Tokom leta gotovo da ne možemo da zamislimo obrok bez njega. Paradajz je voće koje smatramo povrćem, dolazi nam u različitim oblicima i ima vrlo široku primenu u kulinarstvu.

1. Do 17. veka, paradajz je nazivan ljubavnom jabukom, pošto se verovalo da ima afrodizijačka svojstva.

2. Italijanski naziv za paradajz - "pomodoro", što u bukvalnom prevodu znači "zlatna jabuka".

3. U 18 veku, bilo je široko rasprostranjeno mišljenje da je paradajz otrovan, pošto je srodnik famlije biljaka pomoćnica među kojima ima dosta otrovnih vrsta.

4. Vrhovni sud SAD doneo je 1887. godine presudu prema kojoj se paradajz deklariše kao povrće, iako je sudeći prema botanici - voće. Razlog toga bila je taksa, koju je država naplaćivala na povrće.

5. Paradajz je zvanično povrće američke države Nju Džersi, a zvanično voće države Ohajo.

6. "Znanje je znati da je paradajz voće, mudrost je ne staviti ga u voćnu salatu", rekao je britanski novinar i muzičar Majls Kington.

7. Kečap od paradajza je zvanično dozvoljena hrana na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

8. U Velikoj Britaniji postoji konferencija o paradajzu koja se održava već 20 godina

Izvor: b92.net

Feta sir je najstariji sir grčke tradicionalne kuhinje, napravite ga i vi.

Originalno, feta sir se pravi od kozjeg mleka, ali ni od kravljeg neće biti ništa lošiji.

Sastojci:

2 l mleka
1 kašika jogurta
2 kašike sirila
pola kašičice soli
Pročitajte 6 razloga zašto je dobro jesti sir.
Za surutku: 5 kašika soli na pola litra surutke

Priprema:

Zagrejte mleko do 30 stepeni, povremeno mešajući da se ravnomerno ugreje. Ukloniti s ringle, dodati jogurt razblažen s kašikom mleka, promešajte dobro, poklopite i ostavite 1 sat na sobnoj temperaturi.

Dodajte sirilo, promešajte i ostavite na sobnoj temperaturi preko noći. Ujutru isecite usireno mleko na kockice, ostavite da stoji petnaestak minuta pa procedite kroz gazu i ostavite da otkaplje 2-4 sata. Surutku sačuvajte. Zatim premestite na hladno mesto a sutradan odmotajte sir i u činiji ga izmešajte sa pola kašičice soli.

Na dno plitke cediljke stavite čistu gazu, sipajte sir pa prekrijte gazom i pritisnite nečim teškim. Ostavite preko noći na hladnom. Sutradan isecite kocke sira, prelijte posoljenom surutkom i ostavite u frižideru. Tako pripremljen sir treba da zri 5 dana.

Izvor: Lepa&srećna

Dobre vesti za siroljupce: ova mnogima omiljena namirnica ipak ne škodi kardiovaskularnom sistemu.

Naučnici koji su pregledali 29 dosadašnjih studija o uticaju mlečnih proizvoda na krvne sudove nisu pronašli dokaze da sir i ostali proizvodi od mleka povećavaju rizik od smrti, srčanog ili moždanog udara.

Iako su mnogi mlečni proizvodi bogati zasićenim mastima za koje stručnjaci kažu da ih treba maksimalno ograničiti u ishrani, pregled studija koje su ukupno obuhvatile gotovo milion ispitanika, otkrio je da oni imaju "neutralan" uticaj na čovekovo zdravlje.

Štaviše, fermentisani sirevi čak snižavaju rizik od kardiovaskularnih oboljenja, pokazuje njihov izveštaj. Istraživači su finansiranje studije podržale tri lobi grupe mlečne industrije, ali tvrde da oni nisu uticali na rezultat.

"Postoji pogrešno verovanje da su mlečni proizvodi loši za vas", kaže Jan Givens sa Reding univerziteta, autor izveštaja objavljenog u časopisu "Evropski žurnal epidemiologije".

"To je jedan od razloga zbog kojih mlađi ljudi piju manje mleka, što ih kasnije u životu stavlja u veći rizik od osteoporoze. Međutim, naše metaanalize obuhvataju neobično veliki broj ispitanika i uvereni smo da su naši rezultati tačni."

Ipak, neki se još ne daju ubediti.

Lekar Britanske fondacije za zdravlje srca kaže da su decenije istraživanja potvrdile da ishrana bogata zasićenim mastima povećava "loš" (LDL) holesterol u krvi, koji vas stavlja u veći rizik od srčanog ili moždanog udara.

Izvor: B92

Maslinovo ulje trebalo bi da postane sastavni deo ishrane jer može da se koristi za gotovo sva jela i salate.

Ako imate više od 50 godina, poslednji je trenutak da počnete da ga upotrebljavate, naročito ako imate hipertenziju, anginu pektoris, lošu cirkulaciju, povišen holesterol i masnoće u krvi, masnu jetru...

Ili, ako želite da živite duže, a da sporije starite. Studije su pokazale da oboleli od kardiovaskularnih bolesti za trećinu manje umiru ukoliko pređu na ishranu sa maslinovim uljem.

Maslinovo ulje možete koristiti i za pravljenje ukusnog namaza za sendviče ili kao preliv za ribu i piletinu (u blenderu izmiksujte očišćene masline, maslinovo ulje, malo belog luka i sezonskog povrća po želji. Mere odredite u zavisnosti od količine ribe ili piletine).

A ako više volite masline, poslužite ih uz aperitiv, sir ili dobro crno vino, ili ih iseckajte i dodajte u salatu od tunjevine ili piletine.

Izvor: novosti.rs

Konzumiranje putera i pavlake neće vam ugroziti zdravlje ako brzo hodate 22 minute dnevno, rezultati su najnovijeg istraživanja sprovedenog u Velikoj Britaniji. Prema mišljenju lekara, izbegavanje zasićenih masti u ovim proizvodima ne čini ništa da suzbije bolesti srca.

Lekari, predvođeni kardiologom Asimom Malhotrom, kažu da je pogrešno uverenje da zasićene masti blokiraju arterije. Ludi najlakše mogu da izbegnu srčana oboljenja konzumiranjem kuvane hrane, svakodnevnom šetnjom dužom od 20 minuta i izbegavanjem stresa.

Oni tvrde da umereno konzumiranje hrane bogate zasićenim mastima, kao što su puter, pavlaka i sir, uošpte nije loše i da je pogrešno popularno uverenje među lekarima i u javnosti da zasićene masti zapušavaju arterije.

Osim toga, određene masti u maslinovom ulju i orasima dokazano smanjuju bolesti srca.

Stručnjaci tvrde da čovek, ako vežba 150 minuta nedeljno, što je 22 minute dnevno, može da produži život za tri i po i četiri i po godine bez obzira na težinu.

Doktor Malhotra tvrdi da su lekari opsednuti smanjenjem masti, dok su istinski krivci obrađena hrana i gotova jela.

Izvor: N1

Napravite male korekcije u svojoj ishrani, kako biste je približili mediteranskom načinu ishrane, što potvrđeno donosi dobro zdravlje. Probajte, nije naročito teško

Da biste sopstvenu ishranu prilagodili mediteranskoj koja donosi dobro zdravlje i dug život, trebalo bi da napravite sledeće korekcije:

* Obroke učinite raznovrsnijim uvođenjem svežeg povrća, zeleniša, salate i vitaminske supe.

* Koristite ekstra devičansko maslinovo ulje za kuvanje i pečenje kojim ćete zameniti maslac, margarin i druge masti u ishrani.

* Upotrebljavajte žitarice celog zrna, testenine, raznovrsne sušene mahunarke i sočivo.

* Jedite krompir i integralni pirinač kao zamenu za hleb.

* Začinite maslinovo ulje svežim travama, belim i crnim lukom.

* Uz obrok popijte po čašu crnog vina nekoliko puta nedeljno.

* Pijte vodu i druge napitke siromašne šećerima, a ne bezalkoholna pića.

* Uvek pojedite sveže voće i posni sir umesto dezerta bogatih rafinisanim šećerom, brašnom i zasićenim masnoćama.

* Jedite manje crvenog mesa, a dva puta nedeljno jelovniku dodajte ribu i živinsko meso.

* Uključite šaku badema, lešnika ili oraha kao zdrave grickalice, umesto gotovih prženih zasoljenih grickalica.

Izvor: novosti.rs

Verovatno vam je neko već savetovao da ne treba da jedete preslanu hranu, jer ćete posle biti žedni. Iako je savet na mestu, posledice u slučaju nepridržavanja nisu baš takve.

Naučnici su otkrili da nas so ne čini žednijim, nego zapravo gladnijim.

Iz nekog razloga, niko nikad nije sproveo studiju o tome da se utvrdi veza između unosa soli i vode. Naučnici znaju da povećavanje unosa soli stimuliše proizvodnju urina, pa se naprosto pretpostavljalo da višak tečnosti dolazi od unosa vode.

Međutim, istraživači Nemačkog aerosvemirskog centra, centra za molekularnu medicinu Maks Delbruk, univerziteta Vanderbilt i njihove kolege iz celog sveta, došli su do neočekivanih otkrića tokom simulacije puta na Mars, a njihov rad objavljen je u časopisu "The Journal of Clinical Investigation".

Ispitanici (svi muškog pola) bili su podeljeni u dve grupe koje su bile zatvorene u imitaciju svemirskog broda - jedna tokom 105 dana, a druga 205. Imali su identičnu ishranu, s tim što su u poslednjim nedeljama dobili drugačiji odnos soli u obrocima.

Rezultati su potvrdili da višak soli u ishrani povećava lučenje urina, ali naučnike je iznenadilo to što su ispitanici koji su jeli više soli, zapravo pili manje vode. Tajna je bila u urei, moćnom osmlitu, koji se vezuje za vodu i pomaže njen prenos ui organizmu. Njena funkcija je da pomogne telu da zadrži vodu, a da se oslobodi soli, otkrili su naučnici.

Takođe, ovi "kosmonauti" više su se žalili na glad.

"Sada želimo da vidimo kako se ovaj proces odražava na jetru, mišiće i bubrege", kaže profesor Fridrih C. Luft, jedan od istraživača.

"Iako nismo ispitivali krvni pritisak i druge aspekte kardiovaskularnog sistema, jasno je da su sve ove funkcije blisko povezane u održavanju nivoa vode u organizmu i metabolizmu."

Izvor: b92

Izbegnite trovanje hranom i vodite računa koliko kuvana jaja stoje posle Vaskrsa

Nakon Vaskrsa, mnoge domaćice interesuje odgovor na pitanje- koji je rok trajanja kuvanih jaja?

Ukoliko su adekvatno čuvana, rok trajanja kuvanih jaja može biti i po nekoliko dana. Jaja su veoma ukusan i hranljiv obrok. Sadrže proteine i veliki broj vitamina i minerala, te mogu da u potpunosti zamene meso. Lako su svarljiva i relativno su niske kalorijske vrednosti, piše Yumama.

Jaja mogu da se pripreme na mnogo načina, od čega zavisi i svarljivost, odnosno iskoristljivost jajeta: kuvano je iskoristljivije, dok prženo gubi izvesnu količinu belančevina. Najlakše za varenje je kuvano, a najteže pečeno jaje.

Zahvaljujući ljusci, kuvana jaja zadržavaju svu hranljivu vrednost.

Kako se čuvaju jaja?

Sveža jaja u frižideru mogu da stoje četiri do pet nedelja. Ljuska je “prva linija odbrane”, pa pazite da ne prsne. Jaja sa napuklom ljuskom nisu za jelo. Rok trajanja kuvanih jaja zavisi od toga da li su blago ili tvrdo kuvana.

Tvrdo kuvana jaja se brže kvare od svežih, jer se kuvanjem opere zaštitni omotač, ogolivši tako pore na ljusci i otvorivši ih za ulazak bakterija. Dva sata posle kuvanja, jaja treba staviti u frižider – tako mogu da ostanu sveža do nedelju dana.

Kod dobro skuvanog jajeta, žumance je tvrdo. Često prisutna blaga zelenkasta nijansa dolazi od sumpora i gvožđa koji izbijaju na površinu kada su jaja prekuvana, ili je mnogo gvožđa u vodi sa česme. To ne utiče na ukus, a pogodnost je da se jaja lakše ljušte.

Somelijer Mark Oldman kaže da ne treba da vas bude stid kada u restoranu birate najjeftinije vino pošto je ono najčešće boljeg kvaliteta od onih neznatno skupljih

Nemate dovoljno novca, a ne želite ni da pijete loše vino? I zato u restoranu ne naručujete najjeftinije, nego drugo ili treće iznad njega po ceni. I grešite, tvrde somelijeri.

Jer, ugostitelji znaju da većina ljudi razmišlja na ovaj način, a cena se ne odražava uvek na kvalitet. Pa, ako nemate novca, slobodno naručite ono koje najmanje košta u karti pića, jer po kvalitetu nije ništa lošije od malo skupljih.

U knjizi "Kako da pijete kao milijarder", somelijer Mark Oldman kaže da ne treba da vas bude stid kada birate najjeftinije vino pošto je ono boljeg kvaliteta od neznatno skupljih. Postoji, ipak, jedna caka. Ovo pravilo ne važi u "birtijama" već u restoranima koji vode računa o karti pića. Takođe, ne isplati se ni da naručite vino na čašu jer ta cena vlasniku najčešće "pokriva" celu flašu.

Savet plus: Kada u prodavnici kupite jeftino vino i ne svidi vam se njegov ukus, probajte da ga popravite sa nekoliko zrna soli koja bi trebalo da uravnoteže aromu.

Izvor: Večernje novosti

Pre nekoliko stotina godina monasi su ga redovno jeli u posne dane – bio je to njihov način da izbegnu stroga crkvena pravila. Dabar ima rep bez dlaka koji pomalo podseća na peraje i delimično živi u vodi. Zato je, prema mišljenju monaha, mogao da prođe i kao riba. Danas se dabrovina ponovo vraća na trpezu. Na internetu se razmenjuju recepti za pečenje s knedlama, gulaš ili dinstanu dabrovinu.

Dabrovi su zaštićena vrsta, ali su se u Bavarskoj u međuvremenu toliko razmnožili da je dopušten odstrel više od hiljadu primeraka godišnje. Meso se ne sme prodavati, ali lovci smeju da iskoriste ono što ulove. „Kada ubijete životinju, nikako ne bi trebalo baciti ulov“, kaže Tomas Šreder iz Bavarskog lovačkog društva. Postoje različita mišljenja o tome da li su dabrova leđa, šape ili rep poslastice. „Monasi su znali šta je dobro“, kaže Šreder.

Isto to kaže i lovac i gostioničar Jirgen Fisl iz mestašca Altenštat an der Valdnab blizu Nirnberga. Kaže da je ukus sličan divljači, recimo srnetini. Uz dopuštenje vlasti on zajedno sa svojim prijateljima jede dabrovinu. „Većina lovaca ih jede, bilo bi šteta ne jesti ih. To je ekološko meso“, priča Fisl. On dabrovinu priprema poput govedine: „Meso se zapeče, zalije i onda se lagano dinsta.“ Kaže da je jednom probao da pohuje i rep, ali da mu se nije svidelo.

Štetočina?

Dabrovi su početkom 20. veka u Nemačkoj bili skoro potpuno iskorenjeni jer su lovljeni zbog krzna i mesa. Zahvaljujući strogoj zaštiti, njihov broj se znatno povećao. To raduje zaštitnike prirode, ali ne i seljake. Naime, ovi glodari im uništavaju kukuruzna polja, ruše stabla i grade brane na rekama i potocima. A onda zbog tih brana često dolazi do poplava na okolnim poljima i livadama. Prošle godine je samo u Bavarskoj prijavljena ukupna šteta u visini od 600.000 evra.

No dabrovi ne čine štetu samo na selu, nego i u gradovima. U četvrti Pasing u Minhenu pojedini građani koji stanuju u blizini gradskog parka već su postavili oko svojih kuća električne ograde da bi zaštitili vrtove od tog nepoželjnog suseda. Zbog svega toga Valter Hajdl, predsednik Udruženja bavarskih seljaka, traži preispitivanje odluke o zaštiti. „Umesto na listi zaštićenih vrsta, dabru je mesto na jelovniku.“

Zabranjeno jesti mačke i pse

Dok se u Bavarskoj servira dabrovina, u drugim delovima Nemačke na sto dolaze pečeni rakun i nutrija. Nakon Drugog svetskog rata u razrušenoj i izgladneloj Nemačkoj u loncu su često završavale i mačke. Danas je zakonom zabranjeno konzumiranje mesa od majmuna, psa i mačke, ali ne i životinja kao što su dabar ili jazavac. Jedino je propisano da se njihovo meso najpre mora podvrgnuti veterinarskoj kontroli.

Pravi gurmani očito dabrovinu ne vide kao novi delikates na nemačkim tanjirima. Manfred Konke, izdavač gastro-vodiča Gault&Millau, priča da je poslednji put to meso jeo 1988. godine u jednom restoranu u Ahenu. Onde mu je tadašnji poznati kuvar Gerhard Gartner servirao dabrovinu s marmeladom od luka. „Ako se dobro sećam, dabar je imao ukus poput dosadne teletine i nakon dve sedmice je skinut s jelovnika restorana.“

Izvor: B92

Kafa sadrži sastojke koji dobro utiču na naše zdravlje, pa tako i na jetru. To su antioksidansi, hranjive materije i vitamini. Visok nivo antioksidansa pomaže sprečavanju pojave različitih vrsta karcinoma, npr. raka jetre, grla, usta, prostate, debelog creva. Takođe, kafa sadrži polifenole, biljne sastojke jakog antioksidativnog dejstva koji sprečavaju upale u mozgu.

Stručnjaci Klinike Mejo u SAD kažu da ispijanje kafe može da ima brojne zdravstvene prednosti i da ona štiti od pojave Parkinsonove bolesti, dijabetesa tipa 2 i oboljenja, pa čak i karcinoma, jetre. Kafa, takođe, poboljšava kognitivne funkcije i smanjuje rizik od depresije.

Studija iz 2013. godine, sprovedena među studentima, pokazala je da rizik od suicida za 45 posto manji kod ljudi koji popiju dve do tri šoljice kafe na dan. Najveća studija do sada urađena je na uzorku od 400.000 muškaraca i žena uzrasta od 50. do 71. godine i trajala je više od 10 godina. Otkrila je da je kod onih koji piju kafu manja verovatnoća da će umreti od srčanih bolesti, bolesti disajnog sistema, moždanog udara, dijabetesa i infekcija.

Ovo su neke od hranljivih materija (količina u 250 ml kafe):
Mangan - 3% RDA (preporučenih dnevnih potreba)
Magnezijum - 2% RDA
Kalijum - 3% RDA
Vitamin B1 (tiamin) - 2% RDA
Vitamin B2 (riboflavin) - 11% RDA
Vitamin B3 (niacin) - 2% RDA
Vitamin B5 (Pantotenska kiselina) - 6% RDA
Fosfor - 1% RDA
Folna kiselina - 1% RDA.

Izvor: b92.net

U poslednje vreme raste broj naučnika koji zagovaraju teoriju da doručak ne samo da je bespotreban obrok, već i da škodi organizmu.

Biohemičar Terens Kili tako u svojoj najnovijoj knjizi " Breakfast is a Dangerous Meal" tvrdi da je zahvaljujući preskakanju doručka od 2008. godine uspeo da izleči dijabetes tipa 2, dok pojedini nutricionisti smatraju da doručak jednostavno predstavlja način da nas velike kompanije navedu da pojedemo jedan obrok više i na taj način svojim novcem napunimo njihove džepove.

Iako se ovi navodi poklapaju sa rezultatima studija koji ukazuju na to da stara izreka možda i nije tako istinita, tj. da doručak ne mora da bude najvažniji obrok, svakako bi mogao da igra veliku ulogu u održavanju zdrave ishrane.

"Rekla bih da je doručak jednako važan kao ručak i večera. Brojna istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno doručkuju brže gube suvišne kilograme i kasnije uspešnije održavaju optimalnu telesnu težinu. Kod njih je takođe smanjen rizik od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti", rekla je Marsela Fuiza, portparol Britanskog dijeteskog udruženja.

Uprkos tome što smatra da ne postoji savršen doručak, Fuiza je umesto recepta dala sledeći savet: kombinujte namirnice bogate proteinima (na primer jaja ili grčki jogurt) sa namirnicama bogatim zdravim mastima (avokado) i integralnim žitaricama (ovas).

"Isprobajte različite kombinacije i nakon toga jedite ono što vam najviše prija", zaključila je Fuiza.

Izvor: B92

Prirodne boje će učiniti da vaša jaja izgledaju baš zanimljivo!

Crveni kupus za plava i zelena jaja

Potrebno vam je:
Jaja
Crveni kupus
Voda
Sirće
Led
Soda bikarbona

Priprema:
1. Odsecite onoliko kupusa koliko porocenite da vam je taman, sitno ga iseckajte i stavite u šerpu sa vodom. Dubina treba da je tolika da jaja, kada ih kasnije budete ubacili, budu sasvim pokrivena.
2. Pustite kupus da proključa i onda ubacite kašiku-dve sirćeta.
3. Pažljivo spustite jaja u šerpu. Jaja ne bi trebalo da su hladna. Pre kuvanja ih pustite da odstoje jedno dva sata na sobnoj temperaturi, ili se može dogoditi da popucaju.
4. Jaja kuvajte 10 minuta ili duže. Potom ih izvadite iz kupusa i spuštajte u ledenu kupku kako se ne bi dalje kuvala od sopstvene toplote. Ako nemate leda pri ruci možete ih staviti pod tekuću vodu.
5. Kada se kupusna voda ohladi, sipajte je u dve posude, dovoljno duboke da jaja potpuno budu pokrivena. U jednu posudu dodajte malo sode bikarbone (kašičicu u čašu od 2dl). Drugu ostavite kako jeste.
6. Tečnost u posudi sa sodom bikarbonom je poplavela. Crveni kupus se ponaša kao lakmus papir, u baznoj sredini se boji u plavo, u kiseloj u crveno. Pomoću plave tečnosti ćemo dobiti zelena jaja. Borda tečnost će nam dati plava jaja.
7. Spustite jaja u tečnost i držite ih u frižideru. Neki recepti preporučuju da stoje čitave noći, međutim treba ih proveravati, jer mogu da postanu pretamna.

Kurkuma za bojenje žutih jaja

Potrebno je (za tri jajeta):
Jaja
Začin kurkume (dve supene kašike)
7,5dl vode
Sirće
Malo soli

Priprema:
1. Pomešajte začin, vodu, kašiku sirćeta, malo soli i potopite jaja.
2. Zagrejte vodu do ključanja i skuvajte jaja kao što ih i inače kuvate. Kurkuma mnogo brzo boji pa će jaja najverovatnije biti obojena čim budu skuvana.
3. Za svaki slučaj ne bacajte žutu vodu, nego izvadite jaja u posebnu posudu sa ledeno hladnom vodom da se ne bi dalje kuvala od svoje toplote.
4. Kad se ohlade, izvadite ih i pustite sa se osuše. Do tad će vam postati jasno da li vam je boja dovoljno intenzivna ili ne. Ako nije, samo vratite jaja u onu vodu koju ste sačuvali (ali da bude hladna) i neka postoje malo u frižideru.
5. Kada se jaja potpuno osuše, izmažite ih uljem da lepše sijaju.

Lukovina za bojenje bordo jaja

Potrebno vam je:
Ljuske od luka
3 jajeta
0,5l vode
Sirće
So

Priprema:
1. Stavite nekoliko ljuski luka na foliju, postavite jaje preko, dodajte još nekoliko ljuski preko jajeta i zgužvajte foliju oko svega toga.
2. Stavite jaja u hladnu vodu i dodajte kašiku sirćeta i kašičicu soli. Sirće je tu da bi se ljuska malo dekalcifikovala i lakše primila boju, a i da se belance ne bi razletelo po šerpi ako se ljuska malo polomi.
3. Kad voda provri smanjite temperaturu i kuvajte 2 minuta. Nakon toga skinite posudu sa vatre, poklopite je i ostavite jaja da stoje unutra još 11 minuta.
4. Za to vreme će ona poprimiti lepu narandžastu boju. Ako vam se učini da su posle 11 minuta dovoljno tamna i obojena prospite lukovinu i ostavite ih da se hlade u hladnoj vodi koju ćete često menjati da se jaja ne bi prekuvala od svoje sopstvene toplote.
5. Ako pak jaja nisu dovoljno obojena, sačuvajte vodu sa lukovinom, pa kad se i jaja i voda sa bojom potpuno ohlade vratite jaja u nju i neka stoje u frižideru dok ne poprime boju koju želite.

Izvor: Stvar ukusa

Nakon raznih kiselih salata, turšija i kupusa, proleće je pravo vreme za osveženje uz mladi luk. Ovo povrće je prava vitaminska bomba koja vas čuva od raznih bolesti i jača vaše zdravlje.

Mladi luk možete da jedete svež ili kao dodatak jelima. Šta god da odlučite, obogatiće vaše telo vitaminima, mineralima i fitohemikalijama, što ga čini jednom od najzdravijih namirnica.

Istraživanja kažu da samo jedna stabljika mladog luka sadrži oko 20 mikrograma vitamina K i 1.6 miligrama vitamina C. Oba navedena vitamina su od ključnog značaja za rast, razvoj i održavanje jačine i zdravlja kostiju. Ako vaša ishrana ne sadrži dovoljne količine ovih vitamina, povećava se verovatnoća od razvoja osteoporoze i većeg procenta lomljivosti kostiju.

Mladi luk je odličan i za zdravlje očiju. Stabljika mladog luka sadrži 24 mikrograma vitamina A u obliku provitamina A koji se u organizmu pretvara u retinol, aktivni oblik vitamina. Otkriveno je da mladi luk štiti oči i od upala.

Vitamini A i C, koji mogu da se nađu u namirnicama kao što je mladi luk, imaju snažna antioksidantna svojstva. Ishrana bogata namirnicama sa visokim nivoom antioksidanasa povezuje se sa smanjenim rizikom od srčanih oboljenja. Vitamin C takođe može da pomogne u snižavanju visokog krvnog pritiska što, zauzvrat, može da smanji rizik od srčanih oboljenja.

Da bi se u potpunosti doživeo slatkast ili srednje jak ukus mladog luka, glavice treba da su čvrste i bele, a vrhovi sveži i zeleni. Treba ga koristiti odmah ili najduže dva dana od nabavke zbog toga što brzo gubi nutritivne vrednosti.

Izvor: B92

Već duže vreme vlada trend eliminacije glutena iz ishrane, ali Američko udruženje kardiologa upozorava da to može imati ozbiljne posledice po zdravlje.

Osobe koje bez ikakvog opravdanog razloga izbegavaju gluten u većem su riziku od dijabetesa tipa 2, otkrili su naučnici.

Stručnjaci Univerziteta Harvard pregledali su tri studije o uticaju glutena na zdravlje osoba koje nisu alergične na taj protein iz žitarica koje su obuhvatile ukupno 200.000 ispitanika.

Iste studije su pokazale da kod osoba koje nisu osetljive na gluten i nemaju celijakiju, ta komponenta ni na koji način ne škodi zdravlju.

Gluten i opasnost od dijabetesa

Naučnici su, naime, utvrdili da osobe koje su favorizovale proizvode bez glutena, nisu unosile dovoljno vlakana u ishrani, a poznato je da namirnice bogate vlaknima smanjuju opasnost od razvoja dijabetesa.

Nutricionisti upozoravaju i na vrlo visok glikemijski indeks hrane bez glutena, koja je siromašna vlaknima, vitaminima i mineralnima. Oni upozoravaju i da takva zamenska hrana može sadržati brojne toksične aditive.

Glikemijski indeks kategorizuje hranu prema brzini podizanja nivoa glukoze, odnosno šećera u krvi. Hrana s niskim glikemijskim indeksom vari se duže i zato izaziva manji porast nivoa glukoze u krvi, za razliku od one s visokim.

Izvor: B92

Većina ljudi ne obraća pažnju na nalepnice na kori voća, već ih instinktivno skida pre jela. Čak i kada ih primeti, retko ko zna šta te deklaracije znače. Ali, one nisu tamo bez razloga, objašnjavaju stručnjaci.

Osim eventualnog naziva proizvođača, na deklaraciji treba da se nalazi i broj koji otkriva važne podatke o načinu uzgoja tog voća.

Deklaracije se prvenstveno odnose na voće koje je uvezeno iz inostranstva.

Nalepnica s četiri broja

Ako voće ima deklaraciju s četiri broja, i počinje s brojem 3 ili 4, znači da je uzgajano pomožu veštačkog đubrva, odnosno po poljoprivrednim pravilima koja su važila u poslednjih pedesetak godina. Limun je, na primer, označen brojem 4033, dok banane nose brojeve 4011.

Nalepnica s pet brojeva

Ako voće na sebi nema četiri broja, već pet - od kojih je prvi broj 9, to znači da je organski uzgajano. Takva deklaracija garancija je toga da je voće uzgajano bez đubriva i pesticida. Na primer, organski uzgojene banane nose broj 94011.

Prvi broj na deklaraciji je 8

Ovo je možda i najvažnija deklaracija jer predstavlja voće koje je genetski modifikovano, a prepoznaje se na osnovu pet brojeva od kojih je prvi uvek 8. na primer, takve banane imaju na sebi broj 84011.

Izvor: express.hr

Preterujete sa slaninom? Nikad ne grickate bademe? To su neke od navika koje naučnici povezuju sa povećanim rizikom od smrti izazvane srčanim bolestima, šlogom i dijabetesom.

Prejedanje ili izbegavanje konzumacije određenih namirnica doprinosi gotovo polovini smrtnih slučajeva u SAD, pokazala je nova studija.

“Dobre” namirnice, koje ljudi ne jedu dovoljno su orašasti plodovi, morski plodovi i riba, voće i povrće i integralne žitarice.

“Loše” namirnice u kojima ljudi preteruju su slane i slatke đakonije, mesne prerađevine poput slanine, salame i viršli, crveno meso uključujući šnicle i pljeskavice, kao i zaslađeni napici.

Istraživanje koje je naručila Vlada SAD pokazuje da je 45 odsto od 700.000 smrtnih slučajeva usled srčanog i moždanog udara i dijabetesa od 2012. moglo da se izbegne unošenjem preporučenih namirnica, odnosno izbegavanjem nezdravih. Većina tih ljudi nije unosila preporučene doze, a preterivala je u hrani koja škodi organizmu.

Rezultati su objavljeni u časopisu “Journal of the American Medical Association”.

Vođa studije Renata Miča, istraživač Tafts univerziteta, kaže da su ranije studije pokazale da preterana konzumacija soli dovodi do rasta krvnog pritiska i povećanog stresa za arterije i srce.

Štaviše, višak soli u ishrani je najopasniji činilac koji se povezuje sa gotovo 10 odsto smrtnih slučajeva obuhvaćenih istraživanjem.

Ono što možete da učinite za svoje zdravlje jeste da unosite više “dobrih”, a manje “loših" namirnica sa ove liste:

“Dobra” hrana

Voće: tri voćke prosečne veličine dnevno
Povrće: dve šolje kuvanog ili četiri šolje sirovog povrća dnevno
Orašasti plodovi: pet porcija od po 30g nedeljno
Integralne žitarice: 2,5 porcija dnevno
Polinezasićene masti iz prirodnih ulja poput maslinovog: 11 odsto dnevnog kalorijskog unosa
Morski plodovi i riba: oko 200 grama nedeljno

“Loše” namirnice

Crveno meso: Ne više od jedne porcije nedeljno, odnosno jedna šnicla srednje veličine
Mesne prerađevine: Ne preporučuju se čak ni u najmanjim količinama
Zašećereni napici: Ne preporučuju se ni u najmanjim količinama
So: Ne više od 2.000 mg dnevno, odnosno manje od jedne kašičice

Izvor: B92

Rotkvice podstiču lučenje probavnih sokova i rad creva, pa se preporučuje osobama koje pate od zatvora.

Svež sok dobijen od rotkvice je stari narodni lek, a pomaže kod izlučivanja žuči i veoma je dobar za lečenje upale žučne kese. Rotkvice takođe povoljno deluju na izlučivanje sluzi iz disajnih organa, pa se preporučuju kod bronhitisa, prehlade, gripa, disajnih infekcija i kašlja.

Rotkvica je poreklom iz Azije i jedna od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Čak se nalazi i na crtežima grobnica starih Egipćana, koji su je smatrali čudotvornom. U svetu je veoma rasprostranjena, a koristi se kao salata, začin ili lek.

Crna rotkvica

Za našu klimu karakteristična je crna rotkvica, koja u odnosu na belu nema neke značajnije prednosti. Zbog mirisa i ukusa u ishrani se koristi uglavnom kao sredstvo koje podstiče apetit. Najčešće se konzumira u obliku salate, sama ili pomešana sa jabukom, maslinom, kiselim krastavcima, uz maslinovo ulje i kiselo mleko... Crna rotkvica se preporučuje i kod plućnih oboljenja i kašlja. Da bi se dobio željeni efekat, koren crne rotkvice zajedno sa korom treba iseći na fine tanke kriške i složiti po slojevima u činiju.

Bela rotkvica

Japanci je nazivaju "čistačem tela", predstavlja aktivan diuretik koji topi pesak i kamen, pomaže varenju masnoća, smiruje bronhitis i otklanja kašalj, a takođe stimuliše i rad žuči.

Za žene je rotkvica od velike važnosti, jer zadovoljava potrebe organizma za mineralima i enzimima i na taj način utiče na podmlađivanje.

Bez soli

Važno je da znate da rotkvicu u bilo kom obliku ne treba da solite, jer tada postaje štetna. Rotkvicu treba jesti sveže pripremljenu, jer stajanjem gubi miris, ukus i lekovita svojstva, a oslobađa toksične sastojke.

Izvor: avaz.ba

Često jedemo jabuke, ali pitanje je koliko često pojedemo i njihove koštice.

Postoje oni koji ih smatraju otrovnim, dok drugi drže da su zdrava grickalica.

Koštice jabuka sadrže biljni spoj zvan amigdalin. Osim jabuka, sadrže ga bademi, koštice breskve, trešnje i marelice. Spoj služi u hemijskoj odbrani semenke, a netaknut je bezopasan.

Ako je semenka zdrobljena, oštećena, prožvakana ili u probavnom traktu, amigdalin se raspada u hidrogen cijanid. Ovaj spoj je otrovan pa čak i smrtonosan u većim dozama.

Cijanid je poznat otrov koji remeti dolazak kiseonika u ćelije, te može dovesti do smrti u kratkom roku, pri konzumiranju veće doze.

Manje količine cijanida mogu uzrokovati glavobolje, mučnine, povraćanje, slabost i zbunjenost. Zbog manje težine deca su pod većim rizikom da se otruju od cijanida.

Ako progutate semenke jabuke u komadu, neće vam se ništa dogoditi.

Naime, semenke su zaštićene spoljašnjim slojem od probavnih sokova, te zato mogu proći želucem bez uzrokovanja štete.

Jedna jabuka sadrži od nula do 20 semenki. Bez obzira na to koliko ih ima, bilo bi dobro ukloniti semenke kod jedenja jabuke.

Savet uz ukusnu jabuku:

Kora i meso jabuke njeni su zdravi delovi, osim u slučaju korišćenja pesticida – tada se preporučuje da jabuke stavite u mlaku vodu tokom noći, te ih sledeći dan isperete, piše krenizdravo.com

Navika koje imamo čitav život nije se lako rešiti, ali kada one utiču na naše zdravlje i uopšteno na to da se osećamo dobro, trebalo bi da se potrudimo.

Među njima je i sledećih 5 grešaka koje svi radimo posle jela, a ne bismo smeli:

1. Idemo na spavanje

Ukoliko legnete da spavate nakon što ste se najeli, nateraćete želudac da prebrzo vari hranu što može izazvati osećaj nelagode i probleme sa spavanjem. Niste jedini (zapravo ste u većini) ako vam se posle jela prispava, ali pokušajte da se oduprete snu i sačekajte bar dva sata nakon jela. Najbolje što nakon obroka za sebe možete uraditi je da prošetate.

2. Palimo cigaretu

Mnogim pušačima veliki je užitak da zapale cigaretu posle jela, ali to je velika greška. Nakon što ste pojeli, telu treba vremena da svari hranu, a pušenje mu u tome sigurno neće pomoći. Naime, nikotin se veže za višak kiseonika koji jepotreban za probavu zbog čega će telo da apsorbuje još više kancerogenih materija nego inače.

3. Tuširamo se

Kada se tuširamo, protok krvi u telu se menja jer krv želi brže da dopre do površine kože kako bi organizam lakše podneo promenu temperature. To znači da će količina krvi koja pomaže u varenju hrane biti smanjena, što proces probave može da uspori ili uzrokuje lošu probavu.

4. Jedemo voće za dezert

Ne govore nutricionisti uzalud da je voće najbolje jesti za doručak, odnosno na prazan želudac. Osim što će vas šećer iz voća napuniti energijom potrebnom za novi radni dan i obaveze, izbeći ćete i lošu probavu koju može izazvati konzumiranje voća za dezert.

S obzirom na to da su za varenje voća potrebni drugi enzimi, voće je najbolje jesti na prazan želudac kako bi se maksimalno apsorbovalo u organizam. Jedete li voće odmah nakon obroka, ono neće moći da se pravilno svari jer će se pomešati s drugom hranom koju ste pojeli pre.

5. Vežbamo

Trebalo bi da sačekamo barem dva sata posle jela da bismo išli da vežbamo. Pustite hranu da se slegne i tako ćete izbeći mogući želučani refleks, štucavicu, mučninu, pa čak i povraćanje.

Izvor: zadovoljna.hr