Nakon što je TikTokerka Andrea Eder objavila video u kojem tvrdi da je izlečila migrenu za samo četiri minuta, njen trik je postao viralan. Naime, ona je potopila stopala u vruću vodu i, kako kaže, rešila se jakog pulsirajućeg bola u glavi, prenosi Index.

„Pre četiri minuta nisam mogla da vidim na oči. Zahvalna sam ljudima koji su ovo podelili jer su mi spasili život“, dodala je u videu.

Dr Kunar Sud pogledao je video i potvrdio da trik zaista deluje. Pojasnio je da stavljanje stopala u toplu vodu može pomoći u oslobađanju od bolova bez ikakvih nuspojava koje mogu imati lekovi.

„Vruća voda pomaže da se prošire krvni sudovi u vašim stopalima, što tera krv iz glave prema stopalima. To ublažava pritisak u glavi“, pojasnio je.

I njegov video je postao viralan s preko 3 miliona pregleda i ponovo su se nanizali komentari korisnika koji tvrde da djluje.

„Migrena je nestala za otprilike 10-15 minuta bez ikakvih neugodnih osećaja“, komentarisao je jedan TikToker i mnogi su se složili s njim.

Da li ste se nekada zapitali da li vaša ishrana menja efikasnost lekova? Na primer ispijanje leka toplim napitkom može promeniti način na koji lek deluje i možda ugroziti vaše zdravlje.

„Interakcije hrane i lekova se obično dešavaju kroz tri različita tipa mehanizama“, kaže dr Ronald Stram, direktor Centra za zdravlje i lečenje u Njujorku, te dodaje:

„Hrana može povećati brzinu ili obim apsorpcije leka, smanjiti brzinu ili obim apsorpcije ili imati direktan farmakološki efekat“.

Kisela hrana, pića sa kofeinom, mogu smanjiti efikasnost antibiotika kao što je penicilin.

Ako uzimate penicilin, konzumirajte kiselu hranu, uključujući meso, živinu, kafu, kukuruzni sirup i šećer, jedan sat pre ili dva sata nakon uzimanja leka.

Hinoloni, klasa antibiotika uključujući ciprofloksacin, levofloksacin i druge, mogu se uzimati na prazan stomak ili sa hranom. Međutim, istovremeno konzumiranje mlečnih proizvoda smanjuje njihovu efikasnost. Sačekajte dva sata pre i posle uzimanja ovih antibiotika ako želite da konzumirate mlečne proizvode.

Preskočite sir ako ste na inhibitorima monoamin oksidaze. Ovi lekovi se koriste za lečenje depresije i anksioznih poremećaja, a mogu reagovati na hranu bogatu tiraminom, koji se nalazi u zrelim sirevima. Mešanje inhibitora monoamin oksidaze sa hranom koja sadrži tiramin, kao što je sir ili fermentisana i kisela hrana, može podići krvni pritisak do opasnih nivoa.

Ostale namirnice bogate tiraminom su soja sos, tofu, miso, fava pasulj, kiseli kupus, alkohol, avokado, banane, ekstrakti kvasca i suvo grožđe.

Antikoagulansi kao što je varfarin sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka. Neke vrste hrane smanjuju njihovu efikasnost, a druge produžavaju vreme zgrušavanja i povećavaju rizik od krvarenja.

„Riblje ulje je, na primer, zdravo za srce, ali je i blago protiv zgrušavanja“, kaže Dejvid G. Edelson, profesor kliničke medicine na Medicinskom koledžu Albert Ajnštajn u Njujorku.

S druge strane, tamno -zeleno lisnato povrće i druga hrana koja sadrži vitamin K može povećati zgrušavanje, pa ograničite ili izbegavajte spanać, brokoli, kelj, repu i zelje.

Jedite bobice ili drugo voće umesto jutarnjeg grejpfruta ako uzimate lekove za snižavanje holesterola koji se zovu statini. Pijenje soka od grejpfruta istovremeno sa uzimanjem statina dovodi do akumulacije leka u telu. Grejpfrut usporava razgradnju leka, što dovodi do viših nivoa i raznih zdravstvenih problema.

Narandže mogu imati sličan efekat. Može doći do oštećenja jetre i, u retkim slučajevima, ozbiljnog oštećenja bubrega i mišića.

Ako uzimate inhibitore enzima koji konvertuje angiotenzin da biste snizili krvni pritisak, možda ćete morati da koristite i kalijumove soli kao zamenu za natrijum. Problem je u tome što ACE inhibitori takođe uzrokuju da telo zadržava kalijum. Ovo stvara visok nivo kalijuma koji potencijalno može dovesti do srčane aritmije.

Alkohol je jedna od najgorih stvari koje možete kombinovati sa lekovima na mnogo načina. Antifungalni lekovi burno reaguju sa alkoholom. Ova kombinacija može izazvati mučninu, grčeve u stomaku, glavobolju i crvenilo. Za većinu lekova najbolje je uzdržati se od alkohola, prenosi centarzdravlja.hr.

Istraživanja pokazuju da većina Amerikanaca žvače žvakaću gumu dva do tri puta nedeljno, a najveći ljubitelji žvakaće gume u proseku konzumiraju jednu dnevno, prenosi N1 Hrvatska.

“Bezbedno je žvakati žvakaću gumu svaki dan”, kaže Ilana Kerš, klinička nutricionistkinja koja se specijalizovala za bolesti organa za varenje u Irving medicinskom centru Univerziteta Kolumbija.

“Ali kao i u slučaju svih saveta u vezi sa ishranom, umerenost je ključna“, dodala je ona.

Ako žvačete žvakaću gumu svaki dan, objašnjava ova stručnjakinja za ishanu, možda ćete čak imati i zdravstvene koristi od ove navike, ali kod nekih ljudi mogu se pojaviti i negativni efekti.

Prema pisanju sajta The Healthy, sledeće stvari se događaju s vašim organizmom kada svaki dan žvačete žvakaću gumu.

Žvakaća guma može poboljšati vaše mentalno zdravlje

Pregled istraživanja iz 2015. objavljen u žurnalu „BioMed Research International“ otkrio je da ljudi koji redovno žvaću žvaku prijavljuju manje stresa i teskobe. “Kada žvačete žvakaću gumu, to zapravo može delovati u vašem mozgu na povećanje serotonina, što poboljšava vaše raspoloženje”, kaže Mišel Diblazi, šefica odeljenja za bolničku psihijatriju u Tafts medicinskom centru.

Žvakaće gume mogu povećati unos šećera

„Ako se ne pridržavate konzumiranja žvakaće gume bez šećera, jedna žvakaća guma ima samo malu količinu šećera – oko dva grama“, kaže Kerš i dodaje: “Ali ako imate naviku da žvaćete žvaku zaslađenu šećerom ceo dan, svaki dan, količina šećera može se povećati do količine koja ima negativan uticaj na vaše zdravlje.”

Žvakanje žvakaće gume bez šećera smanjuje rizik od karijesa

“Žvakaća guma podstiče proizvodnju pljuvačke, koja može pomoći u ispiranju kiseline i ostataka hrane koji su ostali u ustima nakon jela i pića”, kaže Kerš. Prema Američkom stomatološkom udruženju (ADA), klinička ispitivanja su pokazala da ljudi koji žvaču žvakaću gumu bez šećera 20 minuta nakon jela imaju manje zubnog karijesa.

Žvakanje žvakaće gume bez šećera moglo bi da vam uznemiri želudac

Žvakaće gume bez šećera mogu sadržati zamene za šećer koje obično nemaju nikakve negativne efekte na zdravlje u umerenim količinama, ali “ako imate IBS (sindrom iritabilnog creva) ili ste skloni problemima s organima za varenje, žvakanje velikih količina žvakaćih guma bez šećera može pogoršati te simptome.” Kerš kaže da gume sa zamenama za šećer poput aspartama ili sukraloze mogu biti malo nežnije za creva.

Držite žvakaće gume sa sastojkom Xylitol, koji ima još nekoliko nepoznatih naziva, van dohvata kućnih ljubimaca. To može biti izuzetno štetno ili čak smrtonosno za pse.

Žvakaća guma može poboljšati pamćenje

Studija iz 2018. objavljena u časopisu „Applied Cognitive Psychology“ pokazala je da su studenti koji su žvakali žvakaću gumu dok su učili imali bolje rezultate na ispitima. Istraživači tvrde da je to zato što žvakanje stimuliše protok krvi i kiseonika u mozgu, čineći nas budnim, koncentrisanim i prijemčivim za informacije koje učimo.

Žvakaća guma može vam pomoći da se više krećete

Možda postoji korist od hodanja i žvakanja žvakaće gume u isto vreme. Studija iz 2021. objavljena u žurnalu „Journal of Exercise Science & Fitness“ otkrila je da kada su ljudi žvakali žvakaću gumu dok su išli u šetnju, njihova pređena distanca, broj koraka, brzina hodanja i sagorevanje kalorija se značajno povećalo.

Žvakaća guma može poremetiti plan obroka

Žvakaća guma može delovati kao apetita, što može biti dobra stvar ako bezumno poseže za još jednim međuobrokom. “No, važno je imati na umu kako može smanjiti vaš osećaj gladi”, kaže dr DiBlazi i dodaje: “Ako ljudi ograničavaju svoju ishranu, žvakaća guma može dovesti do, ili pogoršati, poremećene obrasce ishrane.”

Ravnoteža regulacije šećera u krvi ima ključnu ulogu u našem ukupnom zdravlju, utičući na nivoe energije, raspoloženje, pa čak i na upravljanje težinom.

Međutim, postoji složena veza između nivoa šećera u krvi i nakupljanja masnih naslaga na stomaku. Osim uobičajenih krivaca, poput viška kalorija i sedalačkog načina života, određeni sastojci skriveni u naizgled bezopasnoj hrani mogu izazvati pustoš kada je u pitanju nivo šećera u krvi, ali i obim struka.

Smutiji

Smutiji, koji se često reklamiraju kao nutritivno bogate i pogodne opcije, ponekad mogu imati neželjene posledice na šećer u krvi i masnoću na stomaku. Iako mogu da sadrže mešavinu voća, povrća i drugih sastojaka, koncentrovani šećeri iz voća ili dodati zaslađivači mogu izazvati brze skokove nivoa šećera u krvi.

„Iznenađujuće, ali mnogi smutiji se reklamiraju kao ‘zdravi’, ali su zapravo bogati šećerom i/ili visoko fruktoznim kukuruznim sirupom. Mnogi smutiji imaju više kalorije nego što biste smeli da unesete dnevno, a to dovodi do povećanja telesne težine“, ističe Karazi.

Pored toga, procesom pripreme razbijaju se vlakna, pa se smanjuje njihova sposobnost da uspore apsorpciju šećera. Ova kombinacija visokog šećera i smanjenih vlakana može dovesti do fluktuacija nivoa šećera u krvi i potencijalno doprineti akumulaciji masti u predelu stomaka tokom vremena.

Zdravije alternative

Odlučivanje za zdravije alternative smutija je strategija za uživanje u smutijima bez narušavanja ravnoteže šećera u krvi ili podsticanja nagomilavanja masti na stomaku.

Uključivanje sastojaka bogatih hranljivim sastojcima poput lisnatog povrća, voća sa niskim glikemijskim indeksom poput bobičastog voća i izvora zdravih masti poput avokada ili orašastih plodova može imati blaži uticaj na nivo šećera u krvi.

A uključivanje namirnica bogatih proteinima poput grčkog jogurta ili proteinskog praha može povećati sitost i smanjiti rizik od skokova šećera, prenosi N1 Zagreb.

Termin "prehlada bubrega" obično se ne koristi u medicinskom kontekstu, ali najčešće se radi o nezvaničnom izrazu koji se koristi za opisivanje određenih simptoma ili stanja povezanih s bubrezima.

Prehlada bubrega, upala bubrega ili pijelonefritis je ozbiljna infekcija koja može biti akutna ili hronična.

Najčešći uzrok prehlade bubrega su bakterije koje dolaze iz donjeg dela mokraćnog sistrema, na primer bešike ili mokraćnih kanala.

Kod nekih osoba, kao na primer trudnica ili osoba koje boluju od neke autoimune bolesti, postoji veća sklonost nastanku prehlade bubrega.

Šta je prehlada bubrega?

Neretko su, posebno žene, od starijih znale da čuju da ne smeju da sede na hladnom kako ne bi prehladile bubrege – ili jajnike.

Iako prehlada bubrega kao medicinski pojam ne postoji, jasno je da se misli na pojavu simptoma upale.

Upala bubrega obično počinje prisustvom bakterija ili mikroorganizama u mokraćnom sistemu.

Bakterije mogu ući u mokraćni trakt od spolja, kroz uretru, ili se mogu proširiti iz donjeg dela mokraćnog trakta u bubrege. Najčešći način infekcije bubrega je uzlazna infekcija.

Nakon spoljnje infekcije i ulaska bakterija u mokraćni trakt, one dospevaju do osnovnih funkcionalnih jedinica bubrega i tamo se razmnožavaju.

Tako nastaje upala ili prehlada bubrega. Ta upala tada može izazvati oštećenje tkiva što izaziva uobičajene simptome prehlade bubrega poput bolova u leđima, povišene temperature i bol pri mokrenju.

Kako smo ranije naveli, postoje osobe koje su sklonije dobjvanju upale bubrega, a to su:

– osobe slabijeg imuniteta zbog bilo kojeg razloga su generalno podložnije infekcijama bubrega

– osobe s anatomskim abnormalnostima mokraćnog sistema, poput suženja uretre ili vezikoureteralnog refluksa

– osobe koje imaju kateter ili druge medicinske procedure koje uključuju mokraćni trakt

– osobe s oslabljenim imunološkim sistemom poput osoba koje imaju HIV, transplantirane organe ili prolaze kroz hemoterapiju

– u većem riziku od dobijanja prehlade bubrega su žene zbog toga što imaju kraću uretru od muškaraca te su tako sklonije infekcijama

– deca i stariji zbog slabijeg imuniteta

– trudnice

Prehlada bubrega može proći bez prevelikih poteškoća, ali ako se ne leči, ili se ne leči pravilno, može doći do ozbiljnih komplikacija i oštećenja bubrega. To stanje može izrazito zakomplikovati život i smanjiti kvalitet života kod pacijenta.

Simptomi upale bubrega

Simptomi upale bubrega se mogu razlikovati od osobe do osobe, a varirati može i intenzitet određenih reakcija. Tako na primer, neke osobe mogu osećati jaki bol u leđima dok kod drugih to uopšte ne mora biti jedan od simptoma. Nema konkretnog objašnjenja zašto neke osobe doživljaju simptome jače, a neke slabije.

Međutim, ističe se da su simptomi pojačani kod osoba slabijeg imuniteta.

Najčešći simptomi prehlade bubrega su:

– bol u donjem delu leđa: pacijenti često opisuju intenzivan bol u donjem delu leđa, obično na strani zahvaćenog bubrega jer se tamo i nalaze; ovaj bol uzrokuje upalna reakcija te oštećenje tkiva bubrega koja nadražuje receptore za bol

– povišena telesna temperatura: visoka telesna temperatura iznad 37,6°C i osećaj groznice su uobičajeni simptomi prehlade bubrega i mogu biti popraćeni drhtavicom i groznicom

– mučnina i povraćanje

– učestalo i bolno mokrenje: infekcija i prehlada bubrega mogu uzrokovati učestalo mokrenje, koje se neretko pojavljuje uz osećaj pečenja ili bola tokom mokrenja

– bol u trbuhu: bol u trbuhu, posebno u području abdomena može biti prisutna kao dodatni simptom, a ponekad se može zameniti s bolom u donjem delu leđa

– opšta slabost i umor: pacijenti često osećaju opštu slabost i umor, što je odgovor tela na infekciju

– proliv i gastrointestinalni problemi: iako ređe, upala i prehlada bubrega mogu uzrokovati probavne smetnje, uključujući proliv i bol u trbuhu

Navedeni simptomi prehlade bubrega mogu biti drugačiji kod svih pacijenata, ali na pojavu onih koji traju duže od jednog dana bez prestanka, potrebno je obratiti se lekaru

Cilj je da se što pre počne pravilno lečenje kako bi se sprečile komplikacije i produžile upale.

Lečenje prehlade bubrega

Nakon pojave simptoma je jako bitno da se što pre krene s lečenjem kako ne bi došlo do pojave rizika i komplikacije nakon upale bubrega.

Ako se prehlada ne leči ili ne leči pravilno može doći do oštećenja bubrega ili gnojnih upala u području bubrega. Isto može nastati i ako se kod pacijenta događaju ponavljajuće prehlade bubrega.

U tom slučaju je potrebno dodatno lečenje i drenaža. Kod nekih se pacijenata mogu pojaviti i ožiljci na bubrezima što utiče na njihovu funkciju.

Jedna od mogućih komplikacija prehlade bubrega je septički šok koji može nastati zbog teške bakterijske infekcije, ali i infekcija krvi kada bakterije uzrokuju sepsu što je izuzetno opasno stanje.

Nije retko da osobe koje su jednom imale prehladu bubrega postanu sklonije ponovnom oboljenju.

Ali, da do svega toga ne dođe, potrebno je pravilno lečenje prehlade bubrega. Ono se obično bazira na primeni antibiotika koji su ključni za lečenje. Oni pomažu u suzbijanju bakterijske infekcije.

Ne uzimajte antibiotike bez prethodnog savetovanja lekara. Uz antibiotike se mogu koristiti i drugi lekovi za smanjivanje boli i drugih simptoma, ali ni njih nemojte uzimati bez dozvole lekara.

Kod lečenja je jako bitno da osoba uzima dovoljno tečnosti jer telo zbog upale i povišene telesne temperature može dehidrirati.

Važno je osigurati dovoljno unosa tečnosti kako biste održali hidrataciju. U nekim slučajevima, posebno kod teških simptoma, može biti potrebno korišćenje intravenske infuzije.

Kod prehlade bubrega je jako važno mirovanje i smanjivanje fizičkog napora kako bi se telo što lakše i brže oporavilo.

Prirodni načini za lečenje bola u bubrezima

Osim antibiotika i lekova koji smanjuju simptome, nekim pacijentima mogu pomoći i prirodni načini poput čajeva za bubrege za smanjivanje upale. Važno je napomenuti kako kod alternativnih lekova ne postoji naučni medicinski dokaz da deluju, jedino postoje iskustva koja su u većem delu pozitivna.

Ako želite da smanjite bolove i ubrzati oporavak, postoje iskustva koja navode da su biljni, organski čajevi dobar način. Kao čaj za bubrege predlažu topli napitak od konoplje, čaj od maslačka, čaj od smreke, čaj od peršuna i uvin čaj.

izvor: n1info.rs

Pojavom novog podsoja korone nazvanog Eris ponovo su počele da rastu brojke zaraženih, pa se sve češće spominju masovna testiranja, nošenje maske u zatvorenim prostorima i ponovna vakcinacija.

Prve vesti o Erisu, mlađem bratu Omikrona, krenule su iz SAD i Velike Britanije, ali je za nas mnogo interesantnije da se on masovno pojavio i u nama izuzetno popularnoj Grčkoj gde će, prema procenama, letovati više od 700.000 građana Srbije.

Dakle, iako se kod nas više ne vrši sekvenciranje virusa korone, te se trenutno ne zna koji su sojevi i podsojevi aktuelni, skoro da nema dileme da je Eris stigao i na naše prostore, pošto je on u Grčkoj već nedeljama dominantan, a posebno na ostrvima, poput Krita.

Prema podacima Instituta “Batut” i u Srbiji je poslednjih nedelja zabeležen porast broja zaraženih, za nekih 20-tak posto, mada su to realno brojke koje su, u odnosu na 20.000 zaraženih na dnevnom nivou sa početka 2022. godine, sada na nivou statističke greške (malo više od 3.000 testiranih i manje od 300 pozitivnih za nedelju dana).

U ovom trenutku pet je glavnih pitanja vezanih za korona virus i epidemiju koja još nije odjavljena u Srbiji.

1. Da li je Eris zarazniji?

Iako je već postao dominantan soj korone u mnogim zemljama, za sada nema dokaza, bez obzira na veći broj mutacija, da je zarazniji od prethodnika, odnosno da se brže širi. Baš kao i što nema potvrda da ima teže simptome ili da dovodi do ozbiljnijeg obolevanja.

- Bilo je potpuno očekivano da omikron daje nove podsojeve i mutacije, ali da ćemo imati nešto poput delte, to sigurno neće biti slučaj. Kovid sada daje lakše oblike, naravno teški i hronični bolesnici su uvek u riziku, ali generalno svi ostali nemaju razloga za paniku - rekao je epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović.

SZO je Eris proglasila za “soj od većeg javnog zdravstvenog značaja”.

2. Da li treba nositi maske?

Kod mlađih i zdravih ljudi korona dovodi do simptoma poput blažeg gripa, ali smo zaboravili da ona i dalje može da bude opasna po starija lica i hronične bolesnike. Pa ne čudi što u SAD raste broj hospitalizovanih.

Grčki epidemiolozi upozoravaju da su “ljudi skoro potpuno zaboravili da korona postoji i da je još među nama”.

- Osetljive grupe moraju da budu pažljive, i koriste maske koje više nisu obavezne, ali pružaju zaštitu. Veoma je važno da, ako neko oseti simptome ode kod lekara, da se testira i dobije adekvatnu terapiju kako bi se sprečila eventualna hospitalizacija. Hronični bolesnici i stariji ljudi bi trebalo da nose maske na mestima gde je mnogo ljudi. A trebali bi i ostali ako imaju simptome poput kašlja, temperature, curenja nosa - rekao je Teodoros Vasilakopulos, jedan od vodećih grčkih zdravstvenih stručnjaka.

3. Da li su vakcinisani zaštićeni?

“Nije samo virus različit, već smo i mi drugačiji. Imamo značajan pad imuniteta. Ako je neko preležao Omikron, ili je vakcinisan, posebno ako je primio i buster dozu, to će svakako uticati na njegov odbrambeni bedem. Međutim, to ne znači da vakcinisani ne mogu da se zaraze, da su potpuno zaštićeni”, rekao je Dejvid Alen Vol, stručnjak za infektivne bolesti sa Univerziteta Severna Karolina.

- Tokom poslednjih meseci broj osoba koje su primile vakcinu protiv kovida iznosio je u maju 616, u junu 180, u julu 103, a u prvoj polovini avgusta 36. Od početka 2023. broj osoba koji je primio bivalentnu vakcinu protiv kovida, koja se može primeniti kao buster doza i kod osoba koje su prethodno primile dve buster doze tj. četiri doze vakcine, iznosio je 11.189 - rekli su iz “Batuta” za N1.

Ipak, ima i onih koji smatraju da je rok ranijim vakcinama “istekao”.

- Oni koji su oboleli ili vakcinisani pre više od šest meseci imaju malu zaštićenost, jer je u međuvremenu virus evoluirao, a naš imuni sistem nije - smatra Fabricio Preljasko sa Univerziteta u Milanu.

4. Ko bi trebalo da se vakciniše?

“Vakcine uvek kaskaju i protiv aktuelnog soja nemamo vakcinu, ali i svet i mi je očekujemo. Ona neće biti direktno protiv Erisa, jer je to nemoguće, ali će biti napravljena na osnovu Krakena. To što budemo imali u tom trenutku biće najbolje što postoji. Svakako se treba vaksinisati. I postojeća koju sada imamo je dobra. Ne znači da neko neće da oboli čak i ako je vakcinisan, ali vakcina smanjuje verovatnoću za težu kliničku sliku i hospitalizaciju, i smrtni ishod”, jasan je epidemiolog dr Nebojša Bohucki iz Zavoda za javno zdravlje u Subotici.

Kako je rekao prof. Tiodorović, vakcina je posebno značajna za starije osobe i hronične bolesnike.

- U ovom trenutku preporučuje se primena buster doze bivalentne vakcine protiv kovida koja pruža zaštitu od omikron soja SARS-CoV2 virusa i to kod osoba starijih od 60 godina, osoba sa komorbiditetima i stanjima oslabljenog imuniteta, koje su u većem riziku od teže kliničke slike i komplikacija od COVID-19 infekcije - savetuju iz “Batuta”.

5. Da li je korona novi grip?

Majkl Rajan, jedan od čelnika SZO, u martu je rekao da “dolazimo u poziciju da ćemo koronu tretirati kao novi grip” i da će ona “biti sezonskog karaktera”.

- Korona će nastaviti da bude pretnja, virus koji je i dalje sposoban da ubija. Međutim, očekujem da imamo redovne godišnje vakcine, baš kao što ih imamo i za grip - istakao je italijanski naučnik Mateo Baseti.

On je dodao i da “ne očekuje više ikada da vidi prepune bolnice i srušen zdravstveni sistem zbog kovida”.

Na pitanje N1 da li se uskoro može očekivati proglašenje kraja epidemije u Srbiji, u “Batutu” kažu da “imajući u vidu pojavu novih varijanti SARS-CoV-2 virusa, još se nisu stekli uslovi za proglašenje kraja epidemije kovid-19 infekcije u Srbiji, Evropi i svetu”.

Simptomi Erisa

* Curenje ili začepljen nos

* Glavobolja

* Umor

* Kijavica

* Upaljeno grlo

* Kašalj

* Promene čula mirisa

Izvor: blic.rs

Doktor Branislav Oluić otkriva koji su rani simptomi raka pankresa, ko je u najvećem riziku i kako se leči.

Pankreas je organ digestivnog i endokrinog sistema uključen u mnoge funkcije u telu. Deluje kao žlezda jer luči supstance i hormone u krv i digestivni trakt. Učestvuje u kontroli šećera u krvi i metabolizmu, kao i u lučenju supstanci (pankreasnog soka) koje pomažu varenje.

Rak pankreasa nastaje kada normalne ćelije pankreasa mutiraju u abnormalne ćelije i rastu van kontrole. Inače, rak pankreasa je četvrti vodeći uzrok smrti od raka u Sjedinjenim Državama.

Zbog čega najčešće nastaje, koje grupe ljudi najviše pogađa i kako se leči, gostujući u jutarnjem programu na RTS-u, objasnio je doktor Branislav Oluić.

Kako na početku ističe tumor pankreasa je podmukla bolest i najčešće počinje sa nespecifičnim tegobama kao što je bol u predelu želuca, mučnina i povraćanje. Oko 80 odsto simptoma karcinoma pankreasa nalazi u predelu glave, kako kaže dr Oluić, jedini specifični simptom je pojava žutila. Upravo tada treba početi sa dijagnostičkim procedurama.

„Osim ultrazvučne dijagnostike, treba uraditi CT, odn. skener zajedno sa skenerom krvnih sudova, jer to dosta pomaže hirurgu u odlučivanju operacije. Takođe, može da se dijagnostikuje pomoću magneta i na kraju obično bi trebalo da se uradi RCP – invazivna metoda na osnovu koje možemo da dobijemo bioptat iz pankreasa“, rekao je dr Oluić, pa objasnio zbog čega nastaje rak pankreasa.

„Ne zna se tačan uzrok, ali postoje mnoge uzročno-posledične veze. To može da bude pušenje. Dokazano ej da strastveni pušači pet puta više imaju šanse za karcinom pankreasa, nego nepušači. takođe dijabetes, gojaznost, konzumacija alkohola, kao i porodična anamneza“.

Koja starosna grupa ljudi je u najvećem riziku od dobijanja raka pankreasa?

Doktor dodaje da su obično ljudi preko 50 godina u većem riziku, ali danas se javlaju i sve mlađi pacijenti koji imaju karcinom pankreasa. Ukoliko osete mučninu, povraćanje, bolove u predelu želuca i bolove u leđima, trebalo bi domah da se obrate lekaru.

Izvor: danas.rs

Vitamin P nas štiti od raznih bolesti.

Sasvim sigurno ste već čuli za pojam “vitamin P”? Ako ne, evo svega što treba da znate o ovom relativno novom pojmu u nauci o ishrani, prenosi N1 Zagreb.

“Vitamin P” odnosi se na skup bioflavonoida, prirodnih veza prisutnih u biljkama koji imaju antioksidativna svojstva i brojne druge zdravstvene prednosti.

Neki od poznatih bioflavonoida uključuju kvercetin, rutin i hesperidin te se nalaze u različitom voću, povrću i drugim namirnicama biljnog porekla. Ove veze pružaju potencijalne koristi za zdravlje, kao što su:

Antioksidativna svojstva: Bioflavonoidi deluju kao antioksidansi, štiteći ćelije od oštećenja koja mogu da izazovu slobodni radikali. Ovim svojstvima doprinose zaštiti ćelijskih struktura i očuvanju integriteta DNA. Antioksidansi igraju važnu ulogu u održavanju opšteg zdravlja i smanjenju rizik od hroničnih bolesti poput srčanih bolesti, dijabetesa i određenih vrsta raka.

Protivupalna svojstva: Neki bioflavonoidi imaju protivupalna svojstva koja mogu da pomognu u smanjenju upala u telu, čime se smanjuje rizik od različitih zdravstvenih problema.

Zdravlje srca i krvnih sudova: Određeni bioflavonoidi, poput kvercetina, istraživani su zbog svog potencijala da podrže zdravlje srca poboljšavajući funkciju krvnih sudova, smanjujući krvni pritsak i utičući na metabolizam holesterola. Hrana bogata bioflavonoidima, kao što su agrumi, bobice i tamnozeleno lisnato povrće, povezana je sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti.

Potpora imunog sistema: Bioflavonoidi se smatraju potporom imunog sistema, pomažući telu u odbrani od infekcija i bolesti.

Olakšanje od alergija: Posebno se istražuje kvercetin koji može pomoći u upravljanju simptomima alergije stabilizujući ćelije koje oslobađaju histamin i druge upalne posrednike odgovorne za alergijske reakcije.
Osim toga, bioflavonoidi imaju ulogu u regulaciji nivoa šećera u krvi, što može da bude korisno za osobe s dijabetesom ili u riziku od razvoja dijabetesa.

Namirnice bogate vitaminom P uključuju citrusno voće, tamnu čokoladu, bobičasto voće, jabuke, zeleni čaj, crno vino i zeleno lisnato povrće poput kelja, spanaća i brokolija. Ovo voće i povrće, posebno ono crveno, plavo i ljubičasto, obiluje antocijanidinima koji pružaju dodatne zdravstvene koristi, piše Times Of India.

Uz sve ovo na umu, vitamin P ima potencijal da pruži brojne prednosti za vaše zdravlje, a uključivanje namirnica bogatih ovim bioflavonoidima u vašu ishranu može da doprinese očuvanju i poboljšanju vašeg zdravstvenog stanja.

Izvor: n1info.rs

Šta sve treba da znate o kreatinu?

U finalu nedavno završenog turnira u Sinsinatiju Novak Đoković okrenuo se ka svom timu i uzviknuo da želi kreatin. Reč je o suplementu koji mnogi sportisti koriste i koji pomaže u poboljšanju performansi.

Šta je kreatin i koja je njegova svrha?
Kreatin je supstanca koja se prirodno nalazi u ćelijama naših mišića i pomaže im da proizvode energiju, posebno prilikom dizanja teškog tereta ili vežbi velikog intenziteta. Kreatin je takođe dodatak za poboljšanje performansi u teretani.

Studije pokazuju da može da poveća mišićnu masu, snagu i performanse u vežbanju. Pored toga, čini se da može pomoći u smanjenju šećera u krvi i poboljšanju funkcije mozga, mada su za to neophodna dodatna istraživanja.

Osnovna definicija kreatina

Kreatin je poput amino-kiselina koje su osnovna građa proteina. Proteini pomažu u izgradnji mišića i kostiju i, između ostalog, obnavljaju oštećena tkiva. Kreatin je prirodni izvor energije koji pomaže skeletnim mišićima da se savijaju, pomaže stabilno snabdevanje mišića energijom da bi radili kako treba, posebno dok vežbate.

Otprilike polovina zaliha kreatina u telu dolazi iz ishrane, posebno hrane bogate proteinima kao što su crveno meso (svinjetina, teletina i govedina), plodovi mora (riba i školjke), mleko (kravlje, kozje, ovčje). Drugu polovinu telo proizvodi prirodno u jetri, bubrezima i pankreasu. Ti organi isporučuju oko 95 odsto kreatina skeletnim mišićima koji ga potom koriste tokom fizičke aktivnosti. Ostatak ide u srce, mozak i druga tkiva.

Na tržištu postoje brojni suplementi kreatina koje mnogi uzimaju jer dosta vežbaju ili ne dobijaju dovoljno kreatina kroz hranu. Suplementi kreatina mogu se naći u formi praha, tableta, kapsula, tečnosti, energetskih pločica.

Funkcija kreatina u organizmu

Sportisti često uzimaju suplemente kreatina kako bi poboljšali snagu i performanse, ali starije osobe i vegetarijanci takođe mogu imati koristi od ove supstance.

Kreatin može poboljšati zdravlje i atletski učinak na nekoliko načina. U vežbama velikog intenziteta njegova primarna uloga je da poveća zalihe fosfokreatina u mišićima. Kreatin takođe pomaže da dobijete veće mišiće jer vam omogućava da više nego inače uradite u jednoj sesiji treninga, što je ključni faktor za dugoročni rast mišića. Uz to, od kreatina raste količina vode u mišićnim ćelijama, te one dobijaju veći volumen, a to se takođe odražava na rast mišića. Kreatin može povećati ukupnu mišićnu masu i smanjenjem razgradnje mišića.

Na sve to, suplementi kreatina povećavaju zalihe fosfokreatina u mozgu, što može povoljno uticati na zdravlje ovog ključnog organa u našem telu, pa i ublažiti simptome nekih neuroloških bolesti.

Kreatin u suplementaciji

Unošenje kreatina kroz suplemente je veoma popularno među sportistima i bodibilderima. Koriste ga za uvećanje mišića, povećanje snage i poboljšanje performansi vežbanja.

Kada uzimate ove suplemente, povećavate zalihe fosfokreatina u telu. To je svojevrsni vid uskladištene energije u ćelijama. To pomaže vašem telu da proizvede više molekula visoke energije koji se zove adenozin trifosfat (ATP). ATP se često naziva energetska valuta tela. Kada imate više ATP-a, vaše telo može bolje da radi tokom vežbanja. Kreatin takođe menja nekoliko ćelijskih procesa koji dovode do povećanja mišićne mase, snage i oporavka.

Šta je kreatin monohidrat i kako se koristi?

Najčešći suplement kreatina je kreatin monohidrat. To je dodatak ishrani koji povećava performanse mišića u kratkotrajnim vežbama otpora visokog intenziteta, kao što su dizanje tegova, sprint i vožnja bicikla.

Razlike između kreatina monohidrata i drugih formi kreatina
Čini se da drugi oblici kreatina nemaju tako pozitivne efekte kao kreatin monohidrat.

Međutim, postoje i druge prednosti korišćenja različitih vrsta kreatina – na primer, tečni kreatin je zgodan i lak za konzumiranje u pokretu, dok praškasti kreatin može biti odličan za manju potrošnju.

Da li je kreatin štetan?

Neki ljudi veruju da kreatin nije bezbedan i da ima mnogo neželjenih efekata. Međutim, naučni dokazi ne podržavaju te tvrdnje. Zapravo, kreatin je jedan od najviše testiranih suplemenata na svetu i ima odlične rezultate što se tiče bezbednosti.

Studije pokazuju da većina može bez bojazni da uzima suplemente kreatina, ali da je oprez neophodan ako ste trudni ili dojite, ako imate dijabetes, bolest bubrega, bolest jetre. Ako imate bipolarni poremećaj, kreatin takođe može povećati rizik od manije. Razgovarajte sa stručnjakom pre uzimanja kreatina da biste bili sigurni da je bezbedan za vas.

Da li kreatin šteti bubrezima?

Iako uzimanje kreatina možda neće pomoći svim sportistima, dokazi sugerišu da generalno neće škoditi ako se uzima prema uputstvima. Mada su ranija istraživanja upućivala na to da kreatin može pogoršati disfunkciju bubrega kod ljudi sa bubrežnim poremećajima, čini se da kreatin ne utiče na funkciju bubrega kod zdravih ljudi.

Takođe, kreatinin se u potpunosti uklanja iz tela putem bubrega. Ovi organi filtriraju kratinin i onda ga izbacuju iz tela kroz urin. Ako funkcija bubrega nije normalna, nivo kreatinina u krvi će se povećati.

CK u krvi – Šta je kreatin u krvi i zašto je važan

Kreatin je hemikalija koju proizvodi telo i služi za snabdevanje mišića energijom. Test CK u krvi se radi da bi se videlo koliko dobro rade vaši bubrezi.

Šta znači povećana kreatin kinaza u krvi?
Povećana kreatin kinaza u krvi obično znači oštećenje mišića, uglavnom srca, te može da ukaže na infarkt miokarda, ali i neurološka oštećenja i generalno oštećenja mišića posle neke povrede.

Kako smanjiti CK u krvi?

Višak kreatinina može ukazivati na ozbiljna zdravstvena stanja, ali i biti privremena nuspojava određenih faktora ili stanja životnog stila. Ako vaš lekar utvrdi da vam je nivo kreatinina visok, promene u navikama i ishrani mogu pomoći da to smanjite. To, između ostalog, znači manji unos proteina, a više vlakana, ostavljanje cigareta, manje soli i alkohola.

Kako se pravilno pije kreatin?

Ako jedete uobičajenu balansiranu hranu, svaki dan unosite jedan do dva grama kreatina. Vaše mišićne zalihe kreatina su tada verovatno pune od 60 do 80 odsto. To je moguće povećati uzimanjem suplemenata. Treneri obično preporučuju fazu punjenja kreatinom kako biste brzo povećali zalihe mišića. Tokom te faze konzumirate relativno veliku količinu kreatina tokom kratkog perioda da biste brzo zasitili mišiće. Uobičajeni pristup je uzimanje 20-25 grama kreatina dnevno tokom pet do sedam dana. Ta doza se obično deli na četiri ili pet porcija od pet grama tokom dana.

Nakon faze punjenja možete održavati zalihe kreatina uzimanjem manje doze, od tri do pet grama dnevno, mada je sve individualno.

Nuspojave kreatina i kako ih izbeći

Keratin je generalno bezbedan, s tim što, kada se uzima oralno, neželjeni efekti mogu biti dehidracija, stomačni problemi i grčevi u mišićima. Kada se nanese na kožu, kreatin može izazvati neželjene efekte kao što su crvenilo i svrab.

Najbolji kreatin za povećanje mišićne mase

Od više dostupnih vrsta kreatina koje postoje pokazalo se da je najbolji kreatin monohidrat. On je i proveren i generalno bezbedan, a i efikasno povećava mišićnu masu.

Kako piti kreatin i protein?

Sportiste često muči dilema kako uzimati kreatin i protein jer konzumiraju i jedno i drugo. Stručnjaci kažu da možete koristiti oba paralelno, s tim što je protein najbolje uzimati odmah nakon treninga kako bi se vaše telo popravilo, a kreatin možete uzimati bilo kada, sve dok ga uzimate ispravno.

Izvor: nova.rs

Iako je moguće preterati s uzimanjem vitamina, ovaj scenario se ipak retko događa. Vitamin C, poznatiji i pod nazivom esencijalni vitamin, trebalo bi da unosimo iz okruženja – hranom ili suplementima jer naše telo ne može da ga proizvede.

Ovo je razlog zašto vrlo velike doze vitamina C, veće od dopuštenih, obično ne proizvode dodatnu korist i budući da se ne skladište u telu, nisu toksične, piše Živim.hr.

Dopuštena doza vitamina C

Dnevno bismo u svoj organizam trebalo da unesemo oko 75 mg ovog vitamina, što je moguće putem ishrane, ali i kroz suplementaciju. Dopuštena gornja granica vitamina C za odrasle iznosi 2000 mg. Sve više od toga, dokazano, može izazvati mučninu i proliv.

S unosom najčešće možemo da preteramo ako ne čitamo etikete na poleđini proizvoda. Ako uz regularnu dozu vitamina C uzimamo razne suplemente koji, između ostalog, sadrže određenu dozu ovog vitamina mogli bismo preći dopuštenu dozu i kao posledicu imati teškoće s varenjem.

Osim spomenutih problema, pojedini stručnjaci ukazali su na problem stvaranja kamena u bubregu. Švedsko istraživanje u kome je učestvovalo 23.000 muškaraca pokazalo je da su visoke doze vitamina C kod 2 posto dobrovoljaca izazvale razvitak kamena u bubregu.

Većina bubrežnog kamenja napravljena je od kalcijumovog oksalata, zbog čega postoji ideja da bi ovo hemijsko jedinjenje u vitaminu C moglo dobrineti stvaranju kamena u bubregu.

Takođe treba reći da oksalati iz vitamina C zapravo mogu nastati iz saharoze i drugih sastojaka koji se koriste pri izradi ovog suplementa. Iako je teško da ćete preterati, nikad nije na odmet da se dodatno posevetujete s stručnjakom o drugim načinima na koje dodatak vitamina C može uticati na vaše zdravlje.

Izvor: danas.rs

Vitamini su vrlo važni jer nam, između ostaloga, pomažu u održavanju općeg blagostanja.

Vitamin A posebno je neophodan za održavanje zdravih očiju, dobrog vida i zdrave kože te pomaže u borbi protiv infekcija, donosi WebMD. S obzirom na to da ljudsko telo ne može samo proizvesti vitamin A, moramo ga uključiti u svoju prehranu na druge načine, piše Index.hr.

Ako ne unosimo dovoljno vitamina A u svoju ishranu, postoji rizik od razvoja nedostatka ovog bitnog vitamina što s vremenom može dovesti do brojnih zdravstvenih problema, uključujući probleme s vidom ili pad imuniteta. Srećom, blage oblike nedostatka vitamina A možemo lečiti bez dugotrajnih problema.

Ozbiljan nedostatak mnogo je češći u zemljama koje se suočavaju s izazovnim socioekonomskim uslovima, kao i ograničenim pristupom hrani bogatoj vitaminom A. Ali, kako prepoznati da imamo nedostatak ovog vitamina? Manje poznati simptomi koji ukazuju na to su sledeći:

suva koža
suve i nadražene oči
noćno slepilo
poteškoće sa začećem
zaostajanje u rastu i razvoju
česte infekcije grla i prsnog koša
sporo zaceljivanje rana
problemi s kožom poput plihova ili akni

Dugo se verovalo da je 10.000 koraka dnevno „magični broj“ potreban da biste ostali zdravi i u formi, ali nova istraživanja pokazuju da je dovoljno manje.

Analiza više od 226.000 ljudi širom sveta pokazala je da je 4.000 koraka dnevno dovoljno da se smanji rizik od rane smrti iz bilo kog uzroka.

Nešto više od 2.300 koraka će biti od koristi za srce i krvne sudove, a što više koraka preduzmete, to su pozitivni efekti veći.

Svakih 1.000 dodatnih koraka iznad 4.000 smanjuje rizik od rane smrti za 15 procenata do 20.000 koraka.

Tim sa Medicinskog univerziteta u Lođu u Poljskoj i Medicinskog fakulteta Univerziteta Džons Hopkins u SAD-u otkrio je da hodanje koristi svim polovima i svim starosnim grupama, bez obzira na to gde žive, međutim, hodanje je najefikasnije za one ispod 60 godina.

„Sedenje može da uspori metabolizam i utiče na rast mišića i snagu, što može dovesti do bolova. Predugo sedenje može da izazove i probleme sa leđima, što je uobičajen problem za ljude koji rade u kancelarijama. Njihova leđa su stalno pod stresom i pritiskom, što dovodi do mnogih problema kasnije u životu“, rekla Hani Fajn, fitnes instruktorka.

Ona je istakla i značaj aktivnosti bez vežbanja koje takođe sagorevaju kalorije, jer sve što radimo troši energiju, od nošenja namirnica preko čišćenja kuće do šetnje dok razgovaramo telefonom.

Hodanje snižava krvni pritisak, jača mišiće koji štite kosti i povećava nivo energije, a takođe pomaže u održavanju telesne težine zdravom ishranom.

Pešačenje ima i pozitivan efekat na mentalno zdravlje. Preporučuje se „skoro svima” jer blago deluje na zglobove i mišiće. Za one koji rade u kancelarijama, savetuje se da ustanu i šetaju na svakih sat vremena. Hodanje je najbolja vežba za trudnice. Preporučuje se hodanje 30 minuta svakog dana, prenosi klix.ba.

Naučnici u Americi prošle godine su utvrdili da jedan od najrasprostranjenijih i najčešće korišćenih lekova širom sveta - paracetamol - ima prilično bizaran, neželjeni efekat. Naime, tim istraživača sa Univerziteta u Ohaju otkrili su da upotreba paracetamola može da promeni vašu percepciju rizika i tako vas potencijalno dovede u opasnost.

Lek, u Americi poznat kao acetaminofen, koristi se i kao analgetik (olakšanje bola) i antipiretik (umanjenje groznice), a upravo za ovim medikamentom najčešće posežemo kada imamo povišenu temperaturu.

Ako se pridržavate prave doze, retko izaziva nuspojave, ali su naučnici sada došli do saznanju da su oni koji ga uzimaju skloniji riziku u odnosu na ljude koji su u eksperimentu uzimali placebo.

"Izgleda da paracetamol deluje tako da ljudi osećaju manje negativnih emocija kada razmišljaju o preduzimanju rizičnih aktivnosti - jednostavno se ne osećaju toliko uplašeno", rekao je neuronaučnik Baldvin Vej, koator ove studije koja je objavljena u časopisu "Social Cognitive and Affective Neuroscience".

Studija je pokazala da paracetamol ima određene efekte na psihu, odnosno da smanjuje pozitivne i negativne emocije, uključujući i povređena osećanja, uznemirenost zbog patnje druge osobe, pa čak i sopstvenu radost.

U jednoj studiji 189 učesnika dobilo je ili 1.000 mg paracetamola - preporučenu dozu za lečenje glavobolje - ili placebo lek. Nakon što su sačekali da pilula deluje, autori studije zatražili su od ispitanika da na skali od 1 do 7 ocene koliko su neke akcije rizične po njihovom mišljenju. Oni koji su bili pod uticajem paracetamola davali su niže ocene u odnosu na grupu koja je dobila placebo, pritom ocenjujući aktivnosti poput skakanja padobranom, promenu karijere u 30-im, samostalno šetanje noću u nebezbednom kraju...

Inače, istraživači sa Univerziteta u Sidneju u aprilu 2021. sproveli su studiju koja je utvrdila da paracetamol daje najslabiji efekat kada se uzima za akutni bol u leđima, prenosi "The Sun".

"Iako je upotreba paracetamola široko rasprostranjena, njegova efikasnost u ublažavanju bola utvrđena je za samo nekoliko stanja, a njegova stvarna korist je često skromna. Dokazi visokog ili umerenog kvaliteta da je paracetamol bolji od placeba za ublažavanje bola bili su dostupni za samo 4 od 44 ispitana stanja koja prouzrokuju bol", istakli su australijski stručnjaci.

Izvor: blic.rs

Kako izgleda ubod komarca zaraženog virusom Zapadnog Nila?

Virus Zapadnog Nila prenosi se uglavnom ubodom zaražnog komarca. Većina zaraženih ovim virusom ili ne razvije simptome ili su oni slabi. Međutim, neki ljudi razviju po život opasnu bolest koja uključuje upalu kičmene moždine ili mozga, pišu na sajtu prestižne Mejo klinike.

Simptomi

Većina ljudi zaraženih virusom Zapadnog Nila nema nikakve simptome. Blage znake infekcije razvije oko 20 odsto zaraženih.

Uobičajeni simptomi su groznica, glavobolja, bolovi u telu, povraćanje, dijareja, umor, osip po koži. Upravo taj osip je jedan od znakova koji razlikuju ubod komarca zaraženim virusom Zapadnog Nila od uboda običnog komarca.

 Znaci ozbiljne infekcije

Kod manje od 1% zaraženih ljudi virus izaziva ozbiljnu infekciju nervnog sistema. To može uključivati upalu mozga (encefalitis) ili membrana koje okružuju mozak i kičmenu moždinu (meningitis).

Simptomi neuroloških infekcija uključuju visoku temperaturu, jaku glavobolju, ukočen vrat, dezorijentisanost ili konfuziju, ali i komu, tremor ili trzanje mišića. Napade, delimičnu paralizu ili slabost mišića, gubitak vida, utrnulost.

Simptomi groznice Zapadnog Nila obično traju nekoliko dana. Ali znaci encefalitisa ili meningitisa mogu trajati nedeljama ili mesecima. Određeni neurološki efekti, kao što je slabost mišića, mogu biti trajni.

Kada posetiti doktora

Blagi simptomi groznice Zapadnog Nila obično prolaze sami. Odmah potražite medicinsku pomoć ako imate simptome ozbiljne infekcije, kao što su jake glavobolje, ukočen vrat, dezorijentacija ili konfuzija. Ozbiljna infekcija generalno zahteva hospitalizaciju.

Izloženost komarcima tamo gde postoji virus Zapadnog Nila povećava rizik od zaraze. Rizik možete smanjiti tako što ćete se zaštititi od komaraca korišćenjem repelenata i nošenjem odeće koja pokriva kožu.

Izvor: nova.rs

Novo istraživanje otkriva da 50 odsto srčanih pacijenata ima jedan simptom dan pre srčanog udara. Prema naučnicima sa Instituta za srce Smit u Centru Cedars-Sinai u Los Anđelesu, žene i muškarci često doživljavaju znak upozorenja predstojeće i ponekad fatalne zdravstvene krize.

Dan pred srčani udar žene uglavnom doživljavaju kratak dah, dok muškarci osećaju bol u grudima, prema istraživačima koji su svoje nalaze objavili u časopisu Lancet Digital Health.

Drugi, manje uobičajeni znaci upozorenja koje osećaju oba pola uključuju napade i abnormalno znojenje.

„Ovo saznanje bi moglo da dovede do rane intervencije i prevencije smrti. Naše otkriće moglo bi da dovede do nove paradigme za prevenciju iznenadne srčane smrti“, rekao je glavni autor istraživanja Samet Čung.

U istraživanju su korišćeni podaci iz dve studije srčanih zastoja u Kaliforniji i Oregonu, koje su uključivale pacijente starosti od 18 do 65 godina. Istraživači su takođe posmatrali ljude koji su imali slične simptome, ali nisu imali srčani zastoj.

„Pacijenti koji primete znak upozorenja i pozovu hitnu pomoć pre kolabiranja od iznenadnog zastoja srca imaju pet puta veću verovatnoću da će preživeti“, rekli su istraživači, a prenosi index.hr.

Na našem najvećem organu, koži, skoro da svaka osoba može primetiti da ima po neki mladež ili neku drugu promenu na koži u vidu pegica, pigmentacija, keratoza, bradavica.

„Neke od njih su zajedno sa nama od rođenja, a neke se pojavljuju tokom života“, kaže dr Danijela Babović, specijalista dermatovenerologije.

“Neretko, upravo mladeži umeju da daju osobi specifičan izgled i neku vrstu obeležja po kojima su jedinstveni, a za neke su ljudi čak i emotivno vezani”, objašnjava naša sagovornica.

Prema rečima dr Babović mladeži su benigne promene koje mogu biti u ravni kože, uglavnom pločasti, na peteljci, glatki ili hrapavi, a ljudi ih primete jer su drugačije prebojeni od ostalog dela kože.

“U većini slučajeva mladež ostaje celog života na našem telu u benignoj formaciji, blago menja oblik i raste zajedno sa nama. Kod nekih osoba, može doći do maligne alteracija mladeža u melanom. Ovaj prelazak se dešava uglavnom sporo i neprimetno pa zbog toga savetujemo redovne preglede kako bi se pod dermoskopom uočila i najmanja odstupanja”, savetuje doktorka.

Godišnji pregled mladeža od izuzetne važnosti

Saveti dr Babović su da samo redovnim pregledom i kontinuiranim praćenjem mladeža možete biti sigurni u zdravlje svoje kože. Napretkom tehnologije uz savremene softvere koji čuvaju sve u bazi podataka kako o pacijentu tako i sve detalje o promeni omogućavaju redovano praćenje i uvid u bilo kakve izmene tokom vremena.

Šta je melanom?

„Melanom predstavlja tumor kože koji nastaje malignom transformacijom melanocita“, kaže naša sagovornica.

“Melanociti su ćelije površinskog sloja kože epiderma čija je osnovna funkcija sinteza i distribucija pigmenta melanina. Razlika u boji kože genetski je uslovljena količinom produkovanog melanina, dok mladeži (nevusi) predstavljaju nepravilnu grupaciju malanocita sa većom količinom ovog pigmenta u ćeliji”, navodi dr Babović.

Poreklo melanoma

Kako kaže dr Babović etiologija ondnosno poreklo melanoma je nepoznato. Smatra se da osobe sa svetlijim tenom, kao i osobe sa većim brojem mladeža imaju nešto veću predispoziciju za stvaranje ove tumorske promene. Veoma mali procenat je i genetski uslovljen.

„Ono na šta mi kao društvo možemo delovati je definitivno podizanje svesti o štetnim faktorima koji utiču na deobu ovih ćelija kao i samopregledu i redovnim dermoskopskim kontrolama kod dermatologa“, kaže sagovornica N1.

Dr Babović dodaje da s obzirom da povećano izlaganje UVA i UVB zracima značajno povećava procenat pojave melanoma savetuje obavezno korišćenje zaštitnog faktora tokom cele godine kao i smanjenje izlaganja suncu u pikovima sa najvišim UV indeksom tokom leta.

„Veštački UV zraci (porekla solarijuma) su takođe jedni od onih koje ubrajamo u najčešće faktore rizika za nastanak ove bolesti. Sada postoje i druge metode za postizanje tamnijeg tena koje su daleko zdravije od ovog pristupa“, savetuje ona.

Znaci pojave melanoma

“Najčešći znaci razvoja melanoma kože su promena postojećeg mladeža, nejasna granica prema okolini, neravnomerno prebojena i nepravilna površina, ulceracija na površini, vlaženje i krvarenje i pojava satelitskih čvorova u okolnoj koži. Simptomi su oskudni: svrab i retko bol u pigmentovanom tumoru ili prethodnom mladežu”, nabraja doktorka.

Dalje, dr Babivić kaže da svaka promena u veličini, obliku i boji mladeža može biti sumnjiva i neophodan je pregled dermatologa ili hirurga. Cilj je otkriti ,,tanki” melanom, odnosno koji nije proširen na dublje strukture i koji nije metastazirao ni u limfni ni u krvotokni sistem. Takav tumor se može izlečiti jednostavnom operacijom, ekscizijom kože do zdravog tkiva.

Pream rečima dr Babović procenat izlečenja mladeža nakon ranog otkrića je preko 95 odsto, a ukoliko se ove promene ne uoče na vreme ishod može biti i letalan.

“Dakle, dovoljno je da jednom godišnje uradite mapu tela, odnosno pregledate svoje mladeže. Ukoliko postoji sumljiva promena lekar će doneti odluku bilo o praćenju ili uklanjanju iste. Mislite na svoje zdravlje i pregledajte mladeže”, savetuje dr Danijela Babović.

Izvor: n1info.rs

Konstantno vam otiču noge. Ne znate razlog, stoga ste malo zabrinuti. Ovo su glavni razlozi.

Umorne, otečene noge mogu biti posledica dugog stajanja, posebno na vrućini, povrede, trudnoće, ali otok takođe može da ukazuje na neka ozbiljnija oboljenja, kao što su bolesti srca i krvnih sudova, bubrega, jetre. Zato oticanje nogu koje se često ponavlja i ne nestaje brzo treba shvatiti ozbiljno i otići na pregled kod lekara, koji će obaviti pregled i sprovesti potrebnu dijagnostiku.

Oticanje nogu često je znak problema sa kardiovaskularnim oboljenjima kao što su srčana slabost, hronična venska insuficijencija, duboka venska tromboza, kardiomiopatija. Uz oticanje nogu mogu da se jave i drugi simptomi srčanih oboljenja kao što su bol u grudima, kratak dah, nesvestica, umor, artimija što često zahteva hitan odlazak kardiologu.

Srčana slabost (insuficijencija)

Kongestivna srčana insuficijencija je stanje koje nastaje kada srce ne može dovoljno dobro da pumpa krv da obezbedi normalno snabdevanje organizma kiseonikom i hranjivim materijama. Sa druge strane, organizam ne može da otpusti produkte metabolizma pa se tečnost zadržava u nekim delovima tela, posebno u plućima. U tom slučaju, prisutni su brojni simptomi poput bolova u grudima i visokog krvnog pritiska. Jedan od vidljivih znakova srčane insuficijencije je edem ili otok u potkolenicama i stopalima.

Kardiomiopatija

Kardiomiopatija je oboljenje srčanog mišića usled kojeg dolazi do promena na srčanom mišiću kao što su smanjena debljina, odnosno istanjenje, uvećanje, ili smanjena elastičnost. Srce nije u stanju da efikasno pumpa krv, što može, pored ostalih simptoma, da izazove oticanje potkolenica i stopala. Kardiomiopatija može dovesti do već pomenute srčane insuficijencije, zbog čega je veoma važno da se u slučaju oticanja nogu, što pre otkrije uzrok.

Hronična venska insuficijencija

Vene u nogama rade snažnije od većine krvnih sudova utelu jer moraju da se bore protiv udaljenosti i gravitacije kako bi krvi stizala do srca i pluća. Da bi pomogle da se krv podigne, vene imaju jednosmerne ventile (zaliske) koji se zatvaraju dok krv prolazi, sprečavajući je da se vraća unazad. Kod hronične venske insuficijencije, ovi zalisci slabe i ne zatvaraju se kako treba, što omogućava da se krv skuplja u nogama. Spoljašnji znakovi hronične venske insuficijencije su vidljive proširene vene i otok u nogama.

Tromboza dubokih vena

Ukoliko otok u donjim ekstremitetima pogađa samo jednu nogu, postoji opasnost da je došlo do stvarnja ugruška. Kod duboke venske tromboze, krvni ugrušak se razvija u jednoj od dubokih vena u potkolenici ili butini, što može dovesti do lokalizovanog otoka, kao i do bola i osetljivosti.

Dijagnostika

Budući da je otok nogu često znak srčanih oboljenja, kardiolog će posle pregleda prvo uraditi dopler krvnih sudova nogu, ultrazvuk srca i/ ili ehokardiogram (EKG) koji će omogućiti brzo i bezbolno otkrivanje uzroka.

Dopler krvnih sudova nogu – koristi za procenu cirkulacije krvi u krvnim sudovima nogu. Kolor dopler omogućava lekarima da vide protok krvi u arterijama i venama u boji, što olakšava prepoznavanje promena u protoku, suženjima, blokadama, krvnim ugrušcima ili drugim vaskularnim abnormalnostima.

Ultrazvuk srca (EHO) - bezbolan i bezopasan način na koji doktor može brzo uvideti zadebljanja na srčanom mišiću ukoliko postoje, kao i eventualne nepravilnosti u protoku krvi.

EKG - pregled kojim se proverava električna aktivnost srca, da li srce previše brzo ili sporo radi, da li je došlo do oštećenja srčanog mišića.

Ukoliko lekar utvrdi da je oticanje nogu povezano sa srčanom insuficijencijom ili kardiomiopatijom, verovatno će biti potrebni dodatna dijagnstika kao bi se odredio najbolji način lečenja.

U slučaju problema sa venama, najčešće preporučeni nemedicinski tretman su kompresione čarape, koje komprimuju vene i obezbeđuju da krv nastavi da teče. Ako pregled pokaže da su zalisci u veni noge oštećeni u većoj meri, lekar može preporučiti jednu od savremenih procedura za tretiranje vena.

Drugi mogući uzroci oticanja nogu

Bolesti pluća, jetre, bubrega i štitne žlezde takođe mogu imati otok nogu kao jedan od simptoma. Neki lekovi, kao što su lekovi krvni pritisak ili lekovi za ublažavanje bolova, mogu izazvati pojavu otoka. Ishrana sa visokim sadržajem soli dovodi do nakupljanja tečnosti u različitim delovima tela. Alergijska reakcija, infekcije, opekotine, povrede ili ugrušci mogu takođe biti razlog za oticanje nogu - piše magazin Oko nas.

Temperatura, mučnina, kašalj, curenje iz nosa, samo su neki od simptoma koji se javljaju kod odraslih, ali i kod dece u proteklim danima. Kako lekari objašnjavaju, trenutno hara nekoliko vrsta različitih virusa koji daju iste simptome, zato se savetuje, ukoliko je problem izražen, treba se javiti lekaru, ali ako je temperatura ispod 38, treba mirovati, uzimati vitamine i dovoljno tečnosti, a sve tegobe prestaju za pet dana.

Tako je prethodne noći Hitna pomoć imala pune ruke posla jer se zbog virusa javljao veliki broj osoba, a razlog je visoka temperatura.

Dr Saša Milićević u razgovoru za "Blic" objašnjava da virusi haraju u svako doba godine, a da je leto uglavnom za rino virus, ali i za stomačne viruse. Kako kaže, simptomi nas bune, jer i alergije uveliko haraju.

- Ima nekoliko vrsta virusa, ali sada su najzastupljeniji rino virsi koji napadaju organe za disanje, ali tu je i respiratorni sinicijalni virus, tako da su sada dominantna ta dva virusa. A pored njih ima i drugih virusa koji imaju istu simptomatologiju kao ova dva virusa. Simptomi su potpuno isti, pa se mnogi pitaju koji je koji virus u pitanju, dok je u suštini je svejedno zato što su simptomi isti, daju temperaturu, malaksalost i opšte loše stanje, koje je praćeno sekrecijom iz nosa. Oči budu crvene, javlja se i kašalj - objašnjava dr Milićević.

Takođe sve se to meša i sa alergijom, jer tada se isto javlja kašalj i curenje nosa.

- Takođe i dalje haraju i stomačni virusi koji daju proliv, bolove i u stomaku, ali i simptome malaksalosti, tako da u ovom periodu imamo viruse koje napadaju i respiratorni sistem i organe za varenje. Rota i adenoviruse imamo i kod dece i kod odraslih. Oni se šire, ali moram da skrenem pažnju i na to da se lako nakače i u aparate za klimu, tu je koksaki virus. Mi ne čistimo toliko često filtere i zbog toga imamo problem - objašnjava dr Milićević.

Mere prevencije teško je ostvariti, jer iako treba izbegavati skupove, to je nemoguće jer leto je i ljudi cirkulišu, kao i deca.

- Ljudi idu na plažu, druženja, rođendane, jedino što je moguće, a važi i za decu i za odrasle da imaju dovoljno sna, da dobro spavaju, da bi organizam mogao da bude vitalno jak. Drugo moramo da unosimo mnogo više vitamina, i da unosimo što više tečnosti, to može donekle da ometa aktivnost virusa. Jer ako neko ne spava dovoljno, ne unosi dovoljno vitamina, šansa da razvije neku bolest je mnogo veća - kaže dr Milićević.

Aktivno nekoliko vrsta virusa

Prema rečima lekara, dobro je koristiti rastvor morske vode, zato što oni "spiraju" viruse koji se nađu u organima za disanje.

- Kada se oni speru onda se sve spusti do organa za varenje, do želuca, gde želudačna kiselina ubija viruse. Zato je dobro da imamo u kući uvek fiziološki i koristimo ga ujutru i uveče - dodaje naš sagovornik.

Tegobe od tri do sedam dana

Sve tegobe u proseku traju od tri do sedam dana, ali se temperatura teže obara zato što je letnje vreme.

- Sve tegobe u proseku traju pet dana, zna da bude nezgodno, vruće je, teško se oslobađamo telesne temperature, pa se ljudi uplaše i uzimaju antibiotik, ali antibiotik kod virusa ne pomaže i to je pogrešno. Treba davati lek protiv povišene temperature, što više tečnosti i vitamina. Nije loše uraditi i krvnu sliku i CRP koji će pokazati da li je virus ili bakterija u pitanju - kaže dr Milićević.

Kada treba skidati temperaturu

Kada se javi temperatura to je znak da se organizam bori sa nekom infekcijom. Mnogi odmah krenu u obaranje temperature, što ne znači da je to uvek pravi put, zato treba reagovati na pravi način.

- Sve do 38, 5 treba sačekati. U Americi često savetuju da to bude 39, što nije loša ideja, ali to nikako ne dolazi u obzir ako su neka deca imala fras, njima ne treba dozvoliti da poraste toliko jer se može opet dogoditi sto. Toj deci ne bi trebalo dozvoliti da temperatura poraste više od 38. A odrasle osobe, kao i ona deca koja nisu imala taj problem, kod njih treba sačekati 38, rashladiti ih tuširanjem na sat vremena, treba da miruju, ali ako procenite da ide u pogrešnom pravcu, onda uzmite odmah lekove za obaranje temperature - kaže pedijatar dr Saša Milićević.

Izvor: blic.rs

Na teritoriji Srbije registrovano je ukupno 57 slučaja oboljevanja od groznice Zapadnog Nila. Veća učestalost oboljevanja je kod muške populacije, prosečne starosti 64,5 godine, dok je kod većine prisutno neko hronično oboljenje, kao što su dijabetes i hipertenzija, dok je kod nekih prisutan meningitis ili encefalitis.

Najviše obolelih osoba su sa teritorije Јužnоbаčkоg okruga i grаdа Bеоgrаdа, ali su pogođeni Zаpаdnоbаčki, Srеmski, Јužnоbаnаtski, Srеdnjоbаnаtski, Sеvеrnоbаčki, Коlubаrski, Sеvеrnоbаnаtski i Nišаvski оkrug, dok je јеdnа оbоlеlа оsоbа dоputоvаlа iz Nеmаčке.

Kako je upozorio Zavod za javno zdravlje Šabac, zaraženi komarci su registrovani na 63 lokacije na teritoriji beogradskih opština, opštine Stara Pazova i Apatin, kao i teritoriji gradova Sombor, Požarevac i Šabac.

Podaci za Evropu ne obećavaju
U sezoni nadzora 2023. godine, do 23.08.2023. godine u državama Evropske unije prijavljeno je 229 slučajeva oboljevanja od groznice Zapadnog Nila, i to najviše u Italiji, Grčkoj, Francuskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Nemačkoj i Španiji.

Grоznicа Zаpаdnоg Nilа је sеzоnsко оbоljеnjе које sе prеnоsi ubоdоm zаrаžеnоg коmаrcа. Glаvni vекtоr, оdnоsnо prеnоsilаc virusа Zаpаdnоg Nilа је Culex pipiens, vrstа коmаrcа која је оdоmаćеnа i коd nаs. Sеzоnа trаnsmisiје virusа Zаpаdnоg Nilа u Srbiјi uоbičајеnо trаје оd јunа dо nоvеmbrа mеsеcа.

Saveti doktora
U cilju smanjenja rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila, preporučuje se primena mera lične zaštite od uboda komaraca i to upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom, nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje, dok je preporučljivo da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.

Izbegavajte boravak na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru, i koristite zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta, pri čemu je bitno da se smanji broj komaraca u zatvorenom prostoru.

Potrudite se da boravite u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen i izbegavajte područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.

Smanjite broj komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se može postići isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja.

Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki. Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.

U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije

U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, odmah se javiti izabranom lekaru.

Izvor: blic.rs

Na hrvatskoj granici utvrđen je visok nivo kancerogenog akrilamida u prehrambenom proizvodu koji je proizveden u Srbiji.

Visok nivo akrilamida je pronađen u čipsu sa ukusom paprike proizvedenom u Srbiji, objavljeno je na sajtu Evropske komisije.

Zemlja prijave je Hrvatska, a obaveštenje se odnosi na Hrvatsku i Srbiju, navodi se na sajtu evropskog sistema za brzo uzbunjivanje.

Proizvod nije ušao na tržište Hrvatske, te je bezbedno uništen, prenosi N1.

Akrilamid se obično nalazi u hlebu, prženom krompiru, čipsu, žitaricama za doručak, keksima, krekerima i kafi.

Kako je saopštila Hrvatska agencija za hranu, procenjuje se da prisustvo akrilamida u hrani može povećati rizik od razvoja kancera svim starosnim grupama.