Prženice, pofezne ili moče... Kako ih vi zovete?
Ne postoji jelo koje ima toliko imena. Najviše ljudi u Srbiji ih zove prženice, magično jelo od starog hleba, jaja, mleka i malo soli. Ipak, ne zovu ih svi tako.
Ako se zateknete u Banatu, možete da dobijete samo kvašenice ili moče, u Bačkoj su pofezne ili bundaš kenjer, u Sremu zavijače, u Mačvi rutavci, na jugu Srbije ribanjke.
Ako skoknete do Hrvatske, tamo ćete jesti pohani kruh, popečke od kruha ili u Slavoniji trambave mašćenke.
Da ne idemo dalje po komšiluku... U Americi bi svuda trebalo da dobijete prženice, ako tražite francuski tost. Ali, kako ih zovu u Francuskoj? Pa tamo prženice imaju sasvim novo ime Pain perdu, u prevodu izgubljeni hleb.
Izraz francuski tost prema Oksfordovom rečniku koristi u Evropi još od XVII veka, a prvi put je upotrebljena 1660. godine uz preporuku da se jedu natopljene crnim ili nekom drugom vrstom vina.
Kada Englez kaže “Poor Knights of Windsor” misli na prženice sa džemom. Ljubitelji slatkih prženica su i Kanađani, koji ih jedu sa javorovim sirupom.
Škoti su za klasičnu verziju sa kobasicama, a Indijici ih jedu sa ljutom papričicom i iseckanim lukom. U Mijanmaru ih zovu Bombajski hleb.
Recept je jednostavan. Bajati hleb isečete na kriške i umočite u mešavinu umućenih jaja, malo mleka i soli. Pržite na tiganju u vrelom ulju. Sve ostalo prepušteno je vašoj mašti.
Poreklo ovog komplikovanog recepta nije poznato, ali se jedna verzija pojavljuje u rimskom kuvaru iz IV veka. U tom receptu nema jaja. Piše samo da bajati hleb možete da umočite u mleko i prepečete, i on opet postaje ukusan. Postoji i recept iz srednjeg veka “Pan Dulcis”. U njemu piše da se hleb potopi u mleko, proprži u ulju, uvalja u med i posluži.
Izvor: Super recepti
