U istraživanju agencije Smart Plus Research o prehrambenim navikama ljudi u Srbiji učestvovalo je 1.050 ispitanika.

Da smo uspeli da se držimo podalje od brze hrane pokazuje čak 92,4 odsto ispitanika koji su na pitanje koju hranu najčešće jedu odgovorili kuvanu, koju pripremaju sami ili njihovi ukućani.

Ipak, nismo mi u Srbiji imuni ni na fast fud, pa je tako „mrtva trka“ između pljeskavice i pice, koje imaju podjednak broj glasova – 46,7 odsto. Samo 7 odsto ljudi ne jede brzu hranu.

Očekivano, palačinke su zauzele takođe važno mesto, a najveći broj ispitanika voli ih sa džemom ili kremom.

O čokoladi tek nema ni govora – čak 77 odsto ispitanika preferira crnu nad belom čokoladom, a tek mali broj ljudi od samo 2,8 odsto je uopšte ne jede.

Što se pripreme obroka za posao, fakultet ili školu tiče, više od polovine ispitanika kupuje obroke, 25,1 odsto nosi obrok pripremljen kod kuće, dok 22,5 odsto uopšte ne konzumira hranu tokom dnevnih obaveza, rezultati su Smart Plus Research ankete.

Izvor: B92

Već duže vreme se govori da je aktivni ugalj čudotvorac za ljudsko telo. Još u antičko doba su ga Egipćani i Grci koristili kao lek, a nedavno je ponovo postao popularan.

Ljudi veruju da konzumacija uglja u obliku tableta, praha ili tečnosti pomaže telu da se reši raznih otrova. Ali, pitanje je koliko je aktivni ugalj stvarno blagotvoran za telo, u kojim količinama ga je zdravo konzumirati i koje su posledice svakodnevnog korišćenja, piše Dejli mejl.

“Iako aktivni ugalj ima mnogobrojne medicinske koristi, ljudi treba da budu jako oprezni kod korišćenja istog u svakodnevnom životu. U organizmu on na sebe veže razne hranjive materije, stoga ako ga ljudi svakodnevno uzimaju, mogu da naprave više štete nego koristi”, upozorava australijska nutricionistkinja Fiona Tak.

Tak napominje da ljudi često ne uzimaju u obzir nuspojave uzimanja aktivnog uglja kao što su mučnine, proliv i povraćanje. Takođe, kaže da aktivni ugalj nikako ne smeju da koriste ljudi za vreme uzimanja lekova jer smanjuju njihovo dejstvo, piše 24sata.hr.

“Ako se aktivni ugalj nalazi u smutiju ili nekom prirodnom soku, nutritivna vrednost te hrane je srozana na nulu”, upozorava Task.

“On je fantastična pomoć ljudima koji su se otrovali hranom, a u bolnicama se često koristi i kod trovanja alkoholom jer za sebe veže otrove u telu i zaustavlja njihovo delovanje”, objašnjava Tak.

Verovatno u prodavnici automatski posegnete za njima, iako se ispod natpisa krije hrana koja ima vrlo malo ili nikakve veze s onim što od te namirnice zapravo očekujete.

Ovo je lista od 12 najčešćih natpisa na prehrambenim proizvodima.

1. Prirodno
Ne dajte se prevariti. 'Prirodno' ne znači da je i zdravo, ali proizvođači neće biti u sukobu sa zakonom sve dok u toj 'prirodnoj' hrani ne nađu veštačke boje, ukuse ili 'sintetičke materije'.

Ali zato ovo 'prirodno' otvara mnoge mogućnosti. Na primer, tako označena hrana može sadržavati konzervanse, ili kao što to rade sa sirovom piletinom, u nju dodati natrijum. Neki 'prirodni' proizvodi imaju visok udeo fruktoze, kukuruznog skroba, a proizvođači će se braniti činjenicom da je od kukuruza, pa je automatski 'zdravo', što nije tačno.

2. Cele žitarice
Kada kupujete zdrav hleb i krekere, potražite reči "celog zrna" ili "100 odsto celo pšenično zrno". Nije dovoljno ako piše 'celo zrno' ili 'napravljeno od celih žitarica'.

Cele žitarice (koje uključuju kukuruz, smeđi pirinač i zobene pahuljice) imaju više vlakana i drugih hranjivih materija od onih koji su bili rafinirani, jer taj proces uklanja najzdravije sastojke zrna. I ne gledajte samo boju: neki tamniji hleb ili krekeri imaju veštačku boju karamele i nisu zdraviji od visoko rafiniranog belog hleba.

3. Bez dodatka šećera
Ako ste zabrinuti zbog kalorija i ugljenih hidrata (možda zbog toga što imate dijabetes ili pokušavate da ga sprečite), sigurno korpu punite proizvodima na kojima piše 'bez dodatka šećera'.

Ali namirnice, uključujući voće, mleko, žitarice i povrće prirodno sadrže šećer. Pa iako u te proizvode možda i nije dodat šećer, još uvek mogu sadržavati prirodne šećere.

I proizvodi 'bez šećera' još uvek mogu sadržavati dodate sastojke poput maltodekstrina i ugljene hidrata. Ugljeni hidrati mogu biti jednostavni šećeri ili složeniji skrob. Oni povećavaju šećer u krvi, a 'bez dodatka šećera' ne znači da proizvod nije kaloričan ili bez ugljeno hidrata.

4. Bez šećera
To uopšte ne znači da proizvod ima manje kalorija nego uobičajena verzija istog proizvoda, zapravo može imati i više. (Isto tako bi proizvođači trebalo da kažu ako proizvod nije niskokaloričan).

Proizvodi 'bez šećera' imaju manje od 0,5 grama šećera po obroku, ali još uvek sadrže kalorije i ugljene hidrate iz drugih izvora.

Ti proizvodi često sadrže šećerne alkohole, koji su niži u kalorijama (približno dve kalorije po gramu, u poređenju s četiri po gramu šećera), ali u tom slučaju uporedite oznake kako biste videli da li je verzija bez šećera bolja od standardne varijante. (Jednostavni šećerni alkoholi su manitol, ksilitol ili sorbitol).

Oprez: Šećerni alkoholi mogu prouzrokovati dijareju, pa ne konzumirajte previše.

5. Jača imunitet
Kompanije mogu da koriste reči poput "jača imunitet" ako proizvod sadrži određene vitamine, ali se takve reči ponekad koriste za proizvode kojima se pridaju značenja kakva ne bi trebalo da imaju ili kakva uopšte ne zaslužuju.

Generalno, kompanije ovde hodaju po tankoj liniji, jer ako počnu da koriste medicinske tvrdnje, onda bi mogle da dođu pod lupu agencije za lekove i medicinske proizvode.

Na primer, u SAD su kontrole rigorozne i proizvođač vitaminskih bombona Vitamin Airborne je 2008. godine platio kaznu od 23,3 miliona dolara jer je na omotu pisalo da "podstiče imunitet" pa su kupci bili zavedeni misleći da bombone sprečavaju prehladu.

6. Bez masnoća
To je tek lažna oznaka. Kada je otkrivena štetnost zasićenih i trans-masnih kiselina, tržište je bilo preplavljeno proizvodima s natpisom - 'bez masti'. Problem? Ponekad su sadržavali gotovo isto onoliko kalorija koliko i punomasne verzije.

Pakovanje može biti fat-free, ali zato je prepuno šećera, a istovremeno proizvodi 'bez šećera' mogu biti puni masnoća. Uostalom, proverite nalepnicu na kojoj piše količina kalorija i uporedite one bez masnoća s onima koje imaju masnoće.

7. "Light"
Oznaka "light" može se naći na raznim proizvodima, ali izraz "lagano" se ne odnosi na kalorije nego na ukus. Dakle, ukus može biti "lakši" ili "light" odnosno blaži, ali vi od toga nećete biti lakši ni grama.

Zato natpis 'light' zbunjuje potrošače koji pod tim podrazumevaju nutricionističke vrednosti. Da bi se nešto smatralo "laganim" proizvodom, sadržaj masti mora biti 50 odsto manji od iznosa koji se nalazi u sličnim proizvodima.

8. Bez glutena
Gluten je protein koji se nalazi u zrnima poput pšenice ili raži i može uzrokovati prilično velike zdravstvene probleme onima koji imaju celijakiju, odnosno, netoleranciju na gluten.

Proizvodi bez glutena sve češće se mogu naći na policama prodavnica, što je super za one koji imaju celijakiju, ali je potpuno beskorisno onima koji to nemaju.

Zapravo, cele žitarice bez glutena mogu imati manje vlakana od standardne varijante. Osim ako nemate metaboličke probleme, proizvodi bez glutena ne pomažu vam da izgubite kilograme i nisu nužno dobri za ljude koji ne pate od celijakije, ali budući da je moderno, takvi se natpisi ističu na paketima iako su važni samo onima koji imaju problem s glutenom.

9. Bez holesterola
Bez holesterola ne znači, bukvalno, nikakav holesterol. Proizvodi bez holesterola moraju sadržavati manje od dva miligrama po porciji, dok proizvodi s niskim holesterolom sadrže 20 mg ili manje po obroku.

Hrana koja kaže "smanjena" ili "manje holesterola" mora imati najmanje 25 odsto manje od sličnih proizvoda.

Holesterol proizvodi jetra, pa ga sadrže samo životinjski proizvodi poput mleka, mesa, maslaca, jaja. Ako na biljnom proizvodu, kao što je ulje, piše da nema holesterola, smatrajte to čistom glupošću, jer ni ostala ulja bez tog natpisa jednostavno ne mogu da imaju holesterol.

10. Organski
"Organsko" je nekada bio zaista širok pojam, baš kao i natpis "prirodno". Danas to više nije tako i tačno je propisano iz kakvog uzgoja mora dolaziti namirnica da bi mogla imati natpis "organska".

To znači da najmanje 95 odsto sastojaka mora biti uzgojeno ili obrađeno bez upotrebe veštačkog đubriva ili pesticida.

Oznaka koja kaže 'napravljeno od organskih sastojaka' ima 70 odsto, odnosno manji postotak sastojaka koji zadovoljavaju standard organskog.

Imajte na umu da "organski" nije sinonim za "zdrav". Zapravo i organski proizvodi mogu sadržavati i šećere i masnoće i kalorije. Jednostavno - proizvođači vole da na pakovanja stavljaju reči koje služe kao magneti.

11. Mleko s dva odsto mlečne masti
Zvuči sjajno, ali ono što većina ljudi nema pojma je da obično mleko na policama u prodavnicama sadrži 3,5 odsto masnoće, što znači da tih 1,5 odsto nije bog zna kakva razlika.

Tehnički se smatra da mleko ima malo masnoća ako ima samo jedan odsto mlečne masti, a u tu kategoriju ulazi i "obrano mleko" koje ima manje od 0,5 odsto masnoća, što je zapravo i preporučljivo piti.

12. Omega-3 masne kiseline
Postoje tri vrste omega-3 masnih kiselina: EPA, DHA i treća je ALA. Ova treća nema baš preveliki uticaj na rad srca kao što je to slučaj s EPA i DHA.

Neke namirnice imaju veću količinu omega 3-masne kiseline ALA, od EPA i DHA, kao što je to recimo slučaj sa semenkama lana.

Jaja mogu sadržavati omega-3 ako se kokoške hrane lanenim semenom ili ribljim uljem, ali se ne smatra da jaja dobro utiču na rad srca zbog holesterola i zasićenih masnoća koje sadrže.

Ako zaista želite da u organizam unesete omega-3 masne kiseline onda jedite ribu i alge.

Na razne proizvode posipaće semenke lana samo da bi na proizvod mogli da napišu da sadrži omega 3-masne kiseline.

Izvor: N1

Ako ste se prejeli i osećate se toliko sito, odmah imate osećaj da ste se „automatski“ ugojili. Imamo jednu dobru i jednu lošu vest.

Sve što ste pojeli preko uobičajenog obroka ne znači da ste istog trenutka dobili kilograme. Naprotiv, koliko jedete u trajanju od pet dana ili jedne nedelje, imaće rezultate po vašu liniju, odnosno po rast kilograma.

“Rast u broju kilograma obično znači da je došlo do disbalansa u broju kalorija koji unosimo i koje sagorevamo“, kaže nutricionista Džema O’Hanlon – “Neželjeni kilogrami dolaze kada se neuravnoteženo i obimno hranimo u toku dužeg vremenskog intervala, na svakodnevnom nivou.“

Drugo pitanje, koliko hrane je potrebno da počnemo da se gojimo?

“Ako unosimo više kalorija od onih koje naše telo sagoreva, energija koja je preostala pretvoriće se u masti“, odgovara.

To znači da u toku dana možemo da jedemo različite obroke u većim ili manjim količinama, ali sve dok naše telo uspeva da potroši te kalorije i sve dok se ne prejedamo šest dana zaredom, nema opasnosti po liniju.

Izvor: B92

Sirće, osim što je odlično za vašu salatu, može da posluži i kao lek.

Najbolje je sipati dve do tri kašičice sirćeta u čašu mlake vode, i popiti natašte, a ako želite da smršate i ubrzate metabolizam, to možete da uradite pre svakog obroka.

Jabukovo sirće možete koristiti za:

Smanjenje učestalosti infekcija grla i sinusa

Sniženje povišenog nivoa holesterola u krvi

Lečenje akni, bubuljica i uklanjanje peruti

Zaštitu sluzokože želuca i creva od trovanja hranom

Podizanje imuniteta i zaštitu od alergija

Kao preventivno sredstvo protiv zamora mišića nakon napornih treninga

Ubrzavanje metabolizma i mršavljenje

Bolje varenje

Olakšanje simptoma artritisa i gihta

Sprečavanje nastanka mokraćnih kamenaca i upala

Eliminaciju neprijatnog zadaha i izbeljivanje zuba

Posvetljenje kose

Olakšanje svraba nakon uboda insekata

Uklanjanje bradavica - natopite vatu i ostavite je na bradavici preko noći

Izvor: B92

Za što god ih koristite verovatno ih ne koristite na način na koji ih je proizvođač namenio - kao ni većina ljudi. Ovo je prvobitno bila prava namena fioke ispod rerne...

Verovatno ste i vi među ljudima koji u fioci ispod rerne drže masni papir, foliju, poklopce ili kalupe za mafine. No, nevažno je za šta je sad koristite, verovatno je ne koristite za ono za šta su je proizvođači namenili.

Ta fioka zapravo služi za održavanje jela toplim. Ona je "topla fioka" u koju možete staviti hranu nakon pečenja i ona će ostati na temperaturi za posluživanje.

Ako još uvek imate uputstvo za korišćnenje svoje rerne, proverite šta tamo piše. U većini njih stoji opis poput ovog: Topla fioka osmišljena je da sačuva toplotu vruće hrane na temperaturi za posluživanje. Uvek u nju stavljajte vruću hranu. Hladna hrana ili ona na sobnoj temperaturi ne može se ugrejati ili kuvati u "toploj fioci", piše Redbookmag.

Ako je do sad niste iskoristili, može vam poslužiti kada vam gosti kasne da održite jelo toplim, pišu 24 sata.

{vembed Y=e6IjBmX5vHI}

Izvor: N1

Da kašika meda dnevno, sa vodom, čajem ili jabukovim sirćetom, jača prirodnu otpornost organizma, odavno je poznato.

Nije, međutim, svima poznato da je baš ta jedna kašika prava mera. Upravo je to količina pčelinjeg proizvoda koja podiže nivo antioksidanasa, važnih u borbi protiv brojnih bolesti.

Med sadrži različite količine polifenola, antioksidanasa za koje se smatra da štite od srčanih, ali i drugih oboljenja, pokazuju istraživanja.

Istovremeno, ta količina dovoljna je da zadovolji potrebu za slatkim, što je vrlo važno za sve one koji jedu mnogo poslastica. To je, takođe, količina koja neće uticati na liniju.

Izračunato je da ljubitelji slatkiša godišnje, u proseku, pojedu oko 75 kilograma poslastica. Za njihovo zdravlje bi bilo dobro da makar deo toga zamene medom, poručuju stručnjaci.

Izvor: B92

Kofein je najkorišćeniji psihoaktivni sastojak na svetu. I to s dobrim razlogom - budi nas, pomaže da ispunimo obaveze i puni nas energijom.

Ljudi, međutim, često brinu treba li da ograniče unos kofeina ili da ga potpuno izbace iz upotrebe.

Iako previše kofeina može da izazve nesanicu, nemir i ubrzani rad srca, u velikoj većini slučajeva kafa je zapravo blagotvorna za zdravlje.

Ima mnogo namirnica i napitaka koje bi ljudi trebalo da konzumiraju manje. Specijalizovani portal Science Alert piše zašto kafa ne treba da bude na tom popisu:

Zdravija jetra
Devet naučnih studija pokazalo je da je kafa smanjuje rizik za cirozu jetre. Jedna šoljica kafe dnevno smanjuje taj rizik za 22 odsto, dve za 43 odsto, tri za 57 odsto, a četiri za čak 65 odsto.

Bolesti srca
Revizija više od 200 istraživanja o uticaju kafe na srce pokazala je da ljudi koji piju tri ili četiri šoljice kafe na dan imaju 19 odsto manji rizik da će umreti od kardiovaskularnih bolesti.

Dijabetes tip 2
Jedno veliko istraživanje pokazalo je da je svaka dodatna šoljica kafe na dan povezana sa sedam odsto manjim rizikom razvoja dijabetesa tipa 2.

Rak
Naučna studija objavljena u evropskom časopisu za prevenciju raka pokazala je da pasionirani ljubitelji kafe (oni s najmanje tri šoljice na dan) imaju 18 odsto manji rizik razvoja raka jetre, endiometrija, usne šupljine, jednjaka i prostate.

Alchajmerova bolest i demencija
Meta-analiza istraživanja o uticaju kafe na mozak pokazala je da ljubitelji kafe imaju otprilike 16 odsto manji rizik da će patiti od Alchajmera ili demencije.

Depresija
Veliko istraživanje na 50.000 žena pokazalo je da jedna šoljica kafe smanjuje rizik razvoja depresije za 15 odsto, a dve do tri šoljice dnevno za 20 odsto.

Opšta smrtnost
Velika studija na pola miliona Evropljana sprovedena u razdoblju od 16 godina pokazala je da muškarci koji piju tri ili više šoljica kafe dnevno imaju 12 odsto manji rizik da će prerano umreti od onih koji je ne piju. Kod žena rizik je manji sedam odsto.

Izvor: N1

Pivo je jedno od najpopularnijih i najomiljenijih pića koje je svoju popularnost sticalo vekovima, a koristilo se ne samo u ishrani, već i kao lekovito sredstvo i deo religijskih rituala.

U današnje vreme, možda baš zbog svoje popularnosti, pivo je često okrivljeno za gomilanje masnih naslaga na abdomenu, odnosno za formiranje „pivskog stomaka“. Međutim, kako nemaju svi ljubitelji piva veći obim struka i prekomernu telesnu masu, krivca moramo potražiti negde drugde.

Kalorije u pivu

Pivo nema mnogo kalorija, čaša punomasnog mleka, pa čak i voćnog soka, ima više kalorija od čaše piva. Na primer, 100ml lager piva ima 41kcal, dok 100ml punomasnog mleka ima 64kcal, sok od jabuke 42kcal a sok od narandže 47kcal. Retko se dešava da neko uz gledanje utakmice sa društvom, popije nekoliko čaša mleka ali se to lako može desiti sa pivom.

Prekomeran unos bilo koje vrste hrane ili pića, vremenom može dovesti do stvaranja masnih naslaga. Takođe, pivo se često služi uz masne grickalice ili obilan kaloričan obrok, zbog čega energetski unos može značajno premašiti energetske potrebe. Prekomerna upotreba alkoholnih pića ima i niz drugih negativnih posledica.

Od „pivskog stomaka“ najčešće pate muškarci, ali ne zato što češće piju pivo od žena. Muškarci su skloniji stvaranju masnih naslaga u predelu stomaka, i to najčešće u trbušnoj duplji, dok se kod žena masne naslage uglavnom stvaraju ispod kože, i to u glutealnoj regiji.

Dakle, možemo reći da je pivo nepravedno okrivljeno za stvaranje „pivskog stomaka“ i gojaznost, i da su neumerenost, loš izbor namirnica i fizička neaktivnost pravi krivci.

Pivo i dijeta? Da, moguće je!

Šta se dešava kada neko odluči da se reši tog „pivskog stomaka“ uz pomoć dijete? Prvo što će izbaciti iz ishrane, pored slatkiša, testa i zaslađenih pića, je i pivo. Cilj svake dijete je smanjenje masnih naslaga, i svaka dijeta se planira tako da, smanjenim energetskim unosom i pravilnim izborom namirnica, dovedemo organizam u stanje u kom će trošiti masne naslage.

Kada u organizam unesemo alkohol, organizam će prestati da troši masti i potruditi se da što pre razloži unešeni alkohol. Međutim, potpuno izbacivanje omiljene hrane i pića iz ishrane može biti kontraproduktivno, pa lako možemo odustati od dijete, ili pak povremeno preterati sa zabranjenim namirnicama (kompulsivno prejedanje).

Upravo zato zaista nema potrebe da potpuno izbacimo pivo iz ishrane tokom dijete. U zavisnosti od rezultata i tipa dijete koje se pridržavate, možete sebi dozvoliti jedan ili dva „cheat“ dana kada ćete se počastiti svojim omiljenim pićem. Pivo je najbolje piti nakon obroka kada ste siti. Na taj način se lako možete zadovoljiti jednom čašom piva, a alkohol koji ste uneli će se sporije resorbovati.

Još jednom se moramo prisetiti da je umerenost najbolje rešenje, pa tako možemo reći da povremena umerena konzumacija piva, vašeg omiljenog alkoholnog pića, neće upropastiti rezultate vaše dijete. I naravno, light piva su bolji izbor sa manje kalorija.

Izvor: Danas

Dobro je poznato da kvalitetna ishrana čini, otprilike, 70 odsto našeg zdravlja i fizičkog izgleda, zato je itekako korisno znati koje namirnice nam mogu pomoći u postizanju tog cilja.

Proizvođač energetskih pločica Kind analizirao je mišljenja ukupno 740 registrovanih dijetetičara i nutricionista šitom SAD-a i napravio listu pet supernamirnica za koje se stručnjaci slažu da bi svakako trebalo da se nađu na našem tanjiru.

Prema tvrdnjama nutricionista, pet namirnica koje biti hit u 2018. godini, kada je zdrava ishrana u pitanju, su:

1. Kurkuma

2. Proklijala hrana

Proklijalog pasulj, hleb sa proklijalim žitaricama, proklijali badem i sl.

3. Povrće

Koje sada dolazi umesto žitarica.

4. Mleko bez laktoze

5. Mahunarke

Stručnjaci, takođe, predviđaju da će hrana siromašna mastima polako izaći iz mode, dok će hrana domaće proizvodnje, pogotovo ona koja utiče na zdravlje creva, dobiti prednost u narednoj godini.

Potrošači će se koncentrisati na smanjivanje količine šećera u svakodnevnoj ishrani, dok če se povećati udeo proteina i probiotika, što je dobra vest.

Prema mišljenju stručnjaka, superhrana koja je doživela najveći procvat u 2017. je kokosovo ulje. Ketogena i paleo ishrana su bile najčešće usvajane, kada je reč o planiranju dnevnih obroka.

Izvor: B92

Za one koji vole da jedu sir, stiže lepa vest. Svi siroljupci biće zadovoljni vestima da "dobra porcija" sira smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara.

Dnevna porcija od 40 grama sira smanjuje rizik od razvoja bolesti srca za čak 14 posto, piše The Sun.

Istraživači u Kini došli su do zaključka da ista količina sira dnevno smanjuje i rizik od moždanog udara za 10 posto.

Britanska studija koja je sprovedena ranije ove godine takođe je, ispitujući gotovo milion ljudi, došla do sličnih zaključaka.

Naučnici sa Univerziteta Riding kažu da rezultati njihove studije dovode u pitanje dugogodišnje uverenje da treba ograničiti unos mlečnih proizvoda.

Australijski nutricionisti preporučuju odraslim osobama barem dve i po porcije mlečnih napitaka dnevno.

Porcija od 40 grama sira iste je vrednosti kao jedna šolja mleka.

"Sir sadrži zasićene masne kiseline, ali sadrži i nutrijente koji su dobri", stoji u objašnjenju studije.

Izvor: N1

Ekspres lonac se vraća na velika vrata: skraćuje vreme kuvanja, troši manje struje nego obične šerpe, a ukus jela je izvanredan

Mislili smo da je proteran iz modernih kuhinja, ali ekspres lonac se vraća na velika vrata. Ova čudesna mašina koja nas je u detinjstvu plašila jer je delovala da će u svakom trenutku eksplodirati, danas je tiša i modernija. Ali princip je ostao isti - skraćuje vreme kuvanja, troši manje struje nego obične šerpe, a ukus jela je izvanredan.

Nezgodno je što ne možemo da ga otvaramo tokom kuvanja, da probamo hranu i dodajemo začine, ali prednosti su mnogobrojne. Meso iz ekspres lonca zadržava sočnost, pirinač je gotov za samo nekoliko minuta, a pasulj i leblebije za manje od sat. Ali čak i namirnice koje vam ne padaju na pamet, odlično se spremaju u ekspres loncu. Kad ne znate šta biste spremili za ručak, samo ubacite meso i povrće koje imate i frižideru i dobili ste ukusno jelo.

Pravi je izbor za spremanje crvenog sosa za pastu, pirinač ili pire. Ubacite šargarepu, paradajz, luk i začine po ukusu i nakon 15 minuta sos je gotov, potrebno je samo da štapnim mikserom ispasirate raskuvano povrće. U ekspres lonac možete ubaciti i zaleđeno meso, a poznavaoci kažu da rebarca imaju poseban ukus kad se spremaju u šerpi pod pritiskom.

Mada smo navikli da u ekpres loncu spremamo slana jela, odličan je i za dezerte, pogotovo one zasnovane na voću. Ako vam je potreban žele od voća, skuvajte jabuke, maline, kruške i dobićete glatku i sjajnu masu.

Izvor: novosti.rs

Jesen je prelepo godišnje doba, ali je prevrtljiva kao loše spremljen roštilj, čas hladna, čas topla, nekad crna, neakad zlatna. Te česte promene u temperaturi i vlažnosti pogoduju razvoju virusa i drugih bacila, a jedini odgovor koji imamo na to (pored toga da ne izlazimo iz kuće, što ipak nije baš neka opcija) jeste da ojačamo imuni sistem.

Srećom, priroda se pobrinula za to da nam na raspolaganje stavi pojačivače imuniteta u vidu raznovrsnih ukusnih namirnica – na nama je samo da se malo potrudimo i nabavimo ih, pripremimo i u zdravlje pojedemo.

Jabuke

Jabuke su jedna od najvećih jesenjih radosti, i sada je pravo vreme da uživate u njima na razne načine, od pite do pečene jabuke. Naravno, za imunitet su najbolje sirove jabuke, koje treba jesti sa sve korom, u kojoj su koncentrisani vitamini. Sama jabuka je pre svega dobra kao izvor lako svarljivih vlakana čiji unos pospešuje rad probavnog trakta, koji je od izuzetne važnosti za rad imunog sistema i ublažavanje upala. A ako jabuke pripremate, slobodno dodajte cimet, ne samo zbog savršene kombinacije ukusua, nego i zbog njegovih izraženih protivupalnih svojstava.

Brokoli

Jedan od najbolji izvora vitamina K i vitamina C, brokoli je, kao i njegov bliski rođak karfiol, odličan izvor kalijuma i vlakana, koje pomažu rad probavnog trakta i jačaju probiotsku floru u njemu. Vitamin C je ključan za stvaranje kolagena koji jača tkiva i kosti i ubrzava zarastanje rana, pored togaš to je moćan antioksidant koji štiti telo od slobodnih radikala.

Citrusi

Opšte je poznato da su citrusi prepuni vitamina C, ali pored toga imaju brojne prednosti za zdravlje. Pored toga što sadrže flavonoide, koji pomažu rad i zdravlje srca, i antioksidanse, koji smanjuju nivo lošeg holesterola i triglicerida, vitaminska bomba u crvenom grejpfrutu ili pomorandži utiče na to da telo bolje podnese prehladu, mada ne može baš da je spreči, prema istraživanjima američke Akademije za Ishranu i Dijetetiku.

Batat (Slatki krompir)

Ova specifična krtola je poslednjih godina napravila veliki bum na domaćim pijacama, ne samo zbog svog slatkog ukusa nego i zbog značajnih zdravstvenih svojstava. Batat je odličan izvor kalijuma i pomaže obnovu elektrolita, pa samim tim i funkcionisanje mišića i srca. Pored toga, batat je bogat vlaknima i ugljeni hidrati koje tako unesete će vam pružiti energiju na duže staze.

Paškanat

Dobri stari paškanat je kao malo prezreni siromašni rođak šargarepe. Ali, zalužio je pravedniji tretman, jer njegova bleda spoljašnjost krije bogatu smesu nutrijenata – folne kiseline, vitamina B6 i vitamina B5; B vitamini su presudni za funkciju metabolizma i proizvodnju energije. Pileća supa s paškanatom je u rangu bilo kojeg leka protiv prehlade, a odvažniji mogu i da probaju da ga jednostavno ispeku sa malo maslinovog ulja, bibera i soli, kako bi očuvali sve nutrijente u njemu, bez gubitka ukusa.

Bundeva

Pravi simbol jeseni, bundeva ima mnogo više da ponudi od puke dekoracije za Noć veštica. Pored toga što je bogata antioksidansima, bundeva je nakrcana vitaminom A, C i E, a njene semenke su sjajna zanimacija za zube koja je puna vlakana, proteina i minerala. Ispecite je „klot“ u rerni za najbolji efekat, a možete je staviti i putu ili napraviti blendanu čorbu od nje.

Beli luk

Zdravstvene prednosti belog luka su dobro poznate, ali nije na odmet ponoviti: dva čena belog luka dnevno su izuzetan „podizač“ imunog sistema koji može da vas održi tokom cele jeseni i zime. Istraživači sa britanskog univerziteta u Eseksu su ovo i potvrdili: 146 ljudi je učestvovaslo u studiji tako što su jedli ekstrakt belog luka 12 nedelja, i rezultat je bila dve trećine manje slučajeva prehlade nego kod kontrolne grupe.

Detaljnije na www.pronadjimeru.com

Prema istraživanjima koje je sproveo Univezitet u Sirakuzi, crna čokolada poboljšava kognitivne funkcije mozga, podstiče bolje pamćenje, bolje prosuđivanje i bolje koncentrisanje.

S obzirom na to da nam je svima važno da naš mozak što bolje radi tokom dana, naučnici su zaključili da je čokoladu najbolje jesti za doručak.

Osim toga, nauka je navela još nekoliko situacija u kojima je crna čokolada više nego dobrodošla; recimo, pre polaganja nekog ispita, ali i pre spavanja.

Upravo tako, ista čokolada koja će vam ujutro omogućiti da vaš mozak bolje radi, biće i vaš najbolji saveznik pred spavanje.

Naravno, čokolada je naš najbolji prijatelj i kada smo loše raspoloženi; podstiče stvaranje endorfina, hormona koji nas čine srećnijima.

Osim toga, crna čokolada smanjuje rizik od moždanog udara i, verovali ili ne, pomaže prilikom skidanja kilograma jer ubrzava metabolizam.

Poznato je da je crna čokolada u normalnim količinama dobra za zdravlje, ali je osećaj krivice dok se sladimo ipak prisutan kod većine.

Moguće zato što je pritom veoma teško (za neke i nemoguće) da se zadrže i „prikoče“ na prihvatljivih nekoliko kockica, kada ispred nas stoji čitavih 100 grama.

I za kraj podsećanje da prilikom kupovine čokolade birate one s manje šećera i većim procentom kakaoa.

Izvor: dnevnik.rs

Da li volite antifriz u bombonima, nokte u kolačima ili teleći želudac u siru? Niste nikada to jeli? Baš naprotiv, velika je verovatnoća da upravo to jedete svaki dan!

Takozvani E brojevi za mnoge su enigma, ali iza njih se često kriju, u najmanju ruku, neobični dodaci. U hrani tako mogu da se nađu delovi perja, noktiju, kose, ljušture insekata ili vosak dobijen šišanjem ovce.

"Ne želim da slušam. Bolje da ne znam", najčešće su reakcije kada ljudima objašnjavate šta se sve nalazi u namirnicama. Brza hrana koju danas preteženo konzumiramo, uglavnom nije pojam zdravog ili nutritivno vrednog, ali je lista dodataka fascinantna.

Među najčešćim aditivima je tzv. E 904 ili šelak. Dobija se iz izlučevina ženki tropskih vaši Kerria lacca. Osim za poliranje nameštaja, koristi se i u poslasticama, bombonama, čokoladi, kafi u zrnu. Funkcija mu je poliranje.

Upravo je on zaslužan za to što je hrana privlačna, glatka i sjajna. Njegova primena ide tako daleko da se koristi i kao premaz pomoću koga voće ili povrće izgleda svežije.

Ako poželite da kupite salatu jer je dresing božanstveno bijele boje, pročitajte deklaraciju. Na njoj možda piše E 171 ili titanijum dioksid. Njime se izbeljuje plastika, keramika, kozmetika, ali i žvakaće gume, bombone i dresinzi za salatu.

Dijamantsko-plava boja u prehrambenoj industriji se dobija preradom sirove nafte. Takozvani E 133 prisutan je u proizvodnji slatkiša i ukrasa za kolače.

Obloga želuca tek rođene teladi može da se nađe u sirevima. Taj sastojak se zove renet. Danas, međutim, naučnici rade i na laboratorijskim, odnosno veštačkim i biljnim verzijama.

I žele za torte i gumene bombone prave se iskuvavanjem životinjskih kostiju, goveđih i svinjskih, ali i od svinjske kože.

Želatin nije aditiv, ali je redovan dodatak pri zgušnjavanju i želiranju džemova, voćnih jogurta, mesnih poslastica. Lanolin ćete naći u dečjim mastima i kozmetičkim proizvodima za njegu tijela, ali i u žvakaćim gumama. Reč je o žutom vosku koji se dobija iz ovčje vune, a luče ga lojne žlezde posebno uzgojenih ovaca.

Sladoledi su ukusniji ako u njima ima više izlučevina iz dabrove analne žlijezde koje pojačavaju aromu.

E 920 ili L-cistein je aminokiselina koja se nalazi u dlakama, noktima ili perju. U prehrambenoj industriji se koristi u proizvodnji brašna. Iako se dobija ekstrakcijom iz životinjske dlake ili iz perja, naučnici, srećom, pronalaze i nove metode proizvodnje genetskim inženjeringom. Aditiva E 920 ima u pekarskim proizvodima, kolačima, keksu... I nema zakonskog ograničenja kod njegove upotrebe. Perja i noktiju možete da pojedete koliko želite.

Dioksid silicijuma ili E 551 prirodno je sredstvo protiv zgrudnjavanja prehrambenih proizvoda. Dodaje se u polutvrde i tvrde sireve, ima ga u dodacima ishrani, začinima... Reč je o prirodnom mineralu koji se upotrebljava u proizvodnji stakla iz kvarcnog peska, a naći ćemo ga i kao praškasti silikagel u novoj obući.

Lepa crvena boja u voćnim jogurtima, slatkišima, bombonima, džemovima ili mesnim prerađevinama najčešće potiče od E 120, karmina ili kohineala. Taj dodatak je posebno zanimljiv jer se dobija iz mlevenih insekata. Tačnije, iza te jarko crvene boje kriju se aluminijske soli karminske kiseline, koju proizvode ženke košenile, biljne vaši iz vrste Cochenillelaus. Različitim hemijskim procesima, boja se vadi iz oplođenih i osušenih ženki tih insekata. Dozvoljen dnevni unos ograničava se na 5,0 mg/kg telesne težine, s obzirom na to da postoje naznake da u višim koncentracijama može da izazove alergije.

Verovatno su vam poznati mnogi proizvodi u kojima se koristi propilen-glikol. Reč je o sastojku antifriza, industrijskih boja, tkanina, ambalaža, lekova ili kozmetičkih preparata.

Postoji i nešto što se zove propan-1,2-diol-alginat ili E 405. Reč je o sintetičkom jedinjenju koje se koristi kao zgušnjivač i emulgator u bezalkoholnim osvežavajućim napitcima, kod finih pekarskoh proizvoda, glazure, masnih emulzija, bombona i za brojne druge prehrambene proizvode, U organizmu se razgrađuje na propilen-glikol, a njegova upotreba je ograničena jer previše škodi zdravlju.

Izvor: B92

Studija pod nazivom Potencijalna urbano-ruralna epidemija (PURE) bavila se navikama i zdravljem 135.000 ispitanika u 18 zemalja na pet kontinenata. Istraživači su ustanovili da najzdravije osobe jedu hranu bogatu voćem, povrćem i mahunarkama, sa malo rafinisanih ugljenih hidrata i šećera.

Osim pomalo iznenađujućeg zaključka da je količina povrća potrebna za dobro zdravlje porasla na tri do četiri porcije dnevno, sve ovo je u skladu sa umerenom ishranom po definiciji američkih Smernica za ishranu, prenosi Vašington post.

Naslovi u medijima o ovom istraživanju dali su drugačiju sliku, navodeći da studija "baca sumnju" na važeći stav prema mastima, ugljenim hidratima, voću i povrću, kao i da je "uzdrmala" polje nutricionizma. Čak se i u propratnom komentaru u časopisu Lancet, koji je objavio ove rezultate, kaže da "studija PURE dovodi u pitanje definiciju zdrave ishrane".

Problem je u tome što, kada pogledate važeću definiciju zdrave ishrane, ona se u najvećem delu poklapa sa rezultatima studije PURE. Istraživači jesu ustanovili da je ishrana bogata ugljenim hidratima povezana sa 28 odsto većim rizikom od smrtnosti. Ali ovde govorimo o 77 odsto ugljenih hidrata, što nikad nije bio deo definicije zdrave ishrane, delimično zato što ostavlja malo mesta za odgovarajuće proteine i zdrave masti. Kad smo kod masti, rezultati ove studije govore da ukupan unos masti od oko 35 odsto ukupnih kalorija nije povezan sa rizikom od srčanog udara ili smrti od kardiovaskularnih bolesti, ali su stručnjaci već godinama saglasni da ishrana sa malim unosom masti ne vodi do željenih rezultata.

Ako se pogledaju podaci iz studije PURE, ishrana sa oko 45 odsto ugljenih hidrata, 35 odsto ukupne masti i 20 odsto proteina je povezana sa najmanjim rizikom od prerane smrti. To zvuči prilično umereno.

Glavni istraživač u studiji Salim Jusif čak je izjavio da "treba težiti umerenosti u većini aspekata ishrane, nasuprot veoma malom ili veoma velikom unosu većine hranljivih materija". Stoga, osim primamljivosti novih slatkorečivih obećanja, šta je to što nas drži daleko od puta umerenosti? Evo nekih najčešćih prepreka:

Ne znamo šta u stvari jedemo: osim ako znate i svesni ste šta i koliko jedete, a mnogi ljudi nisu, lako se pomisli da jedete umereno a da to u stvari nije tako. Na primer, možete da kažete, "Jedem desert samo nekoliko večeri u toku nedelje", ali zaboravljate da posegnete za kolačem ili krofnom svaki put kad ih neko donese na posao. Vođenje dnevnika o hrani tokom par nedelja da biste dobili objektivan uvid u obrazac svoje ishrane može da vam otkrije neke iznenađujuće stvari.

Neplaniranje na duže staze: negovanje navika zdravog načina života zahteva stalni trud, posebno ako imate duboko usađene nezdrave navike. Osećaj da ulažete trud ali ne vidite trenutni rezultat izaziva frustraciju. Počnite da o ishrani mislite kao o doživotnom putovanju, sa povremenim skretanjima i trenutnim preprekama, a ne kao o trci do ciljne linije.

Stav sve ili ništa: osećaj da sve manje od savršenstva predstavlja neuspeh i nije vredno truda takođe može da blokira sav napredak dok izluđujete sebe u potrazi za savršenom ishranom. Savršenstvo je neprijatelj napretka. Počnite pomalo, počnite danas i samo nastavite napred. Ne možete pogrešiti ako se držite unosa više povrća a manje šećera i eliminišete ono što vam odvlači pažnju dok jedete.

Zaluđenost najnovijim trendovima u ishrani: osobe koje jedu umereno jedu na način koji odgovara njihovom stilu života i podržava zdravlje, i ne osećaju potrebu da isprobaju sve najnovije trendove koji im se nude. Obraćaju pažnju na novosti iz oblasti ishrane, ali su prilično imuni na senzacionalističke tvrdnje. Znaju da nijedan način ishrane nije dobar za sve ljude sve vreme. Suludo je stalno raditi istu stvar iznova i očekivati drugačije rezultate. Ako imate dugu istoriju držanja dijeta i odustajanja od najnovijih dijeta bez vidnog trajnog unapređenja zdavlja i opšteg blagostanja, zašto biste to probali ponovo?

Nezdrav odnos prema hrani: zdrava ishrana ne podrazumeva samo ono što jedete. Način na koji razmišljate i kako se osećate u vezi sa svojim navikama u ishrani može biti jednako važno kao i sama hrana. Kada se hrana ili čin jedenja udruži sa stresom ili osećajem krivice ili straha, to nije dobro za vaš organizam i um. To je jedan od faktora koji ljude dovodi do ekstremnog odnosa prema hrani – ograničavanja ili preterivanja, a često i jednog i drugog.

Izvor: Danas.rs

Na gubitak težine najviše utiču namirnice koje konzumiramo.

Zdrava ishrana uošte ne mora biti tako loša. Postoji više namirnica koje su neverovatno ukusne, a najbolja stvar je što možete da ih jedete koliko god želite, bez brige da ćete se ugojiti.

1. Kokice su verovatno najzdravija užina u kojoj možete da uživate. Ako ih napravite bez putera i šećera, možete ih jesti dok ne "puknete"

2. Kada ste na dijeti, ne bi trebalo da jedete mnogo voća, ali citrusi su izuzetak. Sjajni su za kožu, kao i za varenje

3. Jaja su ukusna, a možete ih spremiti na bezbroj načina. Najbolje od svega? Možete ih jesti i za doručak i za ručak i za večeru, a da se ne ugojite.

4. Lubenica i dinja. Možete ih jesti i za doručak i za ručak i za večeru, a da se ne ugojite. Lubenica i dinja pomažu u izbacivanju viška tečnosti iz organizma. To znači da možete da uživate u njima čitav dan, svaki dan

5. Jedna jabuka je dovoljna da nas zasiti i odlična je za regulisanje varenja. Šljive su takođe bogate vitaminom C i kalijumom, a tek što su ukusne.

6. Iako možda ne smatrate krastavac naročito ukusnim povrćem, on je savršena namirnica za gubljenje kilograma. Možete ga jesti kao salatu ili dodati u vodu koju pijete.

7. Kupus, brokoli i karfiol su vaši saveznici u borbi protiv viška kilograma. Imaju skoro 0 kalorija.

8. Osim što je ukusna, salata od cvekle je ključ za gubitak kilograma. Pomaže u procesu sagorevanja masti, a možete je jesti dok ne postanete ružičasti.

9. Ako žudite za nečim hrskavim, a čips, naravno, ne dolazi u obzir, grickajte drške celera. Celer vam zapravo može pomoći da izgubite kilograme.

10. Plavi patlidžan je izuzetno ukusno povrće. Ako ga spremite na pravi način, odnosno grilujete ili ispečete, možete da uživate u njemu bez ograničenja. Kao i plavi patlidžan, i tikvice mogu biti ukusan obrok ako ih spremite na odgovarajući način, a kako imaju malo kalorija, možete da uživate u njima bez griže savesti.

12. Ko ne voli ananas? Sladak, ukusan, osvežavajući, a možete da ga jedete bez briga da ćete nabaciti kilograme.

13. Nije iznenađenje da u salatama možemo neograničeno da uživamo, naravno, ako ih ne spremamo sa masnim dresingom.

I bez njega, salate mogu biti preukusne!

14. Ribizle i brusnice su odlična užina, a možete ih dodati i u salatu. Skoro da nemaju kalorija, a bogate su vitaminom C. Takođe pomažu u izbacivanju viška tečnosti iz organizma.

15. Alge potpomažu funkcionisanje štitne žlezde, tako što održavaju normalan nivo hormona. Kao rezultat, nećete dobiti višak kilograma.

Izvor: B92

Plavi patlidžan je riznica minerala i vitamina, zbog čega se o njegovoj lekovitosti govorilo još pre 3.000 godina. Bogat je vitaminom C i kompleksom vitamina B, kalcijumom, kalijumom, gvožđem, fosforom...

PAŽNjU privlači upadljivom plavo-ljubičastom bojom, sjajnom korom i specifičnim mirisom. Međutim, njegovi aduti su mnogo jači, jer je plavi patlidžan riznica minerala i vitamina, zbog čega se o njegovoj lekovitosti govorilo još pre 3.000 godina.

Bogat je vitaminom C i kompleksom vitamina B, kalcijumom, kalijumom, gvožđem, fosforom, magnezijumom, bakrom, manganom... Sve to ga čini poželjnom namirnicom koja štiti srce, nervne ćelije i kosti, normalizuje krvni pritisak, "napada" anemiju. Gorka jedinjenja u patlidžanu pospešuju probavu i ublažavaju grčeve želuca i creva, a zbog niske kalorijske vrednosti preporuka je za gojazne osobe i dijabetičare. Znatna količina pektina utiče na snižavanje holesterola. Osim toga, plavi patlidžan sadrži saponin, koji poseduje antialergijska, antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva. Istraživanja su pokazala da sadrži bioflavonoide koji štite ćelije od oštećenja i kancerogenih oboljenja. Da biste bili sigurni da ćete u organizam uneti svež patlidžan, obratite pažnju na to da li mu je boja zagasito ljubičasta, a peteljka čvrsta.

Izvor: novosti.rs

Reći ćemo vam nešto što i sami znate a ne želite sebi da priznate - hleb jednostavno nije zdrav. I sa zdravstvenog stanovišta, nema opravdanog razloga za njegovu konzumaciju - osim ako ne pratite recept za hleb ovog kardiologa.

Prema kardiologu Stivenu Gandriju iz Nebraske, autoru knjige "Paradoks biljaka", postoji samo jedan tip hleba koji zaista možete da jedete bez griže savesti. I nimalo nas ne čudi što taj hleb uopšte i ne sadrži žitarice.

Dr Gandri nazvao ga je "zamalo hleb", i ne sadrži soju, kvasac niti gluten. A zapravo izgleda kao hleb!

Od čega se uopšte sastoji, pitate se? Od belanaca, bademovog brašna, kokosovog ulja, kokosovog brašna, brašna slatkog krompira, brašna od lešnika, putera od badema i još par sitnica. Jedno parče po njegovom receptu ima 90 kalorija Naravno, dr Gandri je pokrenuo i proizvodnju pa ceo recept ne želi da otkrije. Ali, budući da je i sam rekao da je inspiracija za hleb potekla od paleo ishrane koja obiluje receptima za hleb od sličnih sastojaka, i vi možete da napravite neku od svojih verzija zdravog "zamalo hleba". Mi smo izabrali jedan od trenutno najpopularnijih na internetu, a vi možete da istražujete varijacije na temu.

RECEPT:

2 šolje bademovog brašna

1/3 čaše + 1 kašika mlevenog lana

1 kašičica zrna celog lana

1/2 kašičice soli

1 kašičica sode bikarbone

1/2 šolje gustina

6 kašika putera

4 jaja

1 kašičica jabukovog sirćeta

1/2 čaše grčkog jogurta

POSTUPAK

U velikoj činiji pomešajte sve praškaste sastojke i lan.

U tiganju otopite puter i ostavite da se prohladi na pet minuta.

Pomešajte otopljeni puter sa jajima, sirćetom i jogurtom.

Gumenom špatulom nežno pomešajte vlažne i suve sastojke dok ne dobijete brašno. Pazite da ne preterate sa mešanjem jer će onda postati pregusto i uljano.

Sipajte u posudu za pečenje koju ste obložili papirom za pečenje. Po želji pospite sa još malo lana.

Pecite na 175 stepeni oko 25 minuta (proveravajte čačkalicom da budete sigurni kada je gotovo).

Pustite hleb da se prohladi u rerni, potom isecite tanke kriške i poslužite.

Da biste očuvali svežinu ovog hleba, zamotajte ga u papirni ubrus i smestite u kesice sa hermetičkim zip zatvaračem.

izvor: Blic žena

Cink je, pored gvožđa, najprisutniji mineral u ljudskom telu i održava kožu, kosu, zube i nokte zdravim, a igra važnu ulogu i u libidu i funkcionisanju imunog sistema.

Potreban je za aktivnost više od 300 telesnih enzima, koji učestvuju u biohemijskim reakcijama u telu, sintezi proteina, proizvodnji hormona, kao i u opštem blagostanju organizma. Uprkos tome, mnogim ljudima nedostaje ovaj važan mineral. Štaviše, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od trećine ljudi na svetu pati od manjka cinka u organizmu.

To najčešće pogađa vegetarijance i vegane, koji obično imaju viši nivo fitinske kiseline u telu, koja smanjuje apsorpciju cinka. Ona se nalazi u integralnim žitaricama i mahunarkama.

Takođe, telo alkoholičara slabije koristi cink iz hrane, a u riziku su i oni koji pate od psorijaze.

U najvećem su riziku, međutim, oni koji izbegavaju crveno meso, koje je najbolji izvor bioraspoloživog cinka u našoj ishrani.

Nedavna studija objavljena u časopisu "Nutrients" pokazala je da žene koje jedu manje od 40 grama crvenog mesa dnevno imaju četiri puta veću šansu da pate od manjka cinka, u poređenju s onim koje jedu 70 grama mesa dnevno.

Neki znaci nedostatka cinka su oslabljen imuni sistem, sklonost prehladama, sporo isceljivanje rana, umor i nizak libido.

Ipak, nedostatak cinka najpre ćete primetiti u svom odrazu u ogledalu. Predstavljamo vam još neke simptome:

Opadanje kose

Pored čestih prehlada i infekcija, opadanje kose je najčešći simptom nedostatka cinka. Taj mineral je ključan za razmnožavanje ćelija i proteinsku apsorpciju koje su ključne za jaku kosu.

Imate krte nokte sa belim tačkicama

Bele tačke na noktima su jedan od ključnih pokazatelja nedostatka cinka. Ako vam nokti sporo rastu, lome se i pucaju, to je zato što je za njihov pravilan rast potreban stabilan nivo cinka u organizmu.

Zubi vam nisu beli

Cink je važan i za zdrave zube i prirodno se nalazi u pljuvački i gleđi. Ako primetite da ste osetljivi na mirise, da vam se menja čulo ukusa i primetite da vam se češće javljaju afte i zapaljenje desni, sasvim je moguće da vam nedostaje ovaj mineral.

Često vam se javlja herpes

Pored afti, osobe koje pate od nedostatka cinka sklonije su herpesu. Sve se može rešiti uvođenjem namirica bogatih ovim mineralom uz suplementaciju.

Imate pege ili druge kožne probleme

Jedna studija objavljena u časopisu Turske akademije za dermatologiju pokazala je da 54 odsto ljudi koji imaju problem s aknama imaju nizak nivo cinka u organizmu. Oni često imaju osetljivu kožu sa pegicama i ranicama koje teško zaceljuju.

Kako da budete sigurni da ste uneli dovoljno cinka?

Naše telo ne može da čuva cink i zato moramo da ga unosimo kroz hranu. Ukoliko ste vegan, vegetarijanac ili jednostavno ne jedete mnogo crvenog mesa, sasvim je moguće da su vam potrebni suplementi.

S druge strane, oni koji jedu crveno meso treba da ga uzimaju u količini od oko 70 grama dnevno.

Najbolje je da jedete dugo kuvano crveno meso, jer je bogatije cinkom od drugačije pripremljene hrane.

S druge strane, vegetarijanci mogu da ublaže efekte fitinske kiseline iz mahunarki i žitarica tako što će piti više mleka.

Izvor: B92