Žudnja za lagodnim i sigurnim životom često je duboko ukorenjena u ljudsku prirodu. Ovo je pet mudrih izjava čuvenog psihologa Mihaila Labkovskog koje morate da pročitate.

Kada se suočimo s izazovima ili neprijatnostima, brige lako preplavljuju, stvarajući osećaj straha i anksioznosti koji nas udaljava od trenutka u kojem se nalazimo. Time gubimo priliku da u potpunosti uživamo u životu. Kako se osloboditi straha i početi živeti punim plućima?

Poznati psiholog Mihail Labkovski nudi nekoliko korisnih saveta:

Fokus na sadašnji trenutak

Umesto beskrajnog analiziranja prošlosti ili preterane brige o budućnosti, važno je usmeriti se na trenutak u kojem se nalazimo. Ono što je prošlo, prošlo je; važno je izvući pouke iz prošlih iskustava i krenuti dalje. Istovremeno, ne dozvolite da vas preterana briga za budućnost paralizuje ili oduzme radost sadašnjeg trenutka.

Zdrav način života

Usvajanje zdravih životnih navika može vam pomoći da se osećate snažnije i pozitivnije. Pravilna ishrana, redovno vežbanje i dovoljno sna mogu doprineti vašem opštem osećaju blagostanja i zadovoljstva.

Komunikacija s voljenima

Redovna komunikacija s bliskim osobama može vam pružiti osećaj povezanosti i podrške. Razgovarajte s prijateljima i članovima porodice, delite svoje osećaje i iskustva s njima. To će vam pomoći da se osećate podržano i manje usamljeno.

Živite svoj život

Ne dozvolite da društveni pritisak ili očekivanja drugih ljudi određuju vaše postupke i prioritete. Živite prema vlastitim vrednostima i standardima, fokusirajte se na ono što je važno za vas i ne trošite previše energije na poređenje s drugima.

Postavljanje prioriteta

Rasporedite svoje obaveze i vreme tako da se možete posvetiti onome što je zaista bitno. Razmislite o svojim ciljevima i potrebama, i odredite prioritete prema njima. To će vam pomoći da efikasnije upravljate svojim vremenom i smanjite stres.

Kada se suočite s negativnim mislima ili brigama, pokušajte da ih posmatrate iz perspektive različitih ishoda. Fokusirajte se na pozitivne aspekte i trudite se pronaći rešenja umesto zadržavanja na problemima. Vežbajte kontrolu nad svojim mislima i ponašanjem kako biste postali emocionalno otporniji i samopouzdaniji, a manje nestabilni. Zapamtite, vi imate moć da birate kako ćete reagovati na izazove života.

Izvor: Svezazenu

Da li ste spremni da se lišite svog jutarnjeg kroasana s čokoladom i kafe za dobri stari slani doručak? Bilo bi dobro da to uradite bar nekoliko dana u nedelji, naročito ako inače jedete previše slatkog.

Zašto je slani doručak bolji od slatkog?

Kroasane, buter i džem bolje je ostaviti na neko vreme, Ili barem pokušati. Čak i ako je to samo pet dana u nedelji, verujte da postoje dobri razlozi da izaberete slani doručak, poput onih koje je objasnila nutricionistkinja Paola Stavolone.

Ova doktorka, poznat na Instagramu i kao @dietista.paolastavolone, razotkriva lažne mitove o doručku i nudi svoje predloge za zdrav obrok ujutru.

Povezani članci

Upoznajte Barcaffè Barrel Aged espresso – savršen spoj vrhunske kafe i najboljeg džina

Japanska banana dijeta je najpopularnija na svetu: Obećava gubitak 7 kilograma za samo 5 dana

Da li je slatki ili slani doručak bolji?

„Ovo je definitivno jedno od pitanja koje najčešće čujem, jer je mnogima doručak omiljeni obrok u toku dana. Dobar, zdrav i izbalansiran doručak omogućava vam da dan započnete puni energije i koncentracije. Zato gubim strpljenje kada čujem da ljudi kažu da ga preskaču zbog nedostatka vremena, jer žele da spavaju još koji minut ili zato što jednostavno nisu navikli da ga jedu“, kaže Stavolone, prenosi Elle.

„Ne jedu svi isti doručak. Neki vole da bude sladak, drugi da je slan. Važno je da ovaj obrok uvek bude izbalansiran. Da bi tako bilo, u doručku moraju biti prisutni svi makronutrijenti: proteini, ugljeni hidrati, masti i nešto vlakana. Jedno je sigurno: slani doručak je korisniji za zdravlje od slatkog, i to iz nekoliko razloga“, dodaje ona.

1. Pruža veći i duži osećaj sitosti

Slani doručak može da vas zasiti više zbog prisustva proteina: jaja, svežeg sira, mahunarki, nemasnih narezaka ili dimljenog lososa. Ovi proteini pružaju veći i dugotrajniji osećaj sitosti od mleka, a zajedno sa vlaknima koja se nalaze u hlebu i povrću u vreme obroka, omogućavaju vam da izdržite do ručka bez iznenadnih napada gladi.

2. Pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi

Slatki doručak se uglavnom bazira na slatkom pecivu, musliju ili briošu s slatkim namazom. To su namirnice koje podižu nivo šećera u krvi, daju privremeni osećaj sitosti i pokreću proizvodnju insulina. Međutim, proizvodnja ovog hormona je kratkog veka, a kada se završi, dolazi do smanjenja energije i pojave gladi. Zbog toga se sat i po nakon doručka brzo javlja osećaj umora i želja za šećerom. To se ne dešava sa slanim doručkom, proizvodnja insulina ostaje konstantna, bez ekscesa, a osećaj gladi se javlja tek pred ručak, tako da je idealan obrok za dijabetičare ili osobe otporne na insulin.

3. Praktičan je kada ste u žurbi

Poneti mleko i musli sa sobom posle vežbanja u teretani je prilično komplikovano. Slani doručak je zgodniji za nošenje i može se pripremiti uveče ili ujutru pre odlaska od kuće. Na primer, tost sa integralnim hlebom (ugljeni hidrati), posnim mesom kao što su pileća prsa, ćuretina ili bresaola (proteini), paštetom od maslina (masti) i salatom (vlakna). Papirna kesa ili hermetički zatvorena posuda i doručak će relativno dugo ostati svež. Tako da oni koji vole duže da spavaju ili oni koji uvek kasne i dalje mogu da pojedu zdrav i kompletan obrok na putu do kancelarije, u kolima, u tramvaju ili sedeći za stolom.

4. Pogodan je za sve

Videli smo zašto je slani doručak idealan za dijabetičare, jer pomaže da nivo šećera u krvi bude stabilan bez skokova. Svestraniji je od slatkog doručka, jer nudi širok spektar proizvoda za različite zdravstvene potrebe. Na primer, slani doručak je jednostavan za osobe sa intolerancijom na laktozu, jer mogu da biraju različite izvore proteina koji im odgovaraju, za razliku od slatkog doručka, gde mogu da biraju između mleka i jogurta. Međutim, za osobe sa netolerancijom na gluten i celijakijom, može biti teško pronaći opcije zasnovane na ugljenim hidratima kao što su peciva, žitarice ili brioš, koji često imaju neuravnotežene nutritivne vrednosti. S druge strane, veći je izbor hleba, slanih peciva, štapića, kukuruza, žitarica, heljde ili mahunarki.

5. Osnažuje, pa je idealan i za sportiste

Kompletan doručak pre ili posle treninga treba da sadrži dobru zalihu ugljenih hidrata od celog zrna, dobru dozu svarljivih proteina, izvor energetskih masti i izvor vitamina i minerala (npr. fosfora i kalijuma). Ovo pomaže u oporavku mišića i dopunjava zalihe potrošene energije. Zato je slani doručak idealan.

3 zdrava recepta za ukusan doručak koje možete isprobati

Hleb, losos i avokado
Primer brzog i lakog doručka je hleb od celog zrna ili raži (ugljeni hidrati) sa divljim lososom (proteini), avokadom (mast) i sokom od pomorandže (vlakna). Doručak bogat vlaknima, nezasićenim mastima, proteinima visoke biološke vrednosti i vitaminima, posebno vitaminom C zahvaljujući soku, koji pomaže u pripremi za predstojeću promenu godišnjeg doba.

Hleb, jaja i čeri paradajz
Probajte kajganu (protein) sa raženim pahuljicama (ugljeni hidrati), čeri paradajzom (vlakna) i bademima (masti).

Hleb, sveži sir i puter od kikirikija
Primer brzog doručka je hleb od celog zrna ili raži (ugljeni hidrati) sa sirom sa niskim sadržajem masti (proteini), puterom od kikirikija (masti) i kriškama banane (vlakna).

Izvor: danas.rs

"Mora da nauči. Neću mu dozvoliti da pobegne i da se sakrije", poručio je Artur Ord

Samohrani otac Artur Ord (51) odlučio je da nauči sina lekciju, pošto je polupao autobusko stajalište u britanskom gradu Siham.

Prvo je objavio fotografiju 13-godišnjeg naslednika na stajalištu, a potom ga odveo u policiju, prenosi The Sun.

Slika je objavljena na Fejsbuku uz poruku “nisam ga ovako vaspitao”. Artur dodaje da je njegova odluka bila mučna, ali neophodna.

“Mora da nauči. Neću mu dozvoliti da pobegne i da se sakrije. Mi smo dobijali batine, a sada moramo da pronađemo drugi način, jer su nam kao roditeljima vezane ruke”, objasnio je.

Artur je izrazio brigu jer je njegov sin u osetljivim godinama.

“Ako ne dobije tešku lekciju, šta će se dogoditi s njim?”, upitao je.

https://t.co/uwJGjl08knpic.twitter.com/t1ZCjcWBdUSeptember 27, 2019
Otac je istakao da oseća sramotu, da nije vaspitavao sina da se tako ponaša, i da će prihvatiti svoju krivicu.

Veliki broj roditelja je reagovao na mrežama, podržavajući Artura Orda.

Mnogi izražavaju poštovanje prema njegovom postupku, a jedna osoba je napisala: “Nemojte se stideti. To je za roditelje koji pokrivaju decu”.

Drugi se nadovezao: “Ovo je roditeljstvo u najboljem izdanju”.

Izvor: telegraf.rs

Za vas izdvajamo 20 romana naših pisaca za koje smatramo da ih nikako ne smete zaobići! Spadaju u najlepša i najvrednija dela srpske književnosti, te ako ih do sada niste čitali, potražite ih u najbližim bibliotekama ili knjižarama.

Evo šta vam preporučujemo:

1. Ivo Andrić – Na Drini ćuprija. Najveći dragulj naše književnosti. Roman u kome je most simbol – okosnica oko koga se prepliću razne ljudske sudbine, a pisac je hroničar višegradske kasabe i njenih stanovnika kroz čak 4 veka. Ovde bismo dodali neizostavnu Prokletu avliju, ali naglašavamo da su sva Andrićeva dela pođednako vredna i zaslužuju ravnopravno da budu čitana i tumačena. Ipak je on jedini naš Nobelovac. Moramo ga poznavati i van obavezne lektire!

2. Miloš Crnjanski – Seobe. Roman koji opisuje kakva su stradanja Srba u Vojvodini bila u 18. v, ali kroz događanja porodice Isakovič, tj. kroz trougao njihovih porodičnih odnosa (Vuk – istorijska ličnost i Aranđel, kao i Vukova žena Dafina).

3. Mihajlo Pupin – Sa pašnjaka do naučenjaka. Ova knjiga je nezaobilazno štivo za omladinu, svojevrstan model vaspitanja svakog deteta i mladog čoveka. Nikada nije postala deo naše lektire, iako su je najveće svetske zemlje koristile u svom školstvu, još za Pupinovog života.

4. Meša Selimović – Derviš i smrt. Četrdesetogodišnji derviš Ahmed Nurudin priča nam svoju ispovest od trenutka kada saznaje kako mu je brat nevin zatočen u tvrđavi. Pun introspekcije, ovaj psihološko – filozofski roman svojevrsna je potraga za smislom života i toga da li smo na gubitku ako se taj smisao ne može ostvariti.

5. Borisav Stanković – Nečista krv. Ovo je jedno od najpoznatijih dela Bore Stankovića. Glavni lik je Sofka, poslednji potomak nekada ugledne porodice iz Vranja. Govoreći o njoj, Bora zapravo govori o uzdizanju, degeneraciji i gašenju jedne porodice, o moralnom izopačenju njenih članova, nesreći koja pada na Sofkina leđa i prenosi se na njene potomke.

6. Danilo Kiš – Bašta, pepeo/Rani jadi/Peščanik – trilogija porodičnog ciklusa romana ovog pisca. Andreas Sam, glavni junak, kroz sva tri dela pripoveda nam najpre o svom ocu, o detinjstvu, svojim jadima… da bi se u poslednjem delu, kroz sudbinu oca jedne porodice, oslikala logorska istorija 20. veka. Mogu se čitati odvojeno. Koju god knjigu da izaberete nećete pogrešiti. Mi vam preporučujemo da ne razdvajate ova tri dela.

7. Aleksandar Tišma – Upotreba čoveka. Na maestralan način pisac oslikava problematiku savremenog čovečanstva, a to je stavljanje čoveka u funkciju neke ideje, manipulacija čovekom zarad nekih tuđih ciljeva i pobuda. Kroz prizmu tri porodice, koje se međusobno dodiruju, opisuje se kako pre svega rat, a onda i niske nagonske strasti kod ljudi mogu biti usmereni na upotrebu čoveka.

8. Borislav Pekić – Vreme čuda. Okvir ovog Pekićevog maestralnog romana, sastavljenog iz priča, jesu biblijski motivi Isusovih čuda u Judeji. Opisuje se odnos čoveka prema svetu i sveta prema čoveku. Ističe besmisao svake dogme i beskompromisne ideologije, koja dobrobit društva pretpostavlja dobrobiti pojedinca. To je vreme čuda u kome su čuda okrenuta protiv čoveka.

9. Dragoslav Mihajlović – Kad su cvetale tikve. Ovaj kratki roman govori o beogradskom (dušanovačkom) bokseru Ljubi Sretenoviću (zvanom i ‘Šampion’ i ‘Ljuba Vrapče’) – roman o emigraciji, o nostalgiji, politički roman, triler s ubistvom, knjiga o odrastanju i urbanosti, roman o boksu…

10. Dobrica Ćosić – Koreni. Roman koji je prvi dobio NINovu nagradu. Spada u društveno – istorijski roman, te nam verno prikazuje događaje u porodici Katić, kao i ekonomske i političke prilike Srbije s kraja 19. veka, odn. život svih porodica u Srbiji tog vremena. Roman je započeo hroničarskim zapisom, odnosno prologom Nikole – sluge Aćima Katića koji pripoveda.

11. Milorad Pavić – Predeo slikan čajem. Roman ima vrlo neobičnu formu, jer je napisan u obliku ukrštenih reči koje se popunjavaju, odnosno čitaju, horizontalno i vertikalno. Ujedno govori i o najneobičnijoj istoriji jedne zemlje koje više nema, o životu ljudi raspetih između prošlosti kojom ne mogu da ovladaju i „titoizma“ od kojeg ne mogu da umaknu.

12. Goran Petrović – Sitničarnica “Kod srećne ruke”. Roman je posvećen fenomenu čitanja. Nosioci radnje u romanu su niko drugi nego čitaoci koji se međusobno sreću zajedničkim čitanjem retkog primerka jedne knjige. Vremenom bivaju sve više uvučeni u njen svet i svoj život nesvesno zamenjuju stvarnošću literarnog dela.

13. Isidora Sekulić – Pisma iz Norveške (roman-putopis). Naša spisateljica želela je da upozna strane kulture i narode, pisce i umetnike, da vidi kako oni rešavaju konflikte koji su nju mučili. Plod jednog takvog putovanja je knjiga Pisma iz Norveške. Surovi norveški pejzaž našao je u Isidori izvanrednog slikara.

14. David Albahari – Mamac. Knjiga je osvojila NIN-ovu nagradu 1996-e. Govori o praznini, gubljenju punoće i svakog smisla… Junak romana pokušava da ispriča svoju životnu priču koja samo potvrđuje tezu da je čovek sam na svetu i da to ništa ne može izmeniti. Priča o odlasku u tuđinu, prekidu veza sa korenima, gubljenju nacionalnog i ličnog identiteta.

15. Slobodan Selenić – Ubistvo s predumišljajem. Selenić se okreće posledicama sloma Jugoslavije i ratovima devedesetih godina 20. veka. Priča je saopštena iz današnjeg vremena, a radnja smeštena u prve posleratne godine. Jedna mlada devojka, podstaknuta radoznalošću, želi da sastavi literarno delo na temu sudbine svoje bake. Tako postupno otkriva i precizno osvetljava zbivanja koja su dovela do nekoliko tragičnih slučajeva.

16. Vladimir Arsenijević – U potpalublju. Još jedan dobitnik NINove nagrade. Opisaćemo ga rečima Teofila Pančića, koji je dao pogovor ovom romanu: “Kada danas mislim o Potpalublju, mislim na onaj metalni trbušni osećaj s kojim smo preživeli – to jest, ako smo preživeli – tu 1991. i godine koje su joj usledile, osećaj koji je Arsenijević izvanredno sublimirao u tom kratkom romanu, terapijski kompresovanom kao kakva tableta za smirenje.”

17. Dragan Velikić – Ruski prozor. Velikić prati susret glavnog junaka s istorijskim događajima s kraja 20. veka, njegov put od malog grada u Vojvodini, preko Beograda i Budimpešte, do drugih gradova istočne i centralne Evrope. Roman je sastavljen iz tri priče koje se postepeno ukrštaju i na kraju slivaju u jedan pripovedni tok.

18. Grozdana Olujić – Glasovi u vetru. Dobitnica NINa 2009. Glavni lik je Danilo Aracki, sredovečni prokazani srpski psihijatar. U mraku sobe jednog njujorškog hotela prebira po rukavcima burne istorije svoje porodice. Kraj njega je nepoznata žena, sa krova hotela padaju samoubice, a soba je krcata utvarama njegovih predaka, svih od reda upokojenih nasilnim ili čudnim smrtima. Govori o samoizgonu i to u formi porodično – društvene hronike koja seže nekoliko generacija unazad.

19. Svetislav Basara – Fama o biciklistima. Priča o tajnom društvu „Evanđeoskih biciklista ružinog krsta“. Opisuju zavere, otkrivaju skrivene poruke…Smenjuju se pisma, tekstovi i listići sa zapisima, koji otkrivaju istoriju i sadašnje delatnosti društva. Mešaju se stvarni i izmišljeni junaci, pa su likovi u romanu i Sigmund Frojd i Šerlok Holms. Ismeva se i ideja raspada Jugoslavije, uz napomenu da je knjiga napisana pre 1988. godine.

20. Gordana Ćirjanić – Ono što oduvek želiš. Roman u prvi plan stavlja odnos dva brata i zabranjenu ljubav u krugu familije. Glavni lik romana je bivši producent popularnih rijaliti programa, sada penzionisan sredovečni gospodin koji iz svog života beži u virtuelni svet televizije, tačnije u forenzičarske krimi serije. Knjiga nam oslikava stanje televizijske publike današnjice, kojoj više ništa što vidi na ekranu ne može biti dovoljno šokantno.

Izvor: Direktno.rs

Merilin vos Savant žena sa najvišim IQ-om otkriva tajnu uspešnog braka sa uspešnim naučnikom Robertom Džarvikom.

Merilin vos Savant dospela je u centar svetske javnosti osamdesetih godina 20. veka kada je na IQ testu postigla skor 228 (mada se kasnije spekulisalo da je realni rezultat 190). Zahvaljujući tom rezultatu ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao žena sa najvišim IQ-om.

Njen dugogodišnji muž je naučnik, istraživač Robert Džarvik, koji je bio glavni čovek u timu koji je napravio veštačko srce Jarvik-7.

I iako su i ona i on zauzeti naukom i kreativnim istraživanjima, uspeli su da održe i sačuvaju svoj brak, a Merilin je otkrila šta je za njih bilo ključno.

Zajedništvo

Bilo da zajedno idu na trčanje, u teretanu ili na odmor – trude se uvek i sve rade i biraju zajedno. Bilo da je u pitanju ruta koju će preći ili koji deo Pariza će posetiti, par ove odluke donosi uvek zajedno.

Izbegavaju društvenih mreže
Ni Merilin ni Robert nemaju Facebook profile. „Čini mi se da takve stvari otvaraju prozor u život van vaše veze“, kaže ona. Na ovo Džarvik dodaje da kad provodiš vreme na društvenim mrežama tada si sam.

Porodica

Njihovi unuci, imaju 17 godina. „Viđamo ih često“, kaže Merilin. A ovom druženju se pridružuju i njihove ćerke, kada na sofi u obliku jajeta, koju zovu „gnezdo“, gledaju filmove, poput „Sva stvorenja velika i mala“ i „Gore, dole“.

Slučajno upoznavanje

Ljubavna priča ovog para je ipak počela dosta neobično, a sve je krenulo od dana kada je jedan čovek u avionu čitao jedan od časopisa koji se našao na sedištu. Svidelo mu se kako izgleda žena na naslovnoj strani i ono što članak unutra otkriva o njoj.

Taj čovek je bio Robert Džarvik, a žena na naslovnici – Merilin vos Savant. Godina je bila 1986.

„Fotografija je bila dobra“, kaže Džarvik, „ali koncept kombinovanja toga sa njenim intelektom me je privukao“. Zato ju je pozvao.

U tom trenutku Merilin je bila na putu za Havaje, a preko asistenta je saznala da Robert „možda želi da je pozove na sastanak“. Ipak, pre nego što je odlučila da ga pozove, ona je iščitala svo dostupno štivo o čoveku koji će postati njen muž.

Izdaja u braku

Ljudi iz Srbije priznali šta je najveća izdaja koju su doživeli u braku

Pitali smo vas šta je najluđe što ste uradili kad ste bili zaljubljeni – zatvor i sudaranje s kamionom su samo neki od odgovora

Svaka godina braka donosi probleme, al’ ima načina da prebrodite drugu i naročito sedmu bez brodoloma
Kasnije su oboje prvi razgovor opisali kao „neprijatan“, ali Robert iz svog ugla označava taj trenutak kao „prelaznu tačku“ u svom životu, matematički termin koji se odnosi na tačku na krivini u kojoj je linija zakrivljenosti Promene.

„Da sam rekao zbogom, sve bi bilo drugačije.“

Ipak, on je odlučio da pošalje Merilin svoj dnevnik, sve o svom životu, pre prvog dejta.

Iako bi taj intenzitet mogao uplašiti mnoge, vos Savant je taj potez smatrala „veoma otvorenim“.

„Rob nije lukav. Bio je u fazonu – ovo sam ja. Bila sam apsolutno fascinirana.“

Dogovorili su se da se nađu u Los Anđelesu, kada se vraćala sa odmora.

„Činilo se kao da je poznajem oduvek“, rekao je on. Proveli su tri dana obilazeći muzeje, odlazeći na večere i pričajući, pričajući i još malo pričajući.

 Ljubav za ceo život

Vos Savant i Džarvik venčali su se 23. avgusta 1987, godinu dana nakon što su se prvi put upoznali.

Danas je očigledno da su izgradili divan život. Njihovo „zajedništvo“ je svuda, uključujući i blistav mural solarnog sistema koji je Džarvik dizajnirao i kreirao. On je ležao na improvizovanim skelama kao Mikelanđelo šest meseci da bi reči svoje supruge pretvorio u umetnost.

Par danas ima dve ćerke i dva unuka, a kako Merilin kaže, Rob je za nju „i dalje isti onaj čovek prekriven zlatnim lišćem“.

Izvor: nova.rs

Svaki korisnik plina u stanu treba da kupi kućni detektor gasa, koji je jeftin i ako se gas oseti - potrebno je najpre otvoriti prozore da ne dođe do varnica, preporuke su Dragana Stevanovića, sudskog veštaka za elektrotehniku i profesora Vladimira Bogićevića iz Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Dan posle velikog požara u Kineskom tržnom centru i dalje miris dima i paljevine. U delu koji gleda na Ulicu Jurija Gagarina i dalje policija, tužioci, vlasnici i zakupci, utvrđuju se uzroci požara, uzimaju izjave.

Razgovor Slađane Tomašević sa Draganom Stevanovićem i Vladimirom Bogićevićem
Da li smo izvukli pouke iz dva požara u Kineskom tržnom centru. Dragan Stevanović, sudski veštak za elektrotehniku i profesor Vladimir Bogićević iz Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture govorili su o mogućim scenarijima požara i kakao ih preduprediti.

Pominju se tri scenarija: sumnja se na grejač, na butan-bocu i na to da je požar podmetnut.

Dragan Stevanović, sudski veštak za elektrotehniku rekao je da je nezahvalno davati prognoze i mišljenja bez detaljne istrage, ali da nije isključen treći scenario - podmetanje požara.

Podsetio je da je gostovao u Beogradskoj hronici, u septembru 2021. godine, posle prvog požara u Kineskom tržnom centru.

"Tada sam rekao da je to objekat koji je najverovatnije sa povećanim rizicima, tu najmanje 200 lica cirkuliše i da bi trebalo da postoji plan zaštite od požara, da se tačno znaju preventivne organizacione mere i koji ljudi dežuraju“, napomenuo je Stevanović.

Plan zaštite od požara

Odgovarajući na pitanje da li je svaki objekat u obavezi da ima plan zaštite od požara, Stevanović je rekao da se oni razvrstavaju u kategorije: prva, druga i treća kategorija.

"Prva i druga kategorija imaju taj plan zaštite od požara. Tržni centar je druga kategorija – trebalo bi da ima 200 lica. MUP treba da ima podatke o tome, sa velikom sigurnošću tvrdim da je to druga kategorija“, dodaje Stevanović uz napomenu da i posle prvog požara nisu izvučene pouke.

Ako je objekat druge kategorije on mora da ima plan zaštite od požara. Prema njegovim rečima, analizom će se videti ko je tu zakazao, da li je ljudski faktor.

Kontrola butan-boca

Prof. dr Vladimir Bogićević iz Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture je rekao da se kontrolišu butan-boce pri proizvodnji i prodajna mesta na kojima se prodaju.

"Mi kontrolišemo inspekcije za transport opasne robe Ministarstva, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kontrolišemo da li su boce proizvedene, ispitane i odobrene od strane nadležnog organa, odnosno ministarstva, odnosno imenovanih tela“, kaže Bogićević.

"Mi kontrolišemo tamo gde naiđemo, na benzinskim pumpama, na prodajnim mestima, u punionicama koje imaju licence za punjenje boca za domaćinstvo. Ima ih oko 27, odobrenih od Agencije za energetiku“, rekao je Bogićević.

Kaže da postoje mesta za kontrolu, to su benzinske pumpe koje imaju kaveze, zatim postoje određena skladišta građevinskog materijala koja takođe imaju kaveze.

Govoreći o kontroli butan boca, Bogićević kaže da svaka butan-boca koja se stavlja u promet, mora da bude prekontrolisana od strane imenovanog tela na zahtev onoga ko je vlasnik boce. Punionice kada primete da je istekao periodični rok od deset godina - šalju bocu na periodičnu kontrolu.

Navodi da on kontroliše sve punionice, da li ispravno rade, da li odvajaju boce da ne bi došlo do prodaje boce koja nije uopšte usaglašena sa međunarodnim propisima, to je recimo ADR - međunarodni propis o transportu opasne robe u drumskom saobraćaju.

Pored punionica, kontrolišu se prodajna mesta. Bogićević kaže da postoji evidencija butan-boca u Srbiji. Pregled se vrši u dvema akreditovanim laboratorijama.

"To su dve laboratorije gde imenovana tela vrše pregled i kontrolu. Ja sam nadležan za rad imenovanih tela i nadležan sam za kontrolu posuda. Kada naiđem na neku posudu koja nije u periodičnoj kontroli, ja je zabranjujem, podnosim prijavu i nalažem da ide na periodičnu kontrolu“, objasnio je Bogićević.

Privredni prestup

Prema njegovim rečima, ako neko napuni ili prodaje bocu kojoj je istekao periodični rok pregleda ili koja nije usaglašena niti se može usaglastiti, on čini privredni prestup. U Srbiji se nalazi dosta boca koje su došle sa otpada, počevši od Slovenije, Hrvatske pa i BiH, a sada od nas odlaze prema Severnoj Makedoniji.

Kazne za privredni prestup su od 500.000 do tri miliona ili za neki blaži oblik 100.000 do dva miliona.

S druge strane sudski veštak Dragan Stevanović zaključuje da inspekcija MUP-a treba da kontroliše objekat i elemente koji su u njemu.

"Na primer, plinska boca je samo jedan element koji čini požarno opterećenje. Tu su velike količine tekstila itd. Kolega ne može da obuhvati taj deo, on je iz drugog resora", rekao je Stevanović.

Izvor: RTS

Tvrdi da porodica igra glavnu ulogu, ali i jedna stavka ima ogroman uticaj.

ZAŠTO DECA POSTAJU UBICE? Psiholog otkriva glavne OKIDAČE, upozorava RODITELJE na OVO!Foto: youtube/printscreen/ This Morning, PA, Privatna arhiva
Pitanje šta pokreće nekoga da ubije dugo je vladalo svetom kriminalne psihologije. Ali, šta pokreće decu da ubiju, to je pitanje koje postavlja nove izazove.

Nakon što su tinejdžeri Skarlet Dženkinson i Edi Retklif osuđeni na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva 16-godišnje Brijane Gej, to pitanje je više nego ikad pod lupom.

- Ovo je jedan od najpotresnijih slučajeva s kojima sam se ikada susrela - izjavila je zamenica glavnog krunskog tužioca Ursula Dojl iz "CPS Mersey-Cheshire" u saopštenju objavljenom u decembru.

Keri godinama istražuje slučaj "deca ubice"

Ali Dženkinson i Retklif nisu jedina deca koja su oduzela nečiji život. Dvoje tinejdžera, koji su imali 15 godina u vreme kada je Brijana ubijena, uhapšeni su na 30. godišnjicu smrti Džejmsa Bulgera, koji je ubijen od strane desetogodišnjaka Roberta Tomsona i Džona Venablesa 1993. godine.

- Teško mi je da shvatim kako se ovo i dalje dešava do današnjeg dana. Dvoje dece su oduzela život drugom detetu - izjavila je majka Džejmsa Bulgera.

- Svim ljudima koji su bili u mojoj situaciji, jako mi je žao ove porodice. Sada su na dugom putu, dugoj borbi bez svog deteta. Ponovo čuti da su dvoje dece oduzela ne samo život mlade devojčice, već i uništila celu porodicu, kao što su Tomson i Venables učinili sa mojom, to je jako teško shvatiti. Nisam mislila da ćemo ovde biti i razgovarati o nekome drugom u sličnim okolnostima - dodala je, prenosi "Mirror".

Brijana je bila transrodna osoba, koja je nedužno stradala

Prema podacima Ministarstva pravde, devet osoba uzrasta od 12 do 17 godina širom Engleske i Velsa osuđeno je za ubistvo 2017. godine, a taj broj se povećao na 36 u 2022. Anketa Fondacije za suzbijanje nasilja među mladima otkrila je da je 16 odsto tinejdžera (uzrasta od 13 do 17 godina) u Engleskoj i Velsu bilo žrtva nasilja u proteklih 12 meseci.

- Još uvek je vrlo retko da deca počine nasilne činove, a kamoli ubistvo, i zato to privlači medijsku pažnju jer je to neobičan događaj - objašnjava forenzički psiholog dr Keri Nikson.

Šta decu tera na nasilna dela?

Dr Nikson ističe značaj traumatske pozadine kod dece koja se upuštaju u nasilna dela. Ona navodi da većina dece koja počine ozbiljne zločine dolazi iz disfunkcionalnih porodica, sa siromaštvom, drogom i alkoholom. Ističe se da je retko da deca iz stabilnih i ljubavnih sredina čine takva dela, što ukazuje na važnost porodičnog okruženja u formiranju ponašanja dece.

Nedostatak ljubavi u porodici može dovesti do toga da dete oseća ljubomoru i potrebu za stalnim takmičenjem.

Dr Holmes upozorava da su tinejdžeri posebno izloženi riziku od ubijanja drugih ljudi zbog povećanog nivoa hormona. Tada su manje empatični, te ne vide dalje posledice.

Takođe, digitalno okruženje, internet, ima veoma veliki uticaj na decu. Ističe se da nasilni sadržaji može desenzibilizovati decu, što znači da je praćenje aktivnosti na internetu veoma važno.

Podsetimo

Kosta Kecmanović, dečak-ubica, koji je počinio masakr u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" kada je ubio devet učenika i radnika obezbeđenja Dragana Vlahovića.

Samo dva dana kasnije, 5. maja se desila ogromna tragedija, kada je U. B. (rođen 2002. godine) u ponoćnom napadu automatskim oružjem ubio 8 osoba a ranio 14 osoba.

Iako zvuči strašno, i deca koja se smatraju nevinim bićima sposobna su za strašne zločine, čak i one sa predumišljajem, kako je bilo i u ovim slučajevima.

Izvor: republika.rs

Fikcija je književni žanr koji ne samo da je omiljen mnogima, već ima i brojne korisne posledice po one koji je čitaju.

Čitanje tokom odrastanja nas oblikuje na načine koje shvatamo tek kasnije, a fikcija nam pruža neke nove svetove i menja nas kao ljude.

Evo koje sve osobine razviju oni koji čitaju puno fikcije tokom odrastanja.

1. Empatija

Ne samo da se rađa mašta, nego ulazimo u glave likova kako bismo razumeli njihove motivacije, strahove i snove.

To je svet drugačiji od našeg i stalno uranjanje u njega omogućava nam razvoj empatije, tako da ljubitelji čitanja često bolje razumeju ljudska osećanja od onih koji to nisu.

Jedno istraživanje iz 2013. godine potvrdilo je da književna fikcija donosi bolje razumevanje metalnih stanja drugih osoba.

 2. Kreativno razmišljanje

Oni koji su odrasli okruženi knjigama takođe imaju sposobnost kreativnog razmišljanja, jer gubljenje u fantastičnim svetovima podstiče kreativnost.

Treba zamisliti sve te ideje i scenarije i vizualizovati ih u glavi, a to kasnije može da bude korisno u rešavanju zamršenih problema u stvarnom svetu

3. Širi vokabular

Osim toga što nas odvede u drugi svet, fikcija nam donosi i neke nove reči, jer podrazumeva bogat i raznovrstan rečnik autora.

Bilo kakvo čitanje se preporučuje, a fikcija može da vam pomogne da imate bogatiji rečnik od vršnjaka tokom odrastanja i postane dobra osnova za dalje usavršavanje.

4. Bolja koncentracija

Nedostatak pažnje i nemir su veliki problemi kod dece, a čitanje fikcije je idealna vežba protiv toga, jer trenirate mozak da se dugo fokusira na jednu stvar.

Bez obzira na to da li su u pitanju učenje za ispit ili rad na nekom drugom projektu, fokusiranje pažnje na jednu stvar je lakše ako ste puno čitali.

5. Otvorenost

Kako nas fikcija transportuje na druga mesta, u druga vremena pa čak i u druge dimenzije, srećemo se sa stvorenjima različitog porekla i kulture.

To stvara otvorenost za nova iskustva, druge načine gledišta i predstavlja način za početak sagledavanja stvari iz više uglova.

6. Emotivna izdržljivost

Čitanje je emotivno putovanje, jer se sa likovima smejemo, plačemo i delimo sve njihove uspehe i padove.

Kroz sve to, na neki posredni način učimo kako da se nosimo sa osećanjima, gubitkom, ali i kako da proslavimo pobede, pre svega da je u redu da izrazimo osećanja.

Zbog toga se lakše možemo snaći u teškim situacijama u stvarnom svetu, jer možemo da se vratimo na ono što su proživeli likovi u knjigama i iskoristimo to za svoj emotivni odgovor.

7. Ljubav prema usamljenosti

Čitanje je aktivnost koja se uglavnom obavlja u samoći, jer ste tu samo vi, knjiga i vaše misli, što je jedna posebna vrsta utehe.

Nakon stotina i stotina sati u ovakvom stanju, verovatno umete da cenite to kada ste sami i nije vam dosadno, već koristite to vreme dragoceno u današnjem ubrzanom svetu.

8. Jake sposobnosti zapažanja

Čitanje fikcije često uključuje obraćanje pažnju na detalje, jer upijamo opise likova, lokacija, pa i događaje i kompleksne političke strukture.

Takva navika može da dovede do jakih sposobnosti zapažanja u stvarnom svetu, pa knjigoljupci često primete svojim očima detalje koji drugima promaknu.

9. Ljubav prema učenju

Jedna od važnih osobina onih koji čitaju je ljubav prema učenju, odnosno otvorenost za nove veštine i postavljanje pitanja u nepoznatim okruženjima.

To se ne odnosi samo na knjige, već na razne kompleksne koncepte i doživljaje u svetu, što mnogostruko obogaćuje život.

10. Ljubav prema avanturama

Kaže se da ljudi koji zariju nos u knjigu beže od stvarnosti, ali fikcija omogućava i veću ljubav prema avanturama, istraživanju nepoznatih prostora i hrabrost pred nepoznatim.

To ne mora nužno da bude usmereno samo na fizičko istraživanje i putovanje, već na prosti izlazak iz zone komfora i odlazak na neka unutrašnja, ličnija putovanja.

Fikcija i moć priča koje čitamo

Neverovatno je koliko književnost i čitanje mogu da utiču na naše živote i koliko nas sve ono što pročitamo tokom odrastanja oblikuje na svoj način.

Osim toga što su nam zabavne i predstavljaju beg iz stvarnog života, priče nam podstiču radoznalost i kreativnost i teraju nas da stalno saznajemo nešto novo.

One su alati koji nas uče kako nešto izmaštano može da bude dobra osnova za nošenje sa stvarnim svetom.

Izvor: HackSpirit

Orah je oduvek priznat kao superhrana. Sada međunarodna studija otkriva da ima moćan efekat protiv stanja koja čine „metabolički sindrom“ – smanjujući rizik od jedne bolesti za skoro 70%, piše Healthy.

Jedan od tri odrasla Amerikanca ima metabolički sindrom, prema Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH). Metabolički sindrom se definiše kao prisustvo najmanje tri koegzistirajuća stanja koja se odnose na to kako telo procesuira i pretvara energiju – kao što su višak masti oko srednjeg dela tela, abnormalni nivoi glukoze, visok krvni pritisak, zabrinjavajući nivoi holesterola i visoki trigliceridi. Značajan broj prethodnih istraživanja pokazao je da metabolički sindrom povećava rizik pojedinca za srčani udar, moždani udar, druge kardiološke događaje i dijabetes.

Izmena načina života i usvajanje zdrave ishrane obično su među najčešćim preporukama lekara za prevenciju ili lečenje metaboličkog sindroma. Dve često promovisane dijete u tu svrhu su DASH dijeta, koja ograničava zasićene masti, dodati šećer i natrijum; i mediteranska dijeta, koja promoviše povrće, voće, ribu, pasulj i orašaste plodove.

Nova analiza se fokusirala na jednu vrstu orašastih plodova za koje istraživači tvrde da bi mogla biti jedno od najmoćnijih oružja u borbi protiv metaboličkog sindroma.

Studija koju su sproveli iranski medicinski istraživači i objavljena 28. januara 2024. godine u časopisu Food Science and Nutrition, sastavila je više studija o koristima oraha kako bi videla da li se mogu koristiti u borbi protiv ovog klastera stanja.

Ono što su pronašli su brojne jake veze sa markerima metaboličkog zdravlja kod ljudi koji redovno konzumiraju ove orašaste plodove. Jedinstvene osobine ovog malog vojnika iz ljuske, koje uključuju polifenole i korisne polinezasićene masti poput omega-3, delovale su na mnoge od ovih odvojenih povezanih stanja kako bi smanjile ukupni rizik od razvoja metaboličkog sindroma.

Orah može da štiti od kardiovaskularnih bolesti

U meta-analizi, orasi su povezani sa poboljšanim krvnim profilima, uključujući smanjenje triglicerida, niži ukupni holesterol, smanjenje nivoa „lošeg“ HDL holesterola i čak poboljšan protok krvi.

„Uopšteno, istraživanja sugerišu da konzumiranje oraha može imati obećavajuće efekte u smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti“, komentarisali su istraživači.

Orah može sprečiti i poboljšati simptome dijabetesa

Orah se takođe činilo da se bori protiv nekih komplikacija dijabetesa, uključujući smanjenje nivoa glukoze u postu, smanjenje HbA1C i poboljšanje osetljivosti na insulin.

Jedno istraživanje na koje su istraživači obratili pažnju čak je otkrilo da osobe koje konzumiraju orahe imaju 68% manji rizik od dijabetesa u poređenju sa onima koji ne konzumiraju orahe. To može biti zahvaljujući svesnim navikama u ishrani, ali skoro 70% razlike je značajno.

Orah bi mogao biti koristan za mršavljenje i održavanje telesne težine

Težina je još jedan važan faktor u razvoju metaboličkog sindroma i njegovih komplikacija. Nekoliko studija koje su istraživači pregledali pokazalo je korist od konzumiranja oraha na telesnu težinu i njen odnos sa višim nivoima sitosti.

Međutim, druga istraživanja dovela su do nepotpunih rezultata, pa nije jasno da li su orahe same faktor u povećanju ili smanjenju telesne težine. „Zbog obećavajućih efekata konzumiranja oraha na druge komplikacije MetS-a (metabolički sindrom), orasi mogu biti dodati u ishranu bez zabrinutosti zbog negativnih efekata na BMI ili telesnu težinu“, zaključili su istraživači.

Samo obratite pažnju na količinu masti – iako je „zdrava mast“, mast u orasima i dalje nosi istu količinu energije, devet kalorija po gramu, kao manje zdrave vrste masti.

Izvor: danas.rs

Ako ste poput mnogih ljudi, verovatno nekad namerno ostajete budni do kasno u noć kako bi „nadoknadili propušteno“, iako znate da bi pametnije bilo da odete na spavanje.

Stručnjaci, međutim, smatraju da to nije dobro i da je bolje da se držite svoje rutine, kada je odlazak na spavanje u pitanju.

Dr Karan Radž, koji je poznat po deljenju medicinskih saveta na TikToku, objavio je video u kome tvrdi da mada ne postoji savršeno vreme za spavanje koje važi za sve osobe, postoji vreme koje je loše za sve.

On je objasnio da ako ostajemo budni bilo kada posle 22 časa do 4 ujutru, povećavamo rizik od raka i kardiovaskularnih bolesti.

Doktor je istakao da se naš san odvija u ciklusima od otprilike sat i po, „tokom kojih prelazimo iz NREM u REM san“. Tokom REM faze sna naše oči se pomeraju ispod zatvorenih očnih kapaka, a tokom NREM ne.

I dok ciklusi uvek traju 90-ak minuta ili malo više, odnos NREM i REM faza sna se menja kako noć odmiče. „Ranim delom vašeg sna dominira dublji, restorativniji NREM san“, rekao je on, prenosi Huffington Post UK.

Ali što se bližimo jutru, „dobijate više lakšeg, REM sna, ispunjenog snovima“, dodao je on.

Zbog razlika među ljudima, neki će se osećati pospano u 23 časa, dok će drugi hteti da legnu samo u 1 ujutro.

U zavisnosti od vašeg izabranog termina „postojaće… neke adaptacije od strane tela kako biste osigurali da dobijete dovoljno NREM i REM sna“, rekao je dr Radž.

Dakle, sve dok svaki dan ležete u isto vreme, ne bi trebalo da se brinete za zdravlje, osim u sledećim slučajevima, kaže ovaj stručnjak.

Koje je najgore vreme za odlazak na spavanje?

Dr Radž smatra da „nije bitno tačno vreme kada idete u krevet… uz izuzetak“.

„Recimo, na primer, da idete u krevet u tri ili četiri sata ujutro. Bez obzira na stanje vašeg organizma, vaš san će biti više u REM fazi i imaćete manje dubljeg, NREM sna“, objasnio je on.

Ako se pitate kakav efekat to može da ima, doktor je rekao da „zbog toga možete biti veoma umorni, što dobro znaju svi oni koji često menjaju smene na poslu“.

Izvor: danas.rs

Mnogo pojedinaca koji su tokom odrastanja, a posebno u formativnim godinama (od rođenja do četvrte godine), iskusili siromaštvo i oskudicu, neretko usled toga razvijaju određene obrasce ponašanja i suptilne navike u odraslom dobu, čak i ako su se obogatili ili umnogome popravili svoje finansijsko stanje. Ekonomski stručnjaci i socijalni psiholozi ističu da postoji čitav niz "izdajničkih" znakova toga da je vaše detinjstvo bilo obeležno ekonomskim teškoćama.

Ovi pokazatelji su univerzalni, nevezano za zemlju ili kulturu iz koje potičete, a od osobe do osobe se razlikuje koliko su od ovih navika razvili. Neki možda imaju svega dve ili tri navedene karakteristike, neki gotovo sve, a postoje pojedinci kojima je pošlo za rukom da se oslobode svega pomenutog, premda su u manjini.

Ovi specifični obrasci ponašanja ne predstavljaju ništa loše - oni ne svedoče samo o tome da je neko odrastao u siromaštvu, već i tome koliko je čovek otporan i prilagodljiv. Oni ističu trajni uticaj ranih ekonomskih izazova, ali istovremeno naglašavaju snagu i upornost koje su ljudima potrebne kako bi prevazišli te teškoće.

Ovo je sedam glavnih navika koje imaju ljudi koji su tokom detinjstva živeli u siromaštu.

Kupovina sa svešću o budžetu i maksimiziranje svakog dinara

Oni koji su odrasli u stalnoj oskudici često pokazuju izraženo razumevanje planiranja budžeta tokom kupovine. Verovatno će upoređivati cene, tražiti akcije i biće dobro upućeni u sve pogodnosti, programe lojalnosti i korišćenje kartica i kupona. Najčešće ovakvo ponašanje proizilazi iz razumljive potrebe da se svaki dinar rastegne što je više moguće, a ovo je neretko doživotna navika i ostaje aktivna čak i kada se ljudi nađu u daleko bolji i stabilnijim finansijskim situacijama.

Pravljenje zaliha

Ljudi koji su živeli u oskudici tokom odrastanja neretko mogu da razviju anksioznost kada im u kući nestanu osnovne potrepštine. Upravo zato, imaju tendenciju da uvek imaju zalihe onoga što im je najvažnije, kako bi bilo sigurni da uvek imaju ono što smatraju potrebnim. Ova praksa je rezultat želje da se preventivno deluje na nestašicu i da se izbegne osećaj nelagodnosti u budućnosti.

Izbegavanje da se hrana baca

Ako ste u detinjstvu ili mladosti iskusili siromaštvo, moguće je da danas vodite računa o tome da se hrana ne rasipa i ne baca. Moguće je da imaju naviku da pojedu sve iz tanjira, čak i ako su se zasitili, ostavljaju ostatke ručka i za sutradan, ili razvijaju kreativnost i ostatke hrane koriste u novim specijalitetima.

Praktični pokloni imaju prednost

Ljudi koji su odrasli u siromaštvu često daju prednost praktičnim poklonima koji imaju svrhu ili ispunjavaju nečiju potrebu. Oni možda cene dekorativne predmete ili luksuz, ali im to nije prioritet. Ovo je sklonost stečena u detinjstvu kada su pokloni bili retki i morali su da budu korisni. To su ljudi koji daju prednost funkcionalnosti u odnosu na estetiku.

Trošenje svega do poslednje kapi

Kupka ili tečni sapun su vam već pri kraju, ali ih ne bacate sve dok ne istrošite i poslednju kap. Zapravo, neretko u bočice dodajete i vodu kako biste uspeli da izvučete sve što možete od sadržaja. Tako je sa svim proizvodima - pastom za zube, dezodoransima, šminkom... Ova praksa se proteže na sve potrošne materijale i ilustruje širi obrazac pažljivog upravljanja resursima.

Nespremnost da se pozajmljuje novac od drugih

Jedna od karakteristika ljudi koji su odrasli u lošim finansijskim uslovima može da bude i nespremnost da pozajme novac od drugih ili da podižu kredit. Moguće je da imaju otpor prema dugovima jer su videli uticaj istih na njihovu porodicu. Ovaj oprezni pristup finansijama ukorenjen je u želji da se izbegnu stresovi povezani sa vraćanjem duga. Takvi pojedinci neretko nastoje da žive isključivo u okviru svojih mogućnosti.

Štednja se visoko vrednuje

Štednja često ima veliki značaj za pojedince koji su odrasli u oskudici, a verovatno imaju i naviku da sa strane čuvaju i štede novac za "crne dane" ili neke buduće potrebe. Ovo ponašanje ukoronjeno je u njihovim ranim finansijskim iskustvima kada su svedočili nesigurnosti i nepredvidivosti. Ujedno, ono odražava duboku potrebu za bezbednošću i sigurnošću.

Tu je još mnogo manje uočljivih potencijalnih znakova da ste kuburili sa novcem u detinjstvu :

Snažna radna etika i stav da je naporan rad neophodan da bi se čovek obogatio
"Uradi sam" mentalitet, odnosno najčešće se trude da sami kreče, popravljaju stvari po kući i slične stvari umesto da pozovu profesionalce
Osetljivost na finansijske teme, odnosno nije im prijatno da razgovaraju o svojim prihodima, te im teško padaju rasprave o bogatstvu i potrošnji
Nelagodnost i nerazumevanje kada se neko rasipa u bilo kom obliku, bilo novcem, resursima, hranom...
Dugotrajna anksioznost oko finansijske sigurnosti, odnosno strah od ponovnog siromaštva čak i kada imate stabilne i visoke prihode
Štedljivost ne samo u vezi novca, već maksimalna upotreba potrošne robe poput odeće, obuće, kućnih potrepština...

Izvor: blic.rs

Princeza od Velsa Kejt Midlton nalazi se od prošlog utorka u privatnoj londonskoj bolnici gde je podvrgnuta operaciji abdomena. Kako je saopštila Kensingtonska palata, procedura je uspešno obavljena, a nju čeka dva do tri meseca oporavka. Vest o njenom zdravstvenom problemu izazvao je čak i negativne komentare u kojima se ističe da supruga princa Vilijama ima drugačiji tretman od pacijenata u državnoj bolnici kao i da je "lenja" jer će dugo odmarati. Saopšteno je nakon toga da će buduća britanska kraljica raditi dok se bude oporavljala u Vindzoru, a svoj sud o njenom oporavku dao je i Dr Maks Pemberton .

Kejt Midlton boraviće u bolnici do 14 dana. "Jadna Kejt. Da, na mnogo načina ona ima pozlaćen život. Živi u palatama, okružena neprocenjivom umetnošću i ima sluge i pomoćnike. Lepa je, elegantna i ima novca... Ali zdravlje je izvrstan nivelator. Kada ste bolesni, ništa od toga zapravo nije važno. Dok je Palata uveravala ljude da je operacija abdomena bila zbog nekancerogenog problema, dvonedeljni prijem, čak i u privatnoj bolnici jeste neobičan. Stoga nije drsko pretpostaviti da se radi o nečemu sasvim ozbiljnom.

To je veliki stres za svakoga, a kamoli za majku troje dece. Kako je to užasna stvar!".

Nakon što je istakao da bolest ne pita koliko imate para odnosno da na zdravstvene probleme niko nije imun, objasnio je samu operaciju: "Operacija abdomena je ozbiljna. Naravno, uvek se nađe neko ko će vam reći kako je imao histerektomiju u pauzi za ručak ili kako im je slepo crevo uklonjeno dok su bili u školi".

Naglasio je da je oporavak veoma bitan. "I ja sam nedavno imao operaciju abdomena - poput Kejt, u privatnoj bolnici i, gledajući unazad, voleo bih da sam shvatio koliko je složena bila moja operacija i odvojio vreme potrebno za oporavak.

Moja operacija bila je zbog kile, koja nije opasna po život - to je mesto gde deo creva vire kroz slabu tačku u trbušnim mišićima, do prepona, hirurg je ipak bio zabrinut da bi mogao da se ugušim.

Imao sam još jednu laproskopsku operaciju abdomena, pogrešno sam pretpostavio da će sam proces biti manji, bezopasniji. Radio sam na hirurgiji i stvarno je trebalo da znam bolje. Moj hirurg je pokušao da mi objasni da to jednostavno znači da će ožiljci biti mali, ali da je sama operacija ozbiljna, iako sam u bolnici bio dan ili dva. Ha! Kako sam odbacio njegova upozorenja!

Igrom slučaja moje komšije imale su slične operacije. Naleteo sam na jednog nedelju dana nakon što je bio otpušten iz bolnice i otišao je na trčanje. Koliko ozbiljno može da bude, pitao sam se. Narednog dana ću se pokrenuti (razmišljao je).

Pogrešio sam.

Operacija je uključivala diseciranje mišića od pupka do prepona, povlačenje ostalih creva nazad na mesto i ušivanje mrežice kako bi se zakrpile rupe. Bio sam tako siguran da ću biti u dobroj formi nakon operacije, dogovorio sam se sa prijateljima da se nađemo na ručku već naredni dan i rekao na poslu da ću obaviti nekoliko poziva i da mi treba samo nekoliko slobodnih dana pre nego što se vratim. Čim sam se probudio iz anestezije, shvatio sam da je to bila greška".

Čitajte i o novim detaljima o oporavku Kejt Midlton.

Usledile su komplikacije zbog kojih nije mogao da mokri, trebalo je šest nedelja da se bešika vrati u normalu. "Ali ono na šta nisam obraćao pažnju bili su bol, nelagodnost i preosetljivost, jedva sam hodao nedelju dana. A i kada sam to uradio, nelagoda je bila takva da nisam mogao da hodam uspravno. Tri nedelje samo morao da nosim široke trenerke, obično na poslu nosim elegantne pantalone".

Lekari su mu naredili odmor i pauziranje od teretane šest meseci. "Morao dam da obećam da ću tri nedelje odmarati kod kuće, i to sam i uradio, a kada sam se vratio na posao, iznenadio sam se koliko sam se umorno i slabo osećao".

Otkrio je da je komšija kog je sreo na trčanju nakon operacije, morao da se javi lekaru jer su mu šavovi popucali. Doktor je naglasio je opasno potceniti značaj oporavka, i onog fizičkog i onog mentalnog, u suprotnom raste rizik od komplikacija.

"Nadam se da će se Kejt brzo oporaviti, ali takođe se nadam da se neće vratiti svojim dužnostima dok ne bude dobro i spremna za to", prenosi Daily mail.

Izvor: blic.rs

Cena pregleda kod doktora Branimira Nestorovića (70), pedijatra, pulmologa i alergologa, sa dodatnim testom ide i do 11.000 dinara. Uprkos kontroverznim izjavama o zaraznim bolestima, vakcinaciji, ali i brojnim drugim temama, jedan od najpopularnijih dečjih lekara u Srbiji, jer se na pregled u njegovoj privatnoj ordinaciji čeka i do šest meseci.

Ukoliko roditelj odluči da leči dete kod doktora Nestorovića, moraće da pozove njegovu privatnu ordinaciju, ali i da bude jako uporan. Broj za zakazivanje je gotovo nemoguće dobiti, a objašnjenje zaposlenih u ovoj ustanovi je, da su prezauzeti velikim brojem pacijenata.

“Imajte razumevanja ako se sestre ne jave, jer često imamo puno pacijenata”, piše na sajtu Nestorovićeve ordinacije.

Međutim, na ovom sajtu ne piše koje su cene pregleda kod dr Nestorovića, ali kad konačno uspete da dobijete vezu, saznaćete da možete detetu zakazati odlazak u njegovu ordinaciju tek za jul mesec, a to će vas koštati oko 8.000 dinara.

Nema termina do jula

“Kod profesora je sve zauzato do kraja juna. Možemo da Vam zakažemo tek za jul”, rekla nam je ljubazno medicinska sestra, koja se posle 10 poziva, konačno javila na telefon.

Na naše pitanje koliko košta prvi pregled, odgovorila je da je cena pregleda kod doktora Nestorovića 8.000, a sa alergo testom 11.000 dinara.

Podsetimo, dr Nestorović je i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, nekadašnji je načelnik Službe pulmologije i alergologije Univerzitetske dečje klinike „Tiršova“. Ovaj doktor, od nedavno i poslanik, odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena. Osnivač je i predsednik Udruženja “Vitezova reda zmaja“, a bio je nosilac liste “Mi – glas iz naroda”.

Inače, kada se u javnosti pomene ime prof. dr Branimira Nestorovića, većina građana setiće se bar jedne od apsurdnih izjava i stavova, koje je ovaj lekar zagovarao proteklih godina, naročito od pojave pandemije koronavirusa, tokom koje je govorima briljirao, još kao član “prve postave” Kriznog štaba, iako ga je javnost svrstala u antivaksere.

Dečji lekar – poslanik

Danas više ne pričamo samo o lekaru, antivakseru, teoretičaru zavere, doktoru “Haosu”, već o poslaniku u Narodnoj skupštini, koji je od političkog autsajdera, samo svojim egzotičnim, i narodu očigledno primamljivim, rečnikom, oprečnim mišljenjima, “bajkama za laku noć”, uspeo da probije cenzus na jučerašnjim parlamentarnim izborima.

Poslednji ispadi narodnog poslanika, lidera pokreta „Mi – glas iz naroda“, Branimira Nestorovića odigrao se nedavno, kada je izjavio da smatra da treba ponoviti beogradske izbore i ocenio da bi na tim izborima predstavnici dela opozicije prošli katastrofalno. Takođe, jedna od njegovih skandaloznih izjava bila je da „iza masovnih ubistava u Srbiji stoje ‘raznorazne službe’ sa ciljem da destabilizuju državu“.

Brojne titule, visoko obrazovanje, naučni radovi, predavanja, stručno iskustvo, međutim, nisu pokolebali bizarne teorije ovog lekara u penziji, sad aktivnog politčara, koji ipak ne odustaje od medicine, a u svojoj ordinaciji se, kako saznajemo, pojavljuje dva puta nedeljno. Pacijenata mu ne manjka, jer su roditelji u Srbiji spremni mesecima da čekaju, kako bi dobili mišljenje i dijagnozu za svoje dete, od čoveka koji veruje da su ljudi sa plavim očima stigle sa Marsa.

Izvor: nova.rs

Lan je biljka koja se već vekovima uzgaja i koristi. Prema nekim podacima, upotrebljavao se još pre 30000 godina.

Verovatno ste čuli za odevne predmete napravljene od ovog prirodnog materijala, ali da li ste znali da ova biljka daje jednu od najhranjivijih namirnica na svetu?

U pitanju su lanene semenke, a to je potvrdila i jedna žena koja se pozitivno iznenadila rezultatom.

“Kada sam bila mlađa uopšte nisam vodila računa o tome šta jedem, niti sam posebno uživala u hrani. Međutim, u studentskim danima sam počela da jedem mnogo brze hrane, grickalica. Kada sam počela da radim i odselila se od roditelja, tada su tek počeli problemi. Želela sam da pripazim šta jedem, ali bio mi je problem da nađem vremena, da se organizujem i da nađem volje.”

Dodaje da su tada kilogrami već počeli da se gomilaju, a njen organizam je sve teže podnosio lošu hranu. “Znala sam da moram nešto da promenim… kao i svi drugi u eri kompjutera, odlučila sam da potražim na internetu rešenje za svoj problem.”

Kaže da nije ljubitelj jabukovog sirćeta i limuna, pa joj takvi recepti nisu bili interesantni, ali je zato našla i jedan recept sa lanom!

“Nikada pre nisam jela te čudne semenkice i nisu mi izgledale posebno privlačno… Ipak, odlučila sam da probam! Recept po kome se one ostave preko noći pa se jedu kao neka sluzava masa ujutru nije dolazio u obzir.”

Zbog toga je kupila mleveni lan, jer on može lako da se svari, za razliku od celih semenki, a možete da ga nađete u bilo kojoj bolje opremljenoj prodavnici i zdravoj hrani.

“Svakog jutra sam jela šolju jogurta sa kašikom mlevenog lana i ubrzo sam primetila da mi je stolica redovnija, stomak manje naduven, a gasovi više nisu bili problem.”

I, na kraju ono najbitnije: posle dve nedelje je bila prijatno iznenađena kada je stala na vagu i shvatila da je izgubila dva kilograma!

Izvor: blic.rs

Izgled i funkcije Google Mapsa uglavnom su isti poslednjih nekoliko godina, ali sada je došlo do novih momenata.

Za početak, gore levo ispod opcije za pretragu nalaze se nove funkcije, koje se odnose na vremensku prognozu mesta koje želite da posetite. Tu možete da dobijete i dublji uvid o vremenskim uslovima.

Što se tiče kozmetičkih promena, kada tapnete na neku lokaciju, dobićete listu novog dizajna gde imate opcije za zatvaranje i deljenje u gornjem desnom uglu.

Druga promena je to što lokacije više neće biti preko celog ekrana, već se vidi deo mape sa gornje strane. Na ovaj način, smatra se, korisnici će imati bolji uvid u to gde se nalaze.

Najveći redizajn odnosi se na način na koji se koristi pretraživanje u okviru Directions opcije. Ovaj korisnički interfejs više ne ide od ivice do ivice, i sada služi samo za unos adresa.

Sveukupno, redizajn je imao za cilj da se Google Maps aplikacija čini manje natrpana. Promene su već dostupne nekim Android korisnicima, a uskoro će stići i ostalima. Što se tiče iOS operativnog sistema, nema nekog određenog datuma.

- Pravi uzrok bolesti ili traume je u emocionalnom sukobu, u stalnom neprijateljskom odnosu prema čoveku. I što je čovek plemenitiji i smireniji, posledice takvog sukoba su teže, jer od spoljašnjeg on postaje unutrašnji. Dok se taj sukob ne prizna, dok neprijateljstvo i zloba drugog ne postanu svesni, bolest će se pogoršavati! Dr Bernard Loun je zabranio svojim pacijentima da razgovaraju telefonom sa negativnim ljudima i dozvolio da svoje pacijente posećuju i zovu samo ljudi sa kojima su imali dobre odnose!

Dr Bernard Loun je bio litvansko-američki kardiolog, profesor kardiologije emeritus na Harvardu i pronalazač defibrilatora za srčanu reanimaciju i kardiovertera za korekciju ubrzanog nepravilnog srčanog ritma.

Njegove istrage dovele su do mnogih medicinskih otkrića, uključujući Jedinicu za koronarnu negu. Njegov rad omogućio je veliki razvoj savremene kardiohirurgije, kao i niz drugih inovacija. Godine 1985. dr Lovn je u ime Međunarodne organizacije lekara za prevenciju nuklearnog rata primio Nobelovu nagradu za mir.

Tokom svoje medicinske karijere, dr Loun se fokusirao na dva glavna medicinska izazova: problem iznenadne srčane smrti i ulogu psihološkog stresa na kardiovaskularni sistem.

Jednom je dr Loun tokom pregleda pacijentu postavljao pitanja na koja je pacijent nerado odgovarao. Pacijentova žena je išla u stranu da popuši. Doktor je prigovorio svojoj ženi; kako možeš da pušiš toliko, a da imaš muža sa srčanim oboljenjima? Kakva loša navika!

Žena je briznula u plač i viknula: "Kakve veze ima moje pušenje! To nije poenta! Džon te laže o svemu i ne kaže ono glavno – razboleo se jer ga majka stalno psuje, maltretira, grdi... Proziva ga i vređa. A Džon ne može ništa jer mu je majka!“

Ovaj razgovor je ostavio snažan utisak na doktora. I počeo je pažljivije da posmatra pacijente. I on se šokirao: starčev zet je ukrao imanje, preuzeo posao i starac se već plašio da šeta po sobi – zet je vikao na njega, šutirao ga... I ovaj jadni starac se ubrzo pretvorio u ozbiljnog bolesnika.

Drugi pacijent se oporavljao nakon velike operacije – a majka ga je zvala i proklinjala zbog novca. Pacijent je ubrzo umro. Bila je masa takvih slučajeva.

Dr. Loun je rekao: "Svi moji pacijenti su žrtve emotivnih sukoba s bliskim ljudima. Sukoba iz kojih je nemoguće naći izlaz jer eto, morate da komunicirate. Morate podići telefon, razgovarati, živeti zajedno, posećivati, suzbijati svoje prirodne emocije; jer smo naučeni da treba trpeti i biti dobar; dobar svekar, dobar sin, dobra žena …

Poznati kardiokirurg je naravno verovao da su operacija i lečenje u slučaju kardioloških problema ispravni i da daju rezultat. Ali uzrok bolesti ili traume je upravo u emotivnom sukobu, u stalnom neprijateljskom stavu prema čoveku. I što je blagorodniji i smireniji čovek, to su posledice takvog konflikta teže. Jer od spoljnjeg, on postaje unutrašnji. I ta sena, taj nazovimo ga negativni čovek se useljava u podsvest; vrlo ga je teško "proterati" odatle; sve sile organizma idu na ovu unutrašnju borbu u kojoj nema pobednika – jer se bore delovi jednog karaktera! Budi dobar i trpi, zanemari osećanja.

Stoga ljudi sa teškim unutrašnjim sukobom obolevaju i umiru. I umesto da priznaju konflikt i oslobode ga emocionalno i fizički, primoravaju se da "oproste" tim ljudima, "razumeju" ih, "ne obraćaju pažnju", jer tako savetuje okolina.

Dok se sukob ne prizna, dok neprijateljstvo i zloba druge osobe ne postanu svesni, bolest će se pogoršavati.
Zato je Loun uradio nešto fascinantno: zabranio je svojim pacijentima da razgovaraju telefonom sa tako negativnim ljudima i dozvolio da ih posećuju i zovu samo ljudi sa kojima su bili u dobrim odnosima!

I ljudi bi se oporavili i zahvalili doktoru. Samo za to je trebalo da dobije Nobelovu nagradu za mir!

Luiz Hej objašnjava kako srce simbolizuje ljubav, a krv radost. Kada u našem životu nema ljubavi i radosti, dolazi do sukoba, neprijateljstva, gorčine - srce se bukvalno steže. Kao rezultat, krv počinje da teče sporije i polako se krećemo ka srčanim oboljenjima.

Verovala je da je bol bilo kog porekla rezultat duboko zakopanog osećaja krivice. Krivica uvek zahteva kaznu, a kazna stvara bol.

Ruski iscelitelj Lazarev tvrdi da svaka bolest potiče od razvoja agresije u duši.

Kaže: "Nikad se ni na šta ne žali. Ne žalite se na sudbinu, Boga, prošlost, ljude. Ne žali se nikome ni na šta. Svaka rečenica koju kažete o sebi ili nekome može biti potencijalni program za uništenje. Zato pazi šta govoriš. Svaki tretman koji ne uključuje isceljenje duše neće vas potpuno izlečiti. Ako neko pokazuje agresiju prema vama, to znači da i vi nosite sličan „program“ u sebi. Kada ga uklonite iz svoje duše, agresivni napad odmah prestaje. Svaka vrsta agresije je nemoguća ako tako nešto ne nosite u sebi".

tzv. toksični ljudi su u našim životima s razlogom, nisu tu slučajno, već po karmi: oni su naši učitelji, učitelji teškog kalibra. To treba tako shvatiti. To ne znači da ćete ih trpeti dok vas zlostavljaju, ali samo ovo razumevanje će vam dati emocionalnu slobodu i ukloniti osećaj da ste bespomoćna žrtva.

Sada imate lekciju pred sobom – prvo; lako uočavaš određeno negativno ponašanje i ne pada ti na pamet da to činiš drugima i tako dalje: naučiš kako da reaguješ ispravno, bez osvete, zrelo i na ispravan, duhovan način. Sve je u našoj reakciji!

Zapamtite, ne shvatajte ništa lično! Čak i površno, ignorišući koncept karme, većina toksičnih ljudi se ponaša negativno ne samo prema vama, već i prema većini ljudi sa kojima dolaze u kontakt.

Čak i kada vam situacija izgleda lično, čak i ako ste direktno optuženi, to obično nema veze sa vama, oni samo sipaju svoj otrov, svoju frustraciju sobom i životom. Uvek odluči da ne učestvuješ u toj drami.

Naravno, ne možete kontrolisati šta vam toksični članovi porodice govore i rade, ali možete izabrati da okrenete novi list. Možete odlučiti da ne pridajete važnost njihovom mišljenju, stavite tačku na njih da vam potpuno ne iscrpe um i srce, stavite tačku na to bez osvete, sa emocionalnom i fizičkom distancom. Uvek možete odlučiti s kim ćete hodati ruku pod ruku, a koga ćete ostaviti iza sebe.

Sve na fizičkom nivou je manifestacija toga na suptilnom, metafizičkom nivou. Ispunjeni smo određenim energijama i kada smo ispunjeni do vrha, one se manifestuju spolja. Skoro sve bolesti imaju svoje korene u karmi, podsvesti i nesvarenim osećanjima.

Jedna od najvažnijih funkcija tela je da prenosi poruke sa ovih energetskih nivoa, a znaci i simptomi koji se manifestuju na fizičkom nivou imaju za cilj da nas bukvalno nateraju da se temeljno preispitamo i promenimo!

Izvor: direktno.rs

Soda bikarbona, sirće i so pomažu pri pranju veša da "belo bude zaista belo", ali crni biber otapa sve ostatke sapuna na vašoj odeći i vraća joj boju.

Iako uvek vodimo računa o odabiru pravog programa, najboljeg praška i analizi etiketa na garderobi, povremeno se dešava da se odeća prilikom pranja smanji ili izgubi boju.

Ukoliko želite da odeći vratite staru boju i šarm, potreban vam samo jedan začin koji sigurno već imate u kuhinji. Verovali ili ne, jedna kašičica crnog bibera može sve da popravi, piše Krstarica.

Crni biber otapa ostatke praška na vašoj odeći, a on je najveći krivac zbog kojeg nestaje pigment sa vaše garderobe. Važno je znati da ukoliko dodajete biber u veš mašinu, isti morate da perete u hladnoj vodi.

Biber pomešate sa praškom za veš, pa sipajte u odgovarajuću pregradu u mašini i uključite da se pere.

Crni biber otapa sve ostatke sapuna na vašoj odeći i vraća joj boju.

Da li vam je nakada palo na pamet da se baterija vašeg ključa za automobil može isprazniti?

Sve više modernih automobila oslanja se na praktičnu tehnologiju, u kojoj ključnu ulogu igra daljinski ključ. Klasične brave na vratima automobila danas su gotovo nestale. Ali, šta se dešava ako se baterija beskontaktnog pametnog ključa isprazni?

Danas gotovo da nema novog automobila koji nema daljinski ključ, koji vozač više ne mora da vadi iz džepa ili tašne da bi pokrenuo motor. Ali šta da radite kada se baterija isprazni?

Uprkos ovoj prepreci, automobil se može otključati i pokrenuti, pošto su proizvođači automobila takođe ugradili ključ za slučaj nužde u daljinski upravljač. A savremeni automobili, iako se ne vidi, imaju klasični ulaz za ključ na vratima, koji se krije iza malog poklopca na bravi, pa otključavanje automobila možete izvesti na klasičan način, prenosi portal Fenix.

U savremenim automobilima bez klasične brave za paljenje moguće je pokrenuti vozilo čak i ako je baterija u ključu prazna. U većini slučajeva, ključ treba samo držati malo bliže dugmetu za pokretanje koje omogućava automobilu da se pokrene, a detaljna uputstva se mogu naći u pratećem uputstvu za upotrebu vozila - ppiše Danas.

Ako ste u toku sa najnovijim dostignućima estetske medicine, velike su šanse da ste čuli ili isprobali Profhilo. Stručnjaci ga opisuju kao najpopularniji hijaluronski tretman koji se injektuje u kožu.

Dok se dermalni fileri obično primenjuju u određenim zonama lica (na primer obrazi, vilica i nos), Profhilo se ravnomerno širi po celom licu da bi dao sveobuhvatniji izgled. Rezultati su prirodni – koža postaje malo zategnutija i dobija onaj poželjan sjaj.

Na TikToku, hešteg #Profhilo je sakupio 87,9 miliona pregleda (do ovog trenutka sigurno i dosta više), a ljudi masovno šeruju svoje videe pre i posle.

Devojka koja za Glamour testira različite tretmane i zove se Loti, je probala Prophilo i napisala je iskrenu recenziju, ali pre toga je dala detaljne informacije koje će vas verovatno zanimati.

Šta je Profhilo?

Prvi te vrste, Profhilo je stabilizovani oblik čudesnog hidratantnog molekula hijaluronske kiseline. Kada se ubrizga „stimuliše proizvodnju kolagena i elastina, privlačeći vodu u dublje slojeve kože kako bi se ona efikasno napunila i hidrirala iznutra, poput unutrašnjeg hidratantnog sredstva“, objašnjava dr Marjam Zamani, okuloplastična hiruškinja, doktorka estetike lica.

„Profhilo se strateški pozicionira na ključnim mestima tako da podstiče kožu da stvara kolagen“, objašnjava dr Majkl Prager.

Šta radi vašem licu?

„Zamislite da uzmete jako hidratantnu kremu i, umesto da je nanesete na lice, ubrizgavate je u kožu radi podmlađivanja“, kaže dr Zamani. Profhilo privlači vodu u dublje slojeve kože i istovremeno stimuliše četiri različite vrste proizvodnje kolagena i elastina.

„Zajedno, ovo može rezultirati efektom zatezanja i podizanja, dok koži daje blistav sjaj“, nastavlja dr Zamani.

Koje su prednosti?

Revolucionarni tretman je posebno efikasan u tretiranju onih područja sklonih opuštanju poput obraza, vrata, grudi i dekoltea.

„Tradicionalniji dermalni fileri nisu prikladni za ove oblasti jer delikatna koža otežava ubrizgavanje i kontrolu distribucije, ali su ove zone takođe posebno sklone starenju“, kaže dr Prager.

Ali Profhilo nije efikasan samo za bore i protiv starenja kože – on takođe pomaže kod sjaja i hidratacije. Stručnjaci kažu da podmlađuje i vraća čvrstinu bolje od bilo koje kozmetike koja se koristi lokalno.

Kako su mi ubrizgali Profhilo

Nakon konsultacija, doktor mi čisti kožu pre nego što mi ubrizga tečnost u pet ključnih tačaka na mom licu, počevši sa svake strane tik do ušiju, zatim na nazolabijalni pregib (bore od smeha oko usta), bradu, ispod očiju i na vrhove obraza.

Neću da vas lažem – boli, ne mnogo, ali stvara neprijatan osećaj peckanja koji traje oko 20 sekundi, tako da ako tražite opuštajući spa tretman, ovo možda nije za vas. Ja čvrsto verujem da „bez bola nema boljitka“, pa sam napravila bolnu grimasu i bila sam srećna kada je prestao nekoliko trenutaka kasnije.

Kakve rezultate možete očekivati?

Rezultati se mogu videti za dve do tri nedelje.

„Poboljšana hidratacija kože može se videti ubrzo nakon prvog tretmana Profhilo-om, a potpuni rezultati sa poboljšanjem teksture i opuštenosti kože vide se nakon drugog puta,“ kaže dr Zamani.

Ono što je važno je da rezultati uvek daju prirodan izgled, a najveći efekat se vidi oko šest nedelja kasnije kada će vaše telo početi da proizvodi više kolagena.

Koliko traje?

Nije baš jeftin, u zavisnosti od toga gde idete – tako da ima smisla što mnogi od nas na Guglu pretražuju „koliko dugo Profhilo traje“. Prema rečima svih stručnjaka, rezultati uglavnom traju šest meseci (ako se daju dva tretmana, u razmaku od mesec dana).

Da li postoje loše strane?

Izašla sam bez vidljivih tragova da sam upravo dobila više injekcija i mogla sam odmah da se vratim svakodnevnom životu. Prošlo je nekoliko dana pre nego što sam počela da primećujem bilo kakvo vidljivo poboljšanje, uglavnom zato što za razliku od dermalnih filera, telo mora samo da proizvodi sastojke za jačanje kože, za šta je razumljivo potrebno vreme.

Ako ste u pravim rukama, to je veoma bezbedan tretman, sa malim vidljivim znakovima ili totalno bez njih. Može doći do pojave malih lokalizovanih modrica, otoka i blage osetljivosti na tretiranim područjima tokom 24-72 sata. Kao i kod svih injekcionih tretmana, preporučuje se da izbegavate vežbanje, paru i saunu 24 sata.

Ni sa jednom kremom, pilingom ili serumom nisam primetila takav sjaj i postajalo je sve bolje kako je moja koža proizvodila sve više i više kolagena.

Preporučuje se da se vratite na dopunski termin nakon mesec dana i da ponovite proces dva puta godišnje da biste uživali u trajnim efektima – i to je ono što ću ja i raditi.

„To je tretman iz dva dela, koji se radi u dve sesije u razmaku od četiri do šest nedelja. Svaki tretman uključuje pet injekcija na svakoj strani lica. Da bi se održali rezultati, preporučuju se dve ponovljene sesije svakih šest do devet meseci“, objasnila mi je dr Zamani.

Izvor: nova.rs

Ako imate simptome poput gadnog kašlja, poteškoća s disanjem, bolnih očiju i svraba kože, to bi moglo biti zbog toga što se u vašoj spavaćoj sobi skrivaju grinje.

Kako se rešiti ovih parazita? Redovito zaprašivanje, pranje posteljine na visokim temperaturama i posteljina otporna na alergene neki su od načina kako sprečiti da se pojave grinje, piše Mirror, prenosi N1 Hrvatska.

“Pobrinite se da svu posteljinu operete na 60°C i temeljno pospremite celu spavaću sobu kako biste smanjili šanse da se razmnože grinje”, slažu se stručnjaci.

Šest znakova da vaš krevet ima grinje

1. Suvi kašalj: Ako se budite s bolom u grlu i suvim kašljem, moguće je da imate grinje.

2. Svrab: Glavni simptom grinja je svrab kože, budući da se oni hrane mrtvim ćelijama kože u krevetu, zbog čega je važno redovno prati posteljinu na temperaturi od 60°C kako biste sprečili invaziju ovih parazita.

3. Kijanje: Spavanje na delu kreveta s grinjama može dovesti do pojave alergije i izazvati kijanje i curenje nosa.

4. Poteškoće s disanjem: Alergeni izazvani grinjama mogu uzrokovati bol u grudima, otežavajuće disanje tokom noći, stoga je važno usisati prostoriju kako biste uklonili parazite i višak čestica prašine.

5. Crvene oči: Nanesite hladnu oblogu preko očiju kako biste olakšali simptome i odmah zamenite posteljinu.

6. Poremećaj sna: Prisutnost grinja može poremetiti san jer je verovatno da ćete se buditi zbog poteškoća s disanjem. Isplati se uložiti u posteljinu otpornu na alergene kako biste osigurali mirniji san.

Kada bi trebalo posetiti lekara?

Grinje u kući su česti alergen i mogu izazvati alergijske reakcije. Međutim, važno je posetiti lekara ako:

1. Vam usne, usta, grlo ili jezik odjednom postanu otečeni.

2. Brzo dišete ili imate poteškoća s disanjem.

3. Vaše grlo je stisnuto ili imate poteškoće pri gutanju.

4. Vaša koža, jezik ili usne postanu plavi, sivi ili bledi.

5. Iznenada postanete jako zbunjeni, pospani ili imate vrtoglavicu.

Izvor: danas.rs