Malo je stvari koje su tako privlačne kao hladno parče pice za doručak. Ipak, koliko god to zvučalo kao savršen „brzi zalogaj“, postoji i druga strana priče – rizik od trovanja hranom, naročito ako se ostaci ne čuvaju pravilno.
Trovanje hranom nastaje kada unesemo namirnice kontaminirane bakterijama, virusima ili gljivicama. I dok većina ljudi zna da problem mogu biti nedovoljno termički obrađene namirnice ili loša higijena u kuhinji, mnogo ređe se govori o tome da su upravo ostaci hrane jedan od najčešćih uzroka.
Zato je pravilno čuvanje ostataka ključno – ne samo zbog ukusa, već i zbog zdravlja. Tekst o tome napisala je Primrouz Friston, viša predavačica kliničke mikrobiologije, Univerzitet u Lesteru, prenosi sciencealert.com.
Hladna pica: Bezazleno zadovoljstvo ili skriveni rizik?
Čak i kuvana pica može biti rizična ako nije pravilno skladištena. Problem može nastati ako su neki sastojci bili sirovi ili nedovoljno pečeni, ali i ako je pica bila u kontaktu sa kontaminiranim površinama ili rukama - prenosi Sombor.info.
Zanimljivo je da čak i suvi začini poput bosiljka, origana ili bibera mogu sadržati mikroorganizme. Do kontaminacije dolazi tokom proizvodnje ili zbog lošeg skladištenja.
Među bakterijama koje mogu preživeti u takvim uslovima su i Salmonella, Bacillus cereus i Clostridium perfringens – poznati uzročnici trovanja hranom.
Čak i ako su uništene tokom pečenja, ove bakterije mogu ponovo da se razviju ako pica stoji na sobnoj temperaturi duže vreme.
Pravilo je jednostavno: ostatke pice treba staviti u frižider najkasnije dva sata nakon pripreme ili dostave. U frižideru mora biti pokrivena i treba je pojesti u roku od dva dana. Sve duže od toga povećava rizik – bez obzira na to kako izgleda ili miriše.
Piletina: Najrizičniji „ostatak“ u frižideru
Kuvana piletina spada u najosetljivije namirnice. Zbog visokog sadržaja vode i hranljivih materija, idealna je podloga za razvoj bakterija – naročito ako se ne ohladi i ne skladišti pravilno.
Posebno je važno da piletina bude potpuno termički obrađena. Ako primetite tragove krvi ili ružičaste delove, nemojte je jesti – niti čuvati za kasnije.
Sirova piletina može sadržati bakterije poput Campylobacter, Salmonella i Clostridium perfringens, pa čak i minimalno nedovoljno pečen deo može biti problem.
Saveti:
Piletinu nakon pripreme što pre ohladiti i staviti u frižider
Ne držati je na sobnoj temperaturi duže od dva sata
Pojesti u roku od tri dana
Važno je znati da bakterije ne menjaju nužno miris ili izgled hrane – pa se na čula ne treba oslanjati kao jedini kriterijum.
Pirinač: Najpotcenjeniji uzrok trovanja
Jela sa pirinčem – od rižota do prženog pirinča – nose ozbiljan rizik. Razlog je bakterija Bacillus cereus, čije spore mogu preživeti kuvanje.
Ako kuvani pirinač stoji na sobnoj temperaturi duže od dva sata, spore se aktiviraju i počinju da proizvode toksine koji mogu izazvati povraćanje i dijareju.
Kako da budete bezbedni:
Pirinač brzo ohladiti nakon kuvanja
Čuvati u frižideru najviše 24 sata
Konzumirati što pre, čak i ako se jede hladan
Konzervirana hrana: Praktična, ali ne bez rizika
Ostaci iz konzerve takođe zahtevaju pažnju. Iako je konzerva sterilna, nakon otvaranja hrana postaje podložna kontaminaciji.
Preporuka je da se ostaci prebace u staklenu ili plastičnu posudu sa poklopcem i čuvaju u frižideru.
Kisela hrana (poput paradajza) može trajati 5–7 dana
Namirnice sa niskom kiselošću (meso, povrće, riba) najviše 2–3 dana
Kiselost usporava razvoj bakterija, zbog čega takve namirnice traju duže.
Ključno pravilo: Vreme je najvažniji faktor
Bez obzira o kojoj hrani je reč, jedno pravilo važi za sve – ostatke treba što pre staviti u frižider i pojesti u roku od jednog do dva dana.
Hladna hrana može biti bezbedna, ali samo ako je pravilno čuvana.
Jer kada je reč o ostacima, nije pitanje da li će se bakterije razviti – već koliko brzo.