Krvni pritisak je vitalni parametar koji pruža uvid u zdravlje vašeg kardiovaskularnog sistema.

On meri silu koju krv izvršava na zidove vaših arterija dok cirkuliše kroz telo.

Održavanje zdravog krvnog pritiska je ključno za opšte blagostanje, jer visok krvni pritisak, poznat i kao „hipertenzija,“ predstavlja poznat faktor rizika za srčane bolesti, moždani udar i druge ozbiljne zdravstvene probleme.

Tačna merenja krvnog pritiska osnova su za dijagnozu i upravljanje. Ona informišu vas i vašeg zdravstvenog provajdera o opterećenju vašeg srca i stanju vaših krvnih sudova.

Ipak, krvni pritisak nije statičan broj; može oscilirati zbog različitih faktora, piše healthdigest.com.

Neki od ovih faktora su relativno nepoznati i, u nekim slučajevima, prilično čudni. Od kofeina u vašoj jutarnjoj kafi ili stresa svakodnevnog života do lekova koje možda uzimate, kvaliteta vašeg sna i čak položaja u kojem sedite, postoje skriveni elementi koji utiču na vaš krvni pritisak, a da to možda niste svesni.

Razumevanje ovih uticaja ne samo da će demistifikovati krvni pritisak, već će vam i omogućiti bolju kontrolu vašeg kardiovaskularnog zdravlja.

Odlazak lekaru može da bude dosta stresan za mnoge ljude. Kod nekih ljudi sami lekari mogu da uyrokuju skok krvnog pritiska, a to je fenomen poznat kao „sindrom belog mantila“ ili „hipertenzija belog mantila“. Ovo može dovesti do lažno povišenih očitavanja koja vas dodatno brinu.

Strah i anksioznost u medicinskim okruženjima mogu izazvati oslobađanje stresnih hormona poput adrenalina, koji privremeno podižu vaš krvni pritisak. Prema Klinici Kleveland, sindrom belog mantila utiče na 15% do 30% ljudi sa hipertenzijom, ali može uticati i na ljude koji nemaju visok krvni pritisak.

Upravljanje sindromom belog mantila je ključno za tačno merenje krvnog pritiska. Tehnike relaksacije poput dubokog disanja i meditacije mogu vam pomoći da se osećate smirenije i opuštenije tokom pregleda.

Provera krvnog pritiska van kliničkog okruženja može vam dati bolju predstavu o vašim osnovnim očitavanjima. I ako se osećate nervozno, nemojte se bojati da o tome razgovarate sa svojim lekarima! Na kraju krajeva, oni su tu da vam pomognu.

Takođe, važno je i način na koji merite krvni pritisak

Tačna merenja krvnog pritiska zavise od položaja tela i upotrebe opreme.

Na primer, istraživanje objavljeno 2007. godine pokazalo je da prekrštanje nogu na nivou kolena rezultira značajnim povećanjem kako sistolnog tako i dijastolnog očitavanja krvnog pritiska.

To se dešava jer može da dođe do blokade protoka krvi i na taj način se povećava pritisak u arterijama nogu, čineći da izgleda kao da je vaš krvni pritisak viši nego što zaista jeste. Da biste osigurali tačna očitavanja, držite noge ravno na podu i oslonite leđa o stolicu, a ruku držite na nivou srca (prema AHA).

Još jedan neočekivani faktor koji utiče na vaša očitavanja krvnog pritiska je puna mokraćna bešika. Starije istraživanje iz 1989. godine objavljeno u časopisu Circulation pokazalo je da puna mokraćna bešika može stimulisati simpatički nervni sistem, privremeno povećavajući krvni pritisak. Kako biste izbegli ovo, preporučuje se da idete u toalet pre nego što izmerite krvni pritisak, posebno ako ste imali obilan obrok ili konzumirali značajne količine tečnosti.

Takođe je važno da pravilno podržite ruku, jer ako to ne učinite, očitavanje može biti više nego što bi trebalo da bude. Oslonite ruku na ravnu površinu, poput stola, i na nivou srca kako biste smanjili napetost mišića koja može uticati na očitavanje.

Osim toga, izbegavajte postavljanje manžeta za merenje krvnog pritiska preko odeće. To može uzrokovati da očitavanje bude više nego što bi trebalo da bude. Umesto toga, zavrnite rukav i stavite manžetnu direktno na golu ruku.

Prema jednom istraživanju ova 3 simptoma se javljaju mesec dana pre srčanog udara

Temperatura takođe može uticati na krvni pritisak

Odnos između temperature i krvnog pritiska je složen. Ne radi se samo o vremenskim uslovima, već uključuje i druge faktore kao što je temperatura tela.

Na primer, tokom vrućeg vremena, naša tela imaju tendenciraju da oslobađaju višak toplote proširivanjem krvnih sudova, što može uzrokovati privremeni pad krvnog pritiska (prema Britanskoj Fondaciji za Srce). S druge strane, hladno vreme može uzrokovati da štedimo toplotu tela stezanjem krvnih sudova i privremeno povećanje krvnog pritiska (prema Klinici Mejjo).

Povišena temperatura takođe može uticati na krvni pritisak. Vaša telesna temperatura raste kada dobijete temperaturu, što može uzrokovati brže pumpanje srca kako bi se oslobodila dodatna toplota. To, zauzvrat, može povećati vaš krvni pritisak. Takođe, dehidratacija uzrokovana temperaturom ili infekcijom može dovesti do povećanja krvnog pritiska (prema Healthline). Održavanje hidriranosti i hladnoće tokom temperature može vam pomoći da izbegnete negativan uticaj na vaš krvni pritisak.

Takođe je vredno napomenuti da su ovi promene povezane sa temperaturom obično privremene i vaš krvni pritisak obično ima tendenciju da se vrati na normalne nivoe nakon što se temperatura smanji ili kada vreme postane ugodnije. Međutim, ako ste osetljivi na promene temperature ili imate osnovna kardiovaskularna stanja, uvek je najbolje da se posavetujete sa zdravstvenim pružateljem kako biste pratili i upravljali krvnim pritiskom u ovim situacijama.

Izvor: city magazin

Pravilno lečenje ove bolesti može sprečiti 76 miliona smrtnih slučajeva

Prvi izveštaj SZO o globalnom uticaju visokog krvnog pritiska, poznatog i kao hipertenzija, nudi preporuke o načinima borbe protiv ovog "tihog ubice“.

Hipertenzija, kategorisana kao visoki krvni pritisak (od 140/90 mmHg i više), pogađa 1 od 3 odrasle osobe širom sveta, navodi se u izveštaju.

Ovo obično dovodi do brojnih drugih zdravstvenih problema, uključujući moždani udar, srčani udar, srčanu insuficijenciju i oštećenje bubrega.

"Hipertenzija se može efikasno kontrolisati jednostavnim, jeftinim režimima lečenja, ali samo jedna od pet osoba sa hipertenzijom je ima pod kontrolom“, rekao je dr Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor SZO.

Povećanje broja ljudi koji se efikasno leče od hipertenzije moglo bi da spreči 76 miliona smrti između 2023. i 2050. godine, kaže SZO.

Ove preventivne mere uključuju zdravu ishranu, održavanje zdrave težine, izbegavanje alkohola i duvana i redovno vežbanje, navodi se u izveštaju. Ove strategije bi trebalo da se implementiraju u posebnim okruženjima kao što su škole i radno mesto kako bi se dalje promovisao zdraviji način života, navodi se u saopštenju.

Druga taktika je da smanjite dnevni unos soli.

"Većina srčanih i moždanih udara u svetu danas se može sprečiti pristupačnim, bezbednim, dostupnim lekovima i drugim intervencijama, kao što je smanjenje soli“, rekao je Majkl Blumberg, bivši gradonačelnik Njujorka i globalni ambasador SZO za nezarazne bolesti i povrede.

Preporučeni unos soli varira od zemlje do zemlje, ali SZO preporučuje manje od 5 grama soli dnevno. Procenjeni globalni prosečan unos soli je više nego dvostruko veći: 10,8 grama dnevno, kaže organizacija.

U 2013. godini, sve 194 zemlje članice SZO su se obavezale da će smanjiti unos soli za 30 procenata do 2025. godine, ali izveštaj objavljen ove godine pokazuje da je samo 5 procenata primenilo sveobuhvatne politike smanjenja soli.

Hipertenzija: visok krvni pritisak

Hipertenzija, takođe poznata kao visok krvni pritisak, je uobičajeno zdravstveno stanje koje karakteriše povišen krvni pritisak u arterijama.

Normalan krvni pritisak je obično oko 120/80 mm Hg, gde je 120 sistolni pritisak (pritisak tokom kontrakcije srca), a 80 dijastolni pritisak (pritisak tokom opuštanja srca).

Ovo stanje može biti ozbiljno i dugoročno štetno po zdravlje, jer povećava rizik od raznih zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca, moždani udar, oštećenje bubrega i krvnih sudova.

Hipertenzija se često može sprečiti ili kontrolisati promenama načina života.

To uključuje zdravu ishranu sa malim unosom soli, redovnu fizičku aktivnost, održavanje zdrave telesne težine, ograničavanje konzumiranja alkohola i prestanak pušenja.

Izvor: b92.net

Ukoliko se ne prepozna na vreme i ne leči, povišen holesterol u krvi može dovesti do velikih problema, posebno kada je u pitanju zdravlje našeg srca i kardiovaskularnog sistema, koji je danas jedan od vodećih uzroka smrti u svetu.

Kako prepoznati da imate povišen holesterol?

Prema klinici Mejo, postoje određeni znaci koji na to mogu ukazivati, a neki od njih su uočljivi na našim nogama.

Rani simptomi koji mogu otkriti da imate povišen holesterol i da se pojavljuju na nogama uključuju:

Oticanje donjih delova nogu,
Oticanje stopala,
Osećaj neobične težine u nogama,
Bol u listovima.

Ove pojave nastaju usled sužavanja ili začepljenja krvnih sudova koji prenose krv od srca do nogu.

Pored simptoma koji se javljaju na nogama, drugi znaci koji takođe ukazuju na to da možemo da imamo problema sa nivoom holesterola su bol u kukovima ili donjem delu leđa, izrasline na očnim kapcima, ubrzan rad srca (tahikardija) i uvek hladna stopala.

Iako se simptomi visokog holesterola javljaju kod mnogih ljudi, većina ih brka sa drugim stanjima ili ih potpuno ignoriše, što može biti veoma opasno. Istraživanja pokazuju da su ljudi sa nelečenim holesterolom skloniji srčanim i moždanim udarima, kao i mnogim drugim bolestima.

Da bismo održali zdrav nivo holesterola, stručnjaci savetuju da pazimo na pravilnu ishranu, posebno na unos hranljivih materija, izbegavamo alkohol i cigarete, dovoljno se odmaramo, trudimo se da budemo što manje pod stresom i svakodnevno se krećemo, odnosno redovno se baviti fizičkom aktivnošću, prenosi index.hr.

Medicinski centar "Center For New Medicine" iz Kalifornije čini tim stručnjaka koji su specijalizovani za lečenje i prventivu kancera. Tim predvodi doktorka Li En Koneli koja na zvaničnoj Fejbsuk stranici institucije, ali i na svojoj Instagram stranici objavljuje kratke snimke sa zdravstvenim upustvima, ali i kako treba da se pravilno hranimo.

Li En Koneli iz "Center For New Medicine" u jednoj od svojoj objava na Instagramu napisala je da su dijagnoza kancera ili rani simptomi kancera upozorenje i trenutak za "buđenje" kako bi se uspostavili ispravni mehanizmi u organizmu.

"Naše ćelije neprestano reaguju na okruženje i uvek mogu da se vrate u normalno stanje, rast tumora može da se ograniči i spreči. Ali, pre svega moramo da obezbedimo sebi uslove da kancer ne napreduje".

Doktorka Li En Koneli vođena ovom idejom počela je da objavljuje šta doručkuje, ruča i večera u toku dana. Pre svega stavlja akcenat na sve neophodne namirnice da bi organizam funkcionisao što bolje.

Za večeru Li je izabrala biftek, sladak japanski krompir i avokado.

U brojnim klipovima dala je primere ručka koji može da bude i salata u kojoj ima celera, crvenog luka, malo majoneza i senfa sa piletinom. I salatu obično jede sa krekerima ili prepečenim hlebom.

Nekada za ručak jede biftek i rižu sa zelenom salatom.

Kada je doručak u pitanju, povremeno su pržena jaja i tostirani hleb sa malo zelene salate.

Li En Koneli i njen tim navode da je važno da su način života, ishrana i okruženje jedno od ključnih faktora dobrog zdravlja.

Izvor: blic.rs

Zbog čuvenog filma stvorena je nova estetska procedura.

Nakon premijere filma „Barbie“, mnoge devojke i žene širom sveta su htele samo jedno – izgled poput Barbike. A kada pogledate lutku Barbike, videćete nešto neuobičajeno – ona nema trapezaste mišiće. Ugao između Barbikinog vrata i ramena je potpuno prav i zbog toga je njen vrat izuzetno dug i vitak, što, naravno, kod ljudi nije slučaj. Sada usled te težnje kod žena da izgledaju poput Barbike i planetarnog uspeha filma, stvorena je nova estetska procedura – Barbi botoks.

Šta je zapravo Barbi botoks, kako se izvodi, koliko može da bude opasan, ali i koliko košta, za Zadovoljnu govori dr Nemanja Čolić, klinički lekar i stručnjak za estetske procedure iz „Genesis estetike“.

„Barbi botoks ili trap tox, kako se drugačije naziva, jeste estetska procedura koja podrazumeva aplikovanje neurotoksina u trapezasti mišić kako bi se vizuelno stvorio vitak i izdužen vrat. Osnovna funkcija trapezastog mišića je opružanje (ekstenzija) glave, podizanje ramena i međusobno približavanje lopatica“, kaže naš sagovornik.

On priča i šta se zapravo krije iza ovog trenda koji je osvojio svet, ali i žene u Srbiji ga traže.

„Žene obično vole da imaju duži i tanji vrat kako bi estetski bile što nežnije i gracilnije. Ne vole kada im trapezasti mišići dolaze do izražaja i daju im više muški izgled. Ženski trapezasti mišići nisu jaki i izraženi kao kod muškaraca i smatram da im kao takvi ne predstavljaju estetski problem. Pritom, ova procedura je donedavno bila potpuno strana široj javnosti. Pre pojavljivanja filma je imala potpuno druge indikacije – tortikolis iliti kriv vrat, kao i migrene izazvane preteranom kontrakcijom mišića vrata.“

Doktor Čolić priča i kako se ovaj zahvat izvodi, kako izgleda cela procedura.

„Procedura ne podrazumeva nikakvu pripremu. Izvodi se tako što se u par ključnih, najizraženijih tačaka mišića trapeziusa aplikuje neurotoksin kako bi došlo do njegove relaksacije i atrofije mišića i tako postigao prav ugao između vrata i ramena. Iako je botoks relativno siguran postupak, postoji nekoliko kontraindikacija i situacija u kojima se ne preporučuje ili ne sme koristiti. To su preosetljivost na botulinum toksin, akutne infekcije, miastenija gravis, aktuelna primena antibiotika, trudnoća i dojenje, neurološki poremećaji. Tretman se ne preporučuje mlađima od 25 godina.“

A koliko traju efekti?

„Dejstvo botoksa traje od četiri do šest meseci, s tim što nekada to može biti i nešto kraće kod pojedinih ljudi.“

Cena ovog tretmana je između 250 i 300 evra.

Ali pre svega toga, važno je znati koje su eventualne posledice. Dakle, šta moraju da znaju devojke koje bi da se podvrgnu ovom tretmanu?

„Ako ovu proceduru izvodi lekar, onda je sve relativno bezbedno. Međutim, ako se neurotoksin aplikuje netačno ili u pogrešnoj dozi, botoks može potpuno paralizovati trapezasti mišić, migrirati s originalnog mesta aplikovanja, slabeći neuromišićnu vezu drugih okolnih mišića i tada prilično značajno može uticati na sposobnost pravilnog držanja glave, kao i podizanje ramena i ruku.“

Izvor: nova.rs

Nisu svi srčani udari isti. Neki su podliji od drugih. Na primer, MINOCA je infarkt miokarda bez opstrukcije koronarne arterije, a najčešće pogađa žene. Srodno stanje, nazvano INOCA (neokludirana ishemija koronarne arterije), ima mnoge iste simptome, ali bez stvarnog srčanog udara.

Ovaj neobičan tip srčanog udara koji zbunjuje čak i doktore uzrokovan je lošim dotokom krvi u srce, uprkos tome što nema vidljivih dokaza o velikoj blokadi arterija. Oko 5% do 25% svih pacijenata sa infarktom miokarda ima normalne ili skoro normalne koronarne arterije na koronarografiji. Pošto nema blokade koronarne arterije ili opstruktivne bolesti koronarne arterije, MINOCA se često ne dijagnostikuje ili se pogrešno dijagnostikuje, tako da mu se ne poklanja pažnja koju zaslužuje.

U slučaju MINOCA, neki od pacijenata imaju zdrav način života, normalan krvni pritisak i nivo holesterola, a nemaju čak ni porodičnu istoriju kardiovaskularnih bolesti. MINOCA može predstavljati 25% do 30% svih srčanih udara kod žena (i manje od 10% kod muškaraca).

Kada se sumnja na srčani udar, lekari se oslanjaju na klasično snimanje srca poput angiografije, ali pošto nema blokada, ono je beskorisno i ne otkriva pravi razlog srčanog udara.

Najčešći uzroci MINOCA su sledeći:

Aterosklerotična bolest koronarnih arterija, odnosno prisustvo aterosklerotskog plaka,

Disekcija zida koronarne arterije,

Spazam koronarne arterije ili malih arterija miokarda (mikrovaskularna),

Takotsubo kardiomiopatija (srčani problem uzrokovan intenzivnim emocijama),

Miokarditis (zapaljenje srčanog mišića),

Tromboembolije i drugih nejasnih uzroka.

Obratite pažnju na prste obe šake. Da li primećujete da su vam nokti na kažiprstu i srednjem prstu jedne ruke prepuni mrlja ili znatno žući nego ostali prsti ili prsti na drugoj ruci? Ako je odgovor da, onda gotovo sigurno možemo da zaključimo da ste pušač.

Međutim, znate li zašto je prste pušača tako lako prepoznati? Odgovor je jednostavan - pušenje je najčešći uzrok žutila na noktima, a krivac je žućkasto-braonkasta smesa katran, koja se oslobađa sagorevanjem cigarete. Iako se katran najpre otpušta sa strane filtera, njega i te kako ima i u samom dimu cigarete koji se oslobađa u vazduh.

Ako vam prsti požute samo od čistog držanja cigarete, zamislite kako li tek onda izgledaju vaša pluća kad u njih udahnete dim… Pritom, pored katrana, duvanski dim u sebi sadrži više od 6.000 materija, od kojih je oko njih stotinu na lošem glasu kao “štetno” ili “potencijalno štetno” za zdravlje.

Uprkos brojnim savetima koje možete pronaći na internetu - kao što je ribanje prstiju pastom za zube, limunovim sokom, sodom bikarbonom, jabukovim sirćetom i slično – ništa od ovih sredstava iz kućne radinosti neće vam suštinski rešiti problem. Ovi klasični „spoljni“ tretmani koji su poznati u javnosti ne pomažu puno jer se ova promena, kao i mnoge druge, leče “iznutra”.

Ipak, zanimljiv je podatak jednog istraživanja u Velikoj Britaniji koje je pokazalo da mnoge pušače više brine učinak cigareta na izgled nego na zdravlje. Uprkos potencijalno fatalnim posledicama dugotrajnog pušenja duvana, velikom procentu pušača znatno teže padaju bore, žuti zubi i prsti nego, recimo, šteta na plućima. Jedan od razloga za ovakve rezultate istraživanja leži u tome što, ma koliko se govorilo o zdravstvenim problemima koji su posledica pušenja, oni nisu uvek jasno vidljivi. Ipak, bilo koji razlog za prestanak pušenja je dobar razlog, pa makar to bio i samo izgled.

Da biste se trajno oslobodili žutila “pušačkih prstiju” preporuka je, naravno, da u potpunosti prestanete da pušite. Ako ni to nije opcija, raspitajte se o nekim manje štetnim bezdimnim alternativama koje ne sagorevaju i ne emituju duvanski dim nego aerosol, pa samim tim nema ni katrana.

To može biti jedan od prvih koraka koje možete da preduzmete u borbi protiv pušenja. Prijavom na newsletter Gorući problem dobićete još informacija o tome koliko je vatra opasna u različitim vidovima ljudskog delovanja i ponašanja.

Nažalost, žućkasto-smeđkasta prebojenost kože nije jedini način na koji cigarete mogu uticati na ruke i prste pušača. Mnoge komplikacije izazvane pušenjem mogu se manifestovati na rukama, kao što su prevremeno starenje u vidu pojave dubokih bora i pigmentnih fleka, zatim usporeno zarastanje rana, ali i povećan rizik od infekcija i inflamatornih i autoimunih stanja kože, kao što su psorijaza ili akne.

A kako postoje pušački prsti i, generalno dobro poznate “pušačke bolesti”, postoje i pušačka brada, pušačka kosa, pušačka koža... Jednostavno, ova štetna navika mnogo loše utiče na celokupan organizam.

Do te mere da je za mnoge ljude u pitanju pravi Gorući problem, za koji bi što pre trebalo da pronađu neko makar i manje štetno alternativno rešenje, koje nije bazirano na sagorevanju već samo zagrevanju duvana, posebno ukoliko ne žele da u vrlo kratkom roku izgube mladolikost i lepotu, ali ni vlastito zdravlje.

izvor: blic.rs

Povraćanje, dijareja, visoka temperatura, bolovi u stomaku, simptomi su stomačnog gripa, koji izazivaju „Rota“, „Adeno“ i „Noro“ virusi, koji se najlakše i najbrže prenose, a zaraženi pacijenti svih uzrasta ovih dana pune čekaonice u Beogradu.

Najopasniji stomačni, rotavirus, puni čekaonice Domova zdravlja u poslednjih nekoliko nedelja, napada najčešće decu vrtićkog i školskog uzrasta, a lekari upozoravaju da se lako prenosi i na odrasle.

„Danima već vladaju stomačni, adeno i rotavirusi, a imaju sličnu simptomatologiju, dijareju, povraćanje, temperaturu i teško ih je razlikovati. Deca su malaksala, nemaju apetit, a virusu treba ponekad i pet dana da izađe iz organizma, mora da se preleži. Međutim, i kod roditelja i kod dece unese paniku, a lako se prenosi na odrasle. Rotavirus širi se najčešće među decom manjeg uzrasta, u vrtićima uglavnom preko igračaka. Ako je jedno dete zaraženo, a ne opere ruke, pa se više njih igra sa jednom igračkom, svi će se zaraziti”, objasnio je nedavno za Nova.rs dr Saša Milićević, specijalista pedijatrije.

Sa polaskom đaka u školu, kao i svake godine, tako i sad, ističe on, očekujemo eksploziju stomačnih i respiratornih virusa.

„Svako dete koje dođe u vrtić ili školu, donosi viruse koje je pokupilo u svom okruženju dok je bilo na odmoru. Osim ovih zaraza, na koje smo već navikli, deca masovno ovog leta imaju boginje varičele, što je neuobičajeno. Nema više ‘sezone boginja’, kao što je bilo ranije, sada ih mogu dobiti u bilo kom delu godine“, kaže dr Milićević.

Stomačni rotavirus, od kog strahuju roditelji, uzročnik je učestalih dijareja, visoke temperature i povraćanja. Zaraza se lako širi, najčešće pogađa decu između šest meseci i pet godina, a virus u dečji organizam ulazi oralno-fekalnim putem ili preko sekreta iz nosa i pljuvačke. Vakcinu protiv rotavirusa preporučljivo je davati deci između šeste nedelje i šestog meseca života, piše City Magazine.

Poznat je i pod nazivom manična depresija.

Šta je bipolarni poremećaj

Bipolarni poremećaj (ranije nazivan manično-depresivna bolest ili manična depresija) jeste mentalni poremećaj koji uzrokuje neuobičajene promene raspoloženja, nalete energije, oscilacije u nivou aktivnosti, koncentracije i sposobnosti za obavljanje svakodnevnih zadataka. Po svemu sudeći, ovaj zdravstveni problem muči sve više Srba, pa je dobro znati koji su simptomi i kako izgleda lečenje.

Bipolarni poremećaj tip 1
Bipolarni poremećaj tip 1 definisan je maničnim epizodama koje traju najmanje sedam dana ili maničnim simptomima koji su toliko jaki da je osobi potrebna hitna bolnička nega. Obično se javljaju i depresivne epizode, koje uglavnom traju najmanje dve nedelje, pišu na sajtu nih.gov.

Bipolarni poremećaj tip 2
Bipolarni poremećaj tip 2 je oblik mentalne bolesti, sličan tipu 1, pri čemu se raspoloženje tokom vremena menja od pozitivnog do negativnog. Međutim, kod bipolarnog poremećaja tip 2 raspoloženje koje „podiže“ nikada ne dostiže punu maniju (euforiju).

Razlika između unipolarne i bipolarne depresije

Unipolarna depresija i bipolarna depresija imaju slične simptome, ali i tri ključne razlike: prvo, bipolarna depresija je više epizodična nego unipolarna, zatim, bipolarna depresija može prerasti u maniju i treće – zbog rizika od manije, lečenje bipolarne depresije se razlikuje od lečenja unipolarne depresije.

Bipolarna ličnost

Ljudi sa bipolarnim poremećajem doživljavaju kako epizode teške depresije, tako i epizode manije – neograničenu radost, uzbuđenje ili sreću, ogromnu energiju, smanjenu potrebu za snom. Iskustvo bipolarnosti je jedinstveno i lično. Ne postoje dve osobe koje imaju potpuno isto iskustvo, pišu na sajtu mentalhealth.co.uk.

Bipolarni poremećaj kod dece

Bipolarni poremećaj moguć je i kod dece. Najčešće se dijagnostikuje kod starije dece i tinejdžera, ali bipolarni poremećaj se može javiti kod dece bilo kog uzrasta. Kao i kod odraslih, bipolarni poremećaj kod dece može da izazove promene raspoloženja od velike hiperaktivnosti ili euforije (manije) do padova, tj. teške depresije, pišu na sajtu mayoclinic.

Simptomi bipolarnog poremećaja

Definišući znak bipolarnog poremećaja tip 1 je manična epizoda koja traje najmanje nedelju dana, dok ljudi sa bipolarnim poremećajem tip 2 doživljavaju hipomanične epizode. Ali mnogi ljudi sa bipolarnim poremećajem doživljavaju i manične i depresivne epizode. Ova promenljiva stanja raspoloženja ne prate uvek određeni obrazac, a depresija ne prati uvek manične faze.

Osoba takođe može iskusiti isto raspoloženje nekoliko puta – sa periodima umerenog uobičajenog, normalnog ponašanja između – pre nego što doživi suprotno raspoloženje. Promene raspoloženja kod bipolarnog poremećaja mogu se desiti tokom nekoliko nedelja, meseci, a ponekad čak i godina. Važan aspekt promena raspoloženja je da one odstupaju od vašeg uobičajenog i da se promena raspoloženja održava dugo vremena. To može biti više dana ili nedelja u slučaju manije i više nedelja ili meseci u slučaju depresije. Ozbiljnost depresivnih i maničnih faza može se razlikovati od osobe do osobe i kod iste osobe u različito vreme.

Da li je bipolarni poremećaj izlečiv

Ukratko – ne. Naučnici do danas nisu identifikovali pravi uzrok bipolarnog poremećaja niti pronašli lek. Međutim, iako za bipolarni poremećaj nema leka, ljudi sa ovim stanjem mogu iskusiti duge periode bez simptoma. Uz kontinuirano lečenje i samokontrolu, osobe sa bipolarnim poremećajem mogu da održavaju stabilno raspoloženje duže vreme. Tokom oporavka oni mogu iskusiti malo ili nimalo simptoma. Iako je oporavak moguć za neke ljude sa bipolarnim poremećajem, drugi ga možda neće dostići. Ako se simptomi nastave uprkos lečenju, vrlo je važno nastaviti traganje za rešenjem. Promene raspoloženja koje se ponavljaju su uobičajene za mnoge ljude sa ovim stanjem, pišu na sajtu medicalnewstoday.

Postoji li prirodni lek za bipolarni poremećaj

Neki ljudi sa bipolarnim poremećajem su priznali da alternativna pomagala pružaju olakšanje od simptoma. Naučni dokazi podržavaju mnoge prirodne metode u lečenju depresije, među kojima su riblje ulje, holin, masaža, joga, akupunktura. Ali efikasnost prirodnih lekova u lečenju bipolarnog poremećaja zahteva više istraživanja. Uvek proverite sa svojim lekarom pre nego što započnete bilo koji alternativni tretman. Suplementi i druge terapije mogu biti u interakciji sa vašim redovnim lekovima i izazvati neželjene posledice. Alternativni tretmani ne bi trebalo da zamene tradicionalne tretmane ili lekove. Kod nekih ljudi je primećen boljitak od kombinovanja tradicionalnih i prirodnih lekova, pišu na sajtu healthline.

Iako su suv kašalj i gubitak ukusa ili mirisa nekada bili uobičajeni simptomi kovida-19, lekari sada primećuju drugačiju kliničku sliku.

Sa povećanjem broja slučajeva kovida-19, lekari širom sveta suočavaju se sa novim izazovima u dijagnostikovanju bolesti. Simptomi koji su nekada bili karakteristični postaju retki, a nova klinička slika obuhvata blagu bolest koncentrisanu u gornjim disajnim putevima.

Iako su suv kašalj i gubitak ukusa ili mirisa nekada bili uobičajeni simptomi kovida-19, lekari sada primećuju drugačiju kliničku sliku.

Upala grla obično dolazi prvo, a zatim sledi začepljen nos. Dr Erik Eiting iz centra „Mount Sinai“ u Njujorku opisuje simptome koji su češće povezani sa prehladom ili alergijama, uključujući začepljenost nosa, kijanje i blagu bol u grlu, piše NBC News.

Studija o simptomima Zoe COVID iz Velike Britanije takođe je dokumentovala ovu promenu simptoma. Nakon što je omikronska varijanta postala dominantna, grlobolja je postala češća, dok je gubitak čula mirisa postao manje rasprostranjen. Takođe, stopa bolničkih prijema je opala u odnosu na prethodne periode.

Lekari opisuju novi obrazac simptoma kovida-19 koji uključuje bol u grlu, glavobolju, umor, bolove u mišićima, groznicu, drhtavicu i „curenje“ iz nosa koje može dovesti do kašlja. Iako kašalj nije primarni simptom, neki pacijenti ga doživljavaju. Umor i bolovi u mišićima obično traju nekoliko dana, dok začepljen nos može trajati nedeljama.

Gubitak čula ukusa ili mirisa je sada ređi simptom i javlja se samo kod manjeg broja pacijenata. U poređenju sa ranim danima pandemije, kada je ovaj simptom bio izražen kod većine zaraženih, sada je prisutan kod svega 10 do 20 odsto pacijenata.

Pored toga, dijareja, koja je nekada bila uobičajeni simptom, sada se ređe javlja. Većina pacijenata se oporavlja bez potrebe za antivirusnim lekovima.

Lekari su primetili da su mnogi pacijenti sa kovidom-19 koji se pojave u hitnoj pomoći mlađi i obično imaju blage simptome, uključujući kašalj, curenje iz nosa, bol u grlu, temperaturu i jezu. Većina njih se oporavlja kod kuće uz simptomatsku negu.

Ovi izmenjeni simptomi se mogu pripisati visokom nivou imuniteta u populaciji, izazvanom vakcinacijom i prethodnim infekcijama. Dr Dan Baruč iz „Beth Israel Deaconess Medical Center“ u Bostonu ističe da je težina kovida-19 sada niža nego pre godinu ili dve, zbog većeg imunološkog odgovora.

Iako se novi simptomi kovida-19 čine blažim, lekari upozoravaju da ljudi ne bi trebalo da ignorišu trenutni porast infekcija. Dugotrajni kcovid takođe nastavlja da se javlja, sa simptomima kao što su ubrzan rad srca i netolerancija na vežbanje. Zbog toga je i dalje važno preduzeti mere predostrožnosti kako biste se zaštitili od virusa.

Izvor: n1info.rs

Moguća neželjena dejstva su noćne more, halucinacije, psihoze.

Koliko puta ste čuli da neki poznanik uzima ksalol, recimo, već godinu dana pred spavanje jer se pati s nesanicom, oseća anksioznost i nervozu, a sve bez dogovora s lekarom…

Takvi ljudi verovatno nisu čuli važna upozorenja stručnjaka – da ksalol izaziva zavisnost posle duge primene, pre svega psihičku. Vrlo bitno u svemu je i to što taj lek ne sme naglo da prestane da se uzima i da treba zatražiti pomoć stručnjaka.

Šta je zapravo lek ksalol i čemu je namenjen?

Kako stoji na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, lek ksalol sadrži aktivnu supstancu alprazolam i pripada benzodiazepinima koji deluju tako što smanjuju anksioznost (uznemirenost), ubrzavaju uspavljivanje, smanjuju uzrujanost i emocionalnu neuravnoteženost, tj. ima sedativni efekat.

Dakle, lek ksalol je namenjen za lečenje anksioznosti, napetosti ili drugih telesnih ili psihijatrijskih simptoma povezanih s anksioznošću. Takođe, primenjuje se kod napada panike sa agorafobijom (strah od otvorenog prostora) ili bez nje.

Ali benzodiazepini su namenjeni za primenu samo u slučajevima prisustva teških oblika bolesti koje onesposobljavaju pacijenta i koje ga dovode do izražene uznemirenosti.

ALIMS upozorava i da pre uzimanja ksalola s lekarom obavezno treba da razgovaraju oni sa određenim hroničnim tegobama, pre svega disajnim, oni sa teškom depresijom i psihozom, osobe sa bolestima bubrega…

Dalje se navodi da tokom lečenja ovim lekom može doći do oštećenja pamćenja, da može izazvati reakcije suprotne od očekivanih, da se nakon nekoliko nedelja terapije može primetiti smanjena efikasnost leka i da se može stvoriti zavisnost.

Posebna napomena je da ne smete konzumirati alkohol dok ste na terapiji ksalolom jer alkohol pojačava sedativni efekat ovog leka.

Takođe, ovaj lek se ne sme koristiti tokom trudnoće, izuzev kada kliničko stanje žene to zahteva, o čemu odlučuje lekar.

Što kraća terapija

Trajanja terapije lekom ksalol treba da bude što je moguće kraće. Preporuka je da terapija traje najduže 8-12 nedelja u terapiji anksioznosti, odnosno najduže 8 nedelja u terapiji napada panike, uključujući i period postepenog smanjenja doze do prekida terapije. Vaš lekar će odlučiti da li treba da nastavite terapiju nakon maksimalno preporučenog perioda.

Opasna neželjena dejstva

Odmah se javite lekaru ako primetite bilo koji od sledećih neželjenih efekata: nemir, uznemirenost, razdražljivost, agresivnost, sumanute misli, bes, noćne more, halucinacije, psihoze, otok lica, jezika i grla, pogoršanje postojeće depresije, probleme s pamćenjem, zavisnost.

Veoma česta neželjena dejstva su depresija, omamljenost, pospanost, nemogućnost izvođenja preciznih i koordinisanih pokreta, oštećenje pamćenja, poremećaj govora, vrtoglavica, glavobolja, zatvor, suva usta, zamor, razdražljivost.

Pravi problemi započinju u trenutku kada pacijent pokušava da se oslobodi ovog leka. Benzodiazepini deluju na mozak i proizvode zavisnost u relativno kratkom vremenu (4 do 6 nedelja) ako se redovno uzimaju. Ako naglo prestanete da uzimate ova sredstva za umirenje, osećate tešku aksioznost, napetost, panične napade, mučninu, drhtanje, pojačan rad srca, znojenje i poteškoće u spavanju, ali to je samo deo simptoma, piše stetoskop.info.

I prof. dr Radan Stojanović govorio je za Nova.rs koliko je važno pravilno prekidati korišćenje benzodiazepina, među kojima je i ksalol.

„Ne možete sebi reći – pio sam ga mesec dana i sad sasvim prestajem. Postepeno mora da se obustavi doza jer, ako naglo prestanete da ih uzimate, počinju da se javljaju svi oni simptomi zbog kojih ste i počeli da uzimate taj lek- i nemir, i nesanica, i anksioznost, i brige, glavobolja…“

I psihijatar Vladimir Đurić upozorava na zloupotrebu benzodiazepina kroz slikovit podsetnik.

„Ukoliko vam je psihijatar propisao benzodiazepin, svakako ga uzmite, upravo tako kako je propisano. Ukoliko vam ga je propisala komšinica, nikako nemojte, osim ukoliko ste toliki srećnik da imate psihijatra u zgradi, što je jedna ozbiljna privilegija ovih dana. Uostalom, ni u auto nećete sipati ulje koje je sipao neko ispred vas na pumpi dok se ne konsultujete sa automehaničarom. Zašto biste onda eksperimentisali sa lekovima i potencijalno ugrožavali nešto neuporedivo dragocenije…“

Izvor: stetoskop.info

Da li je zdravije kiselo mleko ili jogurt, dr Perišić otkriva istinu o mlečnim proizvodima.

Kiselo mleko je još od davnina bila jedna od osnovnih namirnica u ishrani na prostorima Balkana. Ranije se verovalo da je u pitanju pokvareno mleko, ali ispostavilo se da je izuzetno zdravo. Kiselo mleko je hrana bogata kalcijumom, ključnim mineralom za zdravlje kostiju, ali u njemu dominira i kompleks vitamina B.

Ipak, ono što čini najveće bogatstvo kiselog mleka jesu prirodni probiotici. Da li je tačno da doprinosi dugovečnosti, da li je bolje od jogurta ili ne, otkrio je gastroenterolog dr Vojislav Perišić. Gostujući u „Jutru“ na Prvoj, profesor je objasnio ko treba da pije jogurt, a ko da uzima kiselo mleko.

„Kiselo mleko nije bolje od jogurta. Istina je da ono ima 50 puta više probiotskih bakterija nego jogurt, ali kiselo mleko sadrži dosta laktoze i kod ljudi reguliše samo njen deficit. Ja namerno preporučujem ove današnje ‘moderne’ jogurte, na čijim ambalažama piše dva odsto laktoze, jer kiselo mleko sadrži pet odsto. Ono samo po sebi utiče na veću svarljivost. Savetuje se deci koja imaju akutne infekcije, jer kiselo mleko doprinosi poboljšanju zdravlja. Takođe, dobro je i za crevne infekcije. Ako je gastroenteritis teži – jogurt da, kiselo mleko ne, a ako je blaži, kiselo mleko da, zbog veće populacije probiotske bakterije“, rekao je dr Perišić i objasnio kako da znamo da kiselo mleko ne treba da jedemo, prenosi City magazin.

„Ako uzmemo dva obroka sa kiselim mlekom koje ima dosta laktoze, nakon drugog obroka, imaćete nadimanje. Onda možete da pređete na jogurt sa malo laktoze, onaj koji ima dva odsto. Nije smanjen naš kapacitet varenja laktoze u toj meri da mi to ne možemo da prevarimo. Kiselo mleko sadrži proteine koji utiču na mišićnu snagu, ali ne kapitalno. Utičemo na mišićnu snagu, volju, raspoloženje, nervni sistem, aktivnost. Mi znamo da tri organske kiseline u debelom crevu mogu da utiču na mozak. Jedna je loša i utiče na brzinu starenja nervnih ćelija. Zato sa mlekom treba biti oprezan, pa je zgodnije piti kozje mleko“, rekao je profesor.

Postoje mnogobrojni podaci koji govore da je kiselo mleko ključno za dugovečnost, a dr Perišić ih je potvrdio.

„Bakterija Lactobacillus bulgaricus utiče na spremnost u odbrani od infekcija. Kad vidim u proizvodu da nema toga, doviđenja. To nije to. Sve treba čitati i znati. Kad uzimamo komercijalni preparat probiotskih bakterija, imamo bolju stolicu, nevezano za mleko. Kiselo mleko je dobro za opstipaciju“, objasnio je dr Voja.

Izvor: City magazin

U poslednje vreme, mnogi ljudi su bolesni, a lekarske ordinacije su prepune pacijenata koji se žale na kašalj, bol u grlu i curenje iz nosa. Kako ojačati imunitet?

Imunolog doktor Dragoslav Popović ističe da ulazimo u sezonu respiratornih oboljenja u isto vreme kada se očekuje i povećano zagađenje vazduha.

Imunitet se gradi zdravom ishranom i kretanjem, rekao je lekar, gostujući na TV Prva.

Najvažnije je da se pridržavamo zdrave i uravnotežene ishrane, redovno vežbamo, izbegavamo konzumaciju alkohola i pušenje, i da imamo dovoljno sna, jer su to ključni faktori za jačanje imunološkog sistema, naveo je doktor, prenosi Danas.

Što se tiče dodataka ishrani, dr Popović ističe da u slučaju akutnih respiratornih infekcija, cink može biti koristan.

Suplementi mogu biti korisni, ali ako želimo da se zaštitimo od kovida i gripa, nisu od velike pomoći, kaže.

Kada je reč o zaštiti od virusa i jačanju imuniteta, dr Popović naglašava da postoje dva glavna načina – prvi je teži i podrazumeva preležavanje bolesti, dok je drugi lakši – vakcinacija.

Dragoslav Popović takođe napominje da je vakcinacija protiv gripa dostupna i da se preporučuje primena do sredine novembra, kako bi nas zaštitila tokom vrhunca sezone gripa koji obično nastupa krajem januara i početkom februara.

Na pitanje novinarke, koliko je stres ključan za loš imunitet, dr Popović je rekao da stres jeste važan za to kako se osećamo, ali kada dođemo u kontakt sa virusom gripa ili kovida ne postoji dovoljno snažan imunitet koji će nas zaštititi.

Prestanite da ponavljate ove obrasce!

To je pozadinska buka koju gotovo i ne primećujete. Ponekad negativni misaoni obrasci preuzimaju i otežavaju fokusiranje na bilo šta drugo, kaže specijalista za ljudsko ponašanje Melodi Vajlding. Ovi obrasci deluju kao katalizator koji nam pomaže da idemo napred ili mogu biti kao kočnica koja nas sprečava da se razvijamo. Evo nekih neproduktivnih i negativnih obrazaca razmišljanja koji vas sprečavaju da se razvijate:

1. Razmišljanje na sve ili ništa

Pojavljuje se kada situaciju vidite samo u krajnostima, ne ostavljajući prostora za srednji put. Na primer, kao kada kažete „"ko mi ovo ne uspe, to znači da je to totalni neuspeh". Vajlding kaže da je to kao kada pretpostavite da morate da budete stručnjak za nešto da bi ta stvar bila deo vašeg života. Ako, na primer, želite da svoje zdrave recepte podelite sa ostatkom sveta, umesto da ih objavljujete na društvenim mrežama, imate osećaj da pre toga morate da postanete sertifikovani nutricionista. Pokušajte da vidite srednji put. Ne postoji samo crno-belo i ne morate ići u krajnosti da biste nešto postigli.

2. Preterana generalizacija

Slično je razmišljanju "sve ili ništa" u smislu da je to misaoni obrazac koji situaciju dovodi do krajnosti. "Koncept je da ako ste pogrešili u poslednjoj prezentaciji, sigurno ćete pogrešiti u sledećoj", kaže Melodi Vajlding. Ovakav način razmišljanja je potpuno pogrešan. Svaki put kada osetite da se pojavljuje, specijalista preporučuje da napravite pauzu od jednog minuta i razmislite o problemu. Ako niste uspeli u prošloj prezentaciji, to znači da ćete se bolje pripremiti za sledeću. Ono što se dogodilo u prošlosti ne sme se ponoviti u budućnosti.

3. Isključivanje pozitivnog dela

Specijalista kaže da je ovo još jedan neproduktivan obrazac razmišljanja koji se posebno javlja kod ljudi koji imaju problema sa samopouzdanjem. "Primer je teškoća prihvatanja komplimenata", kaže Vajlding. "Kao kada ste zaista naporno radili za nešto, i kada ljudi to cene, vaš odgovor je da je to bio timski rad umesto da samo kažete hvala. Ili kada uradite nešto veoma dobro, ali kažete sebi da je svako to mogao da uradi." Za borbu protiv ovog negativnog obrasca, specijalista preporučuje vođenje "dosijea pohvala". To je navika po kojoj svake nedelje ili svakog dana razmišljate o uspesima i dobrim stvarima. Ne mora da se radi o vašim dostignućima, ali može da se radi o malim trenucima pobede, kao što je činjenica da ste uspešno prebrodili težak razgovor ili da ste pokušali nešto novo, van vaše zone komfora. Cilj je da vremenom naučite da prepoznate svoje kvalitete i zaustavite obrazac razmišljanja koji poništava pozitivne delove.

4. Emocionalno razmišljanje

Ako osećate da nešto ne možete da uradite, to ne znači da je tako. "U slučaju emocionalnog razmišljanja, pretpostavljamo da ono što osećamo mora biti istina." Na primer, ako sebi kažete "osećam da nisam u stanju da vozim", automatski ćete poverovati da je to stvarno i istinito, iako možda nikada niste pokušali. Za borbu protiv ovog obrasca, specijalista preporučuje podešavanje tajmera do 30 minuta. U ovom intervalu dozvolite svim emocijama da isplivaju na površinu: tuga, krivica, anksioznost ili bilo šta drugo. Nakon što vreme istekne, nastavite dalje. Na taj način možete da ih razdvojite kako vam negativne emocije ne bi zavladale ceo dan. To je kao "dnevnik brige" koji vam pomaže u borbi protiv anksioznosti.

5. Izjave koje uključuju "mora"

Izjave koje uključuju obavezno su usredsređene na očekivanja koja imamo od sebe. Na primer, kada kažete sebi "Morao sam da postanem bolji u ovome do sada". Da biste se nosili sa ovim razmišljanjem, potrebno je biti popustljiv prema sebi. Pre svega, pokušajte da saznate odakle ta očekivanja koja postavljate sebi. Da li dolaze od šefa, partnera, roditelja? Iako imate skup vrednosti i pravila po kojima živite svoj život, pokušajte da shvatite ko je stvorio ova pravila i da li vam ona dozvoljavaju da živite svoj život onako kako želite. Umesto da se fokusirate na ono što ne možete, fokusirajte se na ono što možete i napredak koji ostvarujete.

Izvor: sd.rs

Važni saveti za brži oporavak.

Prehladu najčešće prate curenje iz nosa, kašalj i otežano disanje, a mogu da se jave i niska temperatura, umor i stalno kijanje, kao i bolovi u mišićima. Na sreću, postoje stvari koje možete da uradite kod kuće za ublažavanje simptoma prehlade. Lekari otkrivaju šta uvek rade da bi vam olakšali simptome – većina ovih stvari je potpuno besplatna, piše Net.hr.

Gadan virus puni domove zdravlja u Srbiji: Obara i decu i njihove roditelje, brzo se širi, a simptomi su mučenje koje traje pet dana

„Na sreću, možemo da olakšamo simptome jednostavnim koracima tako što ćemo se potruditi da se dovoljno odmaramo, pijemo tečnosti i jedemo dobre kalorije“, ističe doktor Dhaval Desai.

On je rekao da u tim trenucima jede hranu bogatu proteinima poput jaja, piletine ili jogurta, a izbegava prerađenu hranu i pića koja sadrže kofein.

Ne zaboravljaju koliko je voda važna

Tečnost će uvek da pomogne kada ste bolesni, a Flores kaže da je posebno važno naglasiti da pijete vode jer odrasli često troše manje tečnosti, tako da ovaj zadatak može da im bude izazovan. Stručnjaci iz klinike Mayo savetuju vodu za piće, prirodne sokove, vodu s limunom ili supu kako bi zadovoljili potrebe vašeg tela za tečnošću.

Kvalitetan san je prioritet

Postoji razlog zašto ste umorni kada ste prehlađeni, telo u tim trenucima žudi za odmorom kako bi imalo snage da se brže oporavi. Iz tog razloga, lekari savetuju da se u tim trenucima ne zaboravi odmor. Prema klinici Mayo, manje antitela za borbu protiv infekcija se proizvodi kad niste odmorni, što će vas ili učiniti podložnijim prehladama ili će vam biti potrebno više vremena da se oporavite.

„Ovo je dobar trenutak da usporite i pustite svoje telo i imunitet da urade svoj posao. Dakle, ako se probudite prehlađeni, bolje je da se odmah vratite u krevet, ne naprežite se tokom dana i idite rano na spavanje. Doktor Kristofer Skuderi, porodični lekar na Floridi, veruje da nikad ne preuzima odgovornost kada se bori protiv prehlade, tako da može sebi da priušti dobar noćni odmor.

Oni se brinu o najozbiljnijem simptomu

„To je stanje koje zahteva prepoznavanje glavnog simptoma koji vas muči“, kaže Desai i objašnjava da obično sledi sve navedene korake, a uzima i lekove bez recepta za lečenje bolesti i veruje da u tome nema ništa loše.

Ako vas telo boli, koristite uobičajene lekove protiv bolova, ako su vam nos i sinusi začepljeni, isperite vodom ili udahnite. Zapamtite da je umerenost ključna, zato nemojte preterati“, ističe Flores.

„Odlučite se koji vas simptom najviše muči i uzmite lek za njega, a ako imate određenih zdravstvenih tegoba, savet je da se konsultujete s lekarom pre nego što uzmete bilo koji lek“, kaže Desai i ističe da ove lekove nikad ne treba davati deci bez prethodnog odobrenja doktora.

Ako ste jedan od onih koji veruju da se bolest može pobediti snagom misli, odustanite od toga. Pretvaranje da ništa nije u redu može samo da znači da nećete usporiti i vratiti se svim navikama koje inače imate. Pre svega, zapamtite da je vašem telu potreban odmor i dobra ishrana kako bi se borilo protiv virusa.

Izvor: nova.rs

Razlikovanje depresije od obične lenjosti može biti izazovno jer se neki simptomi depresije, kao što su gubitak energije, niska motivacija i nedostatak interesovanja za aktivnosti, mogu činiti sličnim simptomima lenjosti. Međutim, postoje ključne razlike između ova dva stanja:

Trajanje i upornost simptoma:

Depresija je ozbiljno mentalno stanje koje traje najmanje dve nedelje ili duže. Simptomi depresije obično su prisutni veći deo dana, svakog dana.
Lenjost, s druge strane, obično je prolazno stanje i može biti uzrokovano privremenim faktorima kao što su umor ili nedostatak motivacije za kratko vreme. Lenjost obično ne traje duže od nekoliko dana ili nedelja.

Osećaj praznine:

Depresija često prati dubok osećaj praznine, tuge, bezvrednosti ili bespomoćnosti. Osoba može izgubiti interesovanje za stvari koje su ih nekad ispunjavale.
Lenjost se obično manifestuje kao nedostatak volje da se bilo šta radi, ali osoba ne mora nužno osećati duboke emocionalne simptome.

Fizički simptomi:

Depresija može izazvati fizičke simptome poput nesanice ili prekomernog spavanja, promena u apetitu i telesnih bolova.
Lenjost obično ne prati takve fizičke simptome.

Uzrok:

Depresija često ima dublje uzroke, uključujući genetsku predispoziciju, stres, traumu ili hemijske neravnoteže u mozgu.

Lenjost obično nema dublje psihološke uzroke i često se javlja kao reakcija na privremeni stres ili preopterećenost.

Reakcija na podsticaje:

Osobe s depresijom često ne reaguju na pozitivne podsticaje ili stimuliše teško da ih iskuse kao zadovoljstvo.
Lenje osobe mogu reagovati na pozitivne podsticaje, ali jednostavno nemaju volju ili motivaciju da se pokrenu.

Ako imate sumnje da imate depresiju ili da neko drugi može patiti od depresije, važno je potražiti profesionalnu pomoć od stručnjaka za mentalno zdravlje. Depresija je tretabilna i može se upravljati efikasnim terapijama i tretmanima.

I naravno: važno je razgovarati sa stručnjakom kako biste postavili tačnu dijagnozu i započeli odgovarajući tretman.

Ako uzmemo u obzir tradicionalnu kinesku medicinu, znamo da sati u kojima se obično budimo govore mnogo o našem blagostanju – i fizičkom i mentalnom. Saznajte šta znači ako se često budite između 1 i 3 sata ujutro ili između 3 i 5 sati.

Prema principima tradicionalne kineske medicine, svaki telesni organ bi trebalo da imate određeni sat ili deo dana kada je njegova energija na vrhuncu, a svaki deo tela je povezan i sa određenim emocijama, prenosi portal Sensa.

Ako se često budite između 1 i 3 sata ujutro, prema principima kineske medicine, to znači da je vaša jetra preopterećena. Jetra je odgovorna za detoksikaciju našeg tela i obradu emocija svake noći. Možda ste dan pre pojeli nešto što nije odgovaralo vašem telu, popili previše alkohola ili nosite nerešeni bes ili mnogo stresa i napetosti.

Ako se često budite između 3 i 5 ujutro, prema principima kineske medicine, to bi trebalo da ukazuje na neravnotežu u plućima ili vašem disanju. Nešto verovatno ometa vašu sposobnost da duboko i pravilno dišete, što se može manifestovati kao piskanje, kašalj, astma ili se brzo razbolite.

Prema principima kineske medicine, ovo bi trebalo da bude povezano i sa emocionalnim faktorima, posebno sa tugom zbog suočavanja sa gubitkom ili ožalošćenošću.

Preporučuju se vežbe disanja ili druge vežbe opuštanja. U isto vreme, treba da stalno održavate svoje telo toplim kako biste pomogli vašim plućima da ispune telo kiseonikom. Takođe je važno poveriti se nekome o svojim osećajima, razgovarati s tom osobom i razmisliti šta bi vam još moglo pomoći kako bi vaša emocionalna strana bila adekvatno podržana.

Izvor: n1info.rs

Sindrom nervoznih creva, takođe poznat kao sindrom iritabilnog kolona, predstavlja čest poremećaj u sistemu za varenje koji se često naziva i bolešću modernog doba.

Njegovo izbijanje često je povezano sa ubrzanim i nezdravim načinom života.

Doktor Srđan Marković, gastroenterolog, istakao je za RTS da se radi o starom konceptu „nervoznih creva“, koji ukazuje na funkcionalne poremećaje i neregularno funkcionisanje creva.

„Medicinski izraz za to je sindrom iritabilnog kolona, odnosno sindrom nervoznih creva. Česti stres, nepravilna ishrana su jedni od inicijalnih faktora za ovaj poremećaj. Kao konstantan simptom ovog stanja često se javlja bol u trbuhu, koji može da podstakne ljude da potraže lekarsku pomoć i da se izvrši ispitivanje bola u trbuhu, a konačna dijagnoza bude sindrom nervoznih creva“, istakao je doktor.

Osim karakterističnog bola u stomaku, koji prati poremećaje tokom pražnjenja creva, pacijenti mogu iskusiti i druge simptome kao što su proliv ili zatvor.

Postoje različiti oblici ovog sindroma, od blažih do težih, a ponekad može značajno uticati na kvalitet života pacijenata, čak ih sprečavajući da normalno obavljaju svakodnevne aktivnosti.

Lekar ističe da postoji dobro uspostavljen algoritam za lečenje ovog poremećaja i terapija može uključivati i psihoterapeuta i nutricionistu, zavisno od specifičnih potreba pacijenta.

Stres, nepravilna ishrana i drugi faktori kao što su genetika i emocionalni stres igraju ulogu u izbijanju ovog poremećaja.

Dr. Marković dodaje da ishrana nije jedini faktor rizika.

Crevo sadrži veliki broj bakterija, a borba između korisnih i štetnih bakterija je konstantna. Dijetetske promene i eliminacija hrane koja izaziva probleme su često prvi terapijski koraci za pacijente sa sindromom nervoznih creva.

Važno je započeti dan bez stresa i konzumirati lagane obroke koji odgovaraju organizmu.

Prvi simptomi ovog sindroma treba da budu signal za posetu lekaru koji će odabrati odgovarajuću terapiju.

Izvor: danas.rs

Da li znate da bundevu zovu i srpska banana? Vreme je da pripremite tikvu.

Bundeva, dulek, ludaja, tikva, buca, bundevka – i sama činjenica da za ovo voćno povrće u našem jeziku postoji toliko naziva nešto znači. Ako tome dodamo i zanimljivost da se često bundeva naziva i srpskom bananom, te da svi vole bundevaru i pečenu tikvu, jasno je koliko nam je važan ovaj jesenji plod. Ovaj tekst će vas dodatno ubediti zašto bi ludaja trebalo češće da se nađe na vašem stolu.

Doktorka Patriša Varakalo je licencirana porodična lekarka koja je podelila svoj jednonedeljni eksperiment jedući divni jesenji plod svakog dana – plus, stručnjak Klivlendske klinike deli najbolji način da se bundeva pripremi za bogatu hranljivu vrednost.

Jesen je sezona za čula: boje lišća, miris oštrijeg vazduha, ćebence i džemper, bogati ukusi – uključujući bundeve: verovatno najpoznatiji simbol jeseni.

Danas je i u Americi, baš kao i kod nas, bundeva na meniju lanaca brze hrane, ali i restorana – gde se mogu poručiti potaži od bundeve, testenine, mešavine ovsene kaše i još mnogo toga.

Doktorka Patriša Varakalo pristupila je eksperimentu. Sa iskustvom u porodičnoj medicini i sertifikatom instruktora za ishranu bila je radoznala da otkrije: šta se dešava kada ljubitelj bundeve malo poludi uživajući u njoj nedelju dana i krenula je na sedmodnevno putovanje jedući ovo jesenje voće kako bi lično iskusila zdravstvene prednosti bundeve.

Liza Rajc, stručnjakinja za ishranu na klinici u Klivlendu, podelila je naučne podatke u vezi sa onim što je Patriša primetila tokom nedelje na bundevi. Ovo je njihova priča:

Kako sve možete da jedete bundevu

Bilo je zabavno pronaći kreativne načine da ubacim bundevu u svoje obroke. Budući da je apsolutni entuzijasta kada je reč o smutijima – mešala je pire od bundeve u jutarnje piće i to je delovalo sasvim prirodno – izbor je bio organski pire od bundeve bez dodatog šećera kako bi obezbedila najbolje prirodne ukuse i hranljive materije.

Semenke bundeve brzo su postale njena omiljena užina – njihova hrskava tekstura savršena je za gricakenje, a otkrila je da su fantastičan dodatak za salatu, jer tako daju hrskavost lisnatom povrću.

Za jednu večeru odlučila je da eksperimentiše i napravila domaći marinara sos od bundeve. Njegova kremasta tekstura i ukus pun različitih nijansi učinili su njena jela od testenine tako ukusnim da ga je jela uz obroke nekoliko dana.

Do kraja nedelje žudela je za nečim novim, a to ju je dovelo do jednog od lokalnih kafića koji je reklamirao činiju od bundeve, sličnu činiji akai, ali sa divnim sezonskim preokretom: u osnovi je bio bogat pire od bundeve pomešan sa bananama i akai bobicama, preliven granolom, semenkama bundeve i medom. Bio je to savršen spoj slatkog i slanog da završi nedelju jedenja bundeve.

Zdravstvene prednosti bundeve

Lioza Rajc objašnjava da je bundeva riznica benefita: „Bundeva ima malo kalorija i dobar je izvor vlakana – sadrži 50 kalorija i tri grama vlakana po jednoj šoljici.“

Bundeva je elektrana esencijalnih vitamina i minerala – kaže Rajc: „Bundeve su odličan izvor vitamina A, vitamina C i kalijuma. Vitamina A ima u biljnoj hrani narandžaste boje, blagotvoran je za kožu, oči, imuni sistem, ali i za funkcionisanje glavnih organa poput srca i pluća. Vitamin C vam može pomoći da se borite protiv jesenjih virusa i može pomoći zdravom snu u hladnijim mesecima.

Istraživanja iz juna 2022. istakla su niz zdravstvenih koristi bundeve, uključujući podršku muškoj plodnosti, pomoć pri zaceljivanju rana i pružanje antimikrobnih, antiinflamatornih, antioksidativnih i antiulcerativnih svojstava. Pored toga, bundeve su korisne u rešavanju benigne hiperplazije prostate ili uvećane prostate.

A u njima je još jedno blago, kaže Rajc: semenke bundeve su nutritivno bogate, jer su „dobar izvor proteina, vlakana i mnogih drugih minerala“. (Pečene sa cimetom, karijem ili samo posute morskom soli mogu biti odlična užina.) Na polju inovacija, neki naučnici istražuju semenke bundeve kao potencijalne elemente nekih budućih lekova za koje su potrebne dublje studije.

Ukratko, bundeva je bogat izvor nutritivnih i terapeutskih prednosti.

Bolja probava

Jedna od neposrednih prednosti koje je doktorka primetila u ovom eksperimentu bila je bolja probava. Baš kao što je iskusila u poslednjoj nedelji svakodnevnog konzumiranja banana, otkrila je da su i bundeve dobar izvor vlakana.

Rajc kaže: „Istraživanje je pokazalo da ishrana bogata vlaknima može pomoći pravilnom radu creva. Konzumiranje jedne šolje bundeve dnevno bi obezbedilo otprilike 10 odsto preporučenih potreba za vlaknima.“ Patriša je to potvrdila jer joj je sistem za varenje radio kao sat.

Njena koža bila je još jedna oblast u kojoj je primetila poboljšanje – svetliji i uravnoteženiji ten.

Rajc kaže: „Narandžasta boja bundeve potiče od beta-karotena, koji je antioksidant i koji se u telu pretvara u vitamin A. Vitamin A igra važnu ulogu u održavanju zdrave kože.”

U stvari, vitamin A je sinonim za retinol, koji mnogi dermatolozi smatraju moćnim sastojkom za održavanje mladosti kože i podsticanje obnavljanja zdravih ćelija kože.

Kada je svakoga dana jela bundevu, bolje je spavala

Miran san je bio zanimljiv ishod kako su dani prolazili – ali da li je bundeva mogla da stoji iza toga? Rajc je istakla: „Semenke bundeve sadrže triptofan i tirozin, koji su prekursori serotonina i dopamina – poznato je da oba igraju ulogu u regulisanju anksioznosti i stresa.

To je imalo smisla, jer se činilo da se kvalitet njenog sna poboljšao sa dnevnim unosom bundeve.

Još pitanja o koristima bundeve

Patrišu je zanimalo da li postoji razlika u ishrani između sveže bundeve i njenih prerađenih verzija. Rajc pojašnjava: „Pire od bundeve u konzervi je jednako hranljiv kao i sveža bundeva; međutim, mešavina za pitu od bundeve u konzervi i druga hrana sa ukusom bundeve često sadrže mnogo šećera.”

Da li je često jedenje bundeve bezbedno za sve ljude? „Za većinu stanovništva nema bezbednosnih rizika zbog svakodnevnog uzimanja bundeve“, kaže Rajc. „Međutim, upozorila bih na unos za one osobe s problemima i bolestima bubrega zbog sadržaja kalijuma.“

Što se tiče najbolje metode pripreme za uživanje u nutritivnoj vrednosti bundeve, Rajc je pomenula: „Najbolje metode za pripremu je da je kuvate na pari, pečete ili u mikrotalasnoj pećnici. Pire od bundeve možete dodati i u ovsene pahuljice, smutije, palačinke, mafine, jela od testenina, supe. Kuvana bundeva se može čuvati u hermetički zatvorenoj posudi u frižideru do pet dana, a pire od bundeve se može zamrznuti za kasniju upotrebu.“

Jasno je da su sveže ili pasirane bundeve blagodat za vaše zdravlje. Kako lišće postaje boje ćilibara i mrak ranije pada, imate više od jednog razloga da jedete više bundeve.

Izvor: nova.rs

Loša vest za sve koji se bore sa ambrozijom i alergijom na istu jeste da njihove tegobe neće biti blaže sredinom septembra kao do ovih godina, već će najveći alergen koji izaziva ozbiljne zdravstvene probleme biti pristutan do kraja meseca. Trenutne količine polena ambrozije u vazduhu u Beogradu su 10 puta veće od dozvoljenih.

Alergija na ambroziju je iz godine u godinu sve češća i kod osoba koje predhodno nisu ispoljavale alergijske reakcije na nju. Nekada je na ovaj korov bio alergičan svaki 10 stanovnik naše zemlje, a sada se ta brojka povećava jer je zagađenost vazduha visoka, a broj čestica polena sve veći jer nadležne službe ne rade na njenom suzbijanju.

Pulmolog Dejan Žujović kaže za Danas da je ambrozija hronični problem u našim gradskim sredinama, a da ne postoje pokušaji za njegovo sistemsko rešavanje.

– Sve veći broj pacijenata nam se javlja sa simptomima alergijskih rinitisa, a to, naravno, uzrokuje veći broj dana sa radnom nesposobnošću. Sledeći problem je što će dvocifren procenat ovih pacijenata da razvije tokom života bronhijalnu astmu – ističe Žujović.

On dodaje da je broj građana sa atopijskim problemima u stalnom porastu i kod nas, ali i u svetu.

– Postoji naučna povezanost između procenta zelenih površina i broja novoobolelih. Necivilizacijsko uništavanje naših parkova i drvoreda, neregulisan saobraćaj sa beskrajnim gužvama i broj dizel vozila su osnovni krivci za česte probleme sa alergijama i astmom kod naših građana – ukazuje Žujović.

Nažalost, dodaje, i često nepridržavanje međunarodnih stručnih preporuka u lečenju ovih pacijenata je odgovorno za progresiju tegoba kod naših pacijenata.

– Gradske vlasti pogoršavaju ovu situaciju svojim nečinjenjem. Problem ambrozije iziskuje sistemska rešenja koja iz godine u godinu izostaju. A to se jasno odražava na kvalitet života naših sugrađana – zaključuje Žujović.

Granična vrednost za ambroziju je 30 polenovih zrna u kubnom metru vazduha, jer je veliki alergen, dok je za ostale granična vrednost 60. Poslednjih dana avgusta i početkom septembra dešava se da izmerene vrednosti u Beogradu budu 200, čak i 800 – 900 polenovih zrna po kubnom metru vazduha, što je i 30 puta više od granične vrednosti. “Sezona” se obično završava sredinom septembra kada broj polenovih zrna znatno opada, međutim, prema najavama Agencije za zaštitu životne sredine, visoka koncentracija ovog alergena trajaće do kraja septembra.

Ambrozija proizvodi polen u velikim količinama. Zrela biljka stvara i do osam miliona polenovih zrna, koja su i izuzetno lagana pa ih vetar može raznositi i do sto kilometara daleko. Zrno polena zadržava klijavost i po 40 godina, a u vazduhu se zadržava i duže od 100 dana. Zato je bitno tretirati je sistemski, svake godine, što se kod nas ne čini pa se proširila po velikom delu Srbije, a najviše je ima u Beogradu.

Alergije se javljaju kada imuni sistem pogrešno reaguje na određene bezopasne supstance tretirajući ih kao da su štetne.

U autorskom tekstu za Danas, prim. dr Slavica Plavšić navela je da se alergijske reakcije na ambroziju prvenstveno javljaju u gornjim disajnim putevima. Avgust, septembar i oktobar su tri meseca u godini kada je alergija na ambroziju u punom jeku.

Tipični simptomi su svrab i osećaj peckanja u nosu i očima, intenzivno kijanje i suzenje očiju, obilna sekrecija iz nosa, smanjeno čulo mirisa, nekad i otežano disanje.

Simptomi su slični prehladi, s tim što mogu da traju i duže od nedelju dana.Teži oblici alergije na ambroziju izazivaju razdražljivost, glavobolju, zujanje u ušima, ponekad i napad bronhijalne astme.

Saveti koji mogu pomoći da se lakše izborimo sa alergijom na ambroziju:

– u vreme jake polenske aktivnosti ambrozije kao što je sada, treba držati zatvorene prozore stana ili automobila, da se spreči ulazak polena.

– ako je vetrovito izbegavati izlaske iz kuće jer se čestice polena lako se prenose vetrom

– treba se tuširati i prati kosu svako veče a ruke često u toku dana

– ne treba sušiti odeću napolju, a jastučnice treba menjati često

– planirati aktivnosti u zavisnosti od toga kolika je koncentracija polena u vazduhu i za vreme najveće polenske aktivnosti treba izbegavati boravak na otvorenom.

Kod izraženijih simptoma obavezno se javiti doktoru za terapiju koja će ublažiti vaše simptome.

Izvor: danas.rs