Кina je prijavila da nema "neobičnih ili novih patogena" u zabeleženim slučajevima pneumonije kod dece, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija, piše danas BBC.

Peking je porast oboljenja sličnih gripu pripisao ukidanju ograničenja na kovid, saopštila je SZO, koja je zatražila više podataka o ovim slučajevima.

Ipak, Kina je apelovala na stanovnike da preduzmu mere predostrožnosti, poput vakcinisanja i nošenja maski.

Lokalni mediji su poslednjih dana izvestili da su bolnice preplavljene, prenosi BCC.

U saopštenju u sredu, SZO je saopštila da je od Кine zatražila više informacija o izveštajima u medijima i onim koje je objavio ProMed (globalni sistema za praćenje epidemije) – o „klasterima nedijagnostikovane pneumonije kod dece u severnoj Кini“.

Pneumonija je generalni medicinski termin koji se koristi za opisivanje infekcije i upale pluća. Može biti uzrokovana raznim virusima, bakterijama ili gljivicama.

Nakon zahteva SZO, državna novinska agencija Sinhua objavila je članak u kojem se citiraju zvaničnici kineske Nacionalne zdravstvene komisije (NHC) koji kažu da posvećuju veliku pažnju dijagnozi i brizi o deci sa respiratornim oboljenjima.

Кasnije u četvrtak, SZO je u saopštenju navela da Кina nije otkrila nikakve „neobične ili nove patogene“ i da je porast respiratornih bolesti koje se šire na severu zemlje posledica „više poznatih patogena“.

Od oktobra, severna Кina je prijavila „povećanje obolevanja sličnih gripu“ u poređenju sa istim periodom u protekle tri godine, saopštila je SZO.

„Neka od ovih povećanja obolelih su ranije u sezoni nego što je to bilo ranije, ali nisu neočekivana s obzirom na to da su ukinuta ograničenja zbog kovida-19. Takvo iskustvo zabeleženo je i u drugim zemljama“, navodi se u saopštenju.

SZO je saopštila da „pomno prati situaciju i da je u bliskom kontaktu sa nacionalnim vlastima u Кini“.

Iako pominjanje Кine i talas zaraze može da uznemiri ljude jer budi uspomene na pandemiju kovid-19, SZO insistira na tome da se stvari objektivno razjasne.

Takođe nije neobično da SZO traži od zemalja više informacija o grupi bolesti. To rade skoro svaki dan, navodi BBC.

Specijalistički tim SZO svakodnevno pregleda hiljade medijskih izveštaja i informacija internog nadzora o cirkulišućim bolestima iz raznih zemalja. Stručnjaci zatim odlučuju da li im je potrebno više informacija, u slučaju da bi to moglo da postane vanredna situacija za javno zdravlje od međunarodnog značaja.

Ali neobično je da se zahtev SZO za više informacija javno objavljuje. Uopšteno govoreći, ovo je ranije rađeno privatnim kanalima između SZO i zdravstvenih službenika u zemlji.

Agencija UN bez sumnje ima na umu da bi ljudi mogli postati nervozniji zbog virusa prijavljenih u Кini sa ne tako dalekim sećanjem na kovid-19. SZO takođe pokušava da bude transparentnija nakon pandemije.

Britanska agencija za zdravstvenu bezbednost (UКHSA) saopštila je da pažljivo prati situaciju.

Кineski NHC je prošle nedelje saopštio da je došlo do porasta nekoliko respiratornih bolesti širom zemlje: posebno gripa, kovida, mikoplazma pneumonije – uobičajene bakterijske infekcije koja pogađa mlađu decu – i respiratornog sincicijalnog virusa (RSV).

Zvaničnici su porast pripisali ukidanju ograničenja kovida.

Druge zemlje, uključujući Veliku Britaniju i SAD, zabeležile su slične skokove u oboljenjima sličnim gripu nakon ukidanja ograničenja pandemije.

„Кina sada verovatno doživljava veliki talas respiratornih infekcija kod dece jer je ovo prva zima nakon njihovog dugotrajnog zatvaranja, što je moralo drastično da smanji cirkulaciju respiratornih virusa, a samim tim i da smanji imunitet na endemske bolesti“, rekao je profesor Fransoa Balu sa Univerzitetskog koledža Londonskog instituta za genetiku.

Profesor Pol Hanter sa Univerziteta Istočne Anglije (UEA) rekao je da trenutno ima premalo informacija da bi se postavila konačna dijagnoza o tome šta je izazvalo infekcije.

„Sve u svemu, ovo mi ne zvuči kao epidemija zbog novog virusa. Da jeste, očekivao bih da vidim mnogo više infekcija kod odraslih. Nekoliko infekcija prijavljenih kod odraslih ukazuje na postojanje imuniteta od prethodnog izlaganja“, dodao je.

Izvor: n1info.rs

Zašto, mahom žene, u određenom godištu prestaju da spavaju ili imaju problem sa spavanjem kao i zašto nesanica dolazi u najgore vreme, objasnio je prof. dr Vladimir Diligenski, specijalista psihijatrije i subspecijalista iz konsultativne psihijatrije.

„Postoje dva tipa ljudi, a to su ljudi sove i ljudi ševe, znači oni kojima jako odgovara da noću ne spavaju do nekog gluvog doba, a onda zaspu oko pola 6, 6 i spavaju do dvanaest. Njima odgovara ta noćna homeostaza gde ih niko ne dira kada oni mogu da rade šta hoće i tada se dobro osećaju. To je genetika, znači neko je nasledio takav tip spavanja, a postoji i jedan sidrom koji se zove DSPS koji objašnjava da njima odgovara da kasnije legnu da spavaju i takav poremećaj se ne leči već kažu stručnjaci koji se bave time da te ljude samo treba uposliti od sedam ujutru i on će morati da promeni ritam“, priča prof. dr Diligenski za "N1".

Takođe, kako kaže, postoje ljudi kojima jako odgovara da ustaju rano ujutru, a to su ljudi na selu, oni rade ceo dan i već u sedam sati se spremaju za počinak. To su različiti genetski modeli.

Na pitanje šta je sa ljudima koji odu na spavanje oko pola jedanaest, jedanaest, ali se oko dva, pola tri bude i ne mogu da nastave sa spavanjem prof. dr Diligenski kaže:

„Ukoliko rano uveče morate da zaspite i malo odspavate pa se probudite to je tipično za depresiju, a ranojutarnje buđenje može da bude anksioznost mešana sa depresijom. Nesanica je simptom anksioznosti ili depresivnosti. Pojedinačna nesanica, a da nije deo anksioznosti ili depresivnosti je jako retka“, objašnjava Diligenski.

Doktor kaže da je nesanica moguća i u periodu menopauze kada dolazi do disbalansa hormona u organizmu.

„Imate i aktuelni sters zbog kojeg neki ljudi teško zaspu, to je neka velika anksioznost zbog koje ne možete da zaspite i onda ste u jednoj hroničnoj nesanici kada vam je potrebna i stručna pomoć“, kaže psihijatar.

On podseća da mi nismo izlovani, te da je ovo svetski problem – u Americi se smatra da više od 30 ili 40 odsto ljudi opšte populacije ne spava.

„Ovi lekovi koji su takozvani zethipnotici se daju iz tih razloga da se vi uspavate i da ujutru ustanete rano i budete spremni za posao, garantuju vam četiri do šest sati spavanja. Međutim vi ne možete nešto tu suštinski da promenite jer vas i dalje čeka taj stres na poslu i zapravo sve je od slatkog i lepog života što bi rekli“, priča psihijatar.

Šta možemo da uradimo?

Doktor kaže da je najbolje rešenje fizička aktivnost.

„Morate biti hronično na nekom sistemu vežbanja, da imate kondiciju. Nije bitno šta ćete vežbati, da li ćete voziti bicikl ili ćete da idete u teretanu, šetnju. Bitno je da vežbate i da imate rezervu u fizičkoj snazi i čim imate rezervu u fizičkoj snazi simptomi su za pedeset odsto niži. Čak su vam i lekovi manje potrebni kod psihotičnih poremećaja, ozbiljnih stanja, kada vežbate. Apsolutno svim pacijentima preporučujemo fizičku aktivnost jer je to nešto što je jako delotvorno i može da popravi kličničku sliku bilo kog poremećaja“, tvrdi doktor.

Šta je sa melatoninom?

„Melatonin je odličan, on popravlja ritam spavanja, arhitektoniku spavanja, ne uspavljuje baš nešto, više su to neki drugi lekovi, ali je to jedno otkriće koje je sasvim korisno“, kaže prof. Diligenski.

S drge strane, kako kaže, postoji i nesanica kod starih ljudi koja je i fiziološka, oni imaju pet do šest sati spavanja, ali nekome je to malo, misli da bi trebalo više da spava, pa se tada daju lekovi koji tu povoljno utiču.

Doktor podseća da je strogo zabranjena kafa nakon 18 časova, čak i čaj.

Izvor: blic.rs

Potvrda onog na šta smo svi sumnjali.

Žene su zdravije i žive duže od muškaraca. One su manje podložne zaraznim bolestima, ali sa druge strane, 80% populacije sa autoimunim bolestima predstavljaju žene, i ove bolesti su sada peti vodeći uzrok smrti kod žena mlađih od 65 godina. One pogađaju 5-10% stanovništva, često su hronične i predstavljaju značajan teret za budžete zdravstvene zaštite.

Zašto je veća verovatnoća da će žene biti pogođene autoimunitetom nego muškarci?

Ovo je dugo bila misterija, istraživači sada počinju da sužavaju uzroke: različite efekte polnih hormona, ženskih X hromozoma, pa čak i zajednice mikroba koji se različito razvijaju u zavisnosti od pola. Neki naučnici smatraju da evolucija takođe može igrati ulogu u zapanjujućim razlikama uočenim u autoimunosti. Pošto je autoimunitet mnogo češći kod žena, istraživači su sugerisali da bi to mogao biti evolucioni relikt – imunološka hiperbudnost je mogla dati ženama reproduktivnu prednost poboljšavajući šanse za uspešnu trudnoću, čak i ako je to došlo po cenu povećanog rizika od bolesti.

Ipak, doktor Gabor Mate dao je drugačije objašnjenje koje je na neki način bolnije i strašnije od bilo koje genetske ili imunološke mutacije. Kada preformulišemo pitanje „zašto žene boluju od autoimunih bolesti“ i zapitamo se zašto žensko telo napada samo sebe mnogo češće neo što se to dešava u muškom organizmu, neki logični odgovori kreću da se nižu.

S tim u vezi, Doktor Gabor kaže da se bolesti kao što su sistemski reumatoidni artritis, lupus, hornični umor i fibromijalgija češće javljaju kod žena.

Ali, zašto?

„Kompulzivno zabrinute, i konstantno brinući o potrebama drugih, umesto o svojim. Izjednačene sa obavezom i odgovornošću, rade za sve, pre nego sam za sebe. Nastoje da potisnu zdrav bes, kako bi bile prijatne i mirotvorci. Takođe, nastoje da imaju i fatalna verovanja da su one odgovorne za to kako se drugi ljudi osećaju, kao i da ne smeju nikad i nikog razočarati. Prema onome što sam ja primetio, ali i prema mnogim drugima istraživanjima koje sam kasnaije otkrio, ovo su tipovi ljudi koji najčešće razviju autoimune bolesti“, naglašava Mate.

On dodaje da u današnjem društvu, pol koji je vaspitavan i programiran da potisne zdrav bes, da odrđava mir i da neguje sve oko sebe je upravo ženski.

„Ovo je uloga i stvarnost koju mnogi odbijaju da prihvate, ali ovo je patrijarhalno društvo, koje nije tajna i o kom treba pričati“, naglašava doktor Gabor.

Izvor: nova.rs

Morate to raditi svake 2 sekunde do dolaska hitne pomoći!

INFARKT je jedan od najčešćih uzroka iznenadne smrti, i to sve češće kod mladih osoba! Glavni uzrok tome je što ljudi ne obraćaju pažnju na signale upozorenja koje im telo šalje, misleći da nije ništa strašno.

Većina ljudi je bespomoćna kada doživi infarkt. Osoba čije srce kuca nepravilno i prestaje da radi, ima samo 10 sekundi pre nego što izgubi svest.

Međutim, možete sebi lako pomoći tako što ćete snažno i neprekidno kašljati. Duboko udahnite svaki put pre kašljanja. Kašalj mora biti dubok i dugotrajan, kao kada iskašljavate šlajm.

Disanje i kašalj morate ponavljati svake dve sekunde bez prestanka dok ne stigne pomoć, ili dok ne osetite da vam srce ponovo kuca u pravilnom ritmu.

Duboko disanje unosi kiseonik u pluća, a pokreti izazvani kašljanjem vrše pritisak na srce i održavaju cirkulaciju. Pritisak na srce pomaže u obnavljanju normalnog ritma. Na taj način žrtve srčanog udara mogu na vreme da stignu do bolnice i prežive napad, prenosi "Krstarica".

Manjak kalcijuma može dovesti do nepravilnog rada srca, a vitamin D pomaže apsorpciju kalcijuma.

Ubrzan i nepravilan rad srca, glavni su simptomi atrijalne fibrilacije (AF), poznate i kao treperenje pretkomora. Nešto više doze vitamina D mogle bi da spreče pojavu atrijalne fibrilacije, oboljenja koje, ako se adekvatno ne leči, može dovesti do moždanog udara. Međutim, ne igra samo vitamin D ulugu u očuvanju zdravlja vašeg srca. Evo koji još vitamini mogu da pomognu.

1. Magnezijum

Često se zanemaruje uticaj magnezijuma na naše opšte zdravlje. Ima ključnu ulogu u prevenciji zdravstvenih problema, od upala do depresije i migrene.

Visok krvni pritisak je značajan faktor rizika za srčana oboljenja i često je povezan sa nedostatkom magnezijuma. Tamnozeleno lisnato povrće (kelj ​​i spanać), losos, avokado, banane, nemasni jogurt, orasi i semenke su namirnice bogate magnezijumom.

Konsultujte se sa svojim lekarom o tačnoj dozi ako planirate da uzimate suplemente magnezijuma.

2. Kalijum

Istraživanja pokazuju da nizak nivo kalijuma može dovesti do nepravilnosti srčanog ritma i slabosti mišića. Namirnice bogate kalijumom su krompir, pasulj, banane, avokado, sušeni paradajz, mleko, losos i tunjevina. Koristite suplemente sa oprezom jer visok sadržaj kalijuma može izazvati nepravilan rad srca.

3. Vitamin D

Nedostatak vitamina D povećava rizik od dijabetesa, visokog krvnog pritiska, srčanog i moždanog udara. Takođe, vitamin D olakšava apsorpciju kalcijuma iz ishrane u telu. Namirnice kao što su žumance, losos, tunjevina i sok od pomorandže su bogate vitaminom D. Vaš lekar može da vas posavetuje o odgovarajućoj dozi suplemenata vitamina D ako je potreban nedostatak.

4. Kalcijum

Kalcijum igra važnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska. Nizak nivo kalcijuma može povećati krvni pritisak, što može ubrzati razvoj kardiovaskularnih poremećaja kao što su bolesti srca i moždani udar ako se ne kontroliše. Povećajte unos jogurta, mleka, obogaćenih žitarica i soje da biste zadovoljili svoje srce i kosti.

5. B vitamini

Studija je otkrila da su ljudi koji su konzumirali više folata i vitamina B6 imali manji rizik od smrti zbog moždanog udara i srčane insuficijencije. Poznato je da B6 zajedno sa B12 i B9 promoviše zdravlje srca. Vitamini B pomažu u stvaranju novih crvenih krvnih zrnaca u telu, što poboljšava cirkulaciju snabdevanjem tkiva i organa kiseonikom, piše n1info.hr.

Ako imate visok krvni pritisak, vaša ishrana ima značajnu ulogu u kontroli ovog zdravstvenog probelma.

Prema dr Britani Dan, najbolje voće za snižavanje krvnog pritiska je banana. Postoji nekoliko razloga zašto su banane odlična užina za stabilan krvni pritisak. Za početak, bogate su kalijumom, meneralom koji smanjuje efekte natrijuma na telo.

Dr Dan navodi da zbog toga namirnice koje su bogate kalijumom, poput banana, mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska. Ako pojedete malu bananu, možete dobiti oko 422 miligrama kalijuma, što je oko devet odsto preporučenog unosa.

Žuto voće je takođe odlično za balansiranje tečnosti i elektrolita u vašem telu.

„Pomaže telu da održi volumen krvi i tečnosti – što dalje pomaže u održavanju normalnog krvnog pritiska“, objašnjava dr Dan.

Banane sadrže skoro 10 odsto vaših dnevnih potreba za kalijumom i magnezijumom, koji su esencijalni minerali koji stvaraju elektrolite. Zato je odlična i posle treninga, da se osećate manje umorno.

Pored kalijuma, banane su bogate i drugim nutrijentima poput vitamina B6, gvožđa, fosfora, cinka i prirodnih šećera, pa su razlozi u korist ovog voća mnogobrojni:

regulišu varenje,
pomažu kod problema kompletnog kardiovaskularnog sistema,
podstiču proizvodnju antitela koja se bore protiv infekcija,
bore se protiv anemije,
pojačavaju sportske performanse i smanjuje grčeve posle treninga,
potiskuju osećaj gladi i sadrže protein triptofan koji pomaže serotoninu, hormonu sreće, zaslužnom za dobro raspoloženje.

Izvor: danas.rs

Glumac Žarko Laušević preminuo je u 63. godini posle kraće i teške bolesti, a vest o smrti potvrdila je njegova supruga Anita. Žarko Laušević bolovao je od raka pluća od kojeg je i preminuo.

Žarko Laušević nedavno je saznao da boluje od ove opake bolesti, a do poslednjeg trenutka se borio kao lav. Od raka pluća kod nas godišnje 6.500 osoba oboli, a njih više od 4.600 izgubi bitku sa ovom opakom bolešću. Prema statistici, Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od ove vrste kancera, dok broj obolelih raste svake godine. Poznato je da je najvažniji faktor rizika pušenje, ali značaj ima i genetska predispozicija, kao i nepovoljni faktori spoljašnje sredine poput radona i azbesta.

– Početkom 20. veka karcinom pluća bio je retka bolest. Od osamdesetih godina prošlog veka ovo je karcinom sa najvećom incidencom u svetu. Široko rasprostranjena navika pušenja cigareta, kao i nepovoljni faktori spoljašnje sredine doprineli su pandemiji ove bolesti. Rano otkrivanje i započinjanje lečenja ključan su faktor za dužinu preživljavanja – objašnjava prim. dr sc. med. Ana Stojanović, načelnik Odeljenja pulmologije u KBC „Bežanijska kosa“, specijalista interne medicine-pulmolog.

- Ovo je podmukla bolest i simptomi nisu tako izraženi, a kada se simptomi pojave, veoma je čest slučaj da je bolest već u poodmakloj fazi, naglasila je, jednom prilikom za Srbiju Danas, Olja Ćorović, predsednica Udruženja "Punim plućima", zbog čega za ovu bolest često i govore da je tihi ubica.

Ovo su signali za uzbunu

Slabost, malaksalost, gubitak apetita i telesne težine opšti su simptomi obolevanja.

– Ukoliko se javi suv, uporan kašalj, iskašljavanje krvi, otežano disanje, bol u grudima ili ramenu, gotovo je sigurno da se radi o ozbiljnoj plućnoj bolesti – ističe dr Stojanović.

Danas, kaže naša sagovornica, savremeno lečenje karcinoma pluća, koje podrazumeva hiruško lečenje, hemio i radioterapiju, kao i gensku i imunoterapiju, omogućva da ova bolest ima hroničan tok.

– Rano otkrivanje bolesti značajan je faktor za uspešnost lečenja, zaključila je doktorka.

Izvor: blic.rs

U Beogradu je do danas potvrđen 61 slučaj obolelih od mononukleoze, odnosno "bolesti poljupca" koja spada u herpes viruse i koja ostaje u telu doživotno. Mnogi roditelji zabrinuti su s obzirom da je među zaraženima najviše dece i mladih. Slađana I. iz Beograda je mama šestogodišnje Lenke koja je prošlog meseca imala mononukleozu. Ona priča kakve simptome je imala njena ćerka, te apeluje na sve da ne čekaju ni dana, nego da odmah odu kod lekara na pregled.

Beograđanka Slađana Isailović primetila je kod svoje šestogodišnje ćerke herpes na usnama. To ju je zabrinulo jer, kako kaže, devojčica ranije nikada nije imala herpes.

„Lenka ima jak imunitet. Dok je bila mlađa, češće se razboljevala kao, između ostalog, sva deca koja idu u vrtić. Međutim, iznenadila sam se videvši herpes. Pošto mi je rekla da je ništa ne boli, pritom je normalno jela, poslala sam je sutradan u vrtić, da ne izostaje pošto ide u predškolsko. Tu sam napravila grešku“, kaže ova majka.

Vaspitačica joj je, kako prepričava, skrenula pažnju da Lenka ima hepres na usnama i da tog dana ništa nije jela.

„Pretpostavljala sam da će se razboleti, a pošto drugih simptoma nije bilo, ostavila sam je narednog dana kući sa mnom. I to je trajalo nekih dva dana, to njeno nejedenje, a treći dan sam primetila da su joj uvećane žlezde iza uha. Odvela sam je u dom zdravlja na pregled. Izvadili su joj krv, sačekali smo nalaze i doktorka je rekla da je u pitanju mononukleoza i da je trebalo ranije da dođemo jer rezultati pokazuju da je virus zakačio slezinu“.

Srećom, devojčica je brzo dobila odgovarajuću terapiju, tako da je poslata kući na lečenje.

„Doktorka mi je rekla da je trebalo da dođemo tog prvog dana, ali kako sam mogla znati da je mono virus. Srećom, nije došlo do pucanja slezine. Nisam, pravo da vam kažem, ni znala tačno kakva je to bolest, ni da li suprug i ja možemo da se zarazimo. U njenoj grupi u vrtiću niko od dece, Bogu hvala, nije imao slične simptome, tako da mi je drago što nije zarazila nekog. Ali se onda pitam otkud njoj mononukleoza?“, navodi ova majka.

Najčešće se javlja kod starije dece i mlađih odraslih osoba

U poslednjih deset godina, na teritoriji Beograda registrovano je ukupno 2.067 obolelih od infektivne mononukleoze. Najveći broj obolelih je registrovan 2016. godine – 335, a najmanji 2022. godine – 19.

Načelnik Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom Zavodu za javno zdravlje epidemiolog dr Slavica Maris kaže za Nova.rs da je oboljenje široko rasprostranjeno, te da mogu oboleti svi, a najčešće se javlja kod starije dece i mlađih odraslih osoba uzrasta od 15-25 godina.

„Infektivna mononukleoza je zarazno oboljenje uzrokovano Ebstain Barr virusom, koji spada u grupu herpes virusa. Češće se javlja kod osoba koje imaju oslabljen imunitet, kao što su osobe sa HIV infekcijom ili obolele od AIDS-a, nakon transplantacije organa, osobe koje primaju terapiju koja utiče na slabljenje imuniteta. Infektivna mononukleoza se najčešće prenosi putem kapljica, preko pljuvačke, znatno ređe preko vazduha i putem zaraženih predmeta (čaše, flaše), jer je virus, uzročnik bolesti, slabo otporan u spoljašnjoj sredini“, objašnjava dr Maris.

Prema njenim rečima, infekcija je najčešće blagog toka ili asimptomatska odnosno bez klinički ispoljenih simptoma bolesti.

„Simtomi i znaci infektivne mononukleoze mogu obuhvatiti izrazitu malaksalost, povišenu temperaturu, glavobolju, bol u grlu, kašalj, curenje nosa, uvećanje krajnika. uvećanje limfnih žlezda vrata koje se grupišu i jako su bolne na dodir, uvećanje jetre i slezine, bolovi u mišićima.. Kod male dece oboljenje obično ima blagi tok i mnogo se teže prepoznaje“, navodi naša sagovornica.

Naglašava da je prilikom postavljanja dijagnoze, zbog sličnih simptoma bolesti, potrebno isključiti bakterijske infekcije grla, a posebno one uzrokovane „β hemolitičkim streptokokom gr. A“.

„Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, krvne slike (povećan broj limfocita), nalazom IgM i IgG antitela na Ebstain Barr virus u krvi obolele osobe, ultrazvučnim pregledom abdomena“.

Terapija simptomatska

Terapija je, kaže dr Maris, simptomatska.

„Zbog bolova u grlu, koriste se pastile, a ako su bolovi izraženi, uzimaju se lekovi protiv bolova (analgetici). Za spuštanje temperature koriste se antipiretici (lekovi za spuštanje temperature). Kod uvećanja jetre i slezine koriste se kortikosteroidi. U lečenju infektivne mononukleoze se ne preporučuje upotreba antibiotika, jer može izazvati pojavu ospe po telu. Antibiotici se primenju u lečenju sekundarnih bakterijskih infekcija, koje se javljaju u oko 30% obolelih od infektivne mononukleoze. Do ozdravljenja najćešće dolazi nakon nekoliko nedelja. Nakon ozdravljenja preporuka je da se ne bavi fizičkom aktivnošću, kako ne bi došlo do komlikacija u vidu zapaljenja jetre (hepatitisa) ili pucanja slezine. Preležana bolest ostavlja dugotrajan imunitet“, objašnjava epidemiološkinja.

Izvor: nova.rs

Obratite pažnju.

Nagli gubitak funkcije mozga uzrokovan poremećajem cirkulacije koja dovodi do nedovoljne distribucije mozga kiseonikom i hranjivim materijama je stanje koje nazivamo moždani udar.

Najčešći simptomi moždanog udara su opušteno lice, slabost ruku i nejasan govor.

Međutim, ovo nisu jedini simptomi kojih moramo biti svesni. Osim pomenutih simptoma, postoji i onaj često zanemaren i neočekivan simptom kojeg možda i ređe svrstavamo među rizike za nastanak moždanog udara.

Vrtoglavica (vertigo)

Vrtoglavica je subjektivan osećaj dezorijentacije, nestabilnosti ili rotacije okoline ili samog tela.

Ako se ponavlja, ovo stanje ne bi trebalo da zanemarite. Napad vrtoglavice može da traje nekoliko sekundi ili sati, a u ekstremnim slučajevima može da potraje danima.

Epizode vrtoglavice koje se ponavljaju zahtevaju lekarsku pomoć jer mogu ukazivati na ozbiljno zdravstveno stanje. Ponavljajuće epizode vrtoglavice mogu biti indkator moždanog udara.

Znakovi moždanog udara često se pojave iznenada, međutim, to ne znači da nemate vremena za reagujete.

Neko će osetiti simptome kao što su glavobolja, utrnulost ili trnci nekoliko dana pre ozbiljnog moždanog udara. Čak i ako simptomi nestanu, potražite pomoć i savet lekara.

Jedna od onih ljudi su ignorisali vrtoglavicu bila je Engleskinja Barbara Vajthed koja je ubrzo počela da oseća manjak motivacije i opštu slabost.

„Uobičajeno sam stalno bila u pokretu i koristila sam slobodno vreme tokom leta, međutim, odjednom sam osetila da nemam motivacije nizašta. Počela sam da osećam napad vrućine. Budući da su svi simptomi, uključujući vrtoglavice, potrajali, obratila sam se lekaru“, rekla je i dodala kako je nakon urađenih analiza saznala da boluje od hronične mijeloidne leukemije (HML), piše Živim.

Simptomi koji se mogu javiti pre moždanog udara:

Potpuna paraliza jedne strane tela
Iznenadni gubitak vida, zamagljen vid ili dvoslike
Vrtoglavica
Zbunjenost
Poteškoće u razumevanju onoga što drugi govore
Problemi s ravnotežom i koordinacijom
Poteškoće s gutanjem (disfagija)

Izuzetno moćan dar prirode.

Većina nas zna da je med dobar u borbi protiv prehlade, ali možda nismo dovoljno svesni njegovih drugih benefita zbog kojih ga naučnici nazivaju superhranom. Recimo, ako pred spavanje uzmete samo jednu kašičicu meda i pustite telo da upije sve dobro iz njega tokom noći, bićete iznenađeni promenama koje će se desiti.

Dobar san

Med sadrži hranljivu materiju zvanu triptofan koja pomaže da se opustite i daje vašem telu signal da je vreme za spavanje. Iako je organizmu potrebna ova amino-kiselina, ono je ne proizvodi prirodno i možemo je dobiti samo kroz ishranu, konzumirajući proizvode poput meda.

Uz to, dešava se svakom da se probudi tokom noći, između ostalog jer mozgu nedostaje supstanca glikogen, pa podstiče nadbubrežne žlezde da luče adrenalin i kortizol, koji kvare san. Srećom, med sadrži glikogen, pa ćete, ako ga uzmete pred odlazak u krevet, izbeći nalet adrenalina i imati dobar san.

Regulisanje pritiska

Pošto visok krvni pritisak značajno povećava rizik od srčanih oboljenja, vrlo je važno održavati ga stabilnim. Med sadrži antioksidativna jedinjenja za koja se pokazalo da snižavaju krvni pritisak, te kašičica meda uveče jeste dobar način za sprečavanje visokog krvnog pritiska.

Snižavanje triglicerida

Trigliceridi su vrsta masti prisutne u krvi. Povišen nivo triglicerida znači rizik od razvoja srčanih bolesti i dijabetesa. Na sreću, med je povezan sa smanjenjem nivoa triglicerida u telu, te će uz njega krvni sudovi biti očišćeni od nepotrebne masti.

Jačanje imunosistema

Med je bogat antioksidansima i antibakterijskim agensima koji pomažu u jačanju vašeg imunološkog sistema. Tako postajete jači u borbi protiv infekcija uzrokovanih mikroorganizmima poput bakterija, gljivica i brojnih virusa. Med stoga možete da konzumirate svake večeri da biste podigli svoju prirodnu odbranu.

Brže sagorevanje masti

Med ubrzava metabolizam tako što stvara termogeni efekat na telo. To znači da poboljšava cirkulaciju, te malo povećava telesnu temperaturu, a to pomaže da telo sagoreva masti bez mnogo napora. Rezultat je mršavljanje bez truda.

Pomoć kod kašlja

Med je prirodno antiinflamatorno sredstvo. Dakle, konzumiranjem kašike meda sa toplom vodom svake večeri možete umanjiti iritaciju u grlu i izbeći kašalj. Osim toga, med je dobar antibiotik koji može pomoći u borbi protiv bilo koje bakterije koja završi u grlu.

Partner protiv znakova starenja

Najbolja prirodna metoda za umanjenje znakova starenja je konzumiranje antioksidanata, a med je pun njima. Uvek je dobra ideja da hidrirate lice i nanesete hranljive serume na kožu, ali kašičica meda svake noći pre spavanja pomoći će vam da smanjite znakove starenja – iznutra.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Danas obeležavamo Svetski dan borbe protiv dijabetesa, koji je prvi put osmišljen 1991. godine. Glavni cilj ovog dana je promovisati otvoreni dijalog o dijabetesu i naglasiti neophodnost zajedničkih i usklađenih napora u suočavanju sa ozbiljnom globalnom pretnjom po zdravlje.

Današnji dan predstavlja najveću svetsku kampanju posvećenu podizanju svesti o dijabetesu, a to je odgovor na brzo rastuću pretnju po zdravlje širom sveta koju ova bolest predstavlja.

Tim povodom smo razgovarali sa internistom-endokrinologom mr. sci. med. dr Tijana Dangubić iz Acibadem Bel Medic-a o tome šta je dijabetes, koje su njegove komplikacije, koje vrste dijabetesa postoje i kako se ova podmukla bolest leči.

Šta je dijabetes?

Dijabetes je hronična bolest kod koje organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi insulin, hormon pankreasa koji kontroliše koncentraciju šećera (glukoze) u krvi i količinu šećera koji se apsorbuje u ćelijama.

Sobzirom na to da mozak koristi isključivo glukozu, u slučaju da je nivo šećera nedovoljan, odnosno nizak, osoba nije u stanju da postupa rezonski, a ukoliko je previsok, osoba ima dijabetes. Kako dijabetes oštećuje male krvne sudove bubrega, srca, očiju, nervnog sistema i kapilarne mreže na periferiji, kasno otkrivanje i nelečenje može da dovede do niza komplikacije, od kojih na godišnjem nivou premine 4,6 miliona ljudi.

Šećerna bolest je takođe i među prvih deset uzroka invaliditeta jer dovodi do kardiovaskularnih bolesti, infarkta, šloga, slepila, amputacije nogu i oštećenja bubrega koje pacijenta može dovesti do hemodijalize.

Kakve komplikacije izaziva dijabetes?

Kao hronično oboljenje koje odlikuje stalno povišena vrednost šećera u krvi, dijabetes zahvata više organa i sistema organa. On daje mnoge komplikacije koje se, nažalost, kasno otkriju, naročito kod onih pacijenata koji neredovno idu na kontrole kod endokrinologa, oftalmologa, kardiologa, vaskularnog hirurga i neurologa.

Osobe sa dijabetom skoro uvek imaju i druge metaboličke poremećaje kao sto su povišen nivo triglicerida i holesterola u krvi, neretko i povišene vrednosti mokraćnih kiselina i C-reaktivnog proteina koji ukazuje da je u organizmu prisutna stalna inflamacija.

Tokom ove bolesti se veoma rano javljaju mikro i makrovaskularne komplikacije zbog ubrzane ateroskleroze. Zbog toga, dijabetes zahteva jedan multidosciplinarni pristup u lečenju i samo tako se može držati pod kontrolom.

Mikrovaskularne komplikacije zahvataju najmanje krvne sudove, što dovodi do oštećenje oka (dijabetesna retinopatija i dijabetesna makulopatija), koje mogu dovesti do slepila, do oštećenja bubrega koje veoma često dovodi do dijalize. Dolazi do razvoja polineuropatije na krvnim sudovima nervnih vlakana, koji opet dovode do oštećenja svih perifernih nerava, ali i nerava unitrašnjih organa.

Makrovaskularne komplikacije su posledica ubrzane arterioskleroze, koja dovodi do promena na krvnim sudovima srca i pojave infarkta. Tu su i promene na krvnim sudovima donjih ekstremiteta, te dolazi do pojave ishemije i gangrene. A zbog promena na krvnim sudovima mozga dolazi do pojave šloga.

Koje si vrednosti šećera granične i kada treba posetiti doktora?

Normalne vrednosti šećera u krvi su između 3.6 i 6.1 mmol/l, ali ukoliko je nivo šećera veći od 5.6 mmol/l, trebalo bi da razmišljamo o postojanju insulinske rezistencije, stanju kada je normalna vrednost šećera u krvi, ali osoba luči veće količine insulina. Tu je već bitno da se pacijent javi lekaru kako bi se sprečio nastanak dijabetesa.

Dijabetes se dijagnostikuje ukoliko je glikemija veća od 7 mmol/l.

Vrednost glikemije od 6.1 do 7 mmol/l naziva se predijabetes i tada predlažemo pacijentu da uradi test intolerancije na glukozu koji se radi tako što damo pacijentu 75 grama šećera razblaženog u vodi i merimo vrednosti šećera u krvi nakon dva sata. Ukoliko je ona veća od 11.1 mmol/l onda govorimo o dijabetesu.

Koje vrste dijabetesa postoje i po čemu se razlikuju?

Postoje dve vrste dijabetesa. Dijabetes tipa 1, koji se najčešće javlja kod mladih osoba i koji je autoimuna bolest. Ovakvi pacijenti su zavisni od inuslina od samog početka svoje bolesti. I postoji dijabetes tipa 2, koji se najčešće javlja kasnije u životu, između 40. i 60. godine. Nažalost, ta granica je sve niža, tako da ga sve češće dijagnostikujemo u mladoj populaciji.

Faktori rizika za nastanak ovog tipa dijabetesa su slaba fizička aktivnost, nezdrava ishrana, stres, uzimanje nekih lekova kao što su kortikosteroidi, pojedine endokrinološke bolesti i nasledni faktor.

Koji su simptomi dijabetesa?

U početku dijabetes ne daje nikakve simptome i zato ga je teško otkriti. Obično, kada se kod tipa 2 dijabetesa pojave simptomi, pacijent ima već neke od komplikacija bolesti. Simptomi dijabetesa su osećaj umora, osećaj žeđi i uzimanje veće količine vode nego inače, učestalo mokrenje, preznojavanje, gubitak na telesnoj težini, zamućen vid, teže zarastanje rana, pojava promena na koži u vidu čireva, svraba ili perutanja.

Kako se dijabetes leči i da li je izlečiv?

Dijabetes se leči promenom stila života. On zahteva jednu ozbiljnu disciplinu i samokontrolu osobe koja ga ima. Neophodno je potpuno promeniti način ishrane koji podrazumeva da se iz ishrane izbace šećer i belo brašno i da se uvede što više svežeg povrća, zdravih masnoća poput onih iz maslinovog ulja, ribe, koštunjavog voća, proteina i voća koje nije mnogo slatko – i to u manjim količinama.

Prema novim preporukama, fizička aktivnost u trajanju od 150 minuta nedeljno u vidu bržih šetnji, plivanja, vožnje biciklom koja se kombinuje sa jogom, gde su prisutne vežbe za balans i elastičnost su najbolja opcija za osobe sa dijabetesom.

Na kraju dolazimo do terapije lekovima ili insulinom u zavisnosti koliko je očuvan pankreas.

Dijabetes na žalost nije izlečiva bolest u svojoj odmakloj fazi, ali je reverzibilna u samom početku i može se držati pod kontrolom ukoliko se promeniti životni stil.

Izvor: danas.rs

Novo istraživanje otkrilo je vezu između kratkog sna i depresije.

Studija Univerzitetskog koledža u Londonu pokazala je da ljudi koji redovno spavaju manje od pet sati imaju rizik od razvoja depresije.

Stručnjaci su nekada mislili da je loš san simptom lošeg mentalnog zdravlja, ali kažu da je to nešto drugo. Dr Odesa Hamilton je rekla da su otkrili da kratak san verovatno prethodi simptomima depresije, a ne obrnuto.

Spavanje i depresija

Istraživači UCL-a su koristili genetske i zdravstvene podatke od 7.146 ljudi u Engleskoj i precizirali genetske varijante koje ukazuju na to da li su učesnici skloni depresiji ili kratkom snu. Ljudi koji su manje spavali imali su veću verovatnoću da će se osećati depresivno ili usamljeno u narednih četiri do 12 godina zbog svojih gena, piše The Sun.

Ali ljudi sa većim rizikom od depresije nisu spavali manje. Učesnici koji nisu bili genetski predisponirani za kratak san i dalje su imali dvostruko veće šanse da pate od depresije ako su često spavali pet sati ili manje svake noći. U međuvremenu, oni sa depresijom imali su trećinu veće šanse da malo spavaju.

Studija je takođe otkrila vezu između predugog spavanja i depresije. Ljudi koji su spavali više od devet sati imali su 1,5 puta veću šansu da budu depresivni od onih koji su spavali sedam sati.

Oni učesnici studije koji su imali oko 65 godina, spavali su oko sedam sati tokom noći. Stručnjaci preporučuju da spavate između sedam i devet sati. Oko 10 odsto je spavalo manje od pet sati noću na početku istraživanja, da bi se na kraju povećalo na 15 odsto. Broj onih koji pate od depresije porastao je sa 8,75 na 11,5 odsto.

Profesor Endrju Stepto je rekao da „loš san i depresija rastu sa godinama, a sa starenjem stanovništva širom sveta postoji sve veća potreba da se bolje razume veza između depresije i deprivacije sna“.

Prethodna istraživanja su pokazala da se trajanje sna i depresija delimično prenose sa generacije na generaciju. Smatra se da je depresija oko 35 odsto nasledna, dok su geni odgovorni za 40 odsto.

Kako da znate da li ste depresivni?

Simptomi depresije mogu se razlikovati od osobe do osobe. Dobrotvorna organizacija za mentalno zdravlje „Mind“ tvrdi da je takođe važno koliko su intenzivni i koliko dugo traju.

Možda ste:

– depresivni, uznemireni ili plačljivo

– nemirni, uznemiroeni ili razdražljivi

– imate osećaj krivice i bezvrednosti

– izolovani i nesposobni da stupite u kontakt sa drugim ljudima

– ne nalazite zadovoljstvo u životu ili stvarima u kojima obično uživate

– ljuti ste ili frustrirani zbog trivijalnih stvari

– nedostaje vam samopouzdanja ili samopoštovanja

– beznadežni ste i očajni

– stalno ste umorni

Ovakva osećanja takođe mogu da vas nateraju da se ponašate drugačije ili da se povučete od stvari koje vam obično donose zadovoljstvo.

Ovo ponašanje uključuje:

– izbegavanje društvenih događaja i aktivnosti u kojima inače uživate

– imate samoubilačke misli i samopovređujete se

– imate poteškoća da govorite, jasno razmišljate ili donosite odluke

– gubite interesovanje za seks

– imate poteškoća da se sećate ili se koncentrišete na stvari

– koristite više duvana, alkohola ili drugih supstanci nego inače

– imate problema sa spavanjem ili spavate previše

– nemate apetit i gubite na težini ili jedete više nego obično i dobijate na težini

– osećate fizički bol bez očiglednog fizičkog uzroka

– osećate se nemirno i uznemireno, prenosi Net.hr.

U susret zimi i sa svim virusima koji već pune čekaonice po domovima zdravlja, opet se sve svodi na jak imunitet. Evo kako da proverite kakav je vaš.

Određeni testovi koje možemo da uradimo daće prilično jasnu sliku o tome da li nam je imunitet dovoljno jak da se bori sa bolestima, pišu na sajtu SelfDecode.com. Pritom, ne treba zaboraviti da sve rezultate uvek treba da tumači lekar.

Leukociti

Početak za proveru zdravlja i uopšte imuniteta jesu bela krvna zrnca. Ove ćelije nas štite od infekcija i bolesti boreći se protiv bakterija i virusa. Zato bi, kada proveravate zdravlje imunosistema, prvi korak trebalo da bude kompletna krvna slika (KKS). Taj test je obično deo rutinskog zdravstvenog pregleda i lekarima služi za otkrivanje širokog spektra zdravstvenih problema, uključujući anemiju, infekcije, probleme zgrušavanja krvi, poremećaje imunološkog sistema, pa do najtežih bolesti krvi. Kada su u pitanju bela krvna zrnca, na primer, nizak nivo može značiti da vaše telo nema odgovarajuće resurse da se bori protiv infekcija. S druge strane, visok nivo belih krvnih zrnaca može značiti da se trenutno borite protiv infekcije ili da postoji upala u telu.

C-reaktivni protein (CRP)

Ovaj koristan test može reći da li se vaš imunosistem bori sa infekcijom. Još bolje, može vam reći da li imate hroničnu upalu koja je usko povezana sa vašim metaboličkim zdravljem. Jetra stvara CRP kao odgovor na traumu, upalu i infekciju, a zadatak CRP -a je da zatim veže oštećeno tkivo ili invazivne mikrobe i označi ih tako da ih imunološki sistem (bela krvna zrnca) može prepoznati i ukloniti. Nakon što se otkloni uzrok smetnji, nivo CRP -a se obično vraća u normalu. Međutim, kada postoji hronična upala, nivo CRP-a ostaje blago povećan.

Pritom, i nedovoljno sna, stres, pušenje, nezdrava ishrana, gojaznost povezani su sa višim nivoom CRP -a.

Vitamin D

Vitamin sunca čuva naše kosti, ali igra i važnu ulogu u imunološkom sistemu. Studije su pokazale da nedostatak vitamina D povećava rizik od razvoja određenih bakterijskih i virusnih infekcija. Naučnici takođe misle da vitamin D može biti važan za sprečavanje prekomerne upale. Vitamin D proizvodi koža kad smo na sunčevoj svetlosti, a možemo ga uneti i ishranom ili vitaminskim suplementima. Ako ste zabrinuti za svoj imunitet, proverite da nemate nedostatak vitamina D.

Cink

Slično kao i sa drugim esencijalnim nutrijentima, cink ima mnoge važne uloge u telu, uključujući i onu u imunološkom sistemu. Zbog toga, čak i blagi nedostatak može narušiti imunološku funkciju i povećati rizik od bakterijskih i virusnih infekcija. Naučnici su otkrili da nedostatak cinka, koji je uobičajen kod starijih ljudi, smanjuje imunološku odbranu i povećava rizik od upale pluća. Prema nekim procenama, nedostatak cinka utiče na oko 16 odsto infekcija donjih disajnih puteva. Ako sumnjate da imate nedostatak cinka (simptomi uključuju: dijareju, česte infekcije, gubitak kose, probleme sa očima i kožom, teže zarastanje rana, impotenciju i gubitak apetita), vaš lekar može da predloži test za proveru cinka.

Gvožđe

Gvožđe je još jedan nutrijent koji igra bitnu ulogu u imunološkom sistemu i otpornosti na infekcije. Nedostatak gvožđa ometa imunološku funkciju i može da umanji sposobnost tela da se bori protiv virusnih i bakterijskih infekcija. Na primer, anemija zbog nedostatka gvožđa povezana je sa češćim respiratornim infekcijama kod dece. Manjak gvožđa, kom su sklonija deca i žene, podrazumeva umor, glavobolju, bledilo, anksioznost i otežano disanje. Ako imate bilo koji simptom, zamolite lekara da vam proveri gvožđe. Postoje studije koje ukazuju da suplement gvožđa može da spreči neke respiratorne infekcije, ali kao i sa svakim suplementom, treba biti oprezan i ne uzimati ga nekontrolisano.

Vitamin C

Vitamin C je esencijalni nutrijent i antioksidans koji doprinosi imunološkoj odbrani. Može da podstakne izbacivanje mikroba i da smanji oštećenje tkiva usled pretereanog imunološkog odgovora. Zato nije iznenađujuće da nedostatak vitamina C može da oslabi imunitet i poveća podložnost infekcijama.

Postoje dokazi da suplementacija vitaminom C može sprečiti i pomoći u lečenju respiratornih i sistemskih infekcije. Takođe, ako ste pušač, imate višak kilograma ili patite od hroničnih bolesti, možda bi bilo dobro da testirate nivo vitamina C i prilagodite svoju ishranu u skladu s tim. Alternativno, vaš lekar može preporučiti suplemente.

Izvor: nova.rs

Uvođenje jedne navike je neophodno.

Anksioznost se može lečiti na različite načine, najčešće terapijom ili pojedinim lekovima uz preporuku psihijatra, a koji balansiraju hemijske procese u mozgu.

Međutim, postoje i prirodni načini pomoću kojih možete ublažiti simptome.

Povremena anksioznost je normalna pojava. Međutim, mnogi ljudi sa anksioznim poremećajima često imaju intenzivan, prenaglašen, uporan osećaj zabrinutosti i straha od svakodnevnih situacija. Ova osećanja anksioznosti i panike ometaju svakodnevne aktivnosti, teško ih je kontrolisati, nesrazmerna su stvarnoj opasnosti i mogu trajati dugo, pišu mediji.

Osim medikamenata, psihoterapije i drugih medicinskih tretmana, postoje i prirodni načini na koje možete da ublažiti simptome anksioznosti:

Budite fizički aktivni

Fizička aktivnost podstiče lučenje endorfina i seratonina – neurotransmitera, koji ublažavaju osećaj stresa i napetosti, te poboljšavaju raspoloženje, pa samim tim mogu smanjiti intenzitet anksioznih poremećaja.

Isključite alkohol iz upotrebe

Budući da alkohol može delovati poput sedativa, na početku može ublažiti simptome anksioznosti. Međutim, istraživanja sugerišu da dugotrajna upotreba alkohola može pojačati anksioznost. Hronično konzumiranje alkoholnih pića može narušiti ravnotežu neurotransmitera, koji pozitivno utiču na mentalno zdravlje. Njihov disbalans pojačava intenzitet simptoma anksioznosti.

Izbacite visokostimulativne namirnice iz ishrane

Iz ishrane isključite visokostimulativne namirnice poput onih koje sadrže industrijski šećer, kofein, veću količinu soli, aditive i konzervanse. Nizak nivo šećera u krvi, dehidracija ili hemikalije u prerađenoj hrani, kao što su veštačke arome, veštačke boje i konzervansi, mogu izazvati promene raspoloženja kod pojedinih ljudi. Ishrana sa visokim sadržajem šećera, soli i kofeina takođe može uticati na pojavu anksioznosti.

Izvor: sd.rs

Mučnina, povraćanje, nesnosni bolovi u stomaku i povišena temperatura simptomi su stomačnog virusa, koji puni domove zdravlja u Srbiji. Dr Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja "Palilula" ističe da se ljudi sa ovim simptomima javljaju kasno, kada su već dehidrirani malaksali.

Direktor DZ "Palilula" istakao je da su gužve u ambulantama velike i upozorava na grešku koju većina nas pravi kada je u pitanju lečenje od stomačnog virusa.

"Ima mnogo ljudi, gužve su uvek kad prelazimo sa toplog na hladni period. Ovakvo vreme nije adekvatno u novembru, a imamo problema sa stomakom. Pacijenti kažu da ih boli stomak, imaju dijareju, a dođu dehidrirani, izgube tečnost jer se ne leče. Stomačni virus nije uopšte bezazlena bolest, a ljudi je olako shvataju. Malaksali su, kažu da ne mogu da idu i da se osećaju kao da ih je neko slomio", rekao je dr Stojanović.

Navodi da moramo reagovati čim osetimo simptome.

"Na internetu imate razne varijante za lečenje, ali tamo ne možete da znate svoju terapiju. Svi smo mi različiti. Deca su dosta ugrožena i stariji koji nekad ne mogu da dođu do lekara. Ako zovu Hitnu, a imaju stomačni virus, oni neće doći jer nije urgentno stanje. Stomačni virus nastaje iznenada. Uvek je problem da saznate zašto je nastao, da li je to pad imuniteta, da li ste pili dosta antibiotika, a niste probiotik, da li ste prali ruke ili niste, da li se posle odmora niste adaptirali na uslove," kaže dr Stojanović gostujući na "Prva" TV.

Do korone niko nije spominjao probiotike

Velika je greška, kaže, što mnogi odmah posegnu za probiotikom.

"Moda je da se popije probiotik, a to je potpuno pogrešno. Nije probiotik uvek čaroban štapić. Daje se, ali zna se kad može da se uzme. Prvo uradite laboratoriju. Ako mislite da će vas stomačni virus proći za dan, dva ili tri, prevarili ste se. Obično se završava tako što budete malaksali, gubite tečnost, a 90 odsto organizma je voda. Osetite bol, imate proliv, dijareju. Savet je da unosite čaj, da budete na dijetalnoj ishrani. Pravite limunadu bez šećera. Ako ocenite da ste izgubili dosta elektrolita, onda možete da tražite infuziju, ali to je krajnja varijanta. Infuzija se daje kod lekara, a ne kod kuće", savetovao je dr Stojanović.

Stomačni virus može da bude i povraćanje, a ne samo proliv, naglasio je doktor.

"Malo ko je znao za probiotik 2019. godine. Odjednom je ušao u toliku upotrebu, da danas čim pijete antibiotik, odmah morate i probiotik. To pre korone nije bio slučaj. Mi, stari doktori, znamo da nismo tek tako davali probiotik", rekao je dr Stojanović i dodao:

"Ljudi kad čuju da je nekome dat probiotik, onda se opuste i sami ga uzimaju. Creva su veoma osetljiva. Neko može da pojede, figurativno rečeno, kamen i da mu ništa ne bude, a neko će sa zalogajem nečega imati problem sa stomakom. Kad jednom napravite stomaku problem, imate problem stalno. Želudac mora da se sačuva", savetovao je dr Aleksandar Stojanović.

Izvor: blic.rs

Udruženje „Pacijenti protiv psorijaze – 3P“ juče su u centru Beogradu obeležili Svetski dan psorijaze puštanjem balona i razgovorima sa lekarima o modalitetima lečenja i borbi pacijenata sa ovom teškom bolešću.

Procene zdravstvenih stručnjaka pokazale su da u Srbiji više od 140.000 ljudi pati od ove bolesti.

Veliki broj pacijenata boluje od teškog oblika psorijaze.

Najčešći uzročnici ove bolesti su stresne situacije i i neuredne životne navike, dok je tretiranje ovog stanja moguće uz adekvatne proizvode za lečenje psorijaze.

Predsednik Udruženja pacijenata obolelih od psorijaze „Pacijenti protiv psorijaze – 3P“ Vladimir Kecić pozvao je pacijente da razgovaraju sa dermatologom o svojoj bolesti i mogućnostima lečenja, koje su sada mnogo veće nego pre nekoliko godina.

On je istakao da su na raspolaganju lekovi za lokalnu i sistemsku primenu, uključujući i biološku terapiju za pacijente sa umerenim i teškim oblikom psorijaze.

„Pored dostupnih mogućnosti lečenja, i dalje veliki broj pacijenata nepotrebno pati od ozbiljnih simptoma i znakova psorijaze. Zato je značajno da pacijenti dobiju odgovarajuću terapiju, oslobode se promena na koži, ali i smanje rizik od razvoja drugih oboljenja. Na taj način pacijenti mogu sebi da poboljšaju kvalitet života i nesmetano obavljaju socijalne i profesionalne aktivnosti“, rekao je Kecić.

Izvor: danas.rs

Koja hrana nam je sada najpotrebnija?

U ovo doba godine razni virusi vrebaju, između ostalog adenovirusi, a posebno su nezgodni jer ih obilčno prati velika temperatura. Imunitet kao štit od virusa ne gradi se preko noći, ali jasno je da naročito sada treba da ga jačamo. Dobra stvar je da su tu namirnice koje doslovno bustuju imunosistem.

Citrusi

Vitamin C pomaže u izgradnji imunološkog sistema i povećava proizvodnju belih krvnih zrnaca, koji su ključni za borbu protiv infekcija. Većina citrusnog voća ima dosta ovog vitamina, a izbor je zaista šaren: grejpfrut, pomorandže, mandarine, limun…

 Telu je dnevno neophodno dovoljno vitamina C da bi u kontinuitetu bilo zdravo, a preporučena dnevna doza za žene je 75 mg i 90 mg za muškarce. Ako se odlučite za suplemente, gornja granica je 2.000 mg dnevno.

Sveža crvena paprika

Crvena paprika je na vrhu liste namirnica koje su najbogatije vitaminom C. Recimo, ovo povrće ga ima tri puta više više nego pomorandže. Crvene paprike su i bogat izvor beta-karotena koji telo pretvara u vitamin A, a koji je odličan za zdravlje kože i očiju.

Brokoli

Možda vam nije ni blizu omiljenih namirnica, ali brokoli je prepun vitamina i minerala, posebno vitamina A, C i E, kao i vlakana i antioksidanasa.

 To je jedna od najzdravijih povrćki koju možete staviti na tanjir.

Da biste izvukli najbolje iz njega, jedite ga sirovog ili sasvim kratko kuvanog.

Beli luk

Beli luk daje poseban šmek hrani, ali dugo su poznata i njegova lekovita svojstva, posebno u borbi protiv infekcija.

Istraživanja pokazuju da je sastojak alicin najverovatnije zaslužan za to što beli luk ojačava imunitet.

Đumbir

Đumbir je još jedna namirnica odlična kao štit za viruse. Može da smanji upale, da pomogne kod mučnine, da ublaži hronične bolove, pa i da pomogne kod povišenog holesterola.

Spanać

Spanać je bogat vitaminom C, antioksidansima i beta-karotenom, koji skupa čuvaju telo od infekcija. Slično brokoliju, spanać je najzdraviji kada se kuva što je manje moguće, tako da zadrži svoje hranljive materije.

Jogurt

Jogurt sa živim i aktivnim kulturama stimuliše imunosistem i pomaže u borbi protiv bolesti. To je posebno važno jer jogurt reguliše crevnu floru, a baš su zdrava creva ključna za naš imunitet.

U svemu tome je važno da izbegavate jogurt sa aromama i šećerom, već da, ako vam se jede voćni jogurt, sami ga napravite – u onaj običan ubacite naseckano voće i malo meda, a po želji i orašaste plodove.

Bademi

Kad smo već kod orašastih plodova, i oni su odlični u prevenciji i borbi protiv prehlade. U svemu je jako bitan vitan E, rastvorljiv u mastima, što znači da mu trebaju masti da bi se pravilno apsorbovao u telu. Orašasti plodovi, kao što su bademi, prepuni su vitamina i imaju zdrave masti. Odraslima je potrebno samo oko 15 mg vitamina E svakog dana, a pola šolje badema ima 100 odsto te preporučene dnevne količine.

Semenke suncokreta

Seme suncokreta je puno hranljivih materija, uključujući fosfor, magnezijum i vitamine B6 i E. Seme suncokreta je takođe bogato selenom, za koji pojedine studije kažu da je jako važan u borbi protiv virusnih infekcija.

Kurkuma

Kurkuma je poznati začin jelima, ali se ujedno godinama koristi i kao antizapaljensko sredstvo u lečenju osteoartritisa i jačanju imuniteta, zahvaljujući svom glavnom sastojku kurkuminu.

Pileća supa

Topla pileća supica može pomoći u smanjenju upale, što može poboljšati simptome prehlade. Živinsko meso je bogato vitaminom B6, koji je važan faktor u mnogim hemijskim reakcijama u telu. Takođe je od vitalnog značaja za formiranje novih i zdravih crvenih krvnih zrnaca.

Supa od pilećih kostiju sadrži želatin i druge hranljive materije korisne za zdravlje creva i imunitet.

Izvor: nova.rs

Vraćanje želudačne kiseline u jednjak može izazvati mnoge probleme, od kojih je jedan zapušen nos.

Ako se često budite sa zapušenim nosom, a to nije problem sa alergijama ili prehladom, možda imate problem sa vraćanjem želudačne kiseline u jednjak. Otežano disanje vas lišava kvalitetnog sna i ometa svakodnevne zadatke.

Međutim, mnogi ne znaju da problem nije samo u respiratornom sistemu, već može biti i u sistemu za varenje. Da – problem može biti u tome šta jedete.

GERB je krivac

Veliki obrok neposredno pre spavanja, veoma začinjena hrana ili kiselo voće mogu uticati na vaše disanje. Krivac je često stanje gde se želudačna kiselina vraća u jednjak zbog povećane proizvodnje želudačne kiseline. To je gastroezofagealna refluksna bolest (GERB).

Gorušica je glavni simptom GERB-a. To može uzrokovati da sluz iz nosa teče niz grlo. Uz začepljen nos, uzrok je i hroničnog kašlja i osećaja stezanja u gornjim disajnim organima.

Simptomi GERB-a

Najčešće se javljaju ubrzo nakon obroka, a ako ih primetite nekoliko puta nedeljno, radi se o hroničnom problemu koji treba lečiti.

teškoće pri gutanju,
grlobolja i bol u grlu,
promuklost,
nekontrolisano podrigivanje i štucanje,
naslage na zubima,
knedla u grlu,
gorušica i peckanje u grlu,
suvi kašalj,
nadutost,

Šta jesti, a šta izbegavati

Iako ne postoji univerzalno pravilo jer svima ne smeta ista hrana, nakon dijagnoze GERB-a ishrana treba da bude što lakša i sa što više povrća. Smanjen unos masti i kiselina može značajno smanjiti simptome bolesti.

Unos probiotika će pomoći u ravnoteži crevne mikroflore i poboljšanju varenja.

Đumbir će takođe pomoći jer deluje protivupalno kao prirodni lek za gorušicu i loše varenje. Obavezno uključite u ishranu integralne žitarice jer apsorbuju kiselinu u želucu i tako sprečavaju refluks.

Jaja se ne preporučuju, tjj žumance, ali bez straha možete konzumirati belance.

Svakako treba izbegavati prženu i masnu hranu, citrusno voće, sirće, paradajz i generalno kiselu i začinjenu hranu, piše ordinacija.hr.

Bolest, za koju smo mislili da više ne postoji, da je odavno iskorenjena - veliki kašalj, iznenada se vratila i masovno napada decu širom regiona, ali i u Srbiji, gde je najmlađi pacijent bila beba od samo dva meseca. Smanjena stopa vakcinacije među decom, izostajanje sa revakcine, ali i slabljenje imuniteta ljudi i nedovoljno praćenje ovog oboljenja od strane nadležnih službi, dovele su do naglog skoka zaraženih “zaboravljenom” bolešću, koja u najekstremnijim slučajevima, i ako se ne leči na vreme, može da izazove smrtni ishod.

Više od 15 godina Univerzitetska dečja klinika (UDK) u Tiršovoj nije imala pacijenta sa velikim kašljem, sve do septembra 2023, a uzrok je smanjena stopa vakcinacije.

Deca masovno nevakcinisana

“Na sreću deca su dobro, nije bilo nijednog pacijenta sa težim komplikacijama jer su svi dovedeni na vreme. Imali smo prošle nedelje jedno dete sa nešto težim oblikom velikog kašlja ili ‘pertusissa’, a najmlađi pacijent imao je tek nešto više od dva meseca. Do ove jeseni, punih 15 godina nismo imali nijedno inficirano dete. Problem je u vakcinaciji, jer među decom koju smo lečili su ili bebe, koje još nisu stigle da prime tri doze, pa su se u međuvremenu zarazile od mame ili masovno starija deca, koja nisu uopšte vakcinisana ili nisu primila revakcinu, prosto su je preskočili, misleći da im ne treba”, kaže za Nova.rs dr Snežana Rsovac, specijalista pedijatrije i dečje plumologije u ovoj bolnici.

U vreme kada nije bilo ekspanzije antivakserskih pokreta i kada su deca bez izuzetka primala vakcine, nije bilo razloga za strah od ove bolesti.

“Najvažnije je da vakcina za ovu bolest postoji, a roditelji treba da budu svesni koliko je infekcija opasna i da je obavezno da dete primi vakcinu i revakcinu. Takođe, stariji građani bi morali da se vakcinišu jer nemaju više nikakvu zaštitu, pa čak i ako su primili dovoljan broj doza u detinjstvu. Nadležne ustanove, poput Instituta ‘Batut’ bi trebalo bolje da kontrolišu izvore bolesti, da postoji veći obuhvat redovne vakcine, i ako se deca ne vakcinišu na vreme, da o tome da obaveste javnost”, objašnjava doktorka Rsovac.

Oporavak od velikog kašlja dugo traje i iscrpljuje organizam.

“Kašalj može da potraje nedeljama i veoma je iscrpljujući, izaziva kolaps organizma, a kod beba prouzrokuje prekide u disanju zbog nedostatka kiseonika, može da dovede i do otkazivanja rada bubrega. Ukoliko se ne leči na vreme, veliki kašalj može da izazove superinfekciju, utiče na kvalitet života, otežava kretnje. Sećam se da smo davno imali jedan smrtni slučaj usled velikog kašlja. Bila je to beba sa ogromnim brojem leukocita, koji se množe usled prisustva ove bakterije u krvi. U Nemačkoj zato i trudnice dobijaju vakcinu u trećem trimestru, kako bi zaštitile i sebe i plod“, naglašava dr Rsovac, načelnica Odeljenja intenzivne nege u UDK Tiršova

Zaraženi i stariji od 50 godina

Vakcina iz detinjstva nije delotvorna u starijem dobu.

“Manjak vakcinacije kod dece izaziva povratak zaboravljenih, pritajenih bolesti, ali i odrasli se razboljevaju, najčešće u 50. ili 60. godini života kada vakcina koju su primili u mladosti, više nije delotvorna“, kaže za Nova.rs prof. dr Jovan Ranin, infektolog sa Infektivne klinike u Beogradu.

Epidemiolozi, međutim, smatraju da je veliki kašalj uvek bio prisutan, ali smo bili imuni, tačnije zaštićeni od infekcije.

“Nikada ta bolest nije nestala. Uvek je bila tu negde, ali pertusis i parapertusis, se tokom decenija izmenio u odnosu na vakcinu koju smo svi primili. Ranije smo dobijali mrtvu vakcinu koja je bila jača, bolje štitila od infekcije, ali je izazivala neželjena dejstva. Sada, međutim, imamo modernu vakcinu koja nema neželjenih dejstava, ali je i manje efikasna i štiti tek nekoliko godina”, objašnjava za Nova.rs dr Zoran Radovanović, epidemiolog.

Podsetimo, samo u Beogradu je tokom jeseni registrovano 47 obolelih od pertusisa, velikog kašlja, koji usled komplikacija dovodi do zapaljenja pluća, a nekada i smrti.

Broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednjih pet godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019., tri slučaja 2020., dva slučaja 2021., dok u 2022. godini nije bilo prijavljenih infekcija, a do novembra 2023. godine ukupno je prijavljeno 47 slučajeva.

Takođe, broj obolelih od velikog kašlja u Hrvatskoj raste iz nedelje u nedelju, a za sada je potvrđeno oko 140 slučajeva među decom, dok je u Bosni i Hercegovni dvomesečna beba preminula usled posledica ove bolesti.

Šta je velki kašalj?

Pertusis ili veliki kašalj, je akutno zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis, koja se prenosi kašljanjem i kijanjem, a dijagnostikuje se vađenjem brisa. Nakon perioda od 7-10 dana (najduže 21 dan) od kontakta sa obolelom osobom, dolazi do pojave prvih simptoma, a prepoznaju se tri stadijuma oboljenja.

“Prvo se javljaju simptomi slični prehladi kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura, blag kašalj i traju do dve nedelje. Potom dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja naročito tokom noći. Trajanje drugog stadijuma je i do šest nedelja. U poslednjem, rekonvalescentnom stadijumu, koji traje nedeljama i mesecima, dolazi do povlačenja tegoba i oporavka”, objašnjava prim. dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Najčešća komplikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća, koje je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi.

“Neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak su konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija, a kao posledica povećanog pritiska prilikom paroksizmalnog stadijuma, dolazi do krvarenja iz nosa, pojave kile i pneumotoraksa”, navodi doktorka.

U najvećem riziku za ozbiljne komplikacije i smrtni ishod su upravo bebe mlađe od 12 meseci, koja su nevakcinisane ili nepotpuno vakcinisane.

Iako je najefikasnija mera prevencije velikog kašlja vakcinacija, uprkos imunizaciji, ova infekcija je i danas vodeći uzrok smrti među zaraznim bolestima protiv kojih se sprovodi imunizacija. Ona počinje sa navršena dva meseca života i sprovodi se petovalentnom vakcinom u tri doze, sa razmakom od najmanje 4 nedelje između doza. Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće 6 meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom. Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole (najkasnije u toku prvog razreda).

Izvor: nova.rs

Najlepše pevaju zablude, kaže pesnik.

Detoksikacija je reč koju najčešće vidimo u štampi i čujemo u razgovorima, naročito u ženskom društvu. Iako bi trebalo da označi i pokrene oslobađanje tela od nakupljenih otrova, izgleda da je došlo do malog zamora materijala, pa treba pročitati šta o detoksikaciji ima da kaže prof. dr Dejan Čubrilo, specijalista medicine sporta i profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Tek tada shvatate u kakvoj smo svi zabludi.

Telo se oslobađa od toksina pomoću organa koji imaju sposobnost eliminacije otpadnih stvari i toksina, a to su jetra i žuč, bubrezi, debelo crevo i pluća. Ono što je poslednjih godina postalo ulrtamoderno jeste detoksikacija voćnim sokovima i to na svoju ruku.

A kako se pravilno čisti organizam i kada je pravo vreme za to, otkrio je dr Čubrilo u emisiji „Ordinacija“ na RTS-u, najpre komentarišući ovaj „trend u ishrani“.

„To jeste moda. Ja sam apsolutno protiv mode, u smislu ja sam na detoksu tri dana, na postu sam tri dana… Protiv toga sam da to bude ja sam uzimao 10 dana taj i taj sok. Čišćenje organizma mora biti sistematsko. Kada kažemo ‘intoksiciramo se’ i kad znamo da smo se intoksircirali, znamo da smo poremetili dobru ravnotežu u crevima i to je ključ cele priče. Kako se ona remeti, to je jako bitna stvar – kada hrana nije provarena. To je ključ cele priče. Kada hranu ne varimo na pravi način, ta hrana koja se nije provarila je predmet delovanja bakterija, gljivica ili parazita, svih onih koji vole takvu sredinu. Mikrobi vole prljavu sredinu. Nije poenta da smišljamo lekove, nego da smislimo kako da sredinu napravimo takvom da njima ne prija“, upozorava dr Čubrilo-

Zablude o detoksikaciji

Da li je detoksikacija obavezna kad neko ima povišen holesterol i masnu jetru?

„Ako imate masnu jetru, vi automatski imate povišen nivo insulina. To je hormon koji proizvodi pankreas da bi regulisao šećer i varenje. Ako se povećava u toku dana više ili manje, on će da pravi masti u jetri. To mu je posao. Holesterol ne dobijate iz hrane. Ako svaki dan jedete ćevape, pljeskavice, velike porcije, vi ćete napraviti poremećaj varenja i intoksikaciju od toga. Ali povišen nivo insulina će biti taj koji će u fabrici proizvodnje – jetri, gde se on pravi, da stimuliše proizvodnju holesterola. Ko ima povišen holesterol ima i povišen insulin, i obratno“, kaže dr Čubrilo.

Zablude o lošem holesterolu

„Loš holesterol, to je paradoks, on ima manje holesterola u sebi nego dobar! Čemu on služi? Ako imate kamion koji treba da prenese robu u neko mesto, a ta roba je holesterol, to ide preko LDL-a, lošeg holesterola. On je prosto kamion koji ide i koji vozi da bi nešto preneo. A šta prenosi? Prenosi materijal za proizvodnju hormona. To radi loš holesterol. Da li je on loš? Nije. On je jako bitan. A kada taj kamion postaje loš? Kad zarđa. Mi to zovemo oksidovani holesterol, odnosno nešto što ne može da prođe granicu i uđe na to mesto na koje smo poslali (da obavi posao i aktivira proizvodnju hormona). Taj holesterol koji je u tom zarđalom kamionu će se zalepiti negde i predstaviti početak razvoja ateroskleroze. Samo je taj holesterol loš.“

Doktor Dejan Čubrilo otkriva i koja je granica holesterola prihvatljiva i šta treba uraditi u slučaju granične ili blago povišene vrednosti.

„Svaki holesterol koji je 6 ili 6,5 ne tumačim kao tragediju ili nešto što je toliko loše. Tada zaključujem da se on previše pravi, odnosno da ga nešto stimuliše (insulin), da se ne izlučuje kako treba preko žuči ili da je zarđao. Tada preporučuje pacijentima antioksidanse, i da u ishranu uvedu što više zdravih namirnica, voća i povrća. Druga stvar, kontrola insulina. Ne jedemo šećer ili pazimo koliko ga jedemo; ne opterećujemo pankreas. Što se masnoće tiče, stavite manje od kafene kašičice, tek da jelo zamiriše. Treća stvar je kontrola eliminacije, da produvamo kanale žuči, da se ta žuč bolje izbacije u creva – biljkama. Limunada sa malo đumbira – limun provocira kanal, đumbir ga opusti, i ide napolje.“

Zablude o sokovima

Mnogo ljudi smatra da se najbolje čišćenje organizma postiže sokovima od sveže ceđenog voća i povrća, bez unosa drugih namirnica, a dr Čubrilo objašnjava koliko je to netačno.

„Vi kada uzmete te sokove i više puta dnevno ih pijete, a ti sokovi su uglavnom napravljeni od raznog voća i povrća u blenderu, a mi smo sve to lepo iščistili, pa je to presovano, a količina je vrlo galantna – oko 500 ml, vama će insulin skočiti kao da ste na testu opterećenja glukozom. To je takav skok insulina od tako zdravog soka, to će biti stimulus za blokadu topljenja potkožnih masnoća, stimulus za pravljenje više holesterola i stimulus da vam se jetra zamasti. Sok mora biti sa vlaknima, sa malo masnoće, sa semenkama, da se smiri taj odgovor pankreasa. Bolje je sve to voće pojesti, ali šta ćete ako nemate dobar želudac? Ako nemate enzime za varenje u želucu? A to je danas epidemija“, kaže doktor i dodaje da smo enzime za varenje izgubili zbog stresa.

„Usled hroničnog stresa ti enzimi nestaju, hrana ne može da se vari, truli, i eto intoksikacije.“

Zablude o mastima

„Prvo što je zabranjeno u procesu detoksikacije jeste mast. Nema ni maslinovog ulja. Ako imate organizam koji je intoksiciran, to znači da jetra više ne može da se bori, puna je toksina. Zašto toj jetri davati zadatak da ona obrađuje te masti? Pustite je da se oporavi, dajte joj minimalne količine. Jedite meso bez ulja, spremljeno u vodi, stavite puno povrća u taj lonac i napravite obrok bez ulja, da biste ručali a da se ne intoksicirate. Jaja izbacujemo, mleko takođe“, objašnjava stručnjak.

Zablude o zatvoru

Jedna od zabluda kaže da je čajeve protiv zatvora obavezno koristiti u procesu detoksikacije. Dr Čubrilo slikovito objašnjava šta misli o tome:

„To je zabranjeno! Ako magarca koji je iznemogao i star terate, vi ćete ga ubiti. To je isto sa crevima koja ne rade, koja su opstipaciji. Ona su zaključana. Zgrčena. Vi takvo crevo kad terate kao ono umorno magare, setite se ovih reči i nemojte uzimati čaj koji će da stimuliše creva, to je kao da ste pocepali ta creva, kao da ih stimulišete da se još više umaraju. Tada creva krvare, pa hemoroidi prorade jer ste ih vi poterali. Morate obnoviti creva, a kako? Tako što ćete povećati nivo energije u vašim ćelijama. Imate dva goriva za energiju, jedno je šećer, drugo je mast (trigliceridi). Kad su trigliceridi niski, vi nemate energije. Oni ili se ne tope ili ne ulaze u sistem preko creva. Nemate glavno gorivo koje sagoreva mirno, polako i tiho i daje energiju. Ostaje vam jedino šećer, a to je jako skupo gorivo, jer pravi druge probleme. Njega morate unositi na svakih pola sata i stalno ste gladni. Najbolji izvor masti je onaj koji se topi sa našeg masnog tkiva i pretvori se u energiju. Insulin sprečava to topljenje masti. Njegovom kontrolom dobićete puštanje topljenja masti.“

Zablude o zdravim masnoćama

„Ako pojedete 20 badema, struliće tri četvrtine. Od tih badema ništa neće ući u vas, a samo će da poveća količinu loših bakterija i truleži, i opteretiće se pankreas. Jetra to mora da obradi, a već je umorna. Umorna jetra opterećena dodatnom hranom, insulin koji je skočio blokira topljenje masti, vi energiju nemate, a vaša creva se zatvaraju.“

Zabluda o mršavljenju

Da li uspešna detoksikacija znači gubitak kilograma? Iako to svi danas rade da bi izgubili kilograme, uspešna detoksikacija ne mora da ima veze s tim.

„Uspešna detoksikacija znači uspostavljanje normalne funkcije creva. To je precizna definicija. Ako smo uspeli creva da podignemo iz minus faze u normalu, da ona počnu da rade svoj posao, nema više intoksikacije. Ljudi mi često kažu: Doktore ja imam nekoliko stolica dnevno, ja imam brz metabolizam. Metabolizam je ona farbika gde se vama od onoga što stigne u ćelije napravi energija. Ko to ima, taj ima brz metabolizam, a ne koji ima više stolica. Taj je uglavnom bolestan koji ima više stolica, ne vari hranu, sve prolazi kroz njega i spada u klasičan izgled mršavca koji ne može da se ugoji jer nema dovoljno enzima da vari hranu“, zaključio je dr Čubrilo, piše stil.kurir.rs.