Bliži se vreme svinjokolja, kada će mnoge porodice obezbediti sebi zalihe svinjske masti.

Suprotno uvreženom mišljenju, svinjska mast nije nezdrava, ali je treba umereno koristiti.

Predstavljamo vam još neke činjenice o ovoj cenjenoj namirnici na domaćoj trpezi:

Dobijanje

Mokri postupak - masno tkivo se topi u ključaloj vodi i mast se skuplja na površini.

Suvi postupak - masno tkivo se topi prženjem, a od ostataka dobijamo čvarke. Otopljena mast pročišćava se kroz rešeta i hladi. Od brzine hlađenja masti zavisi i njena konzistencija koja može biti zrnaste ili glatke teksture.

Osnovni sastav i kvalitet

Zavisi od dela masnog tkiva koji se topi i još važnije, od načina ishrane svinje. Svinjska mast sadrži: 40% zasićenih masnih kiselina - najzastupljenije su stearinska i palmitinska, 50% mononezasićenih masnih kiselina i 10% polinezasićenih masnih kiselina.

Korišćenje

Tradicionalno na hlebu s mlevenom paprikom ili šećerom, za dinstanje, pečenje i prženje; povoljan odnos zasićenih i nezasićenih masnih kiselina štiti mast od oksidacije tokom izlaganja vazduhu i toploti.

Svinjska mast nije nezdrava

Mit o tome da je svinjska mast nezdrava odavno su pobila mnoga naučna istraživanja. Ključ je u umerenosti, ali i u uravnoteženosti koja se jedino može postići ako se uz svinjsku mast u ishrani koriste i ostale masti i ulja.

Svinjska mast sadrži holesterol

Holesterol je ključan za niz metaboličkih procesa i sintezu hormona i bez njega naš organizam ne može normalno da funkcioniše. Međutim, unošenjem namirnica bogatih holesterolom podstiče se i proizvodnja holesterola u organizmu, pa treba voditi računa o umerenosti.

Svinjska mast je dobar konzervans

Ova vrsta masnoće teško se kvari i može dugo stajati na tamnom i hladnom mestu. Zato se u kulinarstvu tradicionalno koristila i kao medijum za čuvanje, npr. pečenog mesa, poput neke vrste zamene za frižider.

Izvor: jutarnji.hr

So menja ukus hrane, ali i utiče na telo na načine koje ne možete ni da zamislite.

Nadutost

Ukoliko imate problem s nadimanjem, smanjenje konzumacije soli može pomoći. Prekomerna konzumacija soli povećava nivo natrijuma u telu, zbog čega ono zadržava dodatne količine tečnosti.

Visok krvni pritisak

So utiče i na krvni pritisak. Što više soli unosite, u organizmu ima više natrijuma, a viši nivo natrijuma povećava krvni pritisak. Smanjenjem unosa soli za 4,6 grama snižava se krvni pritisak. Manjak soli ima suprotno dejstvo, tako da se preporučuje praćenje unosa soli, jer se na taj način kontroliše i nivo natrijuma u organizmu.

Bolesti srca

Natrijum je veoma važan za organizam, ali njegov višak pravi znatnu štetu i može dovesti do kardiovaskularnih bolesti, bolesti srca, srčane insuficijencije i moždanog udara. Preterana konzumacija soli udvostručava rizik. Pušači, stariji ljudi, dijabetičari i ljudi s visokim krvnim pritiskom su rizična grupa, tako da moraju da kontrolišu unos soli.

Kognitivne sposobnosti

S povećanjem krvnog pritiska se javljaju moždani problemi. Ljudi koji unose mnogo soli i slabo se kreću rizikuju slabljenje kognitivnih sposobnosti. Stručnjaci savetuju smanjenje unosa soli, kao i svakodnevno vežbanje u trajanju od 30 minuta, kako bi čovek bio mentalno i fizički zdrav.

Bubrezi

Bubrezi imaju važnu ulogu u filtriranju otpadnih proizvoda iz krvi, a njihovo zatajenje može dovesti do disbalansa tečnosti u krvi, abnormalnih stanja i na kraju smrti. Visok krvni pritisak može takođe da dovede do prestanka rada bubrega jer vrši pritisak na arterije. Osobe koje imaju problema s bubrezima sa smanjenjem unosa soli osete poboljšanje. Potrošnja soli je definitivno povezana sa zdravljem bubrega.

Potreba za slanim

Oni koji konzumiraju mnogo soli neretko osećaju potrebu za sve većim količinama. Njima se savetuje da so zamene drugim začinima, kao što je paprika.

Moždani udar

Velika potrošnja soli povećava količinu natrijuma u krvi, a to dovodi do povišenog krvnog pritiska, koji može rezultovati moždanim udarom. Za kontrolu natrijuma u organizmu se preporučuje smanjenje unosa soli.

Koža

Preterano unošenje soli u organizam uzrokuje edeme, odnosno oticanje ruku, nogu i članaka. To su ekstremni slučajevi, ali se neretko javljaju i promene na koži.

Izvor: klix.ba

Priprema je toliko teška i dugotrajna da već 300 godina umeju da je pripreme samo žene iz jedne italijanske porodice.

Sardinija je dom nekih od najstarijih tradicija na svetu, a naročito onih gurmanskih.

Stanovnici tog mesta još govore "Sardo", najbližu živu formu latinskog jezika, a stare bake pažljivo posmatraju pridošlice ispod velova koje su same vezle.

U jednom skromnom stanu u gradu Nuoro živi 62-godišnja Paola Abraini, koja se svako jutro budi u sedam sati kako bi započela izradu su filindeua, najređe vrste testenine na svetu. Koliko je njena receptura tajna govorii činjenica da, osim nje, umeju da je pripreme još samo dve žene - njena zaova i nećaka.

Niko ne zna kako je počela proizvodnja te testenine, ali već više od 300 godina recept se prenosi sa žene na ženu u porodici Abraini, a svaka ima obavezu ad strogo čuva recepturu.

Koliko je spomenuta vrsta testenine ukusna i zanimljiva, pokazao je i tim iz čuvene fabrike Barilla, koji je došao u Sardiniju da nauči tajnu su filindeua, ali nikako nije uspeo da reprodukuje tehniku korišćenjem mašina.

Ovog leta dame je posetio i Džejmi Oliver i odvažio se na učenje tajne pripreme, ali nakon dva sata je odustao uz reči "pravim testetine već 20 godina, a nikad nisam video nešto slično ovome".

“Mnogi smatraju da imam tajnu koju ne želim otkrijem”, kaže Abraini s osmehom i dodaje da nema tajne, odnosno da se ona nalazi u rukama.

Objašnjava da se testenina pravi tako što se lagano povlači vrhovima prstiju i slaže brašno od durum pšenice u čak 256 savršeno jednakih pramenova. Zatim se dijagonalno preko kružnog oblika isteže na niti tanke poput igle u zamršen uzorak od tri sloja.

Priprema je toliko teška i dugotrajna da se jelo smatralo svetim. Ono je posluživano vernicima nakon 33 kilometara dugog hodočašća iz Nuora do sela Lula na praznik Svetog Frančeska.

Za oktobarsko slavlje koje traje tri dana, Abraini pripremi toliko su filindeua da nahrani 1500 hodočasnika. Testeninu izrađuje oko pet sati na dan, a rezultat je 50 kilograma neverovatno ukusnih rezanaca. Za još veće slavlje u maju pripremiće četiri puta veću količinu.

“Testenine imaju samo su tri sastojka - durum pšenicu, vodu i so”, kaže Abraini dok snažno mesi testo napred-nazad.

Ali budući da se sve radi ručno, najvažniji sastojak je fizički napor. Pogledajte kako se prave testenine:

Izvor: express.hr

Obrazovno-naučni kanal ASAP sajens zaokružio je nedavno istraživanje koje navodi da, uprkos tome što je neverovatno skupa, organska hrana nije bolja za vaše zdravlje, a u nekim slučajevima se zbog nje možete razboleti.

ASAP prenosi: “Postoji mala zabluda. Naime, većina konzumenata smatra da organske farme ne koriste pesticide. Na farmama organske hrane smeju da se koriste pesticidi, ali ne smeju biti sintetički napravljeni. Pojedini prirodni pesticidi predstavljaju ozbiljnije pretnje po zdravlje i okolinu nego sintetički. Prirodno ne znači uvek i zdravije.“

Prethodni izveštaji upozoravaju na toksični bakar sulfat, koji koriste uzgajivači organskog povrća.

Prema portalu “Consumers Reports“, postoji malo dokaza da je organska hrana bolja, iako je za 47 odsto skuplja.

Studija sa Stanford univerziteta iz 2012. godine analizirala je 237 prethodnih studija organske hrane i otkrila da većina organske hrane nema više hranljivih materija od konvencionalno proizvedene hrane.

“Nema velike razlike između organski i konvencionalno proizvedene hrane, ako ste odrasla osoba i vaše odluke se zasnivaju isključivo na vašem zdravlju“, navodi Dena Bravata sa Stanforda.

Kako prenosi ASAP, takođe je veća mogućnost trovanja hranom, s obzirom na to da je prema jednoj studiji 10 odsto imalo tragove bakterije ešerihije koli.

Takođe, uzgajanje organske hrane može biti štetno po okolinu, jer zahteva više zemljišta.

Izvor: B92

Nova studija sa Kembridža otkriva da je varijacija gena MC4R ono što izaziva sklonost ka masnoj hrani, a koja može da pomogne u razumevanju gojaznosti.

Nova studija sprovedena na Kembridžu otkriva da svaka stota osoba ima defekat u genu melanokorintski 4 receptor (MC4R) zbog kojeg vole masnu hranu, a izbegavaju šećer.

Kako naučnici upozoravaju, ove osobe sklone su gojaznosti.

Većina ljudi smatra i masnu hranu i onu sa visokim nivoom šećera jako primamljivim, ali oni koji imaju varijacije u genu MC4R previše privlači hrana puna masnoća.

Izveštaj studije prvi je koji je pokazao direktnu vezu između prefenrencija hrane i specifičnih genetskih varijacija u ljudima.

Istraživači su ispitivali ljude različitih težina, uključujući i one koji su imali problema sa viškom telesne mase zbog defekta u genu.

Svi ispitanici radili su test na slepo. Naime,na postavljenom stolu poslužena je indijska hrana sa piletinom, a ispitanici su pred sobom imali tri porcije koje su izgledale potpuno isto i bile istog ukusa.

Međutim, drugačiji je bio nivo masnoće usvakoj porciji. Jedna je imala 20 odsto kalorija, druga 40, a treća 60 odsto, što je zaista visok nivo.

Naučnici su otkrili da, iako nije postojala ukupna razlika u količini pojedene hrane među grupama, ispitanici sa defektom MC4R su pojeli skoro duplu količinu masnog obroka od onih ispitanika koji nisu bili gojazni (95 odsto), a 65 odsto više od gojaznih ispitanika koji nemaju defekat gena.

U sledećem testu u pitanju je bio desert, tri iste porcije sa različitim nivoom šećera. Ispitanicima sa varijacijom u genu MC4R se poslastica nije dopala, a u poređenju sa druge dve grupe, pojeli su značajno manje deserta.

Autori studije, koja je objavljena u magazinu “Priroda komunikacija“, navode kako bi studija mogla da pomogne u razumevanju gojaznosti.

Izvor: B92

Pored sode bikarbone,jabukovo sirćejednostavno morate imati u kući ili na putu u svakom momentu. On deluje bolje od lekova, a pri tome je 100% prirodan preparat.

Evo kako možete da iskoristite jabukovo sirće:

1. Neutralizuje mirise

Ako se u vašoj kući oseća neprijatan miris koji nikako da nestane, stavite malu količinu jabukovog sirćeta u posudu tamo gde se miris oseti i ubrzo ćete uživati u prijatnoj aromi koja prožima prostor.

2. Ubija korov

Pomešajte dve litre jabukovog sirćeta, četvrtinu šoljice soli i pola kašičice deterdženta za suđe. Poprskajte korov ovom mešavinom i gledajte kako trune i žuti. Pazite da ne poprskate cveće koje želite da zadržite.

3. Čisti lice

Zbog svojih antibakterijskih svojstava jabukovo sirće je idealno i za čišćenje lica. Može pomoći u uklanjanjububuljica kao i u ravnoteži pH kože. Razblažite malo sirćeta u vodi, umočite komadić vate pa prebrišite lice.

4. Uklanja modrice

Na mesto gde ste se udarili ili se već pojavila modrica utrljajte malo sirćeta. Delovaće protuupalno te će smanjiti diskoloraciju.

5. Uklanja neprijatan zadah

Mućkajte malu količinu jabukovog sirćeta u ustima i to će pomoći u eliminaciji neprijatnog zadaha. Sirće će ubiti bakterije koje prouzrokuju zadah.

6. Kosi daje mekoću i sjaj

Sipajte trećinu šoljice jabukovog sirćeta u četiri šoljice vode i time isperite kosu nakon šamponiranja, a zatim hladnom vodom. Ako imate perut dvaput nedeljno poprskajte glavu sa mešavinom od jednake količine sirćeta i vode. Zamotajte kosu u peškir i ostavite da odstoji sat vremena. Operite kosu kao i obično.

7. Služi kao dezodorans

Ne možete naći zdraviji dezodorans od jabukovog sirćeta. Nanesite malo sirćeta ispod pazuha i sačekajte da se osuši nakon čega se miris sirćeta neće osetiti.

8. Izbeljuje zube

Jednu količinu jabukovog sirćeta razblažite u dve količine vode pa mućkajte u ustima tu tečnost. Operite zube kao i obično.

9. Uklanja neprijatan miris nogu

Obrišite noge papirnatim peškirom potopljenim u jabukovo sirće.

10. Pomaže kod mršavljenja

Jabukovo sirće čini nas sitijim, a kiselina u njemu sprečava nakupljanje masnih naslaga.

11. Pomaže kod upale grla

Čim osetite bol u grlu mućkajte mešavinu od jednake količine tople vode i jabukovog sirćeta kako biste zaustavili dalje komplikacije. Ponovite svakih sat vremena.

12. Čisti sinuse

Jabukovo sirće uklanja i sekret koja se nakuplja u sinusima i otežava disanje. Njegova antibakterijska svojstva takođe sprečavaju upalu sinusa i prehladu. Popijte malo vode pomešane sa jabukovim sirćetom.

13. Pospešuje probavu

Ako imate problema sa lošim varenjem hrane, svako jutro na prazan želudac popijte rastvor od vode i jabukovog sirćeta. Jedna rakijska čašica se razblažuje u jednoj čaši vode. Pektin u sirćetu olakšaće rad creva.

14. Uklanja virusne bradavice

Umočite komadić vate u sirće, flasterom zalepite preko bradavice te ostavite da odstoji preko noći.Ponavljajte svake noći sve dok bradavica ne otpadne.

15. Vraća energiju

Kalijum i enzimi u jabukovom sirćetu pomažu kod podizanja energije. Dodajte malo sirćeta čaši vode i popijte. Možete je piti i tokom treninga kako biste se manje iscrpeli. Amino kiseline u sirćetu sprečavaju nakupljanje mlečne kiseline nakon vežbanja.

Izvor: Zadovoljna.hr

Osim što štedi vreme i ubrzava proces pripreme, ekspres lonac takođe, čuva ukus, miris i prehrambenu vrednost namirnice

EKSPRES lonac umnogome je olakšao kuvanje jela i postao omiljena sprava u kuhinji bez koje se danas ne može zamisliti pripremanje nekih kulinarskih majstorija. Osim što štedi vreme i ubrzava proces pripreme, ekspres lonac takođe, čuva ukus, miris i prehrambenu vrednost namirnice.

A da bi ručak iz lonca bio ukusniji, prilikom kuvanja pridržavajte se sledećih saveta:

* Sastojci jela u loncu trebalo bi da ispunjavaju dve trećine zapremine, a namirnice koje stvaraju penu (pirinač, povrće) samo polovinu.

* Nikada ne treba stavljati prazan lonac na zagrejan šporet.

* Poklopac mora da bude dobro zatvoren.

* Vreme kuvanja se računa od trenutka kada se pojavi para na sigurnosnom ventilu (oko 10 minuta). Kada istekne vreme propisano za pripremanje neke namirnice (mahunarke 8-10 minuta, narezano povrće 5-10, govedina 9-12, zamrznuto meso 30-35...), treba sačekati nekoliko minuta da se smanji pritisak u loncu i tek onda otvoriti.

Izvor: Večernje novosti

Pogledajte koji su to predmeti

1. Drveni kuhinjski pribor – do 5 godina ili ... kada na svojih kašikama, hvataljkama za salatu ili daskama primetite pukotine, promene boja ili osetite da je površina na delovima nepovratno omekšala. Ne zaboravite da je drvo porozni materijal koji upija mirise, vlagu, ali i sve bakterije. Zato drveni pribor perite odmah nakon korišćenja, nemojte ga predugo kvasiti među prljavim suđem i nemojte ga sušiti na vlažnom mestu.

2. Gumene ili silikonske špatule – do 2 godine ili ... kada promene boju, dobiju pukotine i počnu da se "kidaju". Špatule imaju i jedan higijenski problem. Naime, većinom su napravljene od dva dela, drške i glave. Upravo je spoj između ta dva dela mesto u koje ulaze ostaci namirnica koje koristimo i ono se teško čisti. Kada primetite talog koji ne možete ukloniti, onda je vreme za nove špatule.

3. Posuđe s neprijanjajućom (non-stick) površinom – do 3 godine ili ... kada primetite duboke ogrebotine, kada površina počne da se ljušti i ulazi u hranu. Ako želite da produžite vek trajanja ovog posuđa, obavezno ga pokrijte papirnim ubrusom pre nego što u njega stavite neku drugu posudu kod pospremanja. Ako ste u mogućnosti, držite ga obešenog na zid ili neku drugu površinu.

4. Plastične daske za rezanje – do 3 godine ili ... kada tragovi noža postanu toliko duboki da više ne možete iz njih očistiti ostatke hrane. Nemojte zaboraviti da vam za svaku vrstu namirnica treba posebna daska. Na onoj za ribu ili meso ne pripremajte voće ili povrće i obrnuto kako eventualnim bakterijama iz mesa i ribe ne biste kontaminirali druge namirnice.

5. Mali kuhinjski nožići – do 5 godina ili ... kada zarđaju, imaju klimavu dršku ili ih više ne možete nabrusiti. Ovi višenamenski nožići često su u upotrebi, koristimo ih gotovo svakodnevno i zbog toga se lako "istroše", pogotovo oni s nazubljenom oštricom. Brusite ih jednom nedeljno kako biste im produžili vek trajanja.

Izvor: Zadovoljna

Sve namirnice imaju rok trajanja, saznajte koliko dugo možete da ih držite u frižideru.

Ako ste ikada bili zagledani u ponor frižidera i razmišljali da li je sigurno zadržati ili baciti određenu namirnicu, mi imamo odgovor.

Evo koliko dugo možete držati određene namirnice u frižideru:

Police frižidera

Mleko - 5 dana
Jaja - 5 nedelja
Jogurt - 1 nedelja
Tvrdi sir - 6 meseci
Meki sir - 2 nedelje
Parmezan - 2 meseca
Pileće i mleveno meso - 2 dana
Školjke, rakovi, jastog - 2 dana
Riba - 1 dan
Šnicle - 5 dana
Suhomesnato - 4 dana
Slanina - 7 dana
Supe, čorbe - 4 dana
Gotova jela - 4 dana
Konzervirano povrće - 3 dana

Fioke frižidera

Šumsko voće - 2 dana
Citrusno voće - 3 nedelje
Jabuke - 3 nedelje
Dinja - 1 nedelja
Cvekla - 2 nedelje
Glavica kupusa - 7 dana
Spanać - 5 dana
Špargla - 2 dana
Kukuruz - 2 dana
Pečurke - 2 dana

Vrata frižidera

Puter - 2 nedelje
Margarin - 5 meseci
Javorov sirup - 1 godina
Majonez - 2 meseca
Sok u tetrapaku - 1 godina
Sos za pastu - 1 nedelja

Ledena komora

Piletina i šnicle - 6 meseci
Slanina - 1 mesec
Riba i škampi - 6 meseci
Mleveno meso - 4 meseca
Hleb - 3 meseca

Sledećim namirnicama nije mesto u vašem frižideru

Paradajz, čili sos, soja sos, kečap, crni luk, kafa u zrnu

Izvor: Stvar ukusa

Da bi jelo bilo ukusno i da ga možemo pripremiti kako treba, važno je tačno izmeriti sve sastojke koje ćemo koristiti za pripremu.

Pre nego počnemo istraživati nova jela, pažljivo proučimo recept. Kada su nabavljeni svi potrebni sastojci i oprema, možemo početi. Ako pri ruci nemamo merna pomagala, za neka merenja možemo koristiti samo kašiku i čašu. Ali prvo sve treba izvagati ili odmeriti.

Vagu pre merenja treba "podesiti", tj. ona mora biti na nuli pre nego što počnemo meriti (i praznu posudu u koju stavljamo sastojke koje merimo, treba staviti na vagu i "podesiti" na nulu ili moramo i njenu težinu uzeti u obzir i pridodati je količini sastojka koje merimo).

Kada merimo tečnost, oči nam moraju biti u ravnini s oznakom na posudi ili čaši (koja mora biti na ravnoj podlozi). Ako ima više tečnosti, lagano je odlijemo pa proverimo ponovo. Ako treba još, polako dolivamo gledajući oznaku.

Kada se meri kašikom, pazimo da ne bude premalo sastojaka, a niti previše. Kašikom zagrabimo sastojak i lagano je stresemo.

Za tačno merenje u kuhinji postoje razna pomagala:

Kuhinjska vaga za merenje krutih sastojaka

Staklena ili plastična prozirna merna posuda sa zacrtanim oznakama za neke krute sastojke (npr. za brašno, pirinač, šećer), a na istoj toj posudi su i oznake za merenje tečnosti(vode, mleka, soka, ulja...)

Kašike za merenje:

• čajna kašika za so, prašak za pecivo i sl. sastojke koji se dodaju u malim količinama
• velika kašika za brašno, šećer, ulje, vodu i sl. sastojke kojih obično treba više

Čaša (engl. cup)

• mala čaša (1 dcl)
• velika čaša (2 dcl)

Preračunate mere: kašika (supena), šolja 0,25 l - grami=kilogrami:

1 kašika soli - oko 5 g = 0,005 kg
1 kašika hlebnih mrvica - oko 10 g = 0,01 kg
1 kašika otopljene masti - oko 10 g = 0,01 kg
1 kašika čvrste masti - oko 15 g = 0,015 kg
1 velika kašika brašna - oko 10-12 g = 0,01-0,012 kg
1 velika kašika hlebnih mrvica - oko 15 g = 0,015 kg
1 velika kašika šećera - oko 15 g = 0,015 kg
1 kašika kakao praha - oko 10 g = 0,01 kg
1 kašika rendane čokolade - oko 15 g = 0,015 kg
1 kašika mlevenih oraha - oko 10 g = 0,01 kg
1 kašika grožđica oko 20 g = 0,02 kg
1 kašika pirinča oko 15 g = 0,015 kg
1 velika kašika maslaca ili margarina - oko 20 g = 0,02 kg
1 kašika ulja - oko 10 g= 0,01 kg
7 velikih kašika vode - oko 1 dcl = 0,1 l
6 kašika kisele pavlake - oko 1 dcl = 0,1 l
1 mala čaša (1 dcl) - oko 10 dag (100 g) = 0,1 kg
1 velika čaša (2 dcl) - oko 20 dag (200 g) =0,2 kg
2 i 1/2 dcl pirinča - oko 220 g = 0,22 kg
10 velikih kašika mlevenih oraha, badema, lešnika - oko 10 dag (100 g) = 0,1 kg
12 velikih kašika šećera u prahu - oko 10 dag (100 g) = 0,1 kg
8 velikih kašika grožđica - oko 10 dag (100 g) = 0,1 kg
2 kocke šećera - oko 10 g= 0,01 kg
1 šolja brašna - oko 150 g =0,15 kg
1 šolja šećera - oko 200 g =0,2 kg
1 šolja pšeničnog griza - oko 200 g =0,2 kg
1 šolja pirinča - oko 210 g = 0,21 kg
1 šolja hlebnih mrvica - oko 150 g =0,15 kg

Izvor: gric-gric.com

Med se koristi u raznim kulturama širom sveta poslednjih 2.500 godina. Dok su brojne zdravstvene prednosti meda uvrstile ga kao bitan element tradicionalne medicine, naučnici takođe istražuju koristi povezane za modernu medicinu, naročito kada je u pitanju lečenje rana.

Šta med čini tako popularnim širom sveta? Najverovatnije je to lakoća kojom se može jesti. Može se jesti direktno, staviti se na hleb kao namaz, pomešati se sa sokom ili nekim drugim pićem kao zaslađivač umesto šećera, ili se pomešati sa toplom vodom, sokom od limete, cimetom i ostalim biljkama kako bi se napravio lek.

Kako prepoznati pravi med

Ako želite da dobijete najviše koristi iz meda, njegova čistota je ono što bi trebalo da proverite. Evo kako možete proveriti čistotu meda kod kuće:

1. Test palcem

Stavite kapljicu meda na palac, pogledajte da li se širi okolo ili razliva. Ako se to dešava, znajte da med nije čist, jer čist med ostaje netaknut na palcu.

2. Test vodom

Napunite čašu vodom. Dodajte supenu kašiku meda. Veštački med će se rastvoriti u vodi i videćete ga oko čaše. Nasuprot tome, čist med će pasti tačno na dno čaše.

3. Test plamenom

Uzmite suvu šibicu. Umočite je direktno u med, a zatim povucite šibicu o kutiju. Ako je med čist, onda će se šibica sa lakoćom zapaliti. Plamen će isto tako paliti med, a ukoliko med nije čist, šibica se neće zapaliti.

Izvoir: KoDren

Šopska salata je bugarsko nacionalno jelo. Ime je dobila po plemenu Šopi koje je živelo u blizini Sofije.
Glavni sastojci salate su paradajz, krastavaci, sirova ili pečena paprika, luk, peršun, so, sok od limuna ili sirće, ulje i masni slani sir.

Srpska salata sadrži sve ovo povrće, samo nema sir.

Izvor: Super recepti

Ljudi koji (pre)brzo jedu, uzimaju velike zalogaje i brzo gutaju pa pljuvačka i enzimi ne stignu da 'podmažu' hranu i razlome je na manje delove pre nego što dospe u želudac. Kada brzo jedemo takođe gutamo mnogo vazduha, što može izazvati gasove i nadutost.

Međutim, pre svega, posledica brzog jedenja može biti veliki osećaj neprijatnosti, problemi s varenjem i pojava refluksa, simptoma prilikom kojeg dolazi do svojevrsnog vraćanja hrane i želučanih sokova iz želuca natrag u jednjak.

"Probava počinje već u ustima i kada jedemo prebrzim tempom hrana ne stigne da se razlomi na sitnije delove i pravilno svari pa učestalo brzo jedenje može uzrokovati refluks. Hranu je pre gutanja potrebno dobro prožvakati, a koliko puta ćemo jedan zalogaj prožvakati zavisi od toga koju hranu jedemo i od veličine zalogaja. Dakle, to može biti 3, 5, 7, 10 puta", ističe profesor dr Marko Duvnjak, specijalista interne medicine i uže specijalizacije iz gastroenterologije i hepatologije.

Još jedan problem prebrzog jedenja koji može uzrokovati gojenje je taj što pojedemo više nego što nam zapravo treba da bismo bili siti. Kada hrana uđe u usta, telo signalizira probavnom traktu da je hrana na putu, a kada pojedemo dovoljno, želudac signalizira mozgu da je vreme da prestanemo da jedemo.

Međutim, ako jedete prebrzo, propustićete te signale, ali ako usporite, mozak će imati dovoljno vremena da primi signale i da prestanete da jedete kada shvatite da ste siti. Istraživanja su takođe otkrila da ljudi koji jedu sporije unose manje kalorija i duže se osećaju sitima.

Izvor: zadovoljna.hr

Večita diskusija o tome da li je organska hrana zdravija od konvencionalne pokrenula je mnoga istraživanja, koja su pokazala iznenađujuće rezultate.

Prva grupa različitih istraživanja najpre se bavila razlikom u ukusu između ove dve vrste namirnica.

Kako bi proverili da li je organska hrana ukusnija od konvencionalne, istraživači sa Univerziteta Upsala u Švedskoj davali su ispitanicima da probaju uzorke organskog i neorganskog paradajza.

Većina ljudi je uglavnom govorila da im je ukusniji paradajz koji je ponuđen kao organski. Međutim, ono što nisu znali je to da su pojedini od njih zapravo bili konvencionalni. Istraživači su ih namerno pomešali.

Nekoliko studija do sada je pokazalo slične rezultate – ako se konvencionalni proizvod tajno predstavi kao organski, ljudi će misliti da je ukusniji.

Ova istraživanja pokazala su da način na koji se usev uzgaja, bilo organski ili konvencionalni, ne utiče na njegov ukus.

Sprovedene su i mnoge studije koje su ispitivale da li ima više hranljivih materija u organski uzgajanoj hrani. Istraživači sa Univerziteta Stanford su 2012. godine zaključili da nema značajne razlike u sadržini vitamina.

Doktorka Ketrin Bredberi sa Oksforda kaže da je mnogo bitnije pitanje da li je organska hrana bolja po zdravlje od konvencionalne, koja sadrži određenu dozu sintetičkih pesticida.

“Ako se koriste u preteranim količinama, pesticidi u konvencionalno uzgajanoj hrani mogu biti toksični, a samim tim i štetni po naše zdravlje”, kaže Ketrin.

Ona i kolege su sproveli studiju u kojoj je učestvovalo više od 620.000 žena, od kojih su neke jele samo organske, a druge samo konvencionalne proizvode – devet godina.

Želeli su da otkriju da li će se razviti kancerogene ćelije. Ketrin je primetila da nije bilo razlike u ukupnoj stopi kancera između žena koje su jele samo organsko i onih koje nisu.

Kada su u pitanju pojedinačne vrste kancera, Ketrin je otkrila da su žene koje često ili uvek jedu organske proizvode manje izložene riziku od raka limfnog sistema, ali više izložene riziku raka dojke.

Iako se još ne zna kako pesticidi u hrani utiču na naše zdravlje, nauka ne podržava ni neke velike tvrdnje o organskoj hrani.

Izvor: B92

Poznato je da određene namirnice mogu biti štetne, ali da li ste znali da i kuhinjsko posuđe može biti opasno po zdravlje?

Hrana je dobra samo ako je spremljena u bezbednoj posudi ili tiganju.

Zarad sprečavanja da se materijali koji nisu bezbedni nađu u prodaji, Administracija hrane i lekova iz SAD postavila je stroga pravila koja regulišu nivo hemikalija i metala u kuhinjskom posuđu.

Pravila se odnose na sve, do najsitnijih detalja, pa tako na primer u Odeljku 2 stoji da maksimanlna doza olova u keramičkim šoljama za kafu ne sme da pređe 0,5 miligrama po litru.

Međutim, pravila se odnose samo na proizvodnju materijala za posuđe, ali ne mogu da utiču na greške korisnika.

Naime, i potpuno bezbedan lonac od nerđajućeg čelika može da postane opasan ako se oguli od konstantnog dodira sa metalnim priborom za jelo.

Iz Administracije navode nekoliko vrsta posuđa koje mogu biti najopasnije po zdravlje:

- Aluminijumsko posuđe

- Bakarni lonac

- Plastičan pribor za jelo

- Plastična tabla za sečenje

- Plastične posude za hranu

- Izgrebano posuđe od nerđajućeg čelika

- Teflon.

izvor: B92

Tri obroka dnevno su rutina koju suviše uzimamo zdravo za gotovo, smatraju stručnjaci. Koreni ove prakse sežu još u srednji vek...

U intervjuu za Mother Jones, istoričarka Ebigejl Kerol objasnila je da su Evropljani, kada su dospeli na američko tlo, ustanovili da američki starosedeoci imaju fleksibilan način ishrane, odnosno jedu u zavisnosti od toga koliko je hrane dostupno.

S druge strane, Evropljani su strogo ograničavali svoj unos hrane, smatrajući da se na taj način udaljavaju od necivilizovanog, porivima vođenog životinjskog sveta, istakla je Kerol.

Američki starosedeoci prihvatili su ovaj način razmišljanja kao ispravan, iako je postojao jedan veliki problem – u pitanju je bila zabluda.

Kako su ljudi postajali bogatiji, tako je i njihova ishrana postala bogatija kalorijama, iako su sve manje bili fizički aktivni. A nauka je pokazala da, kada je reč o metabolizmu, nije važno kada jedete, već koliko, piše Independent

Istraživanje koje je 2010. godine objavljeno u Britanskom magazinu ishrane pokazalo je da ne postoje razlike između osoba koje konzumiraju tri obroka dnevno i osoba koje su istu količinu podelile na ukupno šest delova.

Štaviše, povremeni post može vrlo blagotvono da utiče na organizam. Brojna medicinska testiranja pokazala su da se na taj način sprečava nastanak srčanih bolesti i poništavaju oštećenja organizma prouzrokovana starenjem i toksinima u životnom okruženju.

Koliko i kada uzimate obroke nije, dakle, bitno. Bitno je samo da se držite optimalnog broja kalorija.

Jedan od saveta lekara takođe je da jedete samo onda kada ste gladni.

Izvor: B92

Većina nas ne zna kako odgovarajuća porcija treba da izgleda i, prema navodima BBC-ja, kada govorimo o broju kalorija koje unosimo, njihovu količinu umanjujemo za skoro jednu trećinu.

Osim porcije od 80 g voća i povrća koju treba da pojedemo svakog dana, u Velikoj Britaniji ne postoje nikakve zvanične državne preporuke o veličini porcija. Zato vam predstavljam lak vodič za razumevanje veličine porcija koji je zasnovan na jednostavnom mernom instrumentu - vašoj šaci!

1) Ugljeni hidrati

Kada je reč o hrani koja sadrži skrob, kao što je krompir, nekuvani pirinač ili pasta, zdrava porcija treba da bude veličine vaše pesnice. Čapati, pita, nan ili velika kriška hleba treba da budu veličine ispružene šake a količina cerealija treba da bude jednaka savijenoj šaci.

2) Povrće

Za porciju povrća treba da uzmete najmanje dva savijene šake, a više od toga je još bolje. Ako ste gladni u vreme obroka, unos velike porcije povrća je odličan izbor jer ste ne samo obezbedili dovoljno vitamina i minerala, već i vlakana koja će vas duže držati sitim.

3) Meso

Za merenje količine mesa koristite dlan. Imajte na umu da malomasno meso kao što je piletina i ćuretina sadrži manje zasićenih masti i predstavlja dobru opciju ako se trudite da smršate. Što se crvenog mesa tiče, uklonite sav višak masti koji vidite i ograničite unos na jednom nedeljno. Prerađeni mesni proizvodi kao što su šunka, kobasice ili burgeri treba da se jedu samo kad hoćete sebe da počastite jer su bogati zasićenim mastima.

4) Riba

Bela i plava riba iz proverenih izvora treba da bude veličine vaše cele šake i plavu ribu bi trebalo da jedete jednom nedeljno. Bogata omega - 3 kiselinama, plava riba je odlična za zdravlje srca i podržava zdrav razvoj vaše bebe tokom trudnoće i dojenja. Primeri plave ribe su skuša, pastrmka, haringa i sardine.

5) Voće i koštunjavo voće

Zdrava užina između obroka kao što je voće treba da bude veličine vaše pesnice. Ako jedete sušeno voće, važno je znati da porcija treba da bude onolika koliko može da vam stane u šaku. Koštunjavo voće je bogato zdravim uljima, proteinima i vlaknima i odličan je izbor za užinu. S obzirom da je bogato kalorijama, vodite računa o veličini porcije. Treba da bude takva da vam stane u šaku.

6) Sosevi, namazi i ulja

Za masnu hranu bogatu kalorijama kao što je puter, ulje ili majonez, koristite vrh palca (od zgloba do nokta). Dužina i dubina dva palca treba da bude dovoljna za hranu bogatu proteinima kao što je sir.

Izvor: Danas

Semenke omiljene letnje poslastice nemojte bacati, jer su veoma dobra prevencija od mnogih bolesti.

Seme lubenice je bogato vlaknima koje mogu poboljšati probavu i leče crevnu upalu i žuticu. Konzumiranje ovog semena može da pomogne ljudima koji pate od problema sa urinarnim traktom i kamenom u bubregu.

Seme lubenice sadrži veliku količinu citrulina, jedinjenja koje ima antioksidante i može da vam pomogne sa visokim krvnim pritiskom, aterosklerozom i anginom pektoris.

Da biste dobili sve beneficije iz semena, morate ih samleti ili kuvati. Najbolji način da se konzumira seme je pripremiti veličanstveni čaj od semena lubenice.

Priprema:

4 kašike svežeg semena lubenice kuvajte u 2 litra vode 15 minuta.

Pijte čaj 3 dana, a zatim napravite pauzu i odmorite jedan dan. Nastavite da pijete čaj tim redosledom u narednih nekoliko nedelja.

Čaj od semena lubenice je bogat magnezijumom, gvožđem, vitaminom A, vitaminom B, vitaminom C, antioksidansima i kalcijumom.

Takođe je odličan za jačanje pamćenja, poboljšava koncentraciju i funkcije srca.

Izvor: Ženski magazin

Paleo ishrana i Atkinsova dijeta popularne su već godinama, pa mnogi potenciraju značaj proteina u ishrani.

Osoba od 68 kilograma trebalo bi da unese minimum 54 grama proteina dnevno (odnosno 0,6 grama po kilogramu telesne mase), pa ako ne dosežete taj iznos, bilo bi dobro da povedete računa.

Naime, proteini su važni ne samo za izgradnju mišića, nego i za njihovo održavanje, što je od velikog značaja naročito za starije osobe.

Ukoliko primetite neki od simptoma koje navodimo, bilo bi dobro da se konsultujete s nutricionistom i povedete računa o proteinima u vašoj ishrani:

Prečesto se razbolevate

Proteini ojačavaju imuni sistem, regulišu hormone i omogućavaju svakodnevno funkcionisanje našeg tela. Osim toga, održavaju bela krvna zrnca koja se bore protiv bolesti i infekcija. Zato, ako primećujete da vas nijedna prehlada u sezoni ne zaobilazi, možda u vašoj ishrani nema dovoljno proteina.

Otiču vam stopala i članci

Proteini regulišu količinu tečnosti u tkivima, kao i način na koji kontrahuju mišići, koji imaju zadatak da pomeraju tečnost iz donjeg dela nogu i stopala. Edem, privremeno oticanje zbog zadržavanja tečnosti, osim nedostatka proteina, može biti znak mnogih medicinskih problema, pa ako prečesto primećujete ovaj simptom, obavezno posetite lekara.

Umorni ste i letargični

Umor i iscrpljenost mogu biti znak nedostatka proteina u ishrani, a to je neretko i znak manjka gvožđa. Telu su potrebni proteini i gvožđe, kako bi stvaralo hemoglobin, protein bogat ovim mineralom, koji raznosi kiseonik kroz sve delove tela. Zbog nedostatka kiseonika u ćelijama, javlja se zamor.

Koža vam ne izgleda zdravo

Ako u vašoj ishrani nema dovoljno proteina, vaša koža će izgledati bledo i suvo, a eventualne rane na telu neće se tako brzo regenerisati. Proteini su ključni za obnavljanje tkiva, pa možete imati i mnoge druge probleme.

Krti nokti

Krti nokti koji se listaju i brazde i bele linije na njima mogu biti znak nedostatka proteina. Nokti su sačinjeni od proteina keratina, a njegov nedostatak utiče na zdravlje noktiju i kose.

Gubite kilažu

Iako se mnogi raduju gubljenju kilograma, ono može biti posledica gubitka mišićne mase. To može biti opasno naročito za starije osobe, kojima su i kosti krhkije, zbog čega mogu imati problema sa održavanjem ravnoteže i lomovima.

Najbolji način da unesete dovoljno proteina je da unosite dovoljno mesa, ribe, jaja, mahunarki, tofua i sira.

Rasporedite namirnice bogate proteinima kroz sve obroke – recimo, doručkujte jaja, ručajte šniclu, večerajte mladi sir.

Izvor: B92

Hleb i testenine su godinama imale lošu reputaciju zbog toga što su prepuni ugljenih hidrata. Mnogi ljudi koji žele da se hrane zdravije, potpuno ih izbacuju iz ishrane, ali se ove namirnice sada ipak “vraćaju u modu”, s jednom važnom naznakom – napravljene su od integralnih žitarica.

“Proizvod od celog zrna pšenice” kako obično stoji na deklaracijama, ne znači da je proizvod koji kupujete napravljen samo od integralnog brašna. Zapravo, vrlo je verovatno da je reč o proizvodu, koji pored integralnog, sadrži i obično belo brašno, kao i aditive.

Da bi se neko pecivo ili testenina nazivali integralnim u punom smislu te reči, trebalo bi da su napravljeni od brašna napravljenog od netaknutih zrna žitarice, dakle onih koji sadrže endosperm, klicu i mekinje.

Među žitarice, inače, osim pšenice spadaju i raž, amarant, proso, kinoa, pirinač, ovas, ječam i slične biljne kulture.

Endosperm, klica i mekinje su glavne komponente njihovih zrna i cela poenta pravljenja “integralnog” brašna je u tome da se zadrže sva njihova svojstva.

Stručnjaci uglavnom preporučuju unos šest do osam porcija proizvoda od žitarica svakog dana. Naravno, poželjno je da prednost date integralnim, jer za razliku od obrađenih zrna od kojih se dobija belo brašno, celovita zadržavaju mnoštvo vitamina i minerala.

Recimo, integralne žitarice bogate su magnezijumom, koji je važan za funkcionisanje više od 300 enzima u ljudskom organizmu, kao i za zdravlje srca, mozga i kostiju.

Sadržaj magnezijuma u različitim integralnim žitaricama varira, a u količini koja odgovara kalorijskoj vrednosti od 200 kcal, u pšeničnim mekinjama ima 566 mg, pirinčanim 494 mg, ovsenim (kuvanim) 200 mg, tamnom raženom brašnu 153 mg i integralnom brašnu heljde 150 mg.

Iako mnogi ljudi izbegavaju testenine, kako ne bi unosili ugljene hidrate, trebalo bi da se oslobode averzije koja je dugo stvarana oko ovih namirnica.

Iako integralne žitarice imaju jednaku količinu ugljenih hidrata, kao i obrađene, nemaju isti efekat na metabolizam i nivo šećera u krvi. Integralne se polako apsorbuju i postepeno metabolišu, što znači da nakon njihovog unošenja ne dolazi do naglog skoka nivoa šećera u krvi (i kasnije njegovog pada).

To znači da integralne žitarice mogu i treba da budu deo izbalansirane i zdrave ishrane.

Izvor: B92