Izmišljen u Francuskoj kako bi olakšao profesionalnim kuvarima da seku velike količine hrane, multipraktik je postao nezaobilazan ukras domova

Izmišljen u Francuskoj kako bi olakšao profesionalnim kuvarima da seku velike količine hrane, multipraktik je postao nezaobilazan ukras domova. Na svu sreću jer se njegova funkcija ne završava na seckanju povrća.

* Testo - multipraktik je odličan u pravljenju testa, samo ubacite brašno i kocke hladnog, pa čak i poluzaleđenog putera. Trik je u tome da se puter ne zagreje previše, pa kad se testo izmeša u aparatu, nastavite da ga mesite rukama.

* Sosovi - Kremasti sosovi svilenkastog izgleda imaju jednu zajedničku crtu - napravljeni su u multipraktiku. Kad pravite sosove poput pesta, neke sastojke prvo isecite, recimo parmezan, ali koristeći okruglo sečivo, pa tek onda nastavite sa klasičnim sečivom za ostale sastojke. Takođe, majonez možete praviti u multipraktiku jer je često teško mešati ručno. Ubacite žumanca, sok od limuna, senf, začine, uključite aparat, zatim dodajte ulje i još jednom izmešajte.

* Hleb - Ako vam fale prezle, a ne ide vam se u prodavnicu, sameljite tost.

Pire - Napravite pire od ma kog povrća, karfiola, graška, šargarepe. Povrće prvo skuvajte, dodajte po potrebi malo mleka, kisele pavlake, začina i dobićete ukusnu kašu. Takođe, napravite fil za čizkejk, važno je samo da svi sastojci budu na sobnoj temperaturi.

* Sirevi - Meki sirevi ne idu u multipraktik osim ako ih mešate sa još nekim sastojcima. Jedini izuzetak je mocarela, ali neka bude hladna. Ohladite i polutvrde sireve poput gaude, čedara, dok tvrde sireve poput parmezana i pekorina prvo stavite na sobnu temperaturu.

Izvor: novosti.rs

Izuzetno zdrav mirisni orah, koji je mnogima jedan od omiljenih začina, ima i svoju lošu stranu. U prevelikim količinama izaziva mučninu, grčeve i halucinacije, kao i nepravilan rad srca, dermatitis, alergije… Iako postoji opasnost od smrti, takvi slučajevi se dešavaju izuzetno retko.

Maksimalna količina koja dnevno sme da se konzumira jeste 3-5 grama, što zaista nije jednostavno pojesti, s obzirom na njegovu aromatičnost.

Ako se koristi umereno, muskatni oraščić ublažava gorušicu, podstiče varenje, smiruje bolove, pročišćava organizam, čuva zdravlje kostiju, ublažava nesanicu, anksioznost i depresiju.

Nekada najskuplji začin na svetu dolazi s ostvra Banda, a plodovi koji potiču odatle se i danas više cene od onih koji dolaze s indijskih stabala.

Što su veći, muskatni orašćići su i skuplji. Smatra se da su ih u Evropu doneli krstaši, a ubrzo su zbog svojih lekovitih dejstava i primamljive arome osvojili svet.

Lekari su oduvek bili vrlo oprezni s oraščićem, pa bi svojim kupcima govorili: "Jedan je dobar za tebe, drugi će ti naškoditi, a treći te može ubiti", piše Punkufer.

Mirisni oraščić odlično ide u kombinaciji sa kardamomom, cimetom, karanfilićem, korijanderom, kuminom, đumbirom, biberom i majčinom dušicom, a dodaje se u slatka i slana jela.

Najbolje je kupiti ga celog jer u zatvorenoj posudi ima skoro neograničen rok trajanja, i narendati ga pred kraj pripreme jela kako bi zadržao mirisnu aromu (isto važi za većinu začina).

Izvor: B92

Sudeći prema tvrdnjama doktora Rengana Šaterjea brokoli bi trebalo da bude prvi izbor ljudi, kada je u pitanju povrće. On tvrdi da je brokoli "čuvar života", a svoje tvrdnje je nedavno izneo u Bi-Bi-Sijevoj emisiji "Doctor in the House".

To zeleno povrće podstiče razvoj dobrih bakterija u crevima, koje podižu imuni sistem i pozitivno utiču na zdravlje debelog creva.

Ranije istraživanje pokazalo je da dobre bakterije u crevima utiču na zdravu telesnu težinu i da smanjuju rizik od obolevanja od psihičkih poremećaja, piše britanski Dejli Mejl.

Prolaskom kroz tanko crevo, brokoli pomaže pri uspostavljanju ravnoteže imunog sistema. Nakon toga, vlakna koja se nisu svarila odlaze u debelo crevo, gde se nalazi većina crevnih bakterija. Tamo se one nadovezuju na vlakna stvarajući tako kratke lance masnih kiselina, koji su izuzetno važni za zdravlje debelog creva.

Brokoli je, osim toga, dobar i za zdravlje srca, jer vitamin K koji se u njemu nalazi utiče na rad srca, odnosno protok kiseonika kroz celo telo.

Stručnjaci savetuju da brokoli pre konzumiranja nasečete na sitne komadiće i ostavite da odstoji do sat i po jer se tako povećava nivo sulforafana, sastojka koji ima antikancerogeno dejstvo i snižava nivo šećera u krvi.

Izvor: B92

I dok smo ranije smatrali da treba neke namirice potpuno da izbegavamo, nutricionisti ističu da možete da jedete šta god želite, ali samo ako poštujete jedno važno pravilo.

Iako zvuči neverovatno, stručnjaci iz oblasti ishrane ističu da bi trebalo da se u vašem tanjiru nađe hrana sa manjom energetskom vrednošću, poput krompira, pirinča, testenine.

Učesnici koji su jeli upravo ove namrinice imali su manji osećaj gladi, uprkos tome što su konzumirali manje kalorija, dokazali su naučnici.

Oni kažu da upravo ova hrana, za koju se donedavno smatralo da goji, u velikoj meri zasićuje ljude koji sprovode neki dijetetski režim, te oni kasnije nemaju želju za slatkišima i brzom hranom, zbog čega jedu manje.

Sveže voće, povrće, riba, pileće belo meso, jaja i mahunarke imaju isti efekat.

Ove namirnice obično imaju manje kalorija u odnosu na prerađenu hranu, pošto su pune vode, proteina i vlakana.

Voditelj studije, doktor Nikola Baklend sa Univerziteta Lids, objašnjava rezultate ovog neobičnog istraživanja:

"Mnogi ljudi odustaju od dijete zato što trpe veliku glad koja nastupa između propisanih obroka. Naše istraživanje pokazuje da konzumiranje hrane koja ima manju energetsku vrednost može da pomogne u prevazilaženju tog problema".

Studija je pronašla da je 37 žena prekomerne težine koje su jele "laku" hranu (hranu sa manjom energetskom vrednošću) za 14 nedelja uspelo da smrša u proseku oko pet i po kilograma.

U istom periodu, 41 žena koja je učestvovala u ovoj studiji, te prema planu pravile restrikciju kalorija (1400 na dan) izgubile su tri kilograma, što je neuporedivo manje.

Izvor: b92

Stručnjaci upozoravaju da će zbog sve većeg broja ljudi na zemlji i klimatskih promena, hrane kakvu danas znamo, biti sve manje. Međutim, naučnici već uveliko rade na rešenjima tog problema. Neka od tih rešenja kao što su genetičko modifikovanje i pravljenje hrane u laboratorijama izazivaju podozrenje i debate, a neka su zapravo već odavno tu oko nas, ali ih ne koristimo dovoljno.

Genetički modifikovani organizmi (GMO)

Ljudi se oduvek trude da manipulišu prirodom a jedan od oblika te manipulacije je genetička modifikacija. Na taj način se stvaraju biljke otporne na herbicide i štetočine, a napravljene su i transgene životinje. Da li treba jesti hranu od GMO ili ne i dalje je tema oko koje se mnogi nutricionisti, genetičari i lekari raspravljaju.

- Preko 90% GM biljaka na tržištu su one tolerantne na herbicide ili otporne na štetočine. Najviše se proizvode soja i kukuruz, pa zatim pamuk, uljana repica, različite vrste povrća. Ove se biljke koriste preko 30 godina i površine zasejane njima se u svetu samo povećavaju, jer su ekonomski isplativije i omogućavaju manje korišćenje hemijskih sredstava (pesticidi, herbicidi), te su zbog toga zdraviji. Inače ne postoje naučno dokazani negativni efekti takvih biljaka, pa prema tome ni hrane koja ih sadrži, na zdravlje ljudi – kaže za “Blic” dr Jovanka Miljuš Đukić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI).

Viši dijetetičar-nutricionista Jasna Vujičić kaže da brojna istraživanja ukazuju na moguće negativne posledice.

- Postoje brojna istraživanja u kojima se otvoreno piše o opasnostima od genetski modifikovane hrane. Govori se o tome da se upotrebom genetski modifikovane hrane u ishranu unose herbicidi (glifosfati, glufozinati) koji su mogući karcinogeni. Prema istraživanjima, upotreba GMO hrane može dovesti do neplodnosti, problema sa imunitetom, ubrzanog starenja organizma, dijabetesa i promena na svim vitalnim organima, uključujući i organe za varenje – rekla je Vujičić.

Njena koleginica Tanja Bakrač smatra da GMO ima dobrih strana, ali da nije dovoljno ispitan uticaj na zdravlje ljudi.

- Dobre strane GM hrane su što se njenom proizvodnjom prevazilazi problem preteće gladi u svetu i što je procesom bioinžinjeringa moguće popraviti nutritivni sastav namirnica (biofortifikacija). Tačne posledice po ljudsko zdravlje nisu transparentne, jer nije prošlo dovoljno vremena od početka korišćenja GM hrane, pa nije sprovedeno opsežno istraživanje – rekla je Bakrač.

Hrana iz laboratorija

- Pre oko šest godina su naučnici uspešno napravili prve bifteke u laboratoriji. Reč je o mesu koje ima ukus i izgled originalnog mesa, koje nije GMO već nastaje iz matičnih ćelija životinje. Očekuje se da se u naredim decenijama ovo meso nađe na tržištima širom sveta. Za dobijanje ovakvog mesa će biti potrebno mnogo manje domaćih životinja, jer se one neće ubijati već će se koristiti samo mali uzroci njihovih tkiva. Na taj način bi trebalo da se smanji i ekološki otisak koje domaće životinje ostavljaju za osobom (uništenje šuma zbog pašnjaka i emisija gasova u atmosferu). Međutim, proces dobijanja mesa u laboratorijama je trenutno veoma skup.

- Osim mesa od životinjskih ćelija, neke kompanije u svojim laboratorijama rade na dobijanju hamburgera od ćelija biljnog porekla, a neke i na dobijanju veganskih sireva iz kvasca,koji navodno imaju ukus kao pravi sir.

- Skoro smo bili u prilici da na TV gledamo prilog o degustaciji mesa iz laboratorije, ali kakvog je ukusa zaista ne znam. U Srbiji se radi na proizvodnji probiotika i za ljude i životinje, pa se mnogi proizvodi mogu naći na tržištu. Što se tiče GM biljaka, prema važećem zakonu uvoz GMO semena je zabranjen, pa prema tome i sejanje i gajenje biljaka, kao i korišćenje u hrani za ljude i životinje, a ni proizvodnja takve vrste kod nas ne postoji – kaže dr Miljuš Đukić.

Insekti

Mnogi predviđaju da će se u budućnosti više jesti insekti, kao zamena za klasične mesne obroke.

- Insekti predstavljaju odličnu hranu, jer su bogati proteinima, kalcijumom, gvožđem i cinkom. Za njihovo uzgajanje nije potrebno zemljište, a iz hrane desetrostuko više proizvode proteina, nego što je slučaj sa svinjama, govedima, pilićima.. Lično nisam probala insekte, ali ne bih pravila problem, posebno ukoliko su dobro kulinarski upriličenii – kaže nutricionista Taja Bakrač.

Sa njom se slaže njena koleginica Jasna Vujičić.

- Realno je očekivati da se proteini životinjskog porekla zamene drugim vrstama (životinjskim ili biljnim) koje brže rastu i daju više proteina. Insekti su samo jedan od tih „alternativnih proteina“. Za veće korišćenje insekata trebalo bi da se promene neka gledišta o hrani koju sada jedemo i usvajanje dalekoistočne tradicije i kuhinje – kaže nutricionista Jasna Vujičić.

Biljke koje se nedovoljno koriste

Kao hranu budućnosti mnogi navode razne vrste algi. Mnoge od njih se već uveliko koriste u azijskoj kuhinji, ali se kod nas slabo upotrebljavaju. Međutim i u našoj zemlji u prirodi postoje mnoge biljke za čiju nutritivnu vrednost ni ne znamo da postoji.

- Kod nas u prirodi postoje mnogobrojne jestive biljke, koje su ujedno i lekovite, pa ih možemo uvrstiti u jelovnik. Neke od njih dosta su zastupljene i u svetu. Navešćemo sledeće: Divlja artičoka (koristi se samo cvetna glavica), bokvica, bosiljak, cikorija, čičak, divlja čičoka, čuvarkuća, đumbir, gavez, hrast, jagorčevina, žalfija, kiselica, komorač, livadsko zelje, lotos, sremuš, vlašac, maslačak, matičnjak, paprat, pelen, rabarbara, rukola, ruzmarin, selen, špargla, vranilovka, pasiji trn i mnoge druge – kaže Bakrač.

A i one poznatije mnogi iz nekog razloga izbegavaju da koriste u ishrani iako mogu da budu veoma ukusne.

- Samo pogledajte kako se hrane Azijati. Pirinač, alge, bob, leblebija, šitaki pečurke... Nerado koristimo i ono što nam je dostupno u svakoj prodavnici, a zdravo je i daje dosta energije: grašak, kukuruz šećerac, orašasti plodovi, laneno seme, maslinovo ulje, mladi luk, kao i sav drugi zeleniš kojeg je svaka pijaca ovih dana prebogata. Takođe, riba, boranija, brokoli, ovsene pahuljice, crni i beli luk i cvekla su takođe na „negativnoj listi“ mnogih, ali potpuno bez razloga. Sve je to zdravo – rekla je Vujičić.

Kako se u Srbiji bori protiv klimatskih promena?

Da li i na koji način genetičari rade na stvaranju otpornijih useva, voća i povrća koje može da se suprotstavi uticajima klimatskih promena?

- U našoj zemlji se nove sorte dobijaju klasičnim metodama selekcije, tako da to dugo traje,a rezultat nije uvek ono što se očekuje. Institut za kukuruz je zainteresovan za dobijanje sorti kukuruza otpornih na sušu. Naravno u laboratorijama širom sveta istraživači rade na projektima dobijanja novih sorti ne samo klasičnim, već metodama genetičkog inženjeringa, i to biljaka otpornih na sušu, slana zemljišta, teške metale, visoke temperature i druge stresne faktore, a koliko će ove sorte biti prihvaćene zavisi od GMO zakona u pojedinim zemljama. Traže se nove metode koje će omogućiti da nove sorte imaju povoljne, tražene ososbine a da ne nose strane gene, kao što je to kod klasičnih GM biljaka, pa se očekuje da će one lakše “zaživeti” na tržištu – kaže dr Miljuš Đukić.

Izvor: Blic

U istraživanju agencije Smart Plus Research o prehrambenim navikama ljudi u Srbiji učestvovalo je 1.050 ispitanika.

Da smo uspeli da se držimo podalje od brze hrane pokazuje čak 92,4 odsto ispitanika koji su na pitanje koju hranu najčešće jedu odgovorili kuvanu, koju pripremaju sami ili njihovi ukućani.

Ipak, nismo mi u Srbiji imuni ni na fast fud, pa je tako „mrtva trka“ između pljeskavice i pice, koje imaju podjednak broj glasova – 46,7 odsto. Samo 7 odsto ljudi ne jede brzu hranu.

Očekivano, palačinke su zauzele takođe važno mesto, a najveći broj ispitanika voli ih sa džemom ili kremom.

O čokoladi tek nema ni govora – čak 77 odsto ispitanika preferira crnu nad belom čokoladom, a tek mali broj ljudi od samo 2,8 odsto je uopšte ne jede.

Što se pripreme obroka za posao, fakultet ili školu tiče, više od polovine ispitanika kupuje obroke, 25,1 odsto nosi obrok pripremljen kod kuće, dok 22,5 odsto uopšte ne konzumira hranu tokom dnevnih obaveza, rezultati su Smart Plus Research ankete.

Izvor: B92

Već duže vreme se govori da je aktivni ugalj čudotvorac za ljudsko telo. Još u antičko doba su ga Egipćani i Grci koristili kao lek, a nedavno je ponovo postao popularan.

Ljudi veruju da konzumacija uglja u obliku tableta, praha ili tečnosti pomaže telu da se reši raznih otrova. Ali, pitanje je koliko je aktivni ugalj stvarno blagotvoran za telo, u kojim količinama ga je zdravo konzumirati i koje su posledice svakodnevnog korišćenja, piše Dejli mejl.

“Iako aktivni ugalj ima mnogobrojne medicinske koristi, ljudi treba da budu jako oprezni kod korišćenja istog u svakodnevnom životu. U organizmu on na sebe veže razne hranjive materije, stoga ako ga ljudi svakodnevno uzimaju, mogu da naprave više štete nego koristi”, upozorava australijska nutricionistkinja Fiona Tak.

Tak napominje da ljudi često ne uzimaju u obzir nuspojave uzimanja aktivnog uglja kao što su mučnine, proliv i povraćanje. Takođe, kaže da aktivni ugalj nikako ne smeju da koriste ljudi za vreme uzimanja lekova jer smanjuju njihovo dejstvo, piše 24sata.hr.

“Ako se aktivni ugalj nalazi u smutiju ili nekom prirodnom soku, nutritivna vrednost te hrane je srozana na nulu”, upozorava Task.

“On je fantastična pomoć ljudima koji su se otrovali hranom, a u bolnicama se često koristi i kod trovanja alkoholom jer za sebe veže otrove u telu i zaustavlja njihovo delovanje”, objašnjava Tak.

Verovatno u prodavnici automatski posegnete za njima, iako se ispod natpisa krije hrana koja ima vrlo malo ili nikakve veze s onim što od te namirnice zapravo očekujete.

Ovo je lista od 12 najčešćih natpisa na prehrambenim proizvodima.

1. Prirodno
Ne dajte se prevariti. 'Prirodno' ne znači da je i zdravo, ali proizvođači neće biti u sukobu sa zakonom sve dok u toj 'prirodnoj' hrani ne nađu veštačke boje, ukuse ili 'sintetičke materije'.

Ali zato ovo 'prirodno' otvara mnoge mogućnosti. Na primer, tako označena hrana može sadržavati konzervanse, ili kao što to rade sa sirovom piletinom, u nju dodati natrijum. Neki 'prirodni' proizvodi imaju visok udeo fruktoze, kukuruznog skroba, a proizvođači će se braniti činjenicom da je od kukuruza, pa je automatski 'zdravo', što nije tačno.

2. Cele žitarice
Kada kupujete zdrav hleb i krekere, potražite reči "celog zrna" ili "100 odsto celo pšenično zrno". Nije dovoljno ako piše 'celo zrno' ili 'napravljeno od celih žitarica'.

Cele žitarice (koje uključuju kukuruz, smeđi pirinač i zobene pahuljice) imaju više vlakana i drugih hranjivih materija od onih koji su bili rafinirani, jer taj proces uklanja najzdravije sastojke zrna. I ne gledajte samo boju: neki tamniji hleb ili krekeri imaju veštačku boju karamele i nisu zdraviji od visoko rafiniranog belog hleba.

3. Bez dodatka šećera
Ako ste zabrinuti zbog kalorija i ugljenih hidrata (možda zbog toga što imate dijabetes ili pokušavate da ga sprečite), sigurno korpu punite proizvodima na kojima piše 'bez dodatka šećera'.

Ali namirnice, uključujući voće, mleko, žitarice i povrće prirodno sadrže šećer. Pa iako u te proizvode možda i nije dodat šećer, još uvek mogu sadržavati prirodne šećere.

I proizvodi 'bez šećera' još uvek mogu sadržavati dodate sastojke poput maltodekstrina i ugljene hidrata. Ugljeni hidrati mogu biti jednostavni šećeri ili složeniji skrob. Oni povećavaju šećer u krvi, a 'bez dodatka šećera' ne znači da proizvod nije kaloričan ili bez ugljeno hidrata.

4. Bez šećera
To uopšte ne znači da proizvod ima manje kalorija nego uobičajena verzija istog proizvoda, zapravo može imati i više. (Isto tako bi proizvođači trebalo da kažu ako proizvod nije niskokaloričan).

Proizvodi 'bez šećera' imaju manje od 0,5 grama šećera po obroku, ali još uvek sadrže kalorije i ugljene hidrate iz drugih izvora.

Ti proizvodi često sadrže šećerne alkohole, koji su niži u kalorijama (približno dve kalorije po gramu, u poređenju s četiri po gramu šećera), ali u tom slučaju uporedite oznake kako biste videli da li je verzija bez šećera bolja od standardne varijante. (Jednostavni šećerni alkoholi su manitol, ksilitol ili sorbitol).

Oprez: Šećerni alkoholi mogu prouzrokovati dijareju, pa ne konzumirajte previše.

5. Jača imunitet
Kompanije mogu da koriste reči poput "jača imunitet" ako proizvod sadrži određene vitamine, ali se takve reči ponekad koriste za proizvode kojima se pridaju značenja kakva ne bi trebalo da imaju ili kakva uopšte ne zaslužuju.

Generalno, kompanije ovde hodaju po tankoj liniji, jer ako počnu da koriste medicinske tvrdnje, onda bi mogle da dođu pod lupu agencije za lekove i medicinske proizvode.

Na primer, u SAD su kontrole rigorozne i proizvođač vitaminskih bombona Vitamin Airborne je 2008. godine platio kaznu od 23,3 miliona dolara jer je na omotu pisalo da "podstiče imunitet" pa su kupci bili zavedeni misleći da bombone sprečavaju prehladu.

6. Bez masnoća
To je tek lažna oznaka. Kada je otkrivena štetnost zasićenih i trans-masnih kiselina, tržište je bilo preplavljeno proizvodima s natpisom - 'bez masti'. Problem? Ponekad su sadržavali gotovo isto onoliko kalorija koliko i punomasne verzije.

Pakovanje može biti fat-free, ali zato je prepuno šećera, a istovremeno proizvodi 'bez šećera' mogu biti puni masnoća. Uostalom, proverite nalepnicu na kojoj piše količina kalorija i uporedite one bez masnoća s onima koje imaju masnoće.

7. "Light"
Oznaka "light" može se naći na raznim proizvodima, ali izraz "lagano" se ne odnosi na kalorije nego na ukus. Dakle, ukus može biti "lakši" ili "light" odnosno blaži, ali vi od toga nećete biti lakši ni grama.

Zato natpis 'light' zbunjuje potrošače koji pod tim podrazumevaju nutricionističke vrednosti. Da bi se nešto smatralo "laganim" proizvodom, sadržaj masti mora biti 50 odsto manji od iznosa koji se nalazi u sličnim proizvodima.

8. Bez glutena
Gluten je protein koji se nalazi u zrnima poput pšenice ili raži i može uzrokovati prilično velike zdravstvene probleme onima koji imaju celijakiju, odnosno, netoleranciju na gluten.

Proizvodi bez glutena sve češće se mogu naći na policama prodavnica, što je super za one koji imaju celijakiju, ali je potpuno beskorisno onima koji to nemaju.

Zapravo, cele žitarice bez glutena mogu imati manje vlakana od standardne varijante. Osim ako nemate metaboličke probleme, proizvodi bez glutena ne pomažu vam da izgubite kilograme i nisu nužno dobri za ljude koji ne pate od celijakije, ali budući da je moderno, takvi se natpisi ističu na paketima iako su važni samo onima koji imaju problem s glutenom.

9. Bez holesterola
Bez holesterola ne znači, bukvalno, nikakav holesterol. Proizvodi bez holesterola moraju sadržavati manje od dva miligrama po porciji, dok proizvodi s niskim holesterolom sadrže 20 mg ili manje po obroku.

Hrana koja kaže "smanjena" ili "manje holesterola" mora imati najmanje 25 odsto manje od sličnih proizvoda.

Holesterol proizvodi jetra, pa ga sadrže samo životinjski proizvodi poput mleka, mesa, maslaca, jaja. Ako na biljnom proizvodu, kao što je ulje, piše da nema holesterola, smatrajte to čistom glupošću, jer ni ostala ulja bez tog natpisa jednostavno ne mogu da imaju holesterol.

10. Organski
"Organsko" je nekada bio zaista širok pojam, baš kao i natpis "prirodno". Danas to više nije tako i tačno je propisano iz kakvog uzgoja mora dolaziti namirnica da bi mogla imati natpis "organska".

To znači da najmanje 95 odsto sastojaka mora biti uzgojeno ili obrađeno bez upotrebe veštačkog đubriva ili pesticida.

Oznaka koja kaže 'napravljeno od organskih sastojaka' ima 70 odsto, odnosno manji postotak sastojaka koji zadovoljavaju standard organskog.

Imajte na umu da "organski" nije sinonim za "zdrav". Zapravo i organski proizvodi mogu sadržavati i šećere i masnoće i kalorije. Jednostavno - proizvođači vole da na pakovanja stavljaju reči koje služe kao magneti.

11. Mleko s dva odsto mlečne masti
Zvuči sjajno, ali ono što većina ljudi nema pojma je da obično mleko na policama u prodavnicama sadrži 3,5 odsto masnoće, što znači da tih 1,5 odsto nije bog zna kakva razlika.

Tehnički se smatra da mleko ima malo masnoća ako ima samo jedan odsto mlečne masti, a u tu kategoriju ulazi i "obrano mleko" koje ima manje od 0,5 odsto masnoća, što je zapravo i preporučljivo piti.

12. Omega-3 masne kiseline
Postoje tri vrste omega-3 masnih kiselina: EPA, DHA i treća je ALA. Ova treća nema baš preveliki uticaj na rad srca kao što je to slučaj s EPA i DHA.

Neke namirnice imaju veću količinu omega 3-masne kiseline ALA, od EPA i DHA, kao što je to recimo slučaj sa semenkama lana.

Jaja mogu sadržavati omega-3 ako se kokoške hrane lanenim semenom ili ribljim uljem, ali se ne smatra da jaja dobro utiču na rad srca zbog holesterola i zasićenih masnoća koje sadrže.

Ako zaista želite da u organizam unesete omega-3 masne kiseline onda jedite ribu i alge.

Na razne proizvode posipaće semenke lana samo da bi na proizvod mogli da napišu da sadrži omega 3-masne kiseline.

Izvor: N1

Ako ste se prejeli i osećate se toliko sito, odmah imate osećaj da ste se „automatski“ ugojili. Imamo jednu dobru i jednu lošu vest.

Sve što ste pojeli preko uobičajenog obroka ne znači da ste istog trenutka dobili kilograme. Naprotiv, koliko jedete u trajanju od pet dana ili jedne nedelje, imaće rezultate po vašu liniju, odnosno po rast kilograma.

“Rast u broju kilograma obično znači da je došlo do disbalansa u broju kalorija koji unosimo i koje sagorevamo“, kaže nutricionista Džema O’Hanlon – “Neželjeni kilogrami dolaze kada se neuravnoteženo i obimno hranimo u toku dužeg vremenskog intervala, na svakodnevnom nivou.“

Drugo pitanje, koliko hrane je potrebno da počnemo da se gojimo?

“Ako unosimo više kalorija od onih koje naše telo sagoreva, energija koja je preostala pretvoriće se u masti“, odgovara.

To znači da u toku dana možemo da jedemo različite obroke u većim ili manjim količinama, ali sve dok naše telo uspeva da potroši te kalorije i sve dok se ne prejedamo šest dana zaredom, nema opasnosti po liniju.

Izvor: B92

Sirće, osim što je odlično za vašu salatu, može da posluži i kao lek.

Najbolje je sipati dve do tri kašičice sirćeta u čašu mlake vode, i popiti natašte, a ako želite da smršate i ubrzate metabolizam, to možete da uradite pre svakog obroka.

Jabukovo sirće možete koristiti za:

Smanjenje učestalosti infekcija grla i sinusa

Sniženje povišenog nivoa holesterola u krvi

Lečenje akni, bubuljica i uklanjanje peruti

Zaštitu sluzokože želuca i creva od trovanja hranom

Podizanje imuniteta i zaštitu od alergija

Kao preventivno sredstvo protiv zamora mišića nakon napornih treninga

Ubrzavanje metabolizma i mršavljenje

Bolje varenje

Olakšanje simptoma artritisa i gihta

Sprečavanje nastanka mokraćnih kamenaca i upala

Eliminaciju neprijatnog zadaha i izbeljivanje zuba

Posvetljenje kose

Olakšanje svraba nakon uboda insekata

Uklanjanje bradavica - natopite vatu i ostavite je na bradavici preko noći

Izvor: B92

Za što god ih koristite verovatno ih ne koristite na način na koji ih je proizvođač namenio - kao ni većina ljudi. Ovo je prvobitno bila prava namena fioke ispod rerne...

Verovatno ste i vi među ljudima koji u fioci ispod rerne drže masni papir, foliju, poklopce ili kalupe za mafine. No, nevažno je za šta je sad koristite, verovatno je ne koristite za ono za šta su je proizvođači namenili.

Ta fioka zapravo služi za održavanje jela toplim. Ona je "topla fioka" u koju možete staviti hranu nakon pečenja i ona će ostati na temperaturi za posluživanje.

Ako još uvek imate uputstvo za korišćnenje svoje rerne, proverite šta tamo piše. U većini njih stoji opis poput ovog: Topla fioka osmišljena je da sačuva toplotu vruće hrane na temperaturi za posluživanje. Uvek u nju stavljajte vruću hranu. Hladna hrana ili ona na sobnoj temperaturi ne može se ugrejati ili kuvati u "toploj fioci", piše Redbookmag.

Ako je do sad niste iskoristili, može vam poslužiti kada vam gosti kasne da održite jelo toplim, pišu 24 sata.

{vembed Y=e6IjBmX5vHI}

Izvor: N1

Da kašika meda dnevno, sa vodom, čajem ili jabukovim sirćetom, jača prirodnu otpornost organizma, odavno je poznato.

Nije, međutim, svima poznato da je baš ta jedna kašika prava mera. Upravo je to količina pčelinjeg proizvoda koja podiže nivo antioksidanasa, važnih u borbi protiv brojnih bolesti.

Med sadrži različite količine polifenola, antioksidanasa za koje se smatra da štite od srčanih, ali i drugih oboljenja, pokazuju istraživanja.

Istovremeno, ta količina dovoljna je da zadovolji potrebu za slatkim, što je vrlo važno za sve one koji jedu mnogo poslastica. To je, takođe, količina koja neće uticati na liniju.

Izračunato je da ljubitelji slatkiša godišnje, u proseku, pojedu oko 75 kilograma poslastica. Za njihovo zdravlje bi bilo dobro da makar deo toga zamene medom, poručuju stručnjaci.

Izvor: B92

Kofein je najkorišćeniji psihoaktivni sastojak na svetu. I to s dobrim razlogom - budi nas, pomaže da ispunimo obaveze i puni nas energijom.

Ljudi, međutim, često brinu treba li da ograniče unos kofeina ili da ga potpuno izbace iz upotrebe.

Iako previše kofeina može da izazve nesanicu, nemir i ubrzani rad srca, u velikoj većini slučajeva kafa je zapravo blagotvorna za zdravlje.

Ima mnogo namirnica i napitaka koje bi ljudi trebalo da konzumiraju manje. Specijalizovani portal Science Alert piše zašto kafa ne treba da bude na tom popisu:

Zdravija jetra
Devet naučnih studija pokazalo je da je kafa smanjuje rizik za cirozu jetre. Jedna šoljica kafe dnevno smanjuje taj rizik za 22 odsto, dve za 43 odsto, tri za 57 odsto, a četiri za čak 65 odsto.

Bolesti srca
Revizija više od 200 istraživanja o uticaju kafe na srce pokazala je da ljudi koji piju tri ili četiri šoljice kafe na dan imaju 19 odsto manji rizik da će umreti od kardiovaskularnih bolesti.

Dijabetes tip 2
Jedno veliko istraživanje pokazalo je da je svaka dodatna šoljica kafe na dan povezana sa sedam odsto manjim rizikom razvoja dijabetesa tipa 2.

Rak
Naučna studija objavljena u evropskom časopisu za prevenciju raka pokazala je da pasionirani ljubitelji kafe (oni s najmanje tri šoljice na dan) imaju 18 odsto manji rizik razvoja raka jetre, endiometrija, usne šupljine, jednjaka i prostate.

Alchajmerova bolest i demencija
Meta-analiza istraživanja o uticaju kafe na mozak pokazala je da ljubitelji kafe imaju otprilike 16 odsto manji rizik da će patiti od Alchajmera ili demencije.

Depresija
Veliko istraživanje na 50.000 žena pokazalo je da jedna šoljica kafe smanjuje rizik razvoja depresije za 15 odsto, a dve do tri šoljice dnevno za 20 odsto.

Opšta smrtnost
Velika studija na pola miliona Evropljana sprovedena u razdoblju od 16 godina pokazala je da muškarci koji piju tri ili više šoljica kafe dnevno imaju 12 odsto manji rizik da će prerano umreti od onih koji je ne piju. Kod žena rizik je manji sedam odsto.

Izvor: N1

Pivo je jedno od najpopularnijih i najomiljenijih pića koje je svoju popularnost sticalo vekovima, a koristilo se ne samo u ishrani, već i kao lekovito sredstvo i deo religijskih rituala.

 

U današnje vreme, možda baš zbog svoje popularnosti, pivo je često okrivljeno za gomilanje masnih naslaga na abdomenu, odnosno za formiranje „pivskog stomaka“. Međutim, kako nemaju svi ljubitelji piva veći obim struka i prekomernu telesnu masu, krivca moramo potražiti negde drugde.

Kalorije u pivu

Pivo nema mnogo kalorija, čaša punomasnog mleka, pa čak i voćnog soka, ima više kalorija od čaše piva. Na primer, 100ml lager piva ima 41kcal, dok 100ml punomasnog mleka ima 64kcal, sok od jabuke 42kcal a sok od narandže 47kcal. Retko se dešava da neko uz gledanje utakmice sa društvom, popije nekoliko čaša mleka ali se to lako može desiti sa pivom.

Prekomeran unos bilo koje vrste hrane ili pića, vremenom može dovesti do stvaranja masnih naslaga. Takođe, pivo se često služi uz masne grickalice ili obilan kaloričan obrok, zbog čega energetski unos može značajno premašiti energetske potrebe. Prekomerna upotreba alkoholnih pića ima i niz drugih negativnih posledica.

Od „pivskog stomaka“ najčešće pate muškarci, ali ne zato što češće piju pivo od žena. Muškarci su skloniji stvaranju masnih naslaga u predelu stomaka, i to najčešće u trbušnoj duplji, dok se kod žena masne naslage uglavnom stvaraju ispod kože, i to u glutealnoj regiji.

Dakle, možemo reći da je pivo nepravedno okrivljeno za stvaranje „pivskog stomaka“ i gojaznost, i da su neumerenost, loš izbor namirnica i fizička neaktivnost pravi krivci.

Pivo i dijeta? Da, moguće je!

Šta se dešava kada neko odluči da se reši tog „pivskog stomaka“ uz pomoć dijete? Prvo što će izbaciti iz ishrane, pored slatkiša, testa i zaslađenih pića, je i pivo. Cilj svake dijete je smanjenje masnih naslaga, i svaka dijeta se planira tako da, smanjenim energetskim unosom i pravilnim izborom namirnica, dovedemo organizam u stanje u kom će trošiti masne naslage.

Kada u organizam unesemo alkohol, organizam će prestati da troši masti i potruditi se da što pre razloži unešeni alkohol. Međutim, potpuno izbacivanje omiljene hrane i pića iz ishrane može biti kontraproduktivno, pa lako možemo odustati od dijete, ili pak povremeno preterati sa zabranjenim namirnicama (kompulsivno prejedanje).

Upravo zato zaista nema potrebe da potpuno izbacimo pivo iz ishrane tokom dijete. U zavisnosti od rezultata i tipa dijete koje se pridržavate, možete sebi dozvoliti jedan ili dva „cheat“ dana kada ćete se počastiti svojim omiljenim pićem. Pivo je najbolje piti nakon obroka kada ste siti. Na taj način se lako možete zadovoljiti jednom čašom piva, a alkohol koji ste uneli će se sporije resorbovati.

Još jednom se moramo prisetiti da je umerenost najbolje rešenje, pa tako možemo reći da povremena umerena konzumacija piva, vašeg omiljenog alkoholnog pića, neće upropastiti rezultate vaše dijete. I naravno, light piva su bolji izbor sa manje kalorija.

Izvor: Danas

Dobro je poznato da kvalitetna ishrana čini, otprilike, 70 odsto našeg zdravlja i fizičkog izgleda, zato je itekako korisno znati koje namirnice nam mogu pomoći u postizanju tog cilja.

Proizvođač energetskih pločica Kind analizirao je mišljenja ukupno 740 registrovanih dijetetičara i nutricionista šitom SAD-a i napravio listu pet supernamirnica za koje se stručnjaci slažu da bi svakako trebalo da se nađu na našem tanjiru.

Prema tvrdnjama nutricionista, pet namirnica koje biti hit u 2018. godini, kada je zdrava ishrana u pitanju, su:

1. Kurkuma

2. Proklijala hrana

Proklijalog pasulj, hleb sa proklijalim žitaricama, proklijali badem i sl.

3. Povrće

Koje sada dolazi umesto žitarica.

4. Mleko bez laktoze

5. Mahunarke

Stručnjaci, takođe, predviđaju da će hrana siromašna mastima polako izaći iz mode, dok će hrana domaće proizvodnje, pogotovo ona koja utiče na zdravlje creva, dobiti prednost u narednoj godini.

Potrošači će se koncentrisati na smanjivanje količine šećera u svakodnevnoj ishrani, dok če se povećati udeo proteina i probiotika, što je dobra vest.

Prema mišljenju stručnjaka, superhrana koja je doživela najveći procvat u 2017. je kokosovo ulje. Ketogena i paleo ishrana su bile najčešće usvajane, kada je reč o planiranju dnevnih obroka.

Izvor: B92

Za one koji vole da jedu sir, stiže lepa vest. Svi siroljupci biće zadovoljni vestima da "dobra porcija" sira smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara.

Dnevna porcija od 40 grama sira smanjuje rizik od razvoja bolesti srca za čak 14 posto, piše The Sun.

Istraživači u Kini došli su do zaključka da ista količina sira dnevno smanjuje i rizik od moždanog udara za 10 posto.

Britanska studija koja je sprovedena ranije ove godine takođe je, ispitujući gotovo milion ljudi, došla do sličnih zaključaka.

Naučnici sa Univerziteta Riding kažu da rezultati njihove studije dovode u pitanje dugogodišnje uverenje da treba ograničiti unos mlečnih proizvoda.

Australijski nutricionisti preporučuju odraslim osobama barem dve i po porcije mlečnih napitaka dnevno.

Porcija od 40 grama sira iste je vrednosti kao jedna šolja mleka.

"Sir sadrži zasićene masne kiseline, ali sadrži i nutrijente koji su dobri", stoji u objašnjenju studije.

Izvor: N1

Ekspres lonac se vraća na velika vrata: skraćuje vreme kuvanja, troši manje struje nego obične šerpe, a ukus jela je izvanredan

Mislili smo da je proteran iz modernih kuhinja, ali ekspres lonac se vraća na velika vrata. Ova čudesna mašina koja nas je u detinjstvu plašila jer je delovala da će u svakom trenutku eksplodirati, danas je tiša i modernija. Ali princip je ostao isti - skraćuje vreme kuvanja, troši manje struje nego obične šerpe, a ukus jela je izvanredan.

Nezgodno je što ne možemo da ga otvaramo tokom kuvanja, da probamo hranu i dodajemo začine, ali prednosti su mnogobrojne. Meso iz ekspres lonca zadržava sočnost, pirinač je gotov za samo nekoliko minuta, a pasulj i leblebije za manje od sat. Ali čak i namirnice koje vam ne padaju na pamet, odlično se spremaju u ekspres loncu. Kad ne znate šta biste spremili za ručak, samo ubacite meso i povrće koje imate i frižideru i dobili ste ukusno jelo.

Pravi je izbor za spremanje crvenog sosa za pastu, pirinač ili pire. Ubacite šargarepu, paradajz, luk i začine po ukusu i nakon 15 minuta sos je gotov, potrebno je samo da štapnim mikserom ispasirate raskuvano povrće. U ekspres lonac možete ubaciti i zaleđeno meso, a poznavaoci kažu da rebarca imaju poseban ukus kad se spremaju u šerpi pod pritiskom.

Mada smo navikli da u ekpres loncu spremamo slana jela, odličan je i za dezerte, pogotovo one zasnovane na voću. Ako vam je potreban žele od voća, skuvajte jabuke, maline, kruške i dobićete glatku i sjajnu masu.

Izvor: novosti.rs

Jesen je prelepo godišnje doba, ali je prevrtljiva kao loše spremljen roštilj, čas hladna, čas topla, nekad crna, neakad zlatna. Te česte promene u temperaturi i vlažnosti pogoduju razvoju virusa i drugih bacila, a jedini odgovor koji imamo na to (pored toga da ne izlazimo iz kuće, što ipak nije baš neka opcija) jeste da ojačamo imuni sistem.

Srećom, priroda se pobrinula za to da nam na raspolaganje stavi pojačivače imuniteta u vidu raznovrsnih ukusnih namirnica – na nama je samo da se malo potrudimo i nabavimo ih, pripremimo i u zdravlje pojedemo.

Jabuke

Jabuke su jedna od najvećih jesenjih radosti, i sada je pravo vreme da uživate u njima na razne načine, od pite do pečene jabuke. Naravno, za imunitet su najbolje sirove jabuke, koje treba jesti sa sve korom, u kojoj su koncentrisani vitamini. Sama jabuka je pre svega dobra kao izvor lako svarljivih vlakana čiji unos pospešuje rad probavnog trakta, koji je od izuzetne važnosti za rad imunog sistema i ublažavanje upala. A ako jabuke pripremate, slobodno dodajte cimet, ne samo zbog savršene kombinacije ukusua, nego i zbog njegovih izraženih protivupalnih svojstava.

Brokoli

Jedan od najbolji izvora vitamina K i vitamina C, brokoli je, kao i njegov bliski rođak karfiol, odličan izvor kalijuma i vlakana, koje pomažu rad probavnog trakta i jačaju probiotsku floru u njemu. Vitamin C je ključan za stvaranje kolagena koji jača tkiva i kosti i ubrzava zarastanje rana, pored togaš to je moćan antioksidant koji štiti telo od slobodnih radikala.

Citrusi

Opšte je poznato da su citrusi prepuni vitamina C, ali pored toga imaju brojne prednosti za zdravlje. Pored toga što sadrže flavonoide, koji pomažu rad i zdravlje srca, i antioksidanse, koji smanjuju nivo lošeg holesterola i triglicerida, vitaminska bomba u crvenom grejpfrutu ili pomorandži utiče na to da telo bolje podnese prehladu, mada ne može baš da je spreči, prema istraživanjima američke Akademije za Ishranu i Dijetetiku.

Batat (Slatki krompir)

Ova specifična krtola je poslednjih godina napravila veliki bum na domaćim pijacama, ne samo zbog svog slatkog ukusa nego i zbog značajnih zdravstvenih svojstava. Batat je odličan izvor kalijuma i pomaže obnovu elektrolita, pa samim tim i funkcionisanje mišića i srca. Pored toga, batat je bogat vlaknima i ugljeni hidrati koje tako unesete će vam pružiti energiju na duže staze.

Paškanat

Dobri stari paškanat je kao malo prezreni siromašni rođak šargarepe. Ali, zalužio je pravedniji tretman, jer njegova bleda spoljašnjost krije bogatu smesu nutrijenata – folne kiseline, vitamina B6 i vitamina B5; B vitamini su presudni za funkciju metabolizma i proizvodnju energije. Pileća supa s paškanatom je u rangu bilo kojeg leka protiv prehlade, a odvažniji mogu i da probaju da ga jednostavno ispeku sa malo maslinovog ulja, bibera i soli, kako bi očuvali sve nutrijente u njemu, bez gubitka ukusa.

Bundeva

Pravi simbol jeseni, bundeva ima mnogo više da ponudi od puke dekoracije za Noć veštica. Pored toga što je bogata antioksidansima, bundeva je nakrcana vitaminom A, C i E, a njene semenke su sjajna zanimacija za zube koja je puna vlakana, proteina i minerala. Ispecite je „klot“ u rerni za najbolji efekat, a možete je staviti i putu ili napraviti blendanu čorbu od nje.

Beli luk

Zdravstvene prednosti belog luka su dobro poznate, ali nije na odmet ponoviti: dva čena belog luka dnevno su izuzetan „podizač“ imunog sistema koji može da vas održi tokom cele jeseni i zime. Istraživači sa britanskog univerziteta u Eseksu su ovo i potvrdili: 146 ljudi je učestvovaslo u studiji tako što su jedli ekstrakt belog luka 12 nedelja, i rezultat je bila dve trećine manje slučajeva prehlade nego kod kontrolne grupe.

Detaljnije na www.pronadjimeru.com

Prema istraživanjima koje je sproveo Univezitet u Sirakuzi, crna čokolada poboljšava kognitivne funkcije mozga, podstiče bolje pamćenje, bolje prosuđivanje i bolje koncentrisanje.

S obzirom na to da nam je svima važno da naš mozak što bolje radi tokom dana, naučnici su zaključili da je čokoladu najbolje jesti za doručak.

Osim toga, nauka je navela još nekoliko situacija u kojima je crna čokolada više nego dobrodošla; recimo, pre polaganja nekog ispita, ali i pre spavanja.

Upravo tako, ista čokolada koja će vam ujutro omogućiti da vaš mozak bolje radi, biće i vaš najbolji saveznik pred spavanje.

Naravno, čokolada je naš najbolji prijatelj i kada smo loše raspoloženi; podstiče stvaranje endorfina, hormona koji nas čine srećnijima.

Osim toga, crna čokolada smanjuje rizik od moždanog udara i, verovali ili ne, pomaže prilikom skidanja kilograma jer ubrzava metabolizam.

Poznato je da je crna čokolada u normalnim količinama dobra za zdravlje, ali je osećaj krivice dok se sladimo ipak prisutan kod većine.

Moguće zato što je pritom veoma teško (za neke i nemoguće) da se zadrže i „prikoče“ na prihvatljivih nekoliko kockica, kada ispred nas stoji čitavih 100 grama.

I za kraj podsećanje da prilikom kupovine čokolade birate one s manje šećera i većim procentom kakaoa.

Izvor: dnevnik.rs

Da li volite antifriz u bombonima, nokte u kolačima ili teleći želudac u siru? Niste nikada to jeli? Baš naprotiv, velika je verovatnoća da upravo to jedete svaki dan!

Takozvani E brojevi za mnoge su enigma, ali iza njih se često kriju, u najmanju ruku, neobični dodaci. U hrani tako mogu da se nađu delovi perja, noktiju, kose, ljušture insekata ili vosak dobijen šišanjem ovce.

"Ne želim da slušam. Bolje da ne znam", najčešće su reakcije kada ljudima objašnjavate šta se sve nalazi u namirnicama. Brza hrana koju danas preteženo konzumiramo, uglavnom nije pojam zdravog ili nutritivno vrednog, ali je lista dodataka fascinantna.

Među najčešćim aditivima je tzv. E 904 ili šelak. Dobija se iz izlučevina ženki tropskih vaši Kerria lacca. Osim za poliranje nameštaja, koristi se i u poslasticama, bombonama, čokoladi, kafi u zrnu. Funkcija mu je poliranje.

Upravo je on zaslužan za to što je hrana privlačna, glatka i sjajna. Njegova primena ide tako daleko da se koristi i kao premaz pomoću koga voće ili povrće izgleda svežije.

Ako poželite da kupite salatu jer je dresing božanstveno bijele boje, pročitajte deklaraciju. Na njoj možda piše E 171 ili titanijum dioksid. Njime se izbeljuje plastika, keramika, kozmetika, ali i žvakaće gume, bombone i dresinzi za salatu.

Dijamantsko-plava boja u prehrambenoj industriji se dobija preradom sirove nafte. Takozvani E 133 prisutan je u proizvodnji slatkiša i ukrasa za kolače.

Obloga želuca tek rođene teladi može da se nađe u sirevima. Taj sastojak se zove renet. Danas, međutim, naučnici rade i na laboratorijskim, odnosno veštačkim i biljnim verzijama.

I žele za torte i gumene bombone prave se iskuvavanjem životinjskih kostiju, goveđih i svinjskih, ali i od svinjske kože.

Želatin nije aditiv, ali je redovan dodatak pri zgušnjavanju i želiranju džemova, voćnih jogurta, mesnih poslastica. Lanolin ćete naći u dečjim mastima i kozmetičkim proizvodima za njegu tijela, ali i u žvakaćim gumama. Reč je o žutom vosku koji se dobija iz ovčje vune, a luče ga lojne žlezde posebno uzgojenih ovaca.

Sladoledi su ukusniji ako u njima ima više izlučevina iz dabrove analne žlijezde koje pojačavaju aromu.

E 920 ili L-cistein je aminokiselina koja se nalazi u dlakama, noktima ili perju. U prehrambenoj industriji se koristi u proizvodnji brašna. Iako se dobija ekstrakcijom iz životinjske dlake ili iz perja, naučnici, srećom, pronalaze i nove metode proizvodnje genetskim inženjeringom. Aditiva E 920 ima u pekarskim proizvodima, kolačima, keksu... I nema zakonskog ograničenja kod njegove upotrebe. Perja i noktiju možete da pojedete koliko želite.

Dioksid silicijuma ili E 551 prirodno je sredstvo protiv zgrudnjavanja prehrambenih proizvoda. Dodaje se u polutvrde i tvrde sireve, ima ga u dodacima ishrani, začinima... Reč je o prirodnom mineralu koji se upotrebljava u proizvodnji stakla iz kvarcnog peska, a naći ćemo ga i kao praškasti silikagel u novoj obući.

Lepa crvena boja u voćnim jogurtima, slatkišima, bombonima, džemovima ili mesnim prerađevinama najčešće potiče od E 120, karmina ili kohineala. Taj dodatak je posebno zanimljiv jer se dobija iz mlevenih insekata. Tačnije, iza te jarko crvene boje kriju se aluminijske soli karminske kiseline, koju proizvode ženke košenile, biljne vaši iz vrste Cochenillelaus. Različitim hemijskim procesima, boja se vadi iz oplođenih i osušenih ženki tih insekata. Dozvoljen dnevni unos ograničava se na 5,0 mg/kg telesne težine, s obzirom na to da postoje naznake da u višim koncentracijama može da izazove alergije.

Verovatno su vam poznati mnogi proizvodi u kojima se koristi propilen-glikol. Reč je o sastojku antifriza, industrijskih boja, tkanina, ambalaža, lekova ili kozmetičkih preparata.

Postoji i nešto što se zove propan-1,2-diol-alginat ili E 405. Reč je o sintetičkom jedinjenju koje se koristi kao zgušnjivač i emulgator u bezalkoholnim osvežavajućim napitcima, kod finih pekarskoh proizvoda, glazure, masnih emulzija, bombona i za brojne druge prehrambene proizvode, U organizmu se razgrađuje na propilen-glikol, a njegova upotreba je ograničena jer previše škodi zdravlju.

Izvor: B92