Grčku Ikariju je stogodišnjak koji tamo živi opisao kao ostrvo na kome ljudi „zaborave da umru“, i jedna je od pet plavih zona u kojima ljudi žive najduže.

Slavna kuvarica Dijana Kočilas ima porodične korene u Ikariji, te je CNBC otkrila šta jedu ljudi koji žive 100 godina kako bi prkosili bolestima i smrti.

U 2009. godini, grčki lekari i istraživači su otkrili da je 13 odsto Ikarijanaca u njihovoj studiji bilo starije od 80 godina, u poređenju sa oko 1,5 odsto svetske populacije i oko četiri odsto u Severnoj Americi i Evropi. Ljudi na ostrvu su imali deset puta veće šanse da dožive 100 godina od Amerikanaca.

Dajanina kuhinja je inspirisana Ikarijom, a evo šta je u njenoj ostavi:

1. Pasulj i mahunarke

Pasulj i mahunarke su među osnovnim sastojcima ikarijske dijete.

Dokazano je da njihovo dodavanje u svakodnevne obroke produžava životni vek i može vam pomoći da postepeno izbacite meso iz ishrane.

2. Beli luk

Ikarijanci se zaklinju da je beli luk glavni prirodni sastojak koji daje zdravlje.

„Moja ćerka pravi preventivni napitak od sirovog belog luka, planinskog čaja ili od žalfije, đumbira i meda, koji pije kada je hladno ili oseća da će se razboleti“, otkrio je Ikarijanac Jorgos Stenos (91).

3. Žitarice

Integralne žitarice su sastavni deo ishrane na Ikariji.

4. Bilje

Nebrojeno bilje raste samoniklo na Ikariji i većina se može uzgajati kod kuće.

Najdugovečniji ljudi preferiraju: lovorov list, origano, tisu, majčinu dušicu i nanu.

5. Orasi

Orašasti plodovi su važan sastojak mnogih grčkih recepata.

6. Masline

Masline su bile osnovni deo grčke ishrane od praistorije. Jedu se same ili u salatama.

7. Maslinovo ulje

Maslinovo ulje je namirnica koja definiše mediteransku ishranu i neizostavna je u ostavi.

Mnoge zdravstvene prednosti povezane sa mediteranskom ishranom pripisuju se zdravstvenim svojstvima maslinovog ulja. Diane preferira ekstra djevičansko maslinovo ulje.

8. Morska so

„Na Ikariji, mnogi ljudi, uključujući i mene, koriste morsku so koja se sakuplja u malim prirodnim slanim bazenima koji su se formirali eonima duž stenovite obale ostrva“, rekla je Dajana.

„Boljeg je ukusa od obične kuhinjske soli, koja dolazi iz rudnika i koja je u velikoj meri prerađena“, dodala je Dajana.

9. Med

Dnevna konzumacija meda jedna je od tajni dugovečnosti ostrvljana. Med je antibakterijski, bogat antioksidansima, uključujući flavonoide, i, za razliku od belog šećera ili veštačkih zaslađivača, pomaže telu da reguliše nivo šećera u krvi.

Mnogi ljudi na Ikariji svako jutro jedu kašiku meda.

10. Suvo voće

Smokve i suvo grožđe su dva sušena voća koja uvek imam pri ruci za slana jela, posebno dodajući ih u salate i pirinač“, rekla je Dajana.

Izvor: danas.rs

Izgleda da se ne nazire trenutak kad će se žene prihvatiti da im nema drugog načina da pobede u borbi s celulitom od toga da se bace na zdravu ishranu i vežbe, već iznova pretražuju brzinske dijete kojim će za samo tri dana izgubiti 10 kilograma, isprobavaju magične anticelulit kreme i gelove koji obećavaju vidljive rezultate za samo nedelju dana.

Svakog proleća i leta žene daju pare na najnovije tretmane u beauty salonima u kojima će ih stručnjaci u samo 20 termina spremiti za plažu – a one treba samo da legnu i uživaju.

Navlačila sam se i ja na instant dijete i kreme pre nego što sam postala svesna da to baš i ne ide tako, a onda mi se, s otkrićem mogućnosti grupnih kupovina, otvorilo i čitavo jedno prostranstvo anticelulit tretmana na popustu.

Ok, moram da kažem da ovog puta nisam nasela, niti sam imala neka specijalna očekivanja, niti sam u nekom problemu s celulitom. Zapravo, sama ideja o masaži oklagijama zazvučala mi je dovoljno bizarno da poželim to da probam, čisto da saznam kakav je osećaj. A magična privlačnost sajtova za grupnu kupovinu proširila je ambicije i na nekoliko drugih tretmana.

Dakle, ne mogu baš da vam pričam o njihovoj efikasnosti, jer su mi gospođe iz salona objasnile da je potrebno bar nekoliko nedelja da dolazim redovno da bi imalo smisla, ali sigurna sam da će za neke biti otkriće da čuju na šta su sve moderne žene spremne da bi izbegle teretanu.

Pa, da krenemo od tretmana koji je bio inicijalna kapisla za ovu avanturu.

Maderoterapija

Mislila sam da me ortak zafrkava kad mi je pričao kako je čuo da žene plaćaju da im oklagijama mese celulit na zadnjici. Malo istraživanja na netu i shvatim da se ta „disciplina“ zove maderoterapija i da je zapravo vrlo popularna u poslednje vreme. Gotovo da nema salona koji je nema u svojoj ponudi.

Kako se ističe, u pitanju je anticelulit tehnika u čijoj je osnovi stimulacija limfne drenaže i koja doprinosi i detoksikaciji i relaksaciji celog tela. S druge strane, već prvi pogled na oklagije kojima se izvodi aktivirao mi je alarm za bekstvo s lica mesta, jer više liče na instrumente za mučenje nego za opuštanje.

Nije da je alarm pogrešio. U trenutku kad je maserka počela da iz sve snage ore po mojim butinama drvenim točkićima, a noge refleksno da se trzaju kao da me neko grubo golica, shvatila sam da u narednih 30 minuta nikakvog opuštanja neće biti.

Osećaj je vrlo neprijatan, na momente i vrlo bolan, a maserka me je upozorila i da neretko ostavlja modrice. Kaže da žene s ozbiljnim celulitom manje boli u početku, a da se rezultati vide tek posle desetak tretmana. Što se mene tiče, nijedan više ne dolazi u obzir.

Elektrostimulacija

Tretman elektrostimulacije mišića obećava „zategnuto telo bez muke“, a u salonu su me ubeđivali da upravo na taj način neki sportisti zagrevaju mišiće za treninge ili ih razmrdavaju nakon povreda. S tim što, jasno je, niste baš neki sportista ako ćete radije da ležite satima u nekom salonu priključeni na struju nego da optrčite par krugova oko zgrade.

„Ali vaši mišići misle da vežbate“, objasnila mi je vlasnica salona, punačka plavuša smirenog glasa, dok mi je vezivala kaiševe oko nogu i zadnjice i pod njih podvlačila nekakve tanke sunđerčiće. A onda je pustila struju.

Dok je blaga, osećate samo prijatno peckanje, zujanje na zastupljenim delovima tela, na sledećem nivou kao da ste seli na nekoliko telefona podešenih na snažnu vibraciju.. I dok sam se ja zabavljala gledajući svoje mišiće kako se bez ikakve kontrole i smisla grče i opuštaju, struja se pojačala toliko da sam bukvalno počela da odskačem s ležaja u pokušaju da izbegnem probadanje. Vrisnula sam u pokušaju da dozovem gospođu koja je radila masažu u susednoj prostoriji.

Ispostavilo se da aparat „sam pojačava struju tokom tretmana, a i pitanje je da li baš radi kako treba, možda bolje da stavimo na najmanje“… A možda ipak da ne stavimo ništa.

Kavitacija

Ultrazvučna kavitacija se ispostavila kao najprijatnija varijanta. Tu zaista treba samo da legneš i uživaš dok ti metalnim vrhom aparata prelaze preko „problematičnih tačaka“, jer se pod uticajem ultrazvučnih talasa masno tkivo razlaže i stimuliše njegovo izbacivanje.

Nažalost, prekasno sam pročitala da bi rezultati mogli da se vide tek posle nekoliko tretmana i to ako ste ispoštovali određena pravila – izbegavali svu brzu, slanu, slatku hranu, kafu, sokove, alkohol, pa čak i čajeve i umesto toga konzumirali vodu u ogromnim količinama i jeli samo povrće i meso, bez slatkiša, skroba i svih drugih neželjenih sastojaka koji su uzročnici celulita i masnoća; uveli u svoju rutinu 20 minuta aerobne vežbe svakog jutra; počeli da se ujutru i uveče masirate nekim kvalitetnim anticelulit gelom… A u tom slučaju kavitacija vam realno i nije potrebna.

Termo pakovanje

Termo pakovanje dobila sam na poklon uz kavitaciju i zapravo se obradovala što ću jedan od ovih „magičnih“ tretmana moći da isprobam za džabe. Ah, koje je razočaranje palo kad sam shvatila da me to samo umažu nekim gelom i umotaju u foliju s uputstvom da to ne skidam dva sata.

Stekla sam utisak da bi trebalo i malo da u tom periodu pojačam fizičku aktivnost, pa sam do kuće išla malo brzim hodom, malo trčeći… Rezultat – nekoliko metara mokre folije i ja vruća i ulepljena tako da sam samo uletela u kadu da sperem to sa sebe.

Presoterapija

Ogromna je lista sjajnih stvari koje presoterapija čini za telo, od pomoći u borbi za savršenu liniju pa do podizanja imunog sistema, revitalizacije svih tkiva, detoksikacije, prevencije različitih zdravstvenih problema… Džaba sve što sam čitala o presoterapiji – dok nisam ušla u to „svemirsko odelce“ nisam mogla ni da zamislim šta me čeka.

Naime, uključivanjem aparata, to odelo (ja sam bukvalno imala odelo, posle vidim da postoji i varijanta samo za noge) kreće da se naduvava sve više i više, da pravi pritisak sve dok ti ne stane cirkulacija. Osećaj je kao da ste obukli aparat za merenje pritiska i dali nekom da testira koliko možete da izdržite, i taman kad pomislite da ćete se onesvestiti, on malo popusti – pa ispočetka.

Bukvalno sam odbrojavala minute kad će me izvući iz toga pokušavajući da se setim zašto sam se uopšte upustila u ovu akciju i prebrojavajući preostale tretmane koji me čekaju. Jer ovaj tekst mogao je da uključi i klasičnu anticelulit masažu, gipsane bermude, lipolizu… Ali neće. To je za neke druge žene, ja sam se ipak vratila na vežbe.

Izvor: nova.rs

Prvi brak u Evropskim zemljama obično se sklapa između 25 i 40 godine - po podacima Eurostata prosek je 30,7 godina za žene, 33,1 za muškarce.

Srednja starost mladih koji se venčavaju, doduše, varira ne samo po regionima, već i među polovima.

U 2022. godini, u svim evropskim zemljama, žene se uglavnom udaju u mlađoj dobi u odnosu na muškarce. Rumunija pokazuje najuočljiviju rodnu razliku, sa oko 3 godine razlike (31,2 za muškarce i 28 za žene), konstatuje The European Correspondent i daje listu Eurostata koja predstavlja prosečne godine za prvi brak za muškarce i žene.

Španija je na vrhu liste, s obzirom da žene u prvi brak u proseku ulaze sa skoro 35 godina (34,7), a muškarci sa skoro 37 (36,8).

U dnu liste je Turska, gde je prosek za žene 25,6 a za muškarce 28,3.

Što se Srbije tiče, bliža je donjoj granici – prosek za žene je 28,6 godina, a za muškarce 31,4 godine.

Od zemalja iz okruženja, niže od nas je Rumunija, dok se u Hrvatskoj žene udaju s 28,9 godina, a muškarci žene s 31,4.

Izvor: nova.rs

Često smo čuli da život piše drame, ali jednu od najtežih je živeo i živi Mihajlo Manović Crvca (74), čuveni košarkaš koji se nakon igračke karijere našao na samom dnu.

Od velikog igrača postao je čovek koji skuplja plastične flaše iz kontejnera da preživi.

Priču o velikom košarkaškom asu donela je „Slobodna Dalmacija“.

„Stariji gospodin koji po kontejnerima skuplja boce, nažalost, odavno je hrvatska svakodnevica. Puno je penzionisanih prosvetnih radnika dovedeno upravo na takav rub egzistencije, ali jedan od onih koji odgovaraju rečenom opisu u Splitu ne pripada toj hordi ljudi koji su nekada, kao koliko-toliko cenjeni građani društva decu uvodili u svet znanja, čestito živeli od svoje plate i imali socijalna prava koja su im – ah, kakva sanjarija! – garantovali dostojanstvenu starost.

Protagonist ove priče danas je, međutim, baš kao i oni, siromah, štaviše beskućnik. U njegovom će sedamdesetogodišnjem liku tek stariji Splićani prepoznati nekadašnju košarkašku zvezdu, jednog iz slavne generacije koja je najbolje godine utkala u stvaranje KK Jugoplastika. Pričamo, naime, o Mihajlu Manoviću, rođenom Beograđaninu koji je još šezdesetih godina, pod punom pravnom i svesnom odgovornošću, kao punokrvni sportista, odlučio da postane Splićanin…“, stajalo je u tekstu.

Zatim je Manović govorio o svom životnom putu.

„Bio sam „enfant teribl“ svoje generacije, dečko kojem se smeši velika sportska karijera, koju sam i ostvario. Moj uzlet je započeo kad sam, kao šesnaestogodišnjak, nakon igranja u prvom timu Radničkog prešao u Split, koji je 13. januara 1968. odlukom Gradskog komiteta SK Jugoslavije postao Jugoplastika, jer je istoimeni proizvođački div postao službeni sponzor kluba. Pre toga bio sam u Splitu samo dvaput: jednom na proputovanju, to jest pre nego što sam se ukrcao za Badiju na Korčuli, i jednom na utakmici s Radničkim.“

Sa vremena na vreme se pojavi neka priča o čoveku koji je doživeo potpuno drugačiji put.

„Po Splitu skupljam boce po kontejnerima. Ima ovde neke simbolike – ja sam bio žuti, to je bila boja dresova Jugoplastike, a i kontejneri su žuti. Posle svih velikih rezultata, ja sam zaboravljen. Znam da ljude zaboravljaju, negde više, negde manje, ali ja sam tendeciozno zaboravljen“, rekao je za „Mocartsport“ Mihajlo Manović pre tri godine.

Njegov poslovni projekat je propao, imao je poslovni prostor u centru Splita koji mu je oduzet. Od tada su ga praktično proterali iz Splita, barem sam tako tvrdi.

Njegov sin je ubijen početkom 21. veka u jednom kriminalnom obračunu.

„Kada je počeo rat sin Jovan i ja otišli smo kod moje majke u Beograd. Snašao sam se opet, 1994. godine postao sam trener prve ekipe BASK–a, pa sportski direktor. Primao sam platu, živeo, sin je rastao i sve se nekako opet uklopilo. Ipak, moj život je iz temelja promenila tragedija. Sina su mi ubili 2007. godine (Jovan Manović ubijen je kao slučajna žrtva obračuna kriminalnih grupa u jednom beogradskom restoranu, prim.aut.), kad je bio na pragu tridesete, a ja imao 58 godina.“

Tokom godina je imao velike zdravstvene probleme, a kako ističe bio je na ivici smrti.

„Teško sam se razboleo, operisao sam karcinom bubrega, žuči i dvanaestoplačnog creva, skoro sam umro od sepse. Otišao sam u penziju, majka je preminula, sestri takođe. Ostao sam sam, bez ičega i doneo odluku da se vratim u Split. Bilo je to pre četiri godine… Još šezdesetih godina dvadesetog veka izabrao sam da postanem Splićanin jer mi je taj grad najviše radosti dao. Danas sam beskućnik, primam pomoć koja mi nije dovoljna za život, ali sam zadovoljan čovek. Skupljam plastične boce, imam prijatelje, imam šta da jedem, a za smeštaj se snalazi.“

Istakao je i kakav bi život voleo da vodi.

„I u pozorište bih voleo da mogu češće da idem, ali tu ne mogu da se požalim jer me ponekad prijateljica pozove kad ima ulaznice. Volim kulturu, volim Split, more, duge šetnje Žnjanom i kupanje u večernjim satima ljeti, nakon dugog vrućeg dana, kad prethodnog dana skupim dovoljno boca. Nije me sramota, to je život. Takav je, moj je“, poručio je ranije za „Slobodnu Dalmaciju“.

Izvor: nova.rs

Nesanica može sasvim da uništi kvalitet života. Ako se često vrtite u krevetu dok pokušavate da utonete u san, i to traje duže od 30 minuta, verovatno imate problem sa nesanicom.

Nesanica je ako se borite sa snom tri puta nedeljno, duže od tri meseca.

Svoje iskustvo opisala je za CNN dr Šalini Paruti, direktorka Centra za medicinu i istraživanje sna u bolnici St Luke’s u Česterfildu u Misuriju.

„Imam rani sastanak ujutru i pokušavam sve što sam mogu da se izborim sa svojim poslednjim napadom nesanice i zaspim. Vežbala sam, večerala rano, dala sebi vreme da se opustim, pročitala nekoliko poglavlja dok nisam osetila pospanost i nežno zatvorio oči. Kada sam se probudila usred noći, bilo je kao da je neko otvorio sajt i svašta je počelo da se učitava. Šta ako bude kiše kada se budem venčavala sledeće godine? Da li sam nervirala svog prijatelja kada sam tražila pomoć oko čuvanja kućnih ljubimaca? Trebalo bi zaista bolje da održavam kontakt sa širom porodicom. Da li uzimam previše slobodnog vremena? Nedovoljno?“ ispričala je doktorka.

„Pre nego što sam shvatila, bila sam uznemirena. Uspela sam da zaspim, na kraju, ali san mi je bio neprestano prekinut mojim prevrtanjem po krevetu. Kada su se prvi zraci sunca probili kroz prozor moje spavaće sobe, već sam odustala. Ja sam jedna od 10 ljudi koji imaju hroničnu nesanicu“, rekla je doktorka Šalini Paruti koja je i portparol Američke akademije za medicinu sna.

Hronična nesanica je kada osobi treba više od 30 minuta da zaspi ili ponovo zaspi tri puta nedeljno tokom više od tri meseca – što, kao rezultat, utiče na njihov dan sa simptomima kao što su problemi sa koncentracijom ili promene raspoloženja, rekla je doktorka Rejčel Salas, profesorka neurologije na Medicinskom fakultetu Džon Hopkins u Baltimoru.

Postoji nekoliko korisnih metoda za lečenje ovog stanja, uključujući popravljanje higijene sna i angažovanje u kognitivno-bihevioralnoj terapiji posebno za nesanicu. Ali te metode zahtevaju nedelje da bi se postigao efekat.

Šta radite u tim noćima kada znate da san ne dolazi?

Zašto imate nesanicu?

Prvi korak je identifikovati odakle dolazi nesanica, rekla je Paruti, koja je takođe vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Sent Luis.

Ponekad nesanica može da se pojavi sa velikim promenama u životu, kao što su tugovanje za voljenom osobom ili preživljavanje nekog medicinskog stanja, dodala je. Često, nesanica može ići ruku pod ruku sa stresom, anksioznošću i depresijom.

Ali to ne znači da to stanje ne zaslužuje lečenje ili će samo nestati kada se tuga, stres ili bolest povuku, rekla je Paruti.

„Nesanica je pravi poremećaj“, rekla je. „Morate da lečite i uzrok i posledicu kako biste vratili osobu u pun mentalni sklad.“

Takođe je moguće da nesanicu izazove sindrom nemirnih nogu. Ovo stanje pogađa mnoge ljude, ali često se potcenjuje kao uzrok nesanice, rekla je Paruti.

Osećaj nemira i potreba za pokretanjem u rukama, nogama ili trupu je stanje hiperarousala i može vam uticati na noćni san, rekla je.

Mnogi ljudi ostaju nedijagnostikovani jer ne umeju da opišu šta im se dešava, dodala je.

Ako je to slučaj, preporučuje da ustanete, prošetate po kući i malo se istegnete kako biste ublažili nemir pre nego što ponovo pokušate da zaspite.

Nesanica i krevet

Nemojte dozvoliti da krevet postane mesto povezano sa dugim periodima mučenja da biste utonuli u san, rekla je Salas, koja je takođe neurolog spavanja u Centru za spavanje i blagostanje Džon Hopkins.

„Najgore što neko sa nesanicom može da uradi je da ostane u krevetu i ne spava“, rekla je.

Ako proveravate telefon ili gledate televiziju u krevetu, mozak dobija protivrečne poruke o tome čemu služi vaš krevet, rekla je.

Umesto toga, pokušajte da obavite svoju uobičajenu rutinu pred spavanje, a zatim lezite u krevet u vreme kada obično idete na spavanje i dajte sebi otprilike 15 do 20 minuta da zaspite – ne gledajte u sat, samo procenite, rekla je Salas.

Ako niste zaspali do tog vremena, uzmite baterijsku lampu koja nije vaš telefon i idite u drugu sobu da probate neku drugu aktivnost dok ne počnete da osećate pospanost i ponovo pokušajte, dodala je.

Da li to znači da ako niste pospani u vreme koje ste sebi postavili za odlazak na spavanje, ne biste trebali da legnete u krevet u to vreme? Salas je rekla ne.

„Većina ljudi odmah pomisli, ‘Pa, ne spavam. Samo ću ostati budan, ići ću na spavanje kada budem umoran'“, rekla je. „Ali sada se suočavate sa varijabilnošću vremena odlaska na spavanje i buđenja. I znamo iz studija da čak i ako su ljudi spavali 10 sati, ako idu na spavanje u različito vreme i bude se u različito vreme, mogu zapravo funkcionisati kao osoba koja je uskraćena za san.“

Aktivnosti pogodne za san

Šta god da radite u tim trenucima kada ustanete iz kreveta treba da bude opuštajuće i da sledi dobru higijenu sna, rekla je Paruti.

Salas preporučuje svojim pacijentima da slušaju klasičnu muziku ili zvuke prirode kako bi pomogli svom mozgu da stvori asocijaciju sa snom. Ili možete da čitate knjigu koja nije previše zanimljiva ili časopise sa kratkim člancima uz pomoć baterijske lampe, dodala je.

To nije vreme da perete veš ili proveravate mejlove, rekla je Salas. Zapamtite, sve se svodi na to da naučite svoj mozak da je vreme za opuštanje.

Ako primenjujete sve preporučene prakse ali i dalje imate teškoće, u dogovoru sa lekarom možete da počnete da koristite efikasne lekove, rekla je Paruti.

Ako primetite da spavate sedam do devet sati, a i dalje se osećate umorno tokom dana, mogu postojati osnovni poremećaji sna koje treba lečiti, rekla je Salas.

„To je najgore jer znamo da je san definitivno važan ne samo za pamćenje, kogniciju, već i za imunitet, razne druge stvari“, rekla je. „Rekla bih da, ako primetite da imate osećaj da dovoljno spavate ali ste i dalje umorni, iscrpljeni i imate probleme tokom dana, vreme je da razgovarate sa svojim lekarom.“

Izvor: danas.rs

Svako ko je ikada bio u dugoj vezi znaće da nakon nekog vremena strasti između partinera nisu uvek tako živahne i prisutne kao što su bile na početku. To, nažalost, može da znači da vam partner nije tako privlačan kao kada ste se prvi put sreli.

Ovo je, naravno, potpuno prirodno dok rastemo i sazrevamo zajedno. A, jedna osoba je sada dala objašnjenje zašto se to dešava tokom vremena.

Stariel Houp Njuman, koja proučava međuljudske odnose i sebe naziva "ličnim trenerom za ljubav", kaže da privlačnost vremenom bledi zbog stvari koje blokiraju protok energije od jednog partnera do drugog.

Evo zašto nema hemije između vas

Na Instagramu je podelila video sa dijagramom koji pokazuje kako se stvari menjaju tokom vremena.

- Privlačnost se dešava kada energija može slobodno da teče između dvoje ljudi. Ovo zovemo hemijom, objašnjava Stariel.

Ona to ističe ilustracijom providnog stakla između dvoje ljudi.

- Kada se tek započne veza, potpuno je jasno. Tada nema ljutnje, ništa neizrečeno i energija može slobodno da teče. Vremenom sve više stvari ostaje neizrečeno. Svaki put kada postoji neki čak i mali sukob koji ostane nerešen, to je kao da bacate gomilu blata na to staklo. Vremenom se sve više ovih stvari dešava. I imate sve više blata, toliko blata da se ne vidite ni kroz staklo, tako da imate mnogo manje protoka energije.

Ovde, kaže ona, gubite osećaj hemije i energije koja teče između vas.

Kako da rešite ovaj problem

Svoje mišljenje dala je i stručnjakinja za odnose, Mišel Begi, osnivač Ignite Dating-a, i otkrila je nekoliko praktičnih saveta o tome kako ponovo pronaći privlačnost jedno u drugom.

- Komunikacija je toliko važna u vezi odnosa i može pomoći da se zaustavi nagomilavanje povređenih osećanja i ljutnje ako se pozabavite problemima kada se pojave. Može biti primamljivo da izbegnete sukob, ne želite da se raspravljate, ali otvorenost i iskrenost pomaže vam da oboje pronađete rešenja za probleme sa kojima ste se suočavali, a da pritom bolje razumete svoje potrebe u vezi.

Ako se direktno bavite problemima, manji je rizik da ćete postati previše kritični prema svom partneru i moći ćete da održite zdrav odnos. Oboje morate da priznate da je za održavanje iskre potreban posao, tako da oboje morate da obezbedite da jedno drugom budete prioritet da biste održali ispunjavajuću vezu gde zaista cenite jedno drugo.

Održavanje privlačnosti nije samo kontrola štete, već i osiguranje da su temelji veze jaki i da su potrebe svakog partnera zadovoljene.

- Male ljubavne radnje i odvajanje vremena jedno za drugo mogu pomoći u izgradnji vitalne intimnosti i učiniti da se vaš partner oseća priznatim. Veoma je važno da promenite s vremena na vreme proverene aktivnosti i zajedničke zabave na koje ste navikli tako što ćete zajedno isprobavati nove stvari – bilo da se radi o redovnom izlasku u kojem svaki put isprobavate hranu u novom restoranu ili delite spontane avanture, stvari koje zaista možete dobiti uzbuđeni zbog zajedničkog života mogu vam pomoći da se oboje ponovo fokusirate jedno na drugo, poručuje ona.

Izvor: blic.rs

Prošle nedelje, Svetska zdravstvena organizacija izrazila je zabrinutost zbog alarmantnog širenja soja gripa H5N1 koji izaziva milione slučajeva ptičijeg gripa širom sveta.

Grip je patogen koji će najverovatnije izazvati novu pandemiju u bliskoj budućnosti, smatraju vodeći naučnici.

Međunarodna anketa, koja će biti objavljena sledećeg vikenda, otkriće da 57 odsto epidemiologa smatra da će soj virusa gripa biti uzrok sledećeg globalnog izbijanja smrtonosne zarazne bolesti, preneo je Gardijan.
''Svake zime se javlja grip. Ove epidemije možemo da opišemo kao male pandemije. One su manje-više kontrolisane jer različiti sojevi koji ih uzrokuju nisu dovoljno virulentni, ali to neće nužno biti slučaj zauvek'', upozorio je Džon Salmanton-Garsija, naučnik sa Univerziteta u Kelnu.

Prošle nedelje, Svetska zdravstvena organizacija izrazila je zabrinutost zbog alarmantnog širenja soja gripa H5N1 koji izaziva milione slučajeva ptičijeg gripa širom sveta, podseća Gardijan.

Ova epidemija je počela 2020. godine i dovela je do smrti ili ubijanja desetina miliona živine, a takođe je uništila milione divljih ptica i nedavno se ovaj soj javio i kod sisara, što može da predstavlja opasnost po zdravlje ljudi.

Izvor: b92.net

Venčanja su postala prava umetnost organizacije, a jedan od najizraženijih trendova je venčanje na otvorenom. Ovaj koncept je doživeo pravu renesansu, menjajući način na koji mladi parovi slave svoju ljubav.

Nedavno smo posetili jedno takvo čarobno mesto - Biser Dunava u Smederevu, smešten na samoj obali Dunava. Ovaj objekat pruža savršen ambijent za venčanja na otvorenom, sa prostranim parkingom, sobama za goste i mladence (pogledajte slike u prilogu teksta), te prostranim transparentnim šatorom koji može primiti do 220 ljudi.

Ono što posebno oduševljava jeste bajkovita dekoracija koja krasi ovaj prostor - od mirišljavih sveća do pažljivo dekorisanih stolova. Podesti unutar kompleksa su savršeno prilagođeni za usluživanje gostiju na otvorenom, pružajući im nezaboravan doživljaj pod vedrim nebom.

Venčanje na otvorenom je postalo sinonim za harmoniju sa prirodom, a objekat poput Biser Dunava pruža sve što je potrebno za savršen dan venčanja u prirodi.

Svaka mašina za veš nudi program pranja na 40°C. Naizgled se čini kao idealno rešenje za pranje određenih materijala, ali u suštini ovaj program ne čini ništa drugo do trošenja struje. Istu garderobu možete dobro oprati i na nižoj temperaturi.

Pranje na 40 °C ima mnogo nedostataka. Među najvećima je činjenica da vam se veš jednostavno može zgužvati, a nakon toga ne možete učiniti ništa i završićete sa uništenom odećom, čak i onom vrlo skupom. Ova metoda pranja takođe uzrokuje brzo pranje vaše odeće i ispiranje boja. Ako se, na primer, radi o osetljivoj tkanini, može se brzo oštetiti. I ne zaboravimo još jednu stvar koja je danas vrlo važna, a to je jednostavno prevelika potrošnja energije.

Čak i okretanjem prekidača desetak stepeni niže, odnosno na 30°C , može se postići zanimljiv učinak. Pre svega se trebate rešiti predrasuda koje se na ovaj način ne možete oprati. Zapravo, iznenadićete se koliko su današnje veš mašine sposobne, pogotovo kada u njih ubacite kvalitetan prašak za pranje veša. One na tržištu dostupne su za celu plejadu različite odjeće, bilo da se radi o beloj ili šarenoj odeći, vunenoj odeći ili funkcionalnim predmetima.

Postoji nekoliko važnih stvari koje morate imati na umu kada koristite ovu metodu pranja. Pre svega, ako imate vidljivu i značajnu mrlju na odeći, dobro ju je prvo tretirati posebnim sredstvom jer se nakon toga bolje ispire. Kod pranja na 30 °C može se preporučiti duže vreme pranja, što dovodi do pouzdanog uklanjanja mrlja.

Veliki razlozi za promenu

S 30°C vam možda ponestane mašte, ali možete puno niže, čak do 20°C. Da, čak i na toj temperaturi može se prati bez problema. Za to postoje posebni programi, a moderne veš mašine vrlo su učinkovite pa se i u ovom načinu rada može dobro oprati. Vaš veš će tada trajati duže, a boje će mu ostati zaštićene.

Dakle, rezimirajmo. Nema previše razloga zašto biste se ipak trebali prati na 40°C. Danas ćete samo oštetiti skupu odeću koju ćete morati češće menjati, a uz to ćete potrošiti i nepotrebnu količinu energije. A to je kombinacija koju niko ne želi, zar ne? Pa zašto ne biste ostavili svoje predrasude po strani i isprobali pranje na 20 do 30°C.

Izvor: blic.rs

Karlos Kavalo u ime svih muškaraca ruši mitove o seksu i otkriva šta zapravo oni žele.

Karlos Kavalo je savetnik za veze i ljubavne odnose, motivacioni govornik i fitnes instruktor. On je autor knjiga „Zauvek tvoj“, „Signal srodne duše“, „Kod za vezu“ i mnoštva tekstova o muško ženskim odnosima. Redovan je gost na televiziji i radiju, kao i sagovornik u brojnim časopisima.

Ovog puta je za sajt Datingadviceguru.com razbio mitove o muškarcima, koji su se toliko uvukli u društvo da deluju kao istina.

Mit o seksu 1: Muškarci žele seks sve vreme

Istina je da je muška seksualna potreba mnogo jača nego ženska. Ali statistika da muškarci razmišljaju o seksu svakih 7 sekundi je potpuno apsurdna. Trebalo bi da imate na umu da o hrani i poslu razmišljamo više od toga. A verovatno i o video igricama.

Mit o seksu 2: Muškarci žele seks umesto veze

Pogrešno! Istina je da momci žele seks *ranije* u vezi. To znači ranije, a ne umesto.

Mit o seksu 3: Muškarci imaju prvi seks ranije i imaju više seksualnih partnera

Zapravo, muškarci i žene obično gube nevinost oko 17 godina.

Istraživanja su pokazala da je presek sledeći – muškarci u proseku imaju 7 seksualnih partnera, a žene 4.

Problem je u tome što su ovakvi rezultati dobijeni u anketi, a ispravne informacije ne dobijate iz ankete. Drugo, matematika ove vrste uopšte nema smisla. Reč je o muškarcima koji imaju seks sa ženama, tako da broj partnera s kojima su žene imale seks ne bi trebalo da bude tako daleko.

Godinama pravimo bebu, a on mi je upravo rekao da se zaljubio u drugu. Tri dana kasnije sam čula vest zbog koje ne mogu da spavam

Za ovaj potez svi misle da je najbolja predigra, ali zapravo potpuno smanjuje želju za seksom
Karlos je otkrio i detalje o seksu koje bi žene trebalo da znaju da bi zajedno sa partnerima bile srećnije u spavaćoj sobi.

7 stvari o seksu koje bi muškarci voleli da žene znaju

Momci vole kada preuzmete vođstvo
Muškarci vole da vode, da dokažu muževnost i snagu. Međutim, ono što većina žena možda ne zna je koliko mi volimo i suprotno.

Kada nas žena „napadne“ i odvuče u krevet, to je za nas još jedna vrsta validacije, baš kao i za žene. Iako se mnoge devojke boje da krenu prve u akciju, treba da znaju da muškarci ipak vole kada preuzmete vođstvo u krevetu.

Želimo da koristite ruke
Mi žudimo za ženskim dodirom, čak i kada smo u najintimnijoj vrsti kontakta. Vaše ruke nam stvaraju neverovatno uzbuđenje.

Muškarci vole osećaj ženskih ruku na zadnjici, posebno kada se približavamo vrhuncu. Kada ga uhvatite za ruke, osetiće se jačim i moćnijim.

Volimo i nežno češkanje po leđima, ili masiranje kada smo pod stresom. Dodirni ga iza vrata ili prstima prođi kroz njegovu kosu.

Mazite nas i volite nas
Istina je da muškarci žele žene koje mogu da im pruže nežnost, jer to nije nešto na šta smo mi navikli.

Dakle, kada je u pitanju seks, momci žele više nežnih dodira, to će poboljšati i produbiti intimni kontakt. A ovakav seks može napuniti njegove emocionalne baterije za narednih nekoliko dana.

Ne osuđujte nas i ne zgražavajte se
Momci žele da budu intimni sa vama i da traže različite stvari u krevetu.

Treba nam da budete otvorene i da imate razumevanja, čak i ako on smisli nešto što ne želite da pokušate. Umesto da direktno odbijete, preusmerite njegov zahtev. Najbitnije je da zadržite pozitivan odnos, i da govorite jedno drugom šta želite.

Poštuj ga kao muškarca u krevetu
I muškarci i žene žele emocionalno i fizičko zadovoljstvo u krevetu.

Muškarci imaju tendenciju da budu seksualno dominantni u spavaćoj sobi, i to nije loše.

To ne znači da je jedan od vas bolji od drugog. I dalje možete biti jednaki i dozvoliti mu da se oseća muževno.

Kontakt očima i uzdasi
Jedna stvar koju momci vole da vide je da ste prisutne.

Uspostavite kontakt očima koji kaže: „Da! Želim te!“

Još jedna neizrečena želja je da ispustite poneki zvuk kada se situacija zagreje. Čak i ako je to ono dobro staro „Da, da…“, dovoljno je, jer muškarci se žale da ne dobijaju dovoljno povratnih informacija u krevetu, i to nije nešto što možemo kasnije da analiziramo.

Oralni seks
Činjenica je da gotovo svi zdravi muškarci uživaju u oralnom seksu, i to ne zato što im je potrebno da se njihova „muškost“ obožava. Muškarci to vole jer je simbol i čin prihvatanja.

Izvor: nova.rs

Koliko puta ste imali besane noći i prevrtali ste se po krevetu u bezuspešnim pokušajima da zaspite? E, pa nakon ovog teksta više nikad nećete da se mučite sa snom

Svoju ispovest o tome kako je pronašla fantastičnu metodu da zaspi brzo, uvek i svuda, priča Alina Gonzales. Ovo je njena tajna protiv mučne nesanice:

Godinama sam imala probleme, ali najgora nesanica je počela nedelju dana pre venčanja mog najboljeg druga. Tada su moj umor i nervoza dostigli kritičnu tačku. Nikako nisam mogla da zaspim. Sve zbog toga što sam morala da pripremim govor. Moja stidljivost i nervoza nisu mi davali da spavam. Nakon tri dana nesanice i briga o predstojećem venčanju, zatražila sam savet od nevestine majke – priča Alina i dodaje:

Ona mi je predočila jednu metodu, koja je trebalo da pomogne. Ja sam njoj poverovala, jer ta žena već dugo godina sprovodi seanse meditacije i poseduje licencu za obavljanje zdravstvene prakse. Šta da vam kažem, njen savet mi je zaista promenio zivot!

Ovu metodu disanja najbolje je zapamtiti kao "4-7-8". Ono što treba uraditi je sledeće:

Smestite se u ležeći položaj, tako da vam bude udobno i toplo.

1. Zatvorite oči i duboko udahnite vazduh kroz nos. Udisaj punim plućima treba da traje pune 4 sekunde.

2. Nakon toga zadržite vazduh, odnosno dah u plućima, punih 7 sekundi.

3. Nakon toga počnite lagano da ispuštate vazduh iz pluća kroz usta u trajanju punih 8 sekundi.

4. Zatim ponovite celu proceduru 4-7-8.

Dok ovo radite možete brojati sekunde u sebi i pratiti postupke disanja.

Tako je sve jednostavno. Ova disajna vežba usporava naš srčani ritam, i smiruje. Pritom, sve se to dešava veoma brzo - samo nekoliko ponavljanja. Iako izgleda kao besmislica, to zaista deluje.

Kako deluje?

Nisam mogla da dočekam da isprobam ovo u praksi. Na moje potpuno iznenađenje, probudila sam se sledećeg jutra, čak ne shvativši da nisam izbrojala onih 8 sekundi na izdisaju već posle drugog ponavljanja!

Evo, šta sam saznala o ovoj metodi:

Kada osećate stres, zabrinutost ili anksioznost, količina adrenalina u krvi raste, a disanje postaje plitko i ubrzano. Metoda, o kojoj mi je ispričala ova žena, deluje kao sedativ. Zadržavanje daha sa posebno sporim izdahom neminovno usporava srčani ritam. To je fiziologija.

Takođe, ova metoda smiruje vaš um. Samo zato, što morate stalno brojati u sebi, i biti skoncentrisan na disanje. U tom trenutku vi to ne shvatate, ali vaš nervni sistem polako će se smirivati, a osećaj zabrinutosti nestajati. To će vam reći bilo koji neurolog. Kao rezultat, vaše celo telo se opušta. Po brzini i snazi efekta, ova metoda slična je anesteziji.

Izučavanjem ove tehnike bavio se doktor medicinskih nauka sa Harvarda, Endru Vejl. On je utvrdio da metoda "4-7-8" već nekoliko vijekova poznata indijskim jogama. Oni su je koristili prilikom meditiranja, za postizanje potpune relaksacije. Dakle, možemo zaključiti da je potpuno bezopasna.

Ako se probudite usred noći, ili dugo razmišljate pred spavanje, ili ste nervozni pred predstojeći događaj i ne možete da zaspite, koristite metodu "4-7-8". Biće vam od velike koristi. Doktor Vejl preporučuje da metodu primenjujete u početku svakog dana dva puta čime ćete je usavršiti i uvek moći primeniti kada vam je potrebno.

Izvor: blic.rs

Kako starimo, stručnjaci preporučuju da se bolje hranimo i vodimo računa o unosu dobrih i hranljivih materija u organizam.

Nutricionista Džeki Garison izdvojila je tri pravila koja žene, starije od 50 godina, a koje žele da skinu višak kilograma treba da znaju.

Garison je objasnila koje namirnice bi trebalo uključiti više u ishranu, a šta eliminisati ili znatno smanjiti.

Jedite puno voća i povrća

Garison je objasnio da ne postoji situacija u kojoj se možete prejesti voćem i povrćem.

„Veoma je hranljivo i pomoći će vam u smanjenju upala i obnavljanju ćelija“, objasnio je on.

Dodajte visokokvalitetne proteine svojoj ishrani

Da bi ste smršali nakon 50. godine, morate da unosite dovoljno proteina u svoju ishranu, kaže Garison. Objasnila je da je protein „ključ za rast i popravku ćelija“.

„Govorim o pasterizovanim jajima, pasterizovanoj piletini, govedini, divljim ribama, posebno manjim ribama ili masnim ribama poput lososa“.

Izbegavajte rafinisane ugljene hidrate i šećer

Garison preporučuje da smanjite unos rafinisanih ugljenih hidrata i šećera ili da ih potpuno izbacite iz ishrane.

„Postoje neki odgovorni načini na koje možete povremeno da se počastite, posebno ako je to zdravija poslastica. Na primer, na kraju obroka ili uz malo proteina i zdravih masti“, objašnjava ona, prenosi n1info.rs.

Zemlja fjordova i jezera, koju nazivaju i zemljom polarnih noći, Norveška je od najsiromašnije države na Skadinavskom poluostrvu u kojoj je nekada vladala i glad, postala jedna od najbogatijih država Evrope, a samim tim i najprimamljivija za rad i za život. Tako su i Podgoričanin Dino Rastoder, programer i građevinski inženjer Boško Janjušević spakovali kofere i otišli severno.

Dino Rastoder, programer, poslao je svoju biografiju u jedno norvešku firmu. Kroz dva meseca već je dobio primamljivu poslovnu ponudu koju nije mogao odbiti. Odlučio je da napusti rodnu Crnu Goru i preseli se. Na put pre 10 godina krenuo je i građevinski inženjer Boško Janjušević, želeći da potraži sreću u zemlji koja važi za sigurnu luku sa sve one koji hoće predano da rade.

„Razlike u poslovanju su velike, uključuju veću transparentnost, manju agresivnost, efikasnije procedure, veći fokus na radnička prava i zdravlje, te bolju ravnotežu između poslovnih obaveza i privatnog života“, objašnjava Boško Janjušević.

Čini se da nije bilo teško odabrati lokaciju van Balkana na kojoj bi gradili svoju i budućnost svoje porodice, ali bilo je potrebno i da se kockice poslože da bi se krenulo u priču koja bi im donela bolji život.

„Splet raznih okolnosti doveo je do mogućnosti za zaposlenjem u jednoj uspešnoj kompaniji iz Osla. Nije bilo nekog dugog i strateškog planiranja, više stvari se posložilo i odlučio sam probati. Od odluke da pošaljem prvi CV do preseljenja prošlo je manje od dva meseca. Ovo sigurno ne treba uzeti kao pravilo, bio je to izuzetak da se tako brzo stvari poslože. Obično je proces traženja posla malo duži i, naravno, zavisi od situacije na tržištu rada i uslova za različite profesije. Kao programeru, bilo je jednostavno doći do posla i znanje iz Crne Gore je vrlo relevantno i lako prenosivo na ovo tržište“, prenosi svoje iskustvo rođeni Podgoričanin Dino Rastoder koji je zaposlen u DNB banci, najvećoj finansijskoj instituciji u Norveškoj.

„U ovih deset godina nikada niko nije očekivao da radim van radnog vremena, vikendima, s odmora i slično. Bilo je perioda kada se radilo prekovremeno, ali uvek je to bilo planirano i to je bio moj izbor“, dodao je.

Građevinskom inženjeru Bošku Janjuševiću nije bilo teško da odluči u kojem pravcu da krene kada je rešio da napusti Balkan.

„Ja sam imao priliku nakratko posetiti Norvešku 2013. godine, kada je i počela moja misija traženja posla ovde. Odabrao sam Norvešku zbog visokog standarda života, napredne socijalne politike, ekološke svesti i prilika za lični i profesionalni razvoj. Bilo je potrebno dosta upornosti i odlučnosti dok sam tražio posao, ali se na kraju isplatilo. Prvo sam se zaposlio u jednoj naftnoj kompaniji u Kristiansandu, na jugu zemlje. Već nakon godinu dana, morao sam ili tražiti novi posao ili napustiti Norvešku. Novi posao dobio sam u kompaniji “Norsk Hydro”, koja je jedna od najvećih proizvođača aluminija na svetu. Moja iskustva su do sada bila prilično pozitivna i ja sam zadovoljan svojim izborom“, ističe Janjušević koji radi kao projekt menadžer srednjih i velikih ulaganja u investicije.

Na poslovni ambijent su se lako navikli jer su, kako kažu, prednosti u odnosu na naše prostore velike, a kao glavnu ističu poštovanje od strane kolega i nadređenih, bez obzira na kojoj se poziciji radnik nalazi u firmi.

„Moje iskustvo u Norveškoj vezano je i za manju kompaniju, ali i za jednu od najvećih. Mogu reći da glavni utisak iz ovih kompanija jeste uzajamno poštovanje. Bez obzira na kojoj si poziciji, s kojim iskustvom dolaziš, uvek ćeš biti saslušan i uvažen. Znanje i trud se izuzetno cene. Kvalitetan odnos između posla i porodice je iznad svega. Naravno da se ne treba zanositi da je sve idealno i savršeno. Normalno je da u svim kompanijama ima borbe za pozicije, borbe za pažnjom i dokazivanjem. Veliki projekti zahtevaju požrtvovanost i veliki rad, ali su uvek nagrađeni“, kaže Rastoder, prenosi KurirStil.

Prema njegovim rečima, za Norvešku je karakteristično da se bore za svakog dobrog radnika.

„Onda se svi bore za dobrog radnika i poštuju doprinos koji isti ostvaruje. Samo poslovanje je u potpunosti zasnovano na tome ko može ostvariti bolji proizvod ili uslugu, dakle ko može pobediti u realnoj tržišnoj utakmici. Dok u Crnoj Gori je većina poslova u sprezi s nekim nepoznatim tržišnim faktorima, na primer prijateljstva, kumovi, stranka i slično“, naglasio je Rastoder.

I uravnoteženost između poslovog i privatnog života je ono što razlikuje poslovni ambijent u Norveškoj i na Balkanu.

„Od samog razgovora za posao nailazite na veliku profesionalnost. Već se tada može primetiti da se cene isključivo ljudske i profesionalne karakteristike. Poslovni ambijent u Norveškoj je transparentan, podržava ravnotežu između posla i privatnog života te naglašava timski rad i inovacije“, kaže Janjušević.

Prilagođavanje samom načinu života na Skandinavskom poluostrvu takođe nije išlo teško, jer je i tu mnogo benefita odmah izašlo na površinu i čini se da upravo te povlastice veoma efikasno ublažavaju nostalgiju za rodnim mestom.

„Život u Norveškoj podrazumeva visoki standard, sigurnost, pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, te veći fokus na kvalitet života u odnosu na Balkan. Razlike uključuju manju birokratiju, veću ekološku osveštenost i želja za boravkom u prirodi“, naglašava Janjušević.

Život u novoj kulturi prepun je i novih iskustava, ali i izazova.

„U Norveškoj ono što ti pripada, to i dobiješ, dok na Balkanu to skoro pa zavisi o tome koliko imaš sreće. Uvek ponavljam da je dovoljno stresno da nakon deset godina nikad nisi siguran da si pravilno izgovorio ulicu u kojoj živiš. Da počnemo od toga pa sve ostalo. Puno zavisi od osobe, navika i potreba. Netko se lakše snađe ovde, a netko teže. Ja sam pronašao puno stvari koje mi odgovaraju. Od prirode, sistema, grada, ljudi, navika, hrane. Ali, sve to sam više ili manje imao i u Crnoj Gori. Plus, bio sam siguran kako se izgovara ulica u kojoj živim“, kaže Rastoder.

Za Norvežane Rastoder kaže da su vrlo iskreni ljudi, znatiželjni i otvoreni.

„Netko bi rekao hladni, bez temperamenta i slične učestale karakteristike. Verojatno bi i za nas isto tako rekli da smo bučni, agresivni, lenji. Ni jedno ni drugo nije istina. Različite kulture komuniciraju na različite načine. Život u multikulturalnoj državi te nauči da obratiš puno više pažnje na to. Nauči te kako komunicira jedan Norvežanin, kako jedan Indijac, a kako jedan Portugalac“, opisuje.

Voleli bi da pomognu i doprinesu Crnoj Gori znanjem, ali o povratku, rođeni Nikšićanin, koji je poslovnu karijeru prije odlaska u Skandinaviju gradio u Beogradu, sada ne razmišlja.

„Da budem iskren, ovde sam našao način života koji meni odgovara trenutno i nema nekog velikog poticaja zašto bih razmišljao o povratku. Iz Crne Gore najviše mi nedostaju porodica i prijatelji. Na moju sreću ovde imam i puno dobrih prijatelja iz Crne Gore koji su doselili u poslednjih deset godina. To puno olakšava boravak“, slažu se obojica.

Nadaju se da će se situacija na Balkanu promeniti, te da će mladi imati mnogo bolje uslove za profesionalni i lični razvoj, a da će u Norvešku dolaziti isključivo turistički, a nikako da se sele.

Izvor: nova.rs

Nova SMS prevara kruži Srbijom putem koje se skida novac sa računa građana koji na nju nasednu. Ovih dana pojedinim građanima stižu poruke u kojima se obaveštavaju da je nemoguće da im se "isporuči paket zbog pogrešne adrese stanovanja".

Poruka koju šalju prevaranti glasi: "Isporuka paketa je prekinuta, jer nije imao kućni broj, ažurirajte na ovom linku".

Naravno nikako ne klikćite na link koji se nalazi u poruci jer rizikujete da budete žrtva hakera. Nebojša Ž. iz Beograda, javio se našoj redakciji i rekao da je bio žrtva ove prevare.

- Bio sam na poslu kad mi je stigla poruka, kako zaista očekujem da mi stigne paket kliknuo sam na link i ubrzo shvatio da je u pitanju prevara, jer mi je sa kartice skinut sav novac koji sam imao. Srećom nije bila veća suma, jer sam prethodno podigao novac i ostala je manja suma, inače su mogli baš da nas zaviju u crno.

Jedan od pozivnih brojeva je +977, ukazuje da je poruka stigla iz Nepala, dok je drugi +524, koji je namenjen samo za korišćenje ličnih komunikacionih usluga.

Nemojte aktivirati linkove ili otvarati nepoznate prilog poruke, a da prethodno niste sigurni ko je pošiljalac, savetuju u CERT. Oni upozoravaju građane da ne treba pozivati brojeve sa kojih stižu sumnjive poruke i stupati u komunikaciju sa pošiljaocem SMS poruke.

Ozbiljne kompanije, javna preduzeća, državni organi i administratori sistema nikada od vas neće zahtevati da unosite vaše lične podatke preko SMS poruke. Prevaranti se trude da link u SMS poruci bude što sličniji originalom linku.

Ukoliko ste uneli podatke o vašoj platnoj kartici potrebno je da se hitno javite banci kako bi oni blokirali karticu u što kraćem roku i onemogućili neovlašćene transakcije. Ukoliko ste uneli korisničko ime, mejl adresa, lozinka i ostale lične podatke za logovanje na e-banking, potrebno je da odmah promenite pristupnu lozinku ili se hitno obratite banci radi izmene lozinke.

Ukoliko primetite da SMS poruka sadrži pravopisne greške ili su izmešani latinica i ćirilica, kao i dva jezika - engleski i srpski, najverovatnije se radi o prevari. Ne prosleđujte sumnjive poruke prijateljima.

Izvor: blic.rs

Ako imate sreće, nikada nećete morati da iskusite na sopstvenoj koži šta je prevara. Ipak, statistike pokazuju da više od 50 odsto parova, bilo da su u pitanju veze ili brakovi, se u jednom trenutku suoče sa nevernošću svog partnera.

Ako ste bili žrtva prevare, znate da je to kao udarac u stomak. Za mnoge je bol dominantna emocija, kao i bes, panika, osećaj da ste izdani i da ste izgubili nešto važno.

Međutim, može da vam se desi da iskusite neke emocije koje uopšte niste očekivali i takođe vam nije jasno zašto. Stoga, u daljem tekst govorimo o pet neočekivanih emocionalnih reakcija na prevaru, piše "Psiho centrala".

1. Sram

Ako ste otkrili da vas partner vara, normalno je da ste ljuti. Ali zašto odjednom osećate sram? Sram je uglavnom izazvan osećanjem poniženja jer prevarena osoba veruje da je učinila nekakvu grešku. Ako iko treba da oseća sram, to je vaš partner, zar ne? Na kraju krajeva, on ili ona su ti koji se nisu poneli kako treba. Međutim, razotkrivanje prevare čini da se preispitujete. Neke osobe imaju tendenciju da iznova vrte čitavu vezu iz početka i da se pitaju gde su to pogrešili. Ako se i vi ovako osećate, znajte da niste jedini. Ovo je potpuno normalna reakcija na prevaru.

2. Praznina

Ako ste tužni, to može da vam deluje kao prirodna reakcija na prevaru. Osećaj praznine je drugačiji zato što podrazumeva odsustvo svake emocije. Ljudi se često prepadnu kada ga iskuse jer pokušavaju da dokuče šta osećaju, ali vide da nema ničega. Osećaj praznine je uglavnom mehanizam odbrane koji se aktivira kao reakcija na šok koji, na neki način, štiti vaš um i organizam. Posle određenog vremena osećaj praznine će nestati.

3. Posesivnost

Moguće je da ste nekada rekli sebi da kada bi vam se desilo da vas partner prevari, odmah biste ga ili je ostavili. Zašto onda u jednom tako bolnom trenutku kao što je prevara, želite da vam se vrati? Odvajanje od partnera može da poveća želju za istim. Zamišljanje da je vaš partner sada u zagrljaju neke druge osobe vas tera da ga ili je želite još više. I ne samo to. Do skoro je osoba koja vas je prevarila bila na neki način "vaša", bilo da je u pitanju veza ili brak. Prirodno je da osećate kako bi trebalo da je sa vama, a ne sa nekim drugim.

4. Frustracija

Pored ostalih jakih emocija koje ste iskusili, jedna od njih može biti frustracija onim što se desilo. Verovatno kažete sebi "Da li je moguće da je to uradio/uradila?" Ipak je u pitanju velika nepromišljena odluka koja vas je veoma povredila. Normalno je da ste očekivali više od svog partnera. Njegovo ili njeno ponašanje je dovelo do neočekivane promene u vašem životu i sasvim je normalno da vas to frustrira.

5. Olakšanje

Mnoge osobe koje su bile prevarene su već neko vreme osećale kao da nešto nije u redu. Nekada to osećanje može da potraje i mesecima. Ali sada kada su karte stavljene na sto, konačno sve počinje da ima smisla. Iako niste želeli da se prevara desi, sada kada ste sigurni šta je bio problem, možete da se sa njim suočite.

Kako se suočiti sa prevarom?

1. Dajte sebi vremena da se zalečite.

Nemojte da se borite protiv emocija koje vam naviru. Probajte da ih prepoznate i razumete i da ih prihvatite kao normalne.

2. Napravite mesta za emocije.

Neki ljudi su toliko zauzeti poslom ili svakodnevnim aktivnostima da nemaju ni vremena da razmisle o svojim emocijama. Ovakav nemili događaj je pravo vreme da se posvetite sebi. Vežbajte, meditirajte, čitajte, radite sve ono što će vam pomoći da ponovo budete u kontaktu sa svojim emocijama, ma koliko bolne one bile.

3. Nemojte da držite sve u sebi.

Ako uporno osećate da ne možete da se suočite sa emocijama, pisanje dnevnika ili razgovor sa prijateljem može da pomogne. Ako mislite da to neće biti dovoljno, traženje stručne pomoći je opcija.

4. Pričajte sa (bivšim) partnerom.

Bilo da odlučite da se rastanete ili da ostanete zajedno nakon prevare, dobro je da kažete vašem partneru sve što vam leži na srcu. Zamolite ga ili je da samo sasluša šta imate da kažete i slobodno se otvorite o tome koliko vas je cela situacija povredila. Iako neće vratiti vreme unazad niti učiniti da prevara magično nestane, vi ćete se sigurno osećati barem malo lakše. A na kraju krajeva, to je i cilj.

Izvor: direktno.rs

Mislite da je prevara vodeći razlog zbog kojeg se žene u Srbiji razvode? Da je stvar mnogo kompleksnija otkrivaju i odgovori nekoliko realnih žena iz Srbije.

Statistika kaže da je u Srbiji u 2022. godini razvedeno 9.813 brakova, pritom prosečna starost muža pri razvodu braka iznosi 45,1 godina, a za žene 41,5 godina. Ako se odmaknemo od statistike i sagledamo realne razloge zbog kojih se žene u Srbiji razvode, koji se ne uklapaju u floskule tipa „svi su postali razmaženi“, šta dovodi do pucanja? I advokati kažu da iako se smatra da je preljuba najčešći razlog za razvod, njihovo iskustvo pokazuje da su mnogo češći drugi razlozi.

Nekoliko žena iz Srbije nam je iskreno pričalo o tome zašto su se razvele.

Milena iz Beograda (27)

Za mene je razvod bio jedna od najtežih životnih odluka, koju i dan danas preispitujem, čak i ako sam potpuno svesna da je to bilo najbolje rešenje za mene, njega i naše dete. Ja sam zatrudnela sa 22, sa prvim dečkom s kojim sam manje-više bila od svoje 15. godine. Ja sam njemu takođe bila prva prava devojka, jer je samo godinu dana razlika među nama. Bili smo najbolji drugovi mnogo pre nego što smo se i poljubili prvi put, a to smo i ostali narednih nekoliko godina. Ipak, ta deca su odrasla, promenila se, poželela druge stvari. To je za mene značilo da bih morala da se odreknem svega što jesam, želim i mislim da bih ostala u braku.

Ne znam kako, ali taj moj najbolji drug je postao osoba koju više nisam poznavala. Slušala sam rečenice, komentare i uverenja o tome šta mi treba da radimo koje je on samo izgovarao, a koje su kreirali drugi. Takav odnos je postao pretežak i imala sam osećaj da nas je bar 10 u našem domu predviđenom za troje. To je počelo da utiče na naše dete i slušala sam rečenice da „izmišljam zabrane“, tipa čips. A kada izgubite duševnu i emotivnu povezanost, polako počinje poverenje da curi, e onda kreće i sve češća fizička razdvojenost. Tada sam sebi rekla da meni teško može da bude i samoj i da ne pristajem da budem tužna i stranac tamo gde treba da se osećam najsigurnije. Da budem žena kakva želim, mama kakva jesam, prijatelj kakvog i očekujem, osoba koja želim da postanem. I iskreno, ne pamtim da sam bila srećnija.

Jelena iz Niša (41)

„Ja nisam od onih žena koju je muž prevario, koju je tukao, koji se kockao. Ja sam se razvela jer smo jednostavno prestali da razgovaramo. Znam, zvuči glupo, ali tako je. Nekako je sve postalo toliko dosadno i sivo.

Čovek za koga sam se udala i u koga sam bila ludo zaljubljena, čovek s kojim sam obišla pola sveta i rodila mu decu odjednom je postao stranac. To sam teško priznavala sebi. Godinama sam se zavaravala, zanimala se drugim stvarima, izlazila sa prijateljicama, išla u šoping, bavila se decom. Ali onda je došla korona i ostali smo zaključani sami sa sobom. Tad sam videla kolika je praznina između nas.

Odjednom me je opalilo da nas je život pojeo. Ja sam jurila za poslom, on jurio za poslom, gajiš decu, trčiš na sto strana i samo shvatiš da sa mužem nemaš ništa više ništa zajedničko. A to zaboli baš. Nema svađe, nema mržnje, nego jednostavno nemaš o čemu sa njim da pričaš, shvatiš da si sa njim cimer. I probaš da to popraviš, ali ne ide. Kao da je naše prošlo, kao da smo se istrošili. Presekla sam kad sam shvatila da bih mogla da budem s nekim drugim i da to čak i želim, da mi od te pomisli prolaze trnci. To mi je bio znak. I na kraju smo se lepo sve dogovorili, bez drame, jer je i on osećao isto, samo očigledno nije mogao da izgovori.

I dalje mi je nekad knedla u grlu zbog svega jer je nekako baš bez veze što smo oboje dozvolili da se to desi. Izgleda da ljubav stvarno mora da se neguje, neće ništa samo od sebe, svi smo mi stalno umorni i negde jurimo, ali ništa se ne podrazumeva. Jednom mi je drugarica rekla – kakav ti je utorak u novembru, takav ti je život i brak. A on i ja to nismo shvatili na vreme.“

Milica iz Beograda (45)

„U trenutku kad me je delio dan od porođaja, on je rešio da dođe u bolnicu i saopšti mi nešto užasno za mene u tom trenutku. Tada sam shvatila da, ako tada nije bio u stanju da stavi dete i mene ispred sebe, nikada to neće ni moći. Jednostavno je moje poimanje ljubavi bilo potpuno suprotno od njegovog. Taj osećaj u porodilištu kad je otišao nikada neću zaboraviti.

Uprkos tome, posle porođaja sam rešila da uradim sve da pokušam da spasim taj brak. Još godinu dana smo pokušavali da se pokrpimo, živeći razdvojeno, i u tom periodu sam spala na 47 kg, da bih na kraju shvatila da on nema nikakvo egzistencijalno niti emotivno rešenje za nas. I dalje nije radio, nije ni tražio posao, nego je pričao o kamionima i avionima, dolazio je po mene i izvodio me kao da smo u nekoj šemi, što mi je bilo ponižavajuće. Ja sam prvu godinu deteta iznela sama, nisam spavala noću, jezivo sam se osećala, samo me je miris moje bebe smirivao i održavao me koliko-toliko normalnom.

Posle tih godinu dana sam ga pitala šta ćemo, on je slegnuo ramenima i tada sam presekla. Mnogo je tu stvari zbog kojih taj brak ne bi potrajao ni da se nije desilo to što se desilo, nikad se nisam pokajala, osim zbog toga što nisam napravila pametniji izbor.“

Marija iz Novog Sada (50)

„Ako ćete da se razvodite, nikada nemojte kao ja da impulsivno napustite kuću sa malim detetom i sledećih nekoliko godina provedete lutajući od jednog do drugog iznajmljenog stana. Nemojte da odete, a da niste prethodno potpuno pripremile teren. Oba braka su mi donela fantastičnu decu. I to je sve. I to je dovoljno. Iz prvog sam otišla jer nije bilo zajedništva. Svako na svoju stranu. Na kraju je ostalo – ništa. To više nije bio moj muž, samo neki komad nameštaja… stolica. Nije mi bilo prihvatljivo da živim takvim životom, da životarim. Ponekad, kasnije, kada je bilo teško, pitala sam se da li sam donela pogrešnu odluku. Znam da nisam… samo su koraci bili pogrešni. Moglo je to i mnogo bezbolnije. I na kraju, da li sam nesto naučila? Pa onako. Izgleda da ću opet na popravni…“

Izvor: nova.rs

Ljubav je samo reč dok se neko ne pojavi i ne podari joj smisao, napisao je jednom nepoznati autor.

Psiholozi kažu da se zaista zaljubimo samo u tri osobe u životu. Isto tako veruje se da nam je svaka od tih ljubavi potrebna iz nekog drugog razloga.

Prva ljubav

Često se prvi put zaljubimo kad smo mladi, ponekad već u srednjoj školi. To je idealizovana ljubav - ona koja se čini kao iz bajki koje smo čitali kao deca, piše "Elephant Journal".

Ulazimo u tu ljubav s uverenjem da će nam to biti jedina ljubav i nema veze ako nam se i ne čini da je baš kako treba ili ako nam se dogodi da moramo progutati naša lična uverenja kako bi ona funkcionisala, jer duboko u sebi verujemo da je to ono što ljubav treba da bude.

Kod ove vrste ljubavi važnije nam je kako nas drugi gledaju nego kako se mi stvarno osećamo. To je ljubav koja se čini ispravnom.

Teška ljubav

Druga ljubav je naša teška ljubav - ona koja nas uči lekcije o tome ko smo i koliko često želimo i treba da budemo voljeni. Ovo je vrsta ljubavi koja boli - bilo putem laži, boli ili manipulacije.

Mislimo da pravimo drugačiji izbor nego kod prve ljubavi, a u stvarnosti još uvek pravimo izbore iz potrebe da naučimo lekcije. Naša druga ljubav može postati krug, onaj koji često ponavljamo jer mislimo da će rezultat nekako biti drukčiji nego pre. Ipak, svaki put kada pokušamo, nekako završi gore nego pre.

Ponekad je nezdravo, neuravnoteženo ili čak narcisoidno. Može doći do emocionalnog, mentalnog ili čak fizičkog zlostavljanja ili manipulacije - čak do intenzivne drame.

Upravo to je ono što nas drži zavisnim od te priče jer to je emocionalni rolerkoster ekstremnih uspona i padova, pa se držimo padova očekujući uspone.

Kod ovakve ljubavi pokušaji da uspete postaju važniji nego što bi trebalo. To je ljubav za koju bismo voleli da je ispravna.

"Bivši traži da promenim njegovo prezime, verenica mu ljubomorna"

Neočekivana ljubav

Treća je ljubav ona koju ne očekujemo, ona koja nam se najčešće čini pogrešnom i koja uništava sve preostale ideale koje smo stvorili o tome šta bi ljubav trebalo da bude.

Ova ljubav dolazi tako lagano da se čini da to nije moguće. To je ona vrsta u kojoj se veza ne može objasniti i koja nas obara s nogu jer je nikad nismo planirali.

Ovo je ljubav u kojoj se spojimo s nekim i jednostavno jedno drugom odgovaramo - nema idealizovanih očekivanja o tome kako bi svaka osoba trebalo da se ponaša, niti ima pritiska da postanemo neko drugi, drugačiji od onoga što jesmo.

Jednostavno smo prihvaćeni onakvi kakvi jesmo - i to nam odgovara.

To nije onako kako smo zamišljali da će naša ljubav izgledati, niti je u skladu s pravilima za koja smo se nadali da će nam dati sigurnost. Naprotiv, ona će protresti naša prethodno stvorena shvatanja i pokazati nam da ljubav ne mora biti onakva kakvom smo je zamišljali da bi bila iskrena.

To je ljubav koja kuca na naša vrata bez obzira na to koliko nam je trebalo da odgovorimo. Ljubav za koju osećamo da je prava.

Možda svi ne doživimo sve tri

Možda ne doživimo svi ove tri ljubavi u životu, ali to je verovatno samo zbog toga što nismo spremni na to. Možda zapravo treba stvarno da naučimo šta ljubav nije pre nego shvatimo šta ona jeste.

Moguće je da će nam biti potreban ceo život da naučimo svaku pojedinu lekciju - ili će nam možda, ako imamo sreće, trebati samo nekoliko godina. Možda se ne radi o tome jesmo li ikad spremni za ljubav, već da li je ljubav spremna za nas.

Osim toga, ima ljudi koji se zaljube jednom i ta ljubav strastveno traje do njihovog poslednjeg daha. Neko je jednom rekao da su oni srećnici i verovatno jesu. Međutim, oni koji su došli do treće ljubavi jesu istinski srećnici.

Možda postoji nešto specijalno u vezi s našom prvom ljubavi i nešto posebno kod naše druge ljubavi što lomi srce… ali takođe postoji nešto veoma čudesno u vez s našom trećom ljubavi.

Ljubavi koju ne očekujemo, koja traje, koja nam pokazuje zašto pre nije uspevalo.

Izvor: direktno.rs

Probala sam "duboki odmor bez spavanja" odnosno Non-Sleep Deep Rest metodu, koju je smislio doktor Endrju D. Huberman i evo kako sam prošla.

Na Tik Toku se pojavio video sa preko 25 miliona pregleda, a reč je o tehnici odmora bez spavanja.

Non-Sleep Deep Rest, odnosno „duboki odmor bez spavanja“ je navodno smislio doktor Endrju D. Huberman, neuronaučnik i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford, 2022. godine. Odnosi se na vođenu tehniku meditacije koja vas stavlja u nejasno, polu-fokusirano stanje koje doživljavate neposredno pre nego što zaspite – kada niste budni, ali još uvek niste utonuli u san.

Ideja je da ulazak u ovo stanje nalik spavanju na 10 do 30 minuta svakog dana omogući vašem mozgu da se odmori i resetuje, tako da nakon toga budete produktivniji.

Deluje primamljivo?

Meni bar jeste, pogotovo kad me je nakon užasne noći dočekao ponedeljak u kom mi se i vreme za WC našlo u tabeli sa obavezama.

Ne šalim se.

Bila sam polu polomljena od ćerkinih buđenja na svakih pola sata, a i između sam spavala kao na iglama. U gostima nam je njena najbolja drugarica, koja kao svako divno dete legne na vreme, zaspi i budi se u 7. S druge strane, moja ćerka je pola noći hodala kroz stan da vidi gde sam, što ne ležim pored nje, da se požali da je „čula čudovišta“ ili „videla da se nešto mrda u sobi“, te da ja samim tim moram da pređem kod njih.

To je značilo i da ja čučim pored kreveta i držim je za ruku, dok se ona na svakih nekoliko minuta okreće da proveri jesam li još tu. Kao da činjenica da je prisvojila moje prste nije bila dovoljna. A zatim i da joj se piški ili pije voda, da joj je vruće, da otvorim prozor, pa da joj je hladno, da zatvorim prozor. Ova gungula je naravno probudila i Lenu, kojoj se isto zatim piškilo i pila voda. A onda su obe tražile da ih mazim dok ne zaspe.

Možda vam se blago zavrtelo u glavi dok ste samo čitali ovo, verujte, uživo je bilo još gore. Dodajte na to još i jutarnje spremanje, koje je prošlo tako da sam bila na ivici da se pretvorim u neki od likova koji su se mom detetu priviđali u toku noći.

Ipak odvela sam ih na čuvanje i stigla kući oko 8.40h, 20 minuta pre početka radnog vremena, iscrpljena kao da sam bila na ratištu. Bez doručka i kafe, razmišljala sam kako da izguram radni dan, posle kog njih dve zajedno kupim i vodim na balet. Tad mi je palo na pamet da bih mogla da probam NSDR metodu.

Kako je izgledalo

U videu na društvenim mrežama kaže da „vam može pomoći da se oporavite od nedostatka sna, kada se osećate umorno ili ne možete da se fokusirate jer niste spavali dovoljno ili dobro prethodne noći, može biti izuzetno korisno“.

I iskreno sam želela da verujem, trebalo mi je baš to i odlučila sam da sačekam do pauze za ručak. A kako radim od kuće, na moju veliku sreću, sručila sam se na krevet, pokrila i pustila doktora Hubermana.

Prvo mi je prošlo kroz glavu da ima prijatan glas, ali nisam mnogo verovala. Nikakva joga i meditacija kod mene do sad nisu imale uspeha. Na jogi mi je bilo dosadno, a kad meditiram moj mozak se ubrza do usijanja i podseća me na svaki životni problem, te se trudim da je izegavam.

Ipak, posle par udisaja i uz objašnjenje „da zamislim sebe kako stojim iznad sebe i držim lampu kojom osvetljujem stopala“, počela sam da osećam težinu u stopalima. Osvestila sam ih, osetila sam kao da mi krv prolazi ili da se gomila milijarde trnaca.

Zatim glas kaže da pomera svetlo ka zglobovima i sve više. A meni je svaki deo tela koji je navodio delovao težak. Kao da mi je neko pritiskao sve, ali ne boli, samo osećam težinu.

Kada potpuno osvetlite donji deo, doktor nalaže „da zamislite da ceo donji deo tela propada u površinu na kojoj se nalazite“. U ovom trenutku je moj fokus prešao na gornji deo tela, koji sam mentalno pokušavala da izbalansiram da ne zaboli – verovatno zbog životne borbe sa bolom u kičmi.

Dalje, doktor vodi kroz gornji deo. Ovde sam imala mnogo manje osećaja, pogotovo kada se svetlo našlo u predelu stomaka – njega jedino nisam uspela da osvestim. Ništa, nikakav osećaj nije postojao, kao da ni moj stomak ne postoji – što doktor takođe kaže da je sasvim normalno.

Potom, lampa je bila uperena na teme, potiljak pa leđa, a meni se činilo kao da milioni malih mrava prolaze kroz mene i spuštaju se od vrata ka dole.

Ovaj proces od 10 minuta se završava tako što vam doktor govori koje delove tela da pomerate. U prvom trenutku sam imala utisak kao da moji nožni prsti nisu moji, ruke i noge su mi bile teške, a glava laka i prazna.

Kada sam otvorila oči, imala sam isti osećaj kao posle buđenja. Kao kada odspavam 8 ili 9 sati u kontinuitetu. Ali, celo telo mi se treslo, bilo je teško, kao kada na nogama imate tegove i telefon sam jedva držala. Ipak, osećala sam se pribranije, jasnije i odmornije, ali osećaj blage drhtavice i malaksalosti je trajao narednih nekoliko trenutaka, a zatim je usledila žeđ.

Vratila sam se za kompjuter, nastavila sa poslom i evo dok pišem ovo i završavam današnji radni dan, čak mi i ne prolazi kroz glavu da sam umorna ili bezvoljna. Štaviše, deluje mi da imam snage i za dve devojčice od 4 godine i njihove prohteve.

Evo kako da to sami isprobate

1. Lezite ili sedite. Udahnite duboko kroz nos, a zatim izdahnite kroz „tanko stisnute usne kao kroz malu slamčicu“, preporučuje dr Huberman, jer će to usporiti rad srca i opustiti nervni sistem.

2. Zamislite ručnu lampu i usmerite je na različite delove tela, počevši od stopala. Fokusirajte se na osećaj šta vam stopala dodiruju – to mogu biti vaše čarape ili tepih. Uradite isto dok polako prelazite na potkolenice i listove.

3. Kada vam je ceo donji deo tela osvetljen, duboko udahnite kroz nos i izdahnite kroz usta. Ponovite još dva puta i, svaki put kada izdahnete, zamislite da vam telo malo tone u dušek ili stolicu.

4. Polako pomerajte lampu do stomaka, grudi, vrata, a zatim i ruku. Kada dođete do leđa, udahnite kroz nos i izdahnite kroz usta. Usredsredite se na ono na šta su vam naslonjena leđa i zamislite da lagano tonete u to.

5. Pomerite lampu tako da obuhvatite teme i potiljak, a zatim opustite celo lice.

6. Zamislite da gledate dole u ​​svoje osvetljeno telo i „smanjite osvetljenje“ tako da sjaj bude manje intenzivan.

7. Ponovo se fokusirajte na dah i zamislite kako vam celo telo tone u stolicu ili dušek.

8. Pomerite nožne prste, lagano savijte kolena, pomerite gornji deo tela i glavu sa jedne na drugu stranu i podignite ruke. Zatim otvorite oči – vežba je završena.

Izvor: nova.rs

Nažalost, puno ljudi nije prošlo kroz lako, bezbrižno detinjstvo i nisu imali sreću da imaju tople, privražene roditelje. Ljudima koji su odrasli u nestabilnim, problematičnim ili haotičnim porodicama neretko je teško da razgovaraju o tome i priznaju kroz šta su sve prošli.

Međutim, postoje neke suptilne karakteristike koje odrasli koji su imali teško, nesrećno detinjstvo često pokazuju. Prepoznavanje ovih obrazaca ponašanja može da vam pomogne da bolje razumete i podržite sebe ili nekoga koga volite.

Ovo su 10 najčešćih pokazatelja da su ljudi prošli kroz teško detinjstvo i vaspitanje.

1. Osećaju nelagodnost kada dobijaju komplimente

Ljudi koji su odrasli uz roditelje koji ili nisu bili prisutni ili su ih kritikovali praktično za sve, često izrastaju u jedinke koje imaju probleme sa samopoštovanjem. Oni mogu da odrastu u ljude koji su isuviše kritični prema sebi ili u one koji imaju naviku da potkopavaju svoja dostignuća i/ili aspekte svoje ličnosti. Kao rezultat toga, oni neretko imaju ptoblem da prihvate pohvale ili komplimente, jer nisu navikli da ih dobijaju, prema studiji koja je objavljena u "Journal of Experimental Social Psychology".

2. Imaju pojačan osećaj odgovornosti

Prirodno je da se dete oslanja na svoje staratelje za pomoć i podršku dok odrasta i kreće se kroz život. Kada oni ne pružaju kontinuiranu podršku i često su odstuni, dete počinje da smišlja kako da uradi stvari samo. Vremenom, oni usvajaju deju da niko neće doći da im pomogne i da je na njima samima da preuzmu odgovornost za sve. Tako da čak i kada odrastu, mnogo godina kasnije, može da im bude teško da prihvate tuđu pomoć i najčešće se postavljaju u ulogu zaštitnika ili onog ko rešava probleme, jer misle da su tako bezbedni.

3. Trzaju se bez očiglednog razloga

Neko slučajno zalupi vratima - oni skaču sa stolice. Neko ih slučajno dodirne ili posegne za nečim što je u njihovoj blizini - oni se trzaju u iščekivanju. Neko je bučan i glasan ili blago podiže ton - oni se odmah trzaju. Ova suptilna ponašanja ukazuju na to da su hiper oprezni i osetljivi na spoljne faktore. Ljudi koji su odrasli u nasilnim ili nestabilnim porodicama možda imaju preterano razvijene reakcije zbog situacija kojima su svedočili, pa su stalno u pripravnosti i očekuju da će ih snaći nekam opasnost.

4. Perfekcionisti su do te mere da im to šteti

Jedan od načina na koji neka deca nauče da se nose sa haotičnim životom u porodici jeste pokušaj da kontrolišu sve što mogu kako bi minimizirali nepredvidive situacije. Izbegavaju greške i napinju se kako bi postigli savršenstvo u svemu, jer podsvesno misle da će tako konačno zaslužiti naklonost njihovih staratelja ili da će ih sprečiti da ih odbacuju, kritikuju i "kažnjavaju". Kada je perfekcionizam ekstreman, njegovi efekti mogu da budu izrazito iscrpljujući, pokazalo je istraživanje Univerziteta "Northwestern".

5. Skloni su preteranom izvinjavanju

Kada nekoga dok je dete mnogo kritikuju i opominju, moguće je da će početi da na sebe gleda kao na osobu koja često pravi greške i ponaša se neodgovarajuće, jer neprestano sluša kako je nešto njegova krivica. Zbog toga bi kada odrastu mogli da steknu naviku da se prečesto i previše izvinjavaju, čak i kada je greška beznačajna ili kada ishod nije pod njihovom kontrolom.

6. Patološki se trude da ugode drugima

Prema magazinu "Medical News Today" ljudi koji se trude da ugode drugima jesu oni koji se trude da svi oko njih budu srećni, a često i na uštrb sopstvenih osećanja. Normalno je da želimo da nas drugi vole i da pokušavamo da ih usrećimo kako bismo došli do ljubavi. Ipak, za ljude koji su imali teško detinjstvo, njihova upornost u tome da udovolje drugima može da bude ono što stoji između njih i fizičkog i verbalnog zlostavljanja. Vrlo brzo uče da stavljaju potrebe, osećanja i sreću drugih ljudi ispred svojih sopstvenih kako bi "preživeli".

7. Teško stiču poverenje u druge ljude

Roditelji i staratelji su oni koji bi trebalo da budu vaše prvo utočište u životu. Ako oni dete neprestano iznevere, izdaju ili zlostavljaju, umesto da ga vole i brinu o njemu, to dovodi do sticanja nepoverenja prema svima drugima. Dete lako izrasta u odraslu osobu koja se teško približava ljudima, jer smatra da ako nekome veruje to povećava rizik od toga da bude povređena. Veoma se plaše da nekom drugom daju moć da ih povredi ili razočara.

8. Ne umeju da prihvate dobre stvari

Neki ljudi vrlo teško prihvataju usluge od drugih ljudi. Možda ćete uraditi nešto lepo za njih, a oni će dovesti u pitanje vaše namere jer ne mogu da poveruju da ste ljubazni prema njima tek tako. Ovo ponašanje može proizaći iz loših iskustava tokom detinjstva. Moguće je da su se susreli sa obrascem ponašanja u kome bi svaki put kada im se nešto dobro desi, obično usledilo nešto loše. Zato neretko izrastaju u skeptične osobe koje sumnjaju u tuđa dobra dela ili ponudu za pomoć.

9. Ostaju izrazito mirni u teškim situacijama

Kada iskrsne situacija u kojoj se većina ljudi izbezumi, upada u stres ili pokušava da što brže dođe do rešenja, oni lako mogu da ostanu mirni i sabranu. Njima nije teško da se distanciraju od situacije i zadrže bistre dok haos ne počne da jenjava. Iako ovo može da izgleda kao neverovatna karakteristika, ona bi mogla da ukaže na to da je osoba rano u životu navikla da "gasi požare", tako da njen mozak više ne registruje intenzitet stresnih situacija.

10. Lako se rasplaču tokom svađa

Ako su deca često prisustvovala sukobima u kući, koji su podrazumevali viku, dreku, uvrede ili čak i fizičko nasilje, jedino što su mogli da urade tada jeste da se uplaše i počnu da paniče i plaču. Taj nezdrav model ponašanja sukoba neretko ostaje prisutan i kada odrastu, pa su suze i osećaj beznadežnosti skoro uvek prisutni u njihovim svađama.

Još neke od karakteristika odraslih koji su imali nesrećno detinjstvo

Imaju super odbrambeni stav kad god im nešto zamerite, čak i kada je reč o sitnici
Neverovatno su osetljivi na emocije i reakcije drugih ljudi
Imaju prenaglašene reakcije kada pogreše i te reakcije nisu srazmerne njihovoj maloj greški
Neretko se šale na svoj račun ili na račun loših stvari koje im se dešavaju
Nemaju sopstvene stavove i procene i uglavnom se slažu sa mišljenjem većine

Izvor: blic.rs

Teško detinjstvo može ostaviti traga. Od pitanja poverenja do ugađanja ljudima, pojedinci mogu razviti mnoge karakteristike koje mogu oštetiti njihove odnose sa drugim ljudima u odrasloj dobi. Ovo su neke od njih.

1. Nisko samopoštovanje

Kada roditelji neprestano ignorišu postignuća ili uporno kritikuju svoju decu, to može umanjiti njihov osećaj samopoštovanja, piše HackSpirit. Teško im je da uvide svoje snage, što dovodi do sumnje i negativne introspekcije.

Kada deca stalno slušaju kritike o svom izgledu, ponašanju ili izborima od roditelja, počinju da usvajaju te kritike. To dovodi do niskog samopoštovanja i postojanog uverenja da nisu dovoljno dobri.

2. Problemi sa povjerenjem

Prolazak kroz izdaju ili nedoslednost u odnosima u detinjstvu takođe može stvoriti trajne probleme poverenja. Osobama može biti teško da poveruju da je drugima stvarno do njih stalo, zbog čega stalno preispituju namere ljudi iz svog društvenog kruga. To takođe može delovati i na romantične odnose.

3. Teško uspostavljanje odnosa

Kada se ljudi boje biti ranjivi i kada su pre imali nestabilne veze, postaju oprezni. Ne mogu se u potpunosti otvoriti i stvoriti "duboke" veze s drugima. Strah od ponovnog povređivanja tjra ih da svoje emocije i pravog sebe drže u tajnosti, stvarajući pravu prepreku smislenim vezama.

4. Izbegavanje sukoba

Izbegavanje sukoba postaje način da se osobe zaštite i održe stvari stabilnima. Daju sve od sebe kako bi izbegli svađe, čak i ako to znači ignorisanje vlastitih potreba. Zato, ako je osoba imala burno detinjstvo sa čestim svađama roditelja, u vezi će se verovatno bojati sukoba.

Kao rezultat toga, ona potiskuje svoje osećaje i izbegava izraziti svoju zabrinutost kako bi održala osećaj stabilnosti u svojoj trenutnoj vezi.

5. Poteškoće u postavljanju granica

Ako se granice dece nisu poštovale ili razumele u ranoj dobi, teško će reći “ne” ili izraziti svoje potrebe u različitim područjima svog života. Ova borba često dolazi od toga što ne znaju kako da "povuku granicu" između onoga što je u redu i onoga što nije.

To može delovati na odnose, posao i još mnogo toga. Ipak, uz određenu podršku, poput psihoterapije, mogu naučiti postaviti jasne granice, čineći život uravnoteženim, a odnose zdravijima.

Izvor: prva.rs