duguje svoju vitalnost i večnu mladost.

Tesla je verovao da je tajna njegove večne mladosti gastronomska apstinencija. Smatrao je da većina ljudi pati od fizičkih tegoba zbog loše ishrane.

„Ljudi bukvalno jedu sebe do smrti jedući previše ili pogrešnu hranu“, rekao je on.

Tesla se odrekao duvana i kafe kada je shvatio da su štetni po njegovo fizičko zdravlje. Bio je veoma izbirljiv i pažljiv kada je u pitanju hrana. Jeo je vrlo malo, a hrana koju je konzumirao morala je biti najboljeg kvaliteta.

Bio je vešt kuvar koji je izmišljao razna ukusna jela koja je sam spremao.

„Uveren sam da će za manje od jednog veka kafa, čaj i cigarete izaći iz mode. Alkohol će se, međutim, i dalje koristiti, jer on nije stimulans, već pravi eliksir života“, rekao je Tesla.

Dnevni jelovnik Nikole Tesle

Doručak: Pola litra toplog mleka i par jaja, koja je sam pripremio.

Večera: Celer ili nešto slično, supa, parče mesa ili živine, krompir i drugo povrće i čaša vina.

Za desert, možda parče sira i uvek velika sirova jabuka.

Izvor: danas.rs

Žene vide i primete sve one sitnice na muškarcu i oko njega. Ali, nisu ni muškarci u zaostatku za ženama, naročito kada dođe trenutak za seks.

Muškarci neće primetiti ako ste baš danas ofarbali kosu i imate uraslu dlaku na nozi, ali zato će gotovo uvek primetiti ovo...

Vašu inicijativu

Muškarcima će se dobro urezati u pamćenje slika da ste vi za nešto preuzeli inicijativu. I da ste ga "roštiljali po krevetu". Ako samo očekujete da muškarac nešto napravi ostavićete utisak da uopšte niste zainteresovane.

Pokrete

Nadovezuje se na inicijativu... Način na koji se krećete i kakve imate pokrete... Ako ste poput gazele, naravno da će to primetiti. Baš kao i ako ste ukočeni. Pazite na to kakvu ćete sliku slati svojim pokretima, jer to može lako uticati na dalji tok odnosa..

Oči

Gde gledate za vreme seksa? U njegove oči i golo telo ili u zid? Budite svesne toga gde su vaše oči uperene kako ne biste slale krive signale nezainteresovanosti ili nečeg drugog...

Seksi donji veš

Ako ste zbog njega ispod ležernog autfita navukli neki komad seksi donjeg veša, muškarac će to svakako primetiti. I biće ponosan što ste odlučili da ga "tako počastite". Osim ako se niste depilirali... To je još jedna od stvari koja će mu odmah upasti u oko, a seksi donji veš će baciti u sasvim neki drugi plan.

Izvor: direktno.rs

Veoma je važno pravilno prisupiti kupalištima, kako bi se maksimalno izbegla mogućnost tragičnog ishoda.

Iako je iz godine u godinu slučajeva utapanja sve manje, na žalost i dalje se dešavaju, pa je veoma važno, naročito sada, u sezoni kupanja, uputit apel, kako bi se obratila pažnja na pravilno pristupanje svim kupalištima.

Koji su najčešći razlozi utapanja, ali i preventivne mere, u "Jutru" je otkrio Ljubomir Ćirić, vođa ronilačkog tima žandarmerije:
- Najčešći razlozi su nedovoljno poznavanje veštine plivanja, konzumiranje alkohola, nedozvoljenih supstanci, često se radi o srčanim udarima, jer ljudi ulaze u vodu nepripremljeni. Jako je važno, kada su visoke temperature u pitanju, da se telo pripremi na promenu temperature, znači da se čovek pre ulaska u vodu, pokvasi - kaže gospodin Ljubomir i dodaje:

- Posebnu pažnju bih skrenuo roditeljima, da svoju decu ne ispuštaju iz vida, jer za par sekundi situacija može da izmakne kontroli i da dođe do neželjenih ishoda.

Izvor: prva.rs

Više od 50 godina pričalo se o smrti Brusa Lija. Od prve vesti da je dobio edem mozga zbog tablete, do šuškanja da se radilo o LSD-u i drugim drogama sve do nove teorije da je za sve kriva obična voda.

Jula 1973. godine Brus Li, najslavniji majstor borilačkih veština, bio je zauzet velikim brojem projekata. Godinu dana ranije izašao je film ‘The Way of the Dragon’, koji je napisao i režirao i u njemu i glumio. Bio je u braku s Lindom Emeri Li devet godina i imao dvoje dece, Brendona, tada osmogodišnjaka, i četvorogodišnju Šanon, prenosi „Blic Žena„.

Ali 20. jula uhvatila ga je glavobolja. Žalio se na bolove i otišao da prilegne. Više se nije probudio. Našli su ga bez svesti, pozvali hitnu pomoć, ali nisu mogli da ga spasu. Imao je 32 godine. Vest o njegovoj smrti brzo se proširila, a mnogi su krenuli prema bolnici u koju ga je hitna odvela. Novinari su opkolili i bolnicu i Lijevu kuću. Lindu i decu su sklonili Brusovi saradnici, ali ona je htela da se uveri da ga stvarno nema i da ga vidi još jednom.

„Osetila sam neverovatnu snagu koja je prolazila mojim telom. Znala sam šta moram da učinim i na koji najbolji mogući način za Brusa, Brendona i Šanon“, rekla je.

Kroz više od 50 godina raspravljalo se o tome šta je zaista bio uzrok smrti… Tokom 70-ih godina stručnjaci su tvrdili da je kriva bila upravo tableta koju je uzeo protiv glavobolje. Odnosno, da je smrt ustupila zbog moždanog edema uzrokovanog reakcijom na tabletu. Godinama kasnije pojavila se i teorija da je u organizmu Brusa Lija pronađen i kanabis koji je mogao kobno da deluje na njega, ali je to kasnije demantovao forenzičar Donald Teare, koji je radio na Lijevom slučaju.

Kružile su svakakve teorije, neki su ga proglašavali zavisnikom koji je s ljubavnicama učestvovao u orgijama, a preminuo zbog vijagre, drugi su ga povezivali s LDS-om, heroinom, kokainom… Njegovi obožavaoci naprosto nisu mogli da prihvate da je neko tako mlad i tako dobrog zdravstvenog stanja, može tako naglo da umre.

Pre nekoliko godina pojavila se još jedna teorija, i to u biografiji ‘Bruce Lee: A Life’ autora Metjua A. Polija.

On je u toj biografiji iz 2018. tvrdio kako je moguće da ni tableta, a ni razne droge, uopšte nisu krive za smrt, već nešto drugo. Otok mozga, tvrdi, mogao je da uzrokuje toplotni takas jer su Liju godinu dana pre smrti uklonili znojne žlezde ispod pazuha. Ali 2022. godine, čak 49 godina nakon smrti legende borilačkih veština, pojavila se nova teorija. Studiju pod nazivom ‘Ko je ubio Brusa Lija’ radilo je nekoliko španskih nefrologa koji su u njoj problematizovali uzrok smrti. U svom radu tvrde kako je moguće da je Li zapravo bolovao od specifične vrste bolesti bubrega, odnosno da je uzrok smrti bila ‘nemogućnost bubrega da izluči višak vode’. U svom zaključku navode da je to ‘moglo voditi do edema i smrti u roku od nekoliko sati ukoliko je u sebe uneo više vode nešto što je njegovo telo moglo izlučiti kroz urin, prenosi „Blic Žena„.

Oproštaj od legende borilačkih veština bio je u Hong Kongu, ali telo mu je pokopano u Sijetlu. To je tada odlučila njegova supruga koja je medijima rekla: “Ja lično ne smatram nikoga odgovornim za njegovu smrt. Jedino je važno da njega više nema i da se neće vratiti”.

Nekoliko godina kasnije i telo njegovog sina sahranjeno je pored njega. Brendon je takođe umro mlad, imao je svega 28 godina. U njega je na setu filma ‘The Crow’ 1993. godine ispaljen metak, nakon čega je preminuo, prenosi „Blic Žena„.

Lubenica je najbolje letnje osveženje, ali za određenu grupu ljudi je zabranjena.

Lubenica je puna vitamina i vode, i skoro joj je nemoguće odoleti. Međutim, ljudi koji imaju dijabetes treba da je zaobilaze u širokom luku. A najveći kamen spoticanja je činjenica da se u jednom većem komadu lubenice nalazi oko 17,7 grama prirodnog šećera, piše Healthline.com.

Naravno, svaki lekar će vam reći da je i ovde ključna reč umerenost. Ako uzmete samo jedno, manje parče lubenice, čak iako imate dijabetes, nećete biti u riziku, ali problemi nastaju kada preterate sa sočnim osveženjem i unesete preteranu količinu šećera.

Američka asocijacija za dijabetes preporučuje konzumaciju svežeg, zamrznutog ili konzerviranog voća bez dodatog šećera.

Ukoliko se konzumira u maloj količini, lubenica čak može da bude veoma korisna za dijabetičare. Naime, ona sadrži likopen, pigment koji lubenici daje boju, a on je takođe i moćan antioksidant. Likopen može da smanji rizik od bolesti srca, a to je naročito važno za dijabetičare koji imaju duplo veće šanse da dobiju neku od kardiovaskularnih bolesti.

Foto: ShuttestockBudite oprezni sa sokom od lubenice
Kada se govori o potencijalnoj opasnosti koje nosi konzumacija lubenice, ključna stvar je glikemijski indeks.

Glikemijski indeks (GI) je parametar koji nam pokazuje kojom brzinom šećer iz hrane ulazi u krvotok.

Sa druge strane, glikemijsko opterećenje (GO) je kombinacija GI i sadržaja ugljenih hidrata u uobičajenoj količini (porciji) hrane.

Neki naučnici zastupaju gledište da je glikemijsko opterećenje (GI) zapravo relevantnija vrednost određivanja uticaja neke namirnice na nivo šećera u krvi.

ShutterstockNe kombinujte lubenicu sa namirnicama sa visokim glikemijskim indeksom
Smatra se da je svakako manja verovatnoća da će hrana sa niskim ili srednjim GI podići nivo šećera u krvi.

Glikemijskog opterećenje manje od 10 je nisko, od 10 do 19 je srednje, a 19 i više se smatra visokim.

GI lubenice je 72, ali je vrednost GL 2 u količini od 100 grama. U ovoj kombinaciji može da se konzumira u umerenim količinama, iako su u pitanju osobe sa dijabetesom.

Ipak pojačani oprez je uvek potreban, a stručnjaci iz "Defeat Diabetes Foundation" preporučuju osobama koje imaju dijabetes tip 2 da ne konzumiraju više od jedne kriške ovog sočnog voća dnevno.

I upozoravaju da nikako ne bi smeli da konzumiraju sok od lubenice jer on može da ima veće glikemijsko opterećenje.

Takođe, treba izbegavati kombinovanje lubenice sa drugim namirnicama koje imaju visok glikemijski indeks, već koristiti orahe, semenke i druge izvore hranljivih masti i proteina.

Izvor: republika.rs

Prvo je za njom izdata međunarodna poternica, a onda je stavljena na listu terorista. Već godinama sa decom živi van Rusije, zbog progona svog supruga Alekseja, najvećeg kritičara Kremlja. Kada je on preminuo u zatvoru, odmah je optužila Vladimira Putina da je odgovoran za njegovu smrt. Sada Julija Navaljna postaje najistaknutija ličnost prognane ruske opozicije, a samim tim i najveća meta Kremlja.

Međunarodna poternica

Basmanski okružni sud Moskve izdao je nalog za hapšenje u odsustvu za udovicu ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog zbog navodnog učešća u ekstremističkoj zajednici.

„Julija Borisovna nije bila dostupna istražnim organima u prethodnoj istrazi. S tim u vezi, ona je stavljena na poternicu“, navodi se u saopštenju suda.

Julija Navaljna na protestu u Berlinu Foto:Monika Skolimowska / AFP / Profimedia
Pojašnjava se da je sud odlučio da donese preventivnu meru protiv Julije Navaljne nakon razmatranja predstavke istražnih organa.

„Ona se tereti da je počinila krivično delo iz dela 2 člana 282.1 Krivičnog zakonika Ruske Federacije – učešće u ekstremističkoj organizaciji“, dodaje se u saopštenju.

Period pritvora računa se od trenutka izručenja na teritoriju Rusije ili od trenutka pritvora na teritoriji Ruske Federacije.

Lista terorista

Samo dan nakon toga, ruske vlasti su Navaljnu stavile na listu „terorista i ekstremista“ i time nastavile progon opozicije.

Federalna služba za finansijski nadzor dodala je Navaljnu na svoju listu „terorista i ekstremista“ što implicira ograničenja bankovnih transakcija. Ovo je metod koji Kremlj često koristi kada se obračunava sa opozicijom.

Ruske vlasti nisu precizirale optužbe protiv Navaljne, mada se čini da se one odnose na to što su Fondaciju Navaljnog za borbu protiv korupcije i njene regionalne kancelarije označile kao „ekstremističke“.

Sudska presuda iz 2021. kojom je fondacija Navaljnog zabranjena, primorala je mnoge njegove saradnike da napuste Rusiju, dok su oni koji su ostali bili krivičnio gonjeni. Nekoliko advokata koji su branili Navaljnog i novinari koji su pratili njegove aktivnosti takođe su zatvoreni pod sličnim optužbama.

Misija Julije Navaljne

U nedeljama koje su usledile nakon smrti Alekseja Navaljnog, magazin Tajm je intervjuisao preko desetina njegovih prijatelja, saveznika, kritičara i kolega disidenata, putujući da ih pronađe u četiri zemlje u koje su otišli ​​da pobegnu od ruskog sistema represije. Mnogi od njih su opisali da su se osećali paralizovani tugom i očajem u odsustvu Navaljnog. Većina se složila da njegova žena ima najveće šanse da ga nasledi i nastavi njegovu borbu. Ali neki su se pitali šta bi ona mogla da postigne iz egzila, odsečena od svojih pristalica, sa malo ili uopšte prostora za delovanje u samoj Rusiji.

Glavni rizik, rekao je jedan od njih, bio je da se Navaljna pretvori u ono što Rusi ponekad nazivaju „političarkom za pokazivanje“ – prisustvuje samitima i ceremonijama u zapadnim prestonicama, prima nagrade za svoju hrabrost i poziva na promene, sve dok Kremlj nastavlja vrši represiju. U intervjuu za Tajms, Navaljna je priznala da postoji ovaj rizik.

Njena osnovna misija je, kaže, da ostane u kontaktu sa svojim pristalicama unutar Rusije, iako ne može da ih vidi ili dodirne.

„Najviše, želim da Kremlj i njegovi zvaničnici shvate: ako su ubili Alekseja, ja ću istupiti. Ako mi nešto urade, doći će druga osoba. Postoji mnogo, mnogo ljudi koji su protiv vlasti u Rusiji, protiv režima, i ne sumnjam da će, čak i ako ubiju veliki broj ovih ljudi, neko zauzeti njihovo mesto“, rekla je ona.

Julija Navaljna je poslednji put videla muža skoro tačno dve godine pre njegove smrti. Tada je bio zatvoren nedaleko od Moskve, u Kaznenoj koloniji broj 2, u gradu Pokrov, gde su propisi ponekad dozvoljavali suprugama zatvorenika da dođu i ostanu kod njih po nekoliko dana. Za takve posete u zatvoru su izdvojeni mali stanovi, svaki sa kuhinjom, krevetom i televizorom.

U posetu za koju se ispostavilo da je bila poslednja, došli su i roditelji Navaljnog, donoseći torbe pune namirnica i hrane koju su pripremili. Među njegovim omiljenim je bio zeleni boršč. Posle ručka, njegovi roditelji su se vozili kući u Moskvu, dok je supruga ostala kod njega još dve noći, gledajući umetničko klizanje sa Olimpijskih igara u Pekingu i satima pričajući o politici.

Fokus Fondacije Navaljnog je ostao na poslu koji je ga učinio poznatim u Rusiji: istragu dela korupcije unutar elite, razotkrivanje jahti i vila koje su Putinovi ljudi pokušavali da sakriju širom sveta. Njihova otkrića, objavljena na Jutjubu kao video snimci, rutinski su privlačili milione gledalaca. Ali, da bi izbegli hapšenje, aktivisti Fondacije unutar zemlje bili su primorani da odu u ilegalu 2021. godine, kada ih je država proglasila „ekstremističkom grupom“, što je pravni status sličan ISIS-u ili Al-Kaidi.

izvor: nova.rs

Vikiliks je saopštio da je njegov osnivač Džulijan Asanž napustio britanski zatvor i odleteo iz Velike Britanije, nakon što su tužioci u SAD izjavili da bi on trebalo ove sedmice da prizna krivicu za kršenje američkog zakona o špijunaži, u sporazumu koji bi mogao da mu omogući da se vrati kuci u Australiju.

Američki tužioci naveli su u sudskim dokumentima da je Asanž pristao da prizna krivicu po jednoj tački optužnice za zaveru radi pribavljanja i obelodanjivanja poverljivih dokumenata američke nacionalne odbrane, prema podnescima američkog Okružnog suda za Severna Marijanska ostrva, preneo je Rojters.

Asanž bi trebalo da bude osuđen na saslušanju na ostrvu Sajpan u sredu u 9 sati po lokalnom vremenu.

Verovatno će mu biti pripisano vreme koje je već odslužio i neće dobiti novu zatvorsku kaznu, navodi Rojters.

Šta je Asanž govorio o Srbiji

Asanž je pre 10 godina dao intervju za "Blic", koji ovom prilikom ponavljamo u celosti:

Džulijan Asanž uzdrmao je svet 2007. kada je kao australijski novinar osnovao sajt „Vikiliks“, koji je ubrzo počeo da obelodanjuje tajna dokumenta vojnih, ekonomskih i političkih centara moći.

Među stotinama hiljada objavljenih stranica o ratovima u Iraku i Avganistanu, toksičnom otpadu u Obali Slonovače, Sajentološkoj crkvi ili prevarama velikih banaka, našle su se i diplomatske depeše američkih ambasada u svetu, pa tako i onih u Srbiji.

Nedavno ste izjavili da Srbija i Ukrajina imaju ulogu predvodnika. U čemu Srbija može da bude predvodnik?

- Kada sam rekao da je Srbija, kao i Ukrajina, jedan od najvažnijih predvodnika, mislio sam na države „između“, odnosno u međuprostoru. To su države gde budućnost prvo dolazi, sa svim svojim užasima i lepotama. A sudbina svih pionira, pa samim tim i Srbije, jeste da budu pogrešno predstavljeni. Mi zaista živimo u vremenu između dve epohe. Mi smo poslednja slobodna generacija, jer sada je došlo vreme globalne distopije nadzora.

U čijem je interesu da se stvori lažna slika o jednoj maloj zemlji kao što je Srbija?

- Razlozi su različiti, od nerazumevanja, preko neznanja, do smišljene kampanje. Isto je i s nekim pojedincima, među koje bih verovatno mogao da uključim i sebe, koji se iz različitih razloga nađu u tom međuprostoru, nađu se na putu nadolazećoj distopiji.

Koliko ste upućeni u trenutna politička dešavanja u našoj zemlji i debatu kome se okrenuti - Istoku ili Zapadu?

- Zbog svojih životnih okolnosti sam u prilici da dosta čitam tako da pratim šta se dešava i u Srbiji. Upravo zbog svog položaja, ljudi u Srbiji su mogli na sopstvenom primeru da osete da ne treba bezrezervno verovati nikome, ni Istoku ni Zapadu. Ne samo Srbija, nijedna država ne može samostalno da opstane ispred tehnološkog totalitarizma. Svedoci smo izuzetne političke radikalizacije naših društava, koja je povezana sa internetom, a samim tim i uvođenja masovnog nadzora internet komunikacija. Te dve sile oblikuju našu budućnost. Oblikuju naše mesto u budućnosti, svaki aspekt te budućnosti. Zbog toga ljudi moraju da se okrenu jedni drugima, da se zajedno bore za slobodu i svoje mesto u tom novom svetu.

Naglasili ste da Srbija poseduje snagu. U čemu se ona ogleda?

- Pozicija države „između“ vas dovodi u poziciju snage jer vam otvara mogućnosti. Ta pozicija pojačava glad ljudi za istinom, i ljudima daje neophodnu perspektivu da istinu prepoznaju kada na nju naiđu. Ali samo vi možete odlučiti kako ćete upotrebiti tu poziciju.

U depešama koje je „Vikiliks“ objavljivao je i znatan broj onih iz Ambasade SAD u Beogradu. Može li se na osnovu njih tvrditi da je Vašington, nakon rušenja Miloševića, vukao poteze srpske vlade?

- Ja se trudim da svoj rad i delovanje odvojim od neke određene ideologije ili političke pozicije jer moja osnovna premisa jeste da je naša civilizacija dobra onoliko koliko je dobro znanje koje poseduje. Zbog toga velike sile, poput SAD, i žele da ovladaju svim tim znanjima i informacijama, što nas dovodi u vreme nove transnacionalne distopije kakva do sada nije viđena. Jedna od odlika toga jeste da ona ne utiče na samo jednu zemlju u jednom regionu, već na sve zemlje u čitavom svetu. Utiče na sve zemlje u isto vreme. Mislim da je za ljude u Srbiji bitno da prvenstveno budu svesni ove opasnosti i da, kao rezultat te svesti, počnu da rade na menjanju ponašanja ljudi. Jedino udruženim snagama možemo da dođemo do ideja o tome kako da se borimo. To je stvar političke svesnosti i samospoznaje. To je približavanje koje će nam svima doneti korist

Dosta optužbi stiglo je na vaš i račun „Vikiliksa“ kada su objavljene necenzurisane depeše. Kako opravdavate taj svoj potez?

- Jedna od naših prvih objava, ujedno i jedna od najčešće objavljivanih i gledanih, jeste snimak američkog vojnog helikoptera „apač“ kako ubija civile i novinare Rojtersa u Iraku. I koji je bio rezultat te objave? Mening, koji je razotkrio taj dokument, dobio je 35 godina zatvora. A posada tog helikoptera i njihovi pretpostavljeni koji su naredili taj napad? Mi nemamo određenu političku agendu, mi se samo trudimo da otvorimo prostor za autentično političko angažovanje. Postoje ljudi koji poseduju određene informacije i žele da ih objave. Mi smo neka vrsta advokata takvih ljudi prilikom njihovog „pojavljivanja na sudu“. Naravno, ne zastupamo svakoga, već samo ljude koji imaju informacije od političke, diplomatske, etičke ili istorijske važnosti, koje nisu do tada objavljene i za koje postoji neka vrsta pritiska da ne budu objavljene. To su glavni kriterijumi za objavljivanje. Stručnjaci za prikrivanje i suzbijanje takve vrste informacija jesu obaveštajne službe. One to rade jer veruju da će objavljivanje takvih informacija umanjiti moć njihovih institucija. A ako želite da zaustavite neku nepravdu, morate se potruditi da što više ljudi sazna za nju.

Da li je vaša borba iz sadašnje perspektive vredela?

- Da, veoma sam ponosan na sve što smo mi u „Vikiliksu“ postigli. Naravno, svako ko nije budala s vremenom uči kako da poboljša sebe i sve ono što radi. Ali kada je u pitanju istina za koju se borimo, svaka žrtva je vredna. Svi imamo ograničen broj dana na ovom svetu i važno je da ih proživimo u potpunosti i u skladu sa svojim principima. Ako bismo živeli na bilo koji drugi način, bilo bi to uzaludno rasipanje našeg vremena i našeg bića.

Bilo je mnogo opasnih trenutaka

U kom trenutku ste se stvarno uplašili za svoj život?

- Bilo je raznih situacija koje bi se mogle opisati kao opasne. Od toga da su različiti zvaničnici pozivali na moje ubistvo kao izdajnika i saradnika terorista, do toga da je prvih dana mog boravka u Ambasadi Ekvadora postojala velika mogućnost da britanska policija upadne, uhapsi me i izruči. Ali mi se svi svakodnevno izlažemo različitim rizicima. Možda oni ne izgledaju kao smrtna opasnost, ali najdirektnije ugrožavaju našu slobodu i naša osnovna prava.

Može li se novinarstvo izboriti danas sa politikom, ekonomijom i tehnologijom - o čemu i pišete u svojoj knjizi?

- Na prvom mestu novinari, kao i svi ostali, moraju biti svesni trenutka u kojem živimo i svih njegovih izazova. Drugo, moraju ovladati tehnologijom. Ako to uradimo na pravi način, možemo sagraditi čvrstu strukturu naše istorije, koju u budućnosti ni politički moćnici ne mogu izmeniti. Nije izvesno da ćemo pobediti, ali nema drugog načina za nas.

Izvor: blic.rs

Da je savremeni i ubrzani način života višestruko nezdrav odavno nije novost: sve duže radimo, sve kraće spavamo pa pribegavamo samodestruktivnom ponašanju. U 2023. godini svetsko tržište brze hrane vredelo je oko 550 milijardi dolara, duvanskih proizvoda gotovo 900 milijardi, a alkoholnih pića oko 1,6 biliona dolara. Sve njih poslednjih godina zasenjuje globalna velnes industrija, vredna 5,6 biliona dolara. Sve primetnije, entuzijazam prema velnesu praćen je cinizmom prema demokratiji. Dok precenjujemo vrednost potere za zdravljem i srećom, solidarnost u društvu opada.

Kao studenti na prestižnoj École Normale Supérieure u Parizu 1920-ih godina, Žan-Pol Sartr i kolege imali su preča posla od zdrave hrane. Čitanje teških knjiga pratilo je obilje kafe, cigareta i alkohola. Svet ophrvan apsurdima nije ostavljao mesta za usavršavanje tela. Biti student je, u Sartrovo vreme, značilo čitati, pisati i razmišljati – a ne brojati kalorije.

Danas, američki brucoši potpisuju velnes ugovore. Tako se student koji potpiše Campus Wellness Contract na univerzitetu u Masačusetsu obavezuje na održavanje „životnog stila lišenog alkohola i droge“, na „pozitivan doprinos zajednici“ kao i na „usklađivanje s filozofijom velnes zajednice“. Tako sterilisani i zdravi, studenti verovatno zaobilaze ljude poput Sartra i sve manje promišljaju alternative ili prirodu odnosa moći.

Navedeni primer ne odnosi se samo na univerzitet u Masačusetsu, niti na one u Denveru, Sijetlu, Floridi i drugde, koji nude programe društvenog, emotivnog i spiritualnog velnesa, članstvo u fitnes klubovima, kurseve nutricionizma i sl. Zdravlje postaje opšti zahtev: kao zaposleni, upućeni smo na treninge koje plaćaju firme; kao potrošači, podstaknuti smo da pazimo na kilažu i izgled.

I najobičnije, rutinske radnje (jedenje, šetanje, spavanje) postaju prilika za samooptimizaciju i porast produktivnosti. Sve teže je znati je li naša potera za zdravljem autentična ili indukovana spolja.

Velnes se definiše kao aktivna težnja životnim stilovima koji vode holističkom zdravlju. To obuhvata tržišne segmente poput fitnes i spa centara, opreme za vežbanje, joge i individualnih treninga; tableta za mršavljenje i usluga sastavljanja dijeta; konzumaciju organskih i bezglutenskih proizvoda, dodataka ishrani ali i farmaceutske proizvode kao što su vitamini, minerali i sl. Tržište svega ovoga, prema Svetskom institutu za velnes, premašuje 5,6 biliona dolara.

Moje visočanstvo telo

Opsednutost ličnim zdravljem prenaglašava telo i odlučivanje svodi na imperativ – unositi dobro, izbegavati loše. Deo toga je i opsesija time šta stavljamo u usta. To je poznato kao orthorexia – poremećaj koji odlikuje samonametanje striktnih pravila. Od nje pate osobe koje satima proučavaju nutritivni sastav hrane, drže se strogog tajminga obedovanja i pripremaju po nekoliko obroka unapred.

Još ozbiljnija kognitivna distorzija – orthorexia nervosa – praćena je izbegavanjem čitavih grupa namirnica, mesta na kojima se sa njima može doći u dodir i netolerancijom prema nazorima drugih osoba o ishrani. Tada telo odlučuje kako živimo, gde se krećemo i sa kim provodimo vreme. Svako sagrešenje (opuštanje uz sladoled, pivo posle posla) rađa krivicu. To ugrožava psihičko zdravlje i društvenu funkcionalnost pojedinca.

Radi se o trendu čiji uticaj raste sa korišćenjem interneta, kojim se širi kultura lepote i zdravlja. Studije su pokazale da od varijanti ortoreksije pati i do deset odsto opšte populacije, a u segmentima kao što su pratioci velnes profila na mrežama i do 90%. Ipak, pomama za zdravom ishranom opterećena je zabludama.

Iako marketing podilazi našoj želji da su suplementi korisni, malo je metodološki ispravnih studija koje to potvrđuju. Lekar i epidemiolog Tim Spektor osporava logiku koja prirodne vitamine poistovećuje sa onima iz kapsule. „Ljudi misle da će, zato što je pokazano povoljno dejstvo unošenja voća, povrća ili ribe, unos nekih njihovih hemijskih komponenti u vidu suplemenata doneti iste zdravstvene koristi. Danas znamo da to nije tačno“, piše u svojoj knjizi „Na kašiku“.

Ovo se odnosi i na planetarno popularnu bezglutensku ishranu. Kako Spektor navodi, istinska alergija na gluten veoma je retka: „Osim ako nemate medicinski potvrđenu dijagnozu celijačne bolesti, izbegavanje glutena će vam doneti više štete nego koristi.“

Ni organska hrana – globalni biznis vredan gotovo 200 milijardi dolara – ne stoji bolje. Premda je bogatija nekim nutrijentima od obične, još uvek nema dokaza da je sveukupno zdravija.

Sindrom zdravlja

Ovo nije samo individualni problem, jer traćimo vreme i novac na prakse čija je učinkovitost upitna. Postaje i kolektivni problem, što pokazuje tretman prema ljudima koji ne gaje zdrav životni stil. Prećutno ili direktno, demonizovani su kao lenji i nedisciplinovani.

„Debeli, zapušteni i mlohavi su nezdravi“ – pisao je sociolog i psihijatar Džonatan Mecl u knjizi Against Health – „ne zbog bolesti, nego jer ne teže zdravlju kao ostali.“ Kada zdravlje postane ideologija, gojaznima preti samostigma, osuda ili diskriminacija, kao da su još jedna ranjiva grupa.

Mnogi poslodavci na Zapadu su, pre petnaestak godina, sa zabrane pušenja u službenim prostorijama prešli na zabranu pušača. Ni pre ni posle posla cigareta nije tolerisana, dok pušače nerado zapošljavaju. Tako se sa medicinske tvrdnje da je pušenje štetno po zdravlje prešlo na opštu tvrdnju da je pušenje štetno, iz koje sledi da su sami pušači štetni.

To se kosi sa duhom slobode izbora i lične odgovornosti, na kome današnje društvo toliko insistira. Takođe, postavlja presedan nakon koga bi se ljudi mogli procenjivati na osnovu drugih aspekata, poput društvenog ili seksualnog života.

Svedočimo rastu svojevrsne bio-moralnosti zbog koje ono što je nekada bila stvar individualnog ponašanja postaje moralni predznak. Sve smo skloniji da verujemo da je zdravlje skup svesnih izbora na tržištu: da ćemo ojačati imunitet kupovinom vitamina, više se kretati kupovinom pametnog sata ili bolje razumeti svoje telo strastvenim merenjem koraka, kalorija i drugih parametara.

Ovo nije sporno samo zato što ne funkcioniše, čemu je istraživačka novinarka i doktor ćelijske imunologije Barbara Erenrajt posvetila knjige Natural Causes i Smile or Die. Niti zato što drugi profitiraju od našeg aplikativnog samonadzora. Veći problem je u tome što zdravlje, kada postane moralni imperativ, istiskuje ostale vrednosti. Sve manje verujemo političarima, a sve više poznatim kuvarima, nutricionistima i lajf koučevima.

Mislim pozitivno, dakle, postojim

Ideja da na život presudno utiču lični izbori doprinela je usponu koncepta samopomoći. Procenjuje se da je od 1972. do 2000. godine čak 50% Amerikanaca kupilo barem jednu knjigu iz ovog žanra. Njegova popularnost buja u periodu 1991-1996, kada broj objavljenih naslova iz samopomoći raste za bezmalo 100%. Primetivši da ljudi žele da promene sopstveni život čitanjem knjiga koje pišu drugi, Džordž Karlin, čuveni američki komičar, rekao je: „To nije samopomoć, to je pomoć.“

Ako je pomoć, ko pomaže? Popularnost samopomoći prati tržište lajf koučinga koje je u SAD procenjeno na 1,4 milijarde dolara, uz rast od gotovo pet odsto. Tražnju za ovim uslugama čine pojedinci i korporacije koje žele svojim zaposlenima da pomognu da poboljšaju svoje interpersonalne sposobnosti i ostvare ravnotežu između rada i slobodnog vremena. Drugim rečima, da postanu produktivniji.

Srž koučinga je u konceptu pozitivnog razmišljanja, čija je suština obećanje uspeha. Iako koreni ove ideje sežu do kalvinizma i njegovih načela samoispitivanja i predanog rada, renesansa pozitivnog razmišljanja nastupa sa usponom neoliberalizma 1980-ih.

U povremeno fleksibilnom ponašanju nema ničeg lošeg, ali je sporan pristup lajf koučinga. Dok polazi od toga da je uzrok problema osobe u nedostatku volje i samopouzdanja, on želi da je prilagodi i tako reintegriše u postojeće obrasce proizvodnje i potrošnje, iako u njima najčešće i jeste problem.

Ovu kombinaciju magijskog mišljenja („misli pozitivno i nebo je granica“) i naglašavanja lične odgovornosti („ako ne uspeš, nisi se dovoljno potrudio“) niko nije predstavio kao Veronika Rej u knjizi „Choosing Happiness“. Za nju, sreća je izbor – spiritualno stanje uma očišćeno od antagonizama.

Ovo je važno. Zašto, u svetu punom antagonizama, težiti stanju uma koje ne prepoznaje protivrečnosti i probleme?

Velnes kao klasna anestezija

Nezadovoljstvo poslom u savremenom svetu je masovno, ali sve manje bukti kolektivno (štrajk), a sve više tinja individualno, kao mešavina apatije i hroničnih zdravstvenih problema.

Prema „Galupovom“ izveštaju za 2023. godinu, globalno se čak 62% zaposlenih ne angažuje na poslu, a 15% se „aktivno ne zalaže“. To se ogleda u čestom odsustvovanju, dolaženju radi pukog prisustva ili izbegavanju radnih obaveza. Ovo svetsku privredu košta gotovo devet biliona dolara godišnje. Istovremeno, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, osmina svetske populacije pati od nekog mentalnog poremećaja.

Cena nezadovoljstva postala je prevelika da bi se ignorisala. Valjda se zato sve više kompanija odlučuje da probleme zaposlenih, umesto boljim uslovima rada, reši – direktorima za sreću, tj. korporativnim lajf koučevima. Kao i običnim lajf koučevima, njihov cilj je da radnik uzroke nezadovoljstva pronađe u sebi, pa ih tako iz ekonomskih prevede u psihološke.

Upravo je to razlog, prema Vilijamu Dejvisu, profesoru političke ekonomije na univerzitetu u Londonu, što su nam korporacije „prodale“ sreću. Kako navodi u svojoj knjizi „Industrija sreće“, sve važniji zadatak postaje da se stres, očajanje i bolest zamene opuštanjem, srećom i zdravljem. Zato su ove kategorije, koje se mogu uočiti, izmeriti i poboljšati, postale deo mehanizma upravljanja.

„Ako se poslodavac 'pozabavi' celokupnom ličnošću radnika, njegovim fizičkim i mentalnim zdravljem, rad može postati najveća svrha u životu, a opasnost od industrijskog nemira biće iskorenjena“, piše Dejvis.

Zdravo telo, bolesno društvo

Šta će se desiti kada bolji život, od pitanja javne politike, postane stvar lične sreće? Šta će biti sa siromašnijom većinom, uskraćenom za organski smuti i godišnji fit pass?

Iako su zravlje i sreća važne vrednosti, one nisu uzrok nego posledica boljeg života. Ovo je sve teže uočiti jer kolektivnu akciju, neophodnu da bi se pristup ovim vrednostima omogućio svima, sprečava povlačenje onih koji taj pristup već imaju. Naše dijete, udobna sportska oprema, aplikacije i individualni treninzi nas okreću ka unutra, pa telo postaje prva i poslednja briga relativno imućnih.

Ovo menja način na koji se odnosimo jedni prema drugima. Ko zaostane u velnes kulturi, ostaće na margini. Opašće sposobnost za raspravu i empatiju. Kad solidarnost zanemoća, odumreće politički zahtevi. Sve ređe ćemo dobijati priliku da utičemo na odluke koje nas se tiču, dok će ključna politička pitanja, poput nejednakosti ili ekocida, postati preteška („ne opterećujem se“). To su idealni uslovi za održanje statusa kvo.

Upravo takva pretnja raste.

Izvor: RTS

Ako se konzumira u umerenim količinama, ovo piće može biti potencijalno korisno za muškarce sa erektilnom disfunkcijom.

Momci koji žele da unaprede svoje veštine u krevetu mogli bi da imaju koristi od pijenja vina, tvrdi nova studija. Istraživači su proučili studije iz poslednjih 30 godina i otkrili da bi konzumacija umerene količine crnog vina mogla da poveća njihovu želju za seksom, kao i njihovu tehniku u krevetu, piše Daily Star.

Može pomoći kod problema poput erektilne disfunkcije i podstaći testosteron, prema izveštaju objavljenom u Journal of Clinical Medicine.

Studija pod nazivom „Crveno vino i seksualna funkcija kod muškaraca“ takođe je otkrila da ono može pomoći i ženama da pojačaju svoju seksualnu želju. Polifenoli su snažni antioksidansi koji deluju na bolju funkciju unutarnje ovojnice srca i krvnih sudova. To poboljšava protok krvi u druge delove tela kao što su polni organi.

Autori izvještaja napisali su: „Fascinantno, žene koje umereno konzumiraju jednu do dve čaše crnog vina dnevno pokazale su više rezultate za seksualnu želju i vlažnost s ukupnim poboljšanjem seksualne funkcije u poređenju sa ženama koje nisu pile crno vino.“

Istraživači kažu da je tajna uspeha u umjerenom konzumiranju pića. To je zato što ispijanje previše pića može ugroziti vaš seksualni život i celokupno zdravlje.

Polifenoli imaju snažna antioksidativna svojstva koja sprečavaju slobodne radikale i druge hemikalije da izazovu oksidativni stres koji može oštetiti ćelije. Oksidativni stres takođe je povezan s nizom zdravstvenih problema kao što su rak, bolesti srca, moždani udar, artritis, imunološki poremećaji, Parkinsonova bolest i druga stanja.

Izveštaj je na kraju otkrio da „crno vino, ako se konzumira u umerenim količinama, može biti potencijalno korisno za pacijente s erektilnom disfunkcijom, kao i da može pozitivno uticati na reproduktivnu funkciju kroz mehanizme koji zavise od vazorelaksacijskih svojstava crnog vina i njegovih antioksidativnih svojstava. “

NHS preporučuje da muškarci i žene redovno ne piju više od 14 jedinica alkohola nedeljno, što je otprilike 10 malih čaša vina. Ljudima se takođe savjetuje da rasporede svoje pijenje na tri ili više dana ako piju toliko redovno.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Visoki krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, predstavlja prikriveni ali značajan izazov za zdravlje.

Visok krvni pritisak može da se drži pod kontrolom, ali jedan od ključnih faktora životnog stila koji možda ne shvatate da utiče na vaš krvni pritisak je konzumacija alkohola.
Ako volite hladno pivo posle posla ili čašu vina pre spavanja, vaša navika može prouzrokovati ozbiljne neželjene posledice po vaše srčano zdravlje, a novinari The Healthy su pitali stručnjake koji je najgori alkohol za visok krvni pritisak.

Američko udruženje za srce (AHA) klasifikuje hipertenziju prvog stepena sa sistolnim očitavanjima (gornji broj) u rasponu od 130-139 milimetara živinog stuba (mmHg) ili dijastolnim očitavanjima (donji broj) od 80-89 mmHg. Ako vaše sistolno očitavanje redovno prelazi 140 ili vaše dijastolno očitavanje premašuje 90 mmHg, smatra se da imate hipertenziju drugog stepena. Razumevanje ovih brojeva je još važnije, jer ukazuju kada treba preduzeti proaktivne korake za kontrolu krvnog pritiska i očuvanje opšteg zdravlja.

Alkohol i pritisak

Kada je reč o alkoholu i visokom krvnom pritisku, studija iz 2023. godine objavljena u časopisu Američkog udruženja za srce, Hypertension, pokazala je da prosečna dnevna konzumacija od 12 grama alkohola može povećati sistolni krvni pritisak za 1,25 mmHg. Ovo povećanje može doseći do 4,9 mmHg sa unosom od 48 grama dnevno, posebno kod muškaraca. Da bismo stvari stavili u perspektivu, u SAD-u, 3,5 deci piva, čaša vina od 140 militara sadrži otprilike 14 grama alkohola.

S obzirom na to da se društvena okupljanja i praznična slavlja često obiluju veselim pićima, može biti izazovno potpuno izbegavati pijenje. Kako bismo vam pomogli da se snađete u ovim prilikama, potražili smo savete stručnih lekara o tome koje vrste alkohola treba izbegavati ako želite da zaštitite zdravlje svog srca.

Najgori alkohol za visok krvni pritisak

Stiven Nisen, MD, kardiolog iz Klinike Kleveland, ističe da čak i mali porast krvnog pritiska povećava rizik od moždanog udara. „Mislim da treba jasno komunicirati javnosti da alkohol nije koristan—malo alkohola verovatno nije štetno, ali ne očekujte koristi“, objašnjava dr Nisen.

Samjuel Matis, MD, asistent profesor u odseku za porodičnu medicinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Teksas, objašnjava da alkohol povećava krvni pritisak povećanjem renina—proteina koji sužava arterije—i smanjenjem azotnog oksida, jedinjenja koje ih opušta.

Dr Matis takođe identifikuje specifične vrste alkoholnih pića koje su posebno problematične za osobe sa visokim krvnim pritiskom. Pića sa dodatim šećerom, poput onih mešanih sa gaziranim pićima, dezertni kokteli, margarite i pića visokog sadržaja alkohola poput Menhetna , mogu pogoršati efekte povećanja krvnog pritiska od alkohola. Međutim, napominje da je količina konzumiranog alkohola važnija od vrste pića.

Francisko Lopes-Žimenez, MD, kardiolog u Klinici Mejjo, objašnjava da konzumiranje više od tri pića u jednom izlasku privremeno može povećati krvni pritisak. Još zabrinjavajuće, redovno prekomerno pijanstvo—definisano kao četiri ili više pića u roku od dva sata za žene i pet ili više za muškarce—može dovesti do dugoročnog povećanja krvnog pritiska. Dr Lopes-Žimenez napominje da teški konzumenti alkohola mogu videti značajna poboljšanja u zdravlju smanjenjem unosa alkohola na umerene nivoe. Ovakva promena može smanjiti sistolni krvni pritisak za oko 5,5 mmHg i dijastolni pritisak za oko četiri mmHg.

Izvor: danas.rs

Reč samoubistvo potiče od latinskih reči: sui-sebe, occidere-ubiti. Jedna od najprihvaćenijih definicija samoubistva kaže da je to autodestruktivani čin s ciljem oduzimanja vlastitog života. U autodestruktivna ponašanja se, osim samoubistva, ubrajaju i pokušaj samoubistva, planiranje ili samo razmišljanje o samoubistvu i sve vrste samoozleđivanja.

Samoubistvo je jedan od retkih fenomena koji je potpuno oslobođen kulturoloških, vrednosnih, vremenskih i uzrasnih granica.radavnim vremenima samoubistvo je bio način kako pomoći grupi da preživi tj. da sačuva hranu. U antičkom vremenu, Platon je samoubistvo osuđivao i nazivao ga sramotnim činom smatrajući da počinioci moraju biti sahranjeni u neoznačenim grobovima. Stoici su, ipak samoubistvo smatrali najvišim izrazom slobode, dok je Sv. Augustin samoubistvo izjednačavao s ubistvom. U Velikoj Britaniji je čin samoubistva do 1961. godine smatran kaznenim delom.

U prilog pandemskoj veličini problema samoubistva govori podatak Svetske zdravstvene organizacije da milion ljudi godišnje oduzme sebi život, što znači da svakih 40 sekundi neka osoba u svetu izvrši samoubistvo, a procenjuje se da su pokušaji samoubistva 20 puta češći.

Do danas u svim društvima, stopa samoubistva (broj samoubistava na 100.000 stanovnika) pokazuje određenu stabilnost svake godine i pokazuje trend sporog linearnog porasta.

Vrlo nisku stopu suicida imaju Albanija, Armenija, Azejberdžan, Gruzija, Grčka, Malta, dok u grupu sa visokom stopom samoubistva spadaju Ukrajina, Slovenija, Finska, Danska, Hrvatska, Mađarska i nažalost Srbija.

Što se tiče uzrok samoubistva, postoji veliki broj njegovih činilaca, ipak suicidalni rizik je veći tamo gde postoji:
· mentalni poremećaj, posebno depresija, potom shizofrenija, poremećaj ličnosti ili anksiozni poremećaj;
· alkoholizam i druge zavisnosti od psihoaktivnih supstanci;
· hronična ili neizlečiva telesna bolest, naročito ako je udružene sa neizdrživim bolovima i patnjom;
· psihička kriza (bilo da je izazvana gubitkom bliske osobe, prekidom emotivne veze, gubitkom posla, neuspehom u obrazovanju, porodičnim problemima itd., ili razvojnog karaktera – npr. adolescentska kriza);
· pretrpljena trauma ili zlostavljanje;
· raniji pokušaj samoubistva;
· samoubistvo člana porodice ili prijatelja.

Stanje svesti suicidnih osoba karakterišu tri osobine:

1. Ambivalencija: Većina ljudi ima pomešana osećanja o izvršavanju samoubistva. Želja za životom i želja da se umre vode rat, klackajući se kod suicidne osobe. Postoji neodložna potreba da se pobegne od patnje življenja i skrivena želja da se živi. Mnoge suicidne osobe ne žele zaista da umru – one su samo nesrećne i žele da trenutni bol nestane. Ako im se pruži podrška i poveća želja za životom, rizik se smanjuje.

2. Impulsivnost: Samoubistvo je impulsivan akt. Kao i drugi impulsi, impuls da se izvrši samoubistvo je prolazan, i traje nekoliko minuta ili sati. Obično ga inicira višednevni niz negativnih događaja. Ova kriza moze da se prebrodi uz osobu koja je spremna da sasluša i koja je obučena da pomogne. Traženje stručne pomoći u ovom trenutku pomoći će da se ova želja smanji.

3. Rigidnost: Kada su ljudi suicidni njihovo razmišljanje, osećanja i akcije su suženi, stalno misle na samoubistvo i ne mogu da zamisle druge načine rešavanja problema. Oni razmišljaju drastično.
Bez obzira na to o kakvom problemu je reč, osećanja i mišljenja suicidne osobe uglavnom su svuda u svetu slični. U osnovi suicidnog ponašanja jeste osećanje samomržnje. Osoba oseća samomržnju kada sama procenjuje sebe kao zlo ljudsko biće koje zaslužuje da bude uništeno. Samomržnja može da se manifestuje u šest pojavnih oblika: neumoljivi zahtevi prema sebi, nemilosrdna samooptuživanja, samoprezir, samofrustracija, samomučenje i samodestruktivnost.

Važno je znati da se manifestacije ovih osećanja lako mogu prepoznati i da se može ponuditi ili potražiti pomoć.

· promene ličnosti – tužni su, povučeni, osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvoljni, nekad uznemireni i hiperaktivni;
· promene ponašanja – ne mogu da se skoncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovani su za svoj izgled;
· promene u spavanju – preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutro, imaju noćne more;
· promene u navikama ishrane – nemaju apetita i slabe, ili previše jedu;
· gube interesovanje za prijatelje, seks, hobije, uopšte aktivnosti u kojima su ranije uživali;
· mnogo brinu – o novcu, bolesti (pravoj ili umišljenoj);
· plaše se gubitka kontrole, da će «poludeti», da će povrediti sebe ili druge;
· opterećeni su osećanjem krivice, stida, samomržnje;
· nemaju nade za budućnost – «nikad mi neće biti bolje, uvek ću se ovako osećati»;
· zloupotrebljavaju droge ili alkohol;
· nedavno su izgubili voljenu osobu (smrt, razvod, raskid…) ili nešto drugo što im je važno (posao, novac, status, samopouzdanje, samopoštovanje, veru…);
· sređuju svoje poslove, dugove, pozdravljaju se sa prijateljima i rodbinom, poklanjaju vredne lične stvari;
· imaju suicidne impulse, ideje, izjave, planove, ranije pokušaje samoubistva;
· ponašaju se na način koji može biti opasan (neoprezni su u saobraćaju, voze pod dejstvom alkohola…);
· bili su ili jesu žrtve zlostavljanja (fizičkog ili seksualnog);
· učestvuju u krivičnoj istrazi / odlaze u zatvor ili izlaze iz zatvora.

Naravno, svaka od ovih karakteristika sama po sebi ne mora ništa da znači, ali kombinacija nekoliko njih često upućuje na to da postoji rizik da će osoba izvršiti samoubistvo.

Samoubistvo i mladi

Samoubistvo je među prvih pet, a u nekim zemljama na prvom ili drugom mestu uzroka smrtnosti stanovništva uzrasta od 15 do 19 godina. Među decom mlađom od petnaest godina samoubistvo je neuobičajeno, a dogodiće se na početku adolescencije, dok je kod dece mlađe od dvanaest godina retkost.
Dečaci češće izvršavaju samoubistvo, tj. umiru u pokušaju samoubistva mnogo češće nego devojčice, jer biraju nasilnije metode za izvršenje, kao što su vešanje, vatreno oružje, eksploziv.
Međutim, u pojedinim zemljama samoubistvo je mnogo češće kod devojaka između 15 i 19 godina nego kod mladića iste starosne grupe, i povećava se broj onih koje koriste nasilna sredstva. Devojke dva do tri puta češće pokušavaju suicid, češće razvijaju depresiju, ali lakše i zatraže pomoć, zbog čega lakše i odustaju.

Dečaci su agresivniji i impulsivniji i neretko deluju pod uticajem alkohola ili droge, koji svakako doprinose fatalnom ishodu.
Imati ponekad samoubilačke ideje nije nenormalno, kao deo normalnog razvojnog procesa u detinjstvu i mladosti za proradu egzistencijalnih problema i pokušaj razumevanja života, smrti i smisla života. Više od polovine starijih srednjoškolaca pomislilo je na samoubistvo. Mladi ljudi imaju potrebu da o ovom pitanju razgovaraju sa starijima, te im svakako treba ponuditi razgovor.

Ako primetite da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za životom, ponudite joj razgovor. Dajte joj do znanja da nije sama.
Stavite se u poziciju te osobe i to će vam pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vam da reagujete na prirodan način.

Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite šta je najbolje za nju. To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije.

Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Postavljanjem otvorenog pitanja o samoubistvu ne možete joj «usaditi tu ideju u glavu», a ako zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.

Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu, shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je «razveselite», ni utešite tako što ćete omalovažiti problem («ma proći će to», «nije to tako strašno»). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, priče o sebi i «drugim ljudima u takvoj situaciji» i slično) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.

Budite strpljivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidnim osećanjima ponekad je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća.

Ako sumnjate (i ako utvrdite) da je osoba suicidna, vrlo je važno da utvrdite da li ima plan samoubistva i da li ima sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidnog rizika. Ne ostavljajte je samu. Sklonite sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi. Pomozite joj da shvati da su problemi REŠIVI, a ako i nisu – da postoje načini kako prihvatiti nerešive probleme i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pomozite joj da shvati da nepodnošljivi unutrašnji doživljaj koji ima neće trajati večno i da samoubistvo nije nikakvo rešenje.

Nažalost, većini ljudi je vrlo neprijatno da razgovaraju o samoubistvu. U našoj kulturi je to tabu tema i društvo uglavnom ignoriše postojanje problema, a činjenica je da na Zemlji milion ljudi godišnje izvrši samoubistvo. Zato se nemojte ustručavati i ponudite pomoć onome kome je potrebna!

Pored toga što slušanjem i podrškom sami možete mnogo da učinite da pomognete osobi, dobro je znati koje organizacije mogu takođe da pruže pomoć – kako osobi koja je suicidna, tako i vama samima. Za pomoć se možete obratiti:
svom lekaru
nastavniku;
školskom psihologu;
psihoterapeutu;
specijalnoj ustanovi kao što je Institut za psihijatriju;
Centru Srce;

Za kraj, nakon što ste tokom razgovora sa osobom koja razmišlja o samoubistvu istražili sva njena osećanja pitajte je da li želi da nestane zauvek ili želi da nestane dok bol ne prođe… Time ćete osvestiti konačnost smrtnog ishoda kao rešenja problema i postoji velika šansa da osoba shvati da razmišlja drastično o najozbiljnijoj temi – svom životu.

Izvor: ordinacija.tv

Ne možemo produžiti dan, ali postoji način da dobijemo dodatni sat - ako ustanemo dovoljno rano. Ustajanje u zoru mnogima izgleda kao najgora kazna. Međutim, ovo je jedna od navika koje imaju uspešni ljudi, a evo i zašto...

Umesto da podesite budilnik tako da jedva imate vremena da se istuširate i obučete za posao i možda pojedete brzi doručak "s nogu", ustanite bar sat vremena ranije i imaćete mirno jutro i malo vremena za sebe.

Naučna istraživanja pokazuju da ako jutro započnete u pozitivnom raspoloženju i aktivnostima koje vas „ispunjavaju“, ta vibracija će vam se odraziti na ceo dan, sve dok ne odete na spavanje, jer ako ponovo kasnimo na posao ili zaglavimo u saobraćaju, tako ćemo se osećati do kraja dana.

Kvalitetniji san

Ljudi koji steknu naviku da ustaju rano primećuju da se osećaju odmornije i da imaju više energije za svoje zadatke tokom dana. Naravno, samo pod uslovom da dovoljno rano odu na spavanje – ali opet, ovo je rutina koju svesno treba da uvedemo u svoj život.

Kvalitetan san je ključan za fizičko i mentalno zdravlje, pa je svakako dobra ideja da pomerite vreme za spavanje nekoliko sati ranije.

Veća produktivnost

Produktivni i proaktivni ljudi su oni koji rano ustaju. Oni među nama koji idu na spavanje u planirano vreme, ustaju rano i odmah realizuju plan aktivnosti, rade na disciplini i jačaju snagu volje, a ove osobine im pomažu da uspešno izvršavaju sve poslovne i porodične obaveze.

Uvođenje novih navika u život nije lako, ali kada vidite kako će to pozitivno uticati na vaš život, shvatićete da se i te kako isplati.

Laganiji početak dana

Nakon što se probudimo, naš mozak ostaje u magli najmanje pola sata i treba mu neko vreme da se „zagreje“. Zato je rano buđenje idealno za prijatan i nežan početak dana.

Izaberite opuštajuće aktivnosti kao što su meditacija, joga, tehnike disanja, vođenje dnevnika ili lagana šetnja. Tako će vaš mozak imati vremena da se probudi i do 8 sati bićete potpuno spremni za nove radne izazove, piše Zena.hr.

Imaćete vremena za vežbanje

Najbolja stvar koju možete da uradite je da vežbate odmah nakon ustajanja. Ako ustanetena vreme, imaćete dovoljno vremena za tuširanje, šminku, frizuru, oblačenje, opušten doručak uz kafu – ali i za vežbanje. Vežbaćete svaki dan i osećaćete se energičnije i srećnije.

Bolji fokus

Naš fokus nije isti tokom dana i obično pada kako dan odmiče. Možda ćete osetiti da vam postaje teže da obavljate zadatke i da ćete početi da se osećate umorno.

Zato zahtevnije zadatke nije pametno ostavljati za drugi deo dana, naprotiv, najbolje ih je rešavati ujutru, dok smo još „sveži“.

Izvor: direktno.rs

Imam 90 godina, ali se osećam kao da imam 50, rekla je vesela baka.

Baka iz Moskve je jasan primer kako se živi i kako pozitivan stav utiče na kvalitet života i dugovečnost.

Bez sumnje - trebalo bi da je poslušate!

Naime, na Fejsbuk stranici Human's of Nev Iork objavljena je fotografija 90-godišnje bake, ni ne sluteći da će postati globalno popularna, kako svojim modnim izdanjem, tako i energijom kojom zrači i savetima koje nam je dala.

„Imam 90 godina, ali osećam se kao da imam 50. Ne uzimam lekove i nikada se ne žalim. Uvek kažem ljudima: Počnite sa onim što imate, a ne sa onim što želite. Jednostavno sam srećna jer sam živa“, rekla je ova neverovatna dama iz Moskve i nastavila:

„Svaki dan plešem dva sata i uživam u tome. Zanimaju me politika i književnost. Volim i nauku. I da, imam dečka, Aleksandra. Razmenjujemo knjige. Ne znam koliko ima godina“, završila je 90-godišnjakinja.

Čini se da je ova dama svojim izgledom i životnim odnosom dirnula mnoge, jer je objava na Fejsbuku prikupila preko 500.000 lajkova i skoro 20.000 komentara.

„Ja vas ni ne poznajem, ali vi ste, gospođo, moj heroj”, „Upravo sam shvatila šta želim da budem kada porastem, a želim da budem ona”, samo su neki od komentara.

Ova baka je živi dokaz da pozitivan odnos prema životu znači mnogo više nego što mislimo!

Izvor: lijekizprirode.com