Izbor između plastične i drvene daske za sečenje zavisi od toga šta ćete seći.

Međutim, ne postoje tačno propisana pravila da se meso seče na plastičnim daskama i da se uglavnom koriste noževi sa zupcima, a povrće na drvenim daskama i da se seče većim, mesarskim noževima. Ta uobičajena praksa je prvenstveno iz praktičnih i zdravstvenih razloga.

Drvene daske su odlične za sečenje povrća. Ne preporučuje se da se na takvim daskama seče piletine, jer se delovi mesa zadržavaju u sitnim pukotinama u dasci i teško se peru. S obzirom da je lakša za održavanje i čišćenje, plastična daska je praktičnija za sečenje mesa. Takođe, plastične daske ne upijaju mirise tako lako, pa na njoj secite i crni ili beli luk.

Za sečenje čvrstog povrća, poput šargarepe, krompira ili rotkvica koristite drvenu dasku. Čvrsta podloga će vam pomoći da pravilnije isečete namirnice.

Veoma je važno da često čistite daske za sečenje, bez obzira kog su materijala, kao i da koristite oštre noževe. Tako nećete imati problema sa zaostalom hranom na daskama, a namirnice će biti bolje isečene.

Izvor: stvarukusa.rs

Leto je godišnje doba tokom kojeg se konzumira najviše svežeg voća i povrća.

Tikvice se nalaze u grupi povrća, koja se najčešće nalazi na našoj trpezi od kasnog proleća do rane jeseni. One se konzumiraju kao predjelo, ali i kao glavno jelo i to sveže i kulinarski i termički obrađene.

Sadržaj magnezijuma, fosfora, kalijuma, bakra, folne kiseline, vitamina B2, cinka, proteina, gvožđa, kalcijuma i vitamina K, tikvice čini izuzetno korinima.

Veoma dobar način da obezbedimo zalihe svežine za zimu je da zamrznemo tikvice. Najlakši i najbrži način je da tikvice jednostavno operete, nasečete i stavite u kese, pa zatim u zamrzivač. Ipak, najbolji način je da tikvice prvo blanširate. To ćete uraditi ako nasečene tikvice potopite u vreloj vodi na oko minut vremena.

Na ovaj način ćete zaustaviti delovanje enzima, koji čine da ovo povrće postane kaša, da omekša, da izgubi boju ili da potamni. Kod blanširanja ne treba dodavati so, jer je upravo so drugi razlog da tikvice omekšaju. Dobro je da nakon blanširanja tikvice ocedite od vode i da ih tek tada stavite u kese u kojima će biti smrznute.

Uvek birajte potpuno zdrave i mlade tikvice za zamrzavanje, nikako prezrele. Blanširane ili ne, sveže ili smrznute, svaka domaćica treba da omogući da ih ima tokom cele godine na raspolaganju za trpezu.

Izvor: Bonapeti.rs

Kinoa je supernamirnica. Spada u proteinsku hranu, a dobar je izvor gvožđa, magnezijuma, kalcijuma i biljnih vlakana.

Pritom, ne sadrži gluten! Ima čvrstu, pomalo žilavu strukturu i orašasto-žitni ukus. Najrasprostranjenija je kinoa bele boje, koja ima vazdušastiju teksturu i prefinjeniji ukus od svojih crvenih i crnih rođaka koji su hrskaviji i jačeg ukusa.

Kinoa se može koristiti na stotinu načina.

Interesantna je i hranljiva zamena za pirinač, kuskus i sočivo.

Može da zameni krompir u kroketima, knedlama i ostalim vrstama krompir-testa ili poh-mase.

Može se dodavati u supe, čorbe, variva, gulaš, pa i u salate.

Mlevena kinoa je idealna zamena za brašno u pripremi poslastica bez glutena.

Kinoa se obično kuva kao i pirinač.

Važno je dobro isprati sirovu namirnicu, jer je neoprano zrno obloženo gorkim prahom- saponinom.

Ustaljena praksa je da se zrna (bilo isprana ili ne) potopi u vodu 10 minuta pre kuvanja.

Na pakovanju uglavnom postoji uputstvo za pripremu, ali opšte pravilo je da se 200gr kinoe stavi u 300-400 gr vode ili supe i dovede do ključanja, a onda se smanji temperatura i kuva na laganoj vatri u poklopljenom sudu 15-tak minuta dok ne omekša ili dok ne upije svu tečnost.

Još jedna opcija je da se posle 10 minuta skloni sud sa vatre i ostavi poklopljen da se dokuva u sopstvenoj toploti.

Za tostiranje ili suvo pečenje kinoe potrebno je da isperete zrna i da ih u malim količinama stavljate na umereno zagrejan tiganj, uz kostantno mešanje po dnu tiganja. Kada se isuše, počeće da pucketaju i da šire neodoljiv orašast miris.

Izvor: hrana-pice-price.com

Kvasac je biološka namirnica bez koje hleb neće narasti. On predstavlja koncetrovanu masu kvasnih gljivica vrste Saccharomyces cerevisiae i masovno se koristi u prehrambenoj industriji. Rečeno prostim rečima, kvasne gljivice u kvascu se aktiviraju uz pomoć vode i šećera, a zatim se razmnožavaju i hrane, proizvode ugljen dioksid, formiraju mehuriće u testu i testo raste.

U prodavnicama se mogu pronaći dve vrste kvasca – sveži (živi) kvasac i suvi kvasac, a proces rada sa njima je veoma sličan. Suvi kvasac, koji se prodaje ukesicama, treba rastvoriti u maloj količini tople vode (ne vrele, jer će ona ubiti kvasne gljivice) i dodati malo šećera. Smesa treba da se dobro promeša. Nakon toga smesu treba ostaviti na toplom mestu (obavezan uslov da bi se kvasac aktivirao) i nakon 10-15 minuta kvasac će biti spreman za upotrebu i tada možete da iznenadite svoje najbljiže sa posnom slatkom pogačom.

Na isti način se radi i sa svežim kvascem, koji se prodaje u obliku kockica i čuva se u frižideru. Sveži kvasac ima relativno kratak rok trajanja, samo oko dve nedelje, a nakon tog perioda kvasne gljivice u njemu umiru i kvasac više nije za upotrebu.

Aktiviranje svežeg kvasca je isto kao i suvog. Rastvorite ga u toploj vodi (ne vreloj) i dodajte malo šećera, a možete i malo brašna po želji. Cilj je da se dobije smesa slična kaši, koja će nakon 20-30 minuta na toplom mestu da se aktivira i da na površini napravi mehuriće. To je pokazatelj da je aktiviranje kvasca uspešno i da možete da umesite pogaču ili da pripremite vazdušaste mekike za doručak.

Izvor: bonapeti.rs

Svako bi voleo da unapredi svoje veštine kuvanja. Srećom, postoje neki vrlo jednostavni trikovi koje koriste čak i veliki kuvari i budite sigurni da će vaša hrana biti bolja nego pre!

1. Koristite tiganj koji se ne lepi, samo za jaja, palačinke i možda prženice. Kuvari kažu da se toplota na površini menja i ako pripremate hranu koja se lepi, obroci će ispasti bolji u starom tiganju

2. Ako želite dimljeni ukus, koristite metalne posude ili mali sač. Stavite na dno malog sača foliju, stavite jednu zdelu naopako u centru, okružite ga sa dva drvceta i uključite ringlu na srednju toplotu. Kada se pojavi dim, postavite sadržaj koji želite da dimite na vrh prve posude i poklopite. Neka odstoji 5 minuta.

3. Da bi vam omlet bio bogatiji, nakon što ste ga okrenuli, nagnite tiganj blago na gore i protresite ga. Nakon toga će se sam prekriti preko sebe

4. Pre nego što umutite jaja, probušite žumanca kako bi se bolje stopilo

5. Probušite ljusku jajeta po sredini kako biste ga lakše otvorili

6. Mesite testo za kolače rukom, ne mikserom, jer ovo čini vlagu malo neravnomernijom

7. Maslac je ostatak mleka u čvrstoj materiji i kada kuvate nešto sa maslacem, talog mleka može da sagori. Umesto toga koristite maslac koji nema toliko mleka

8. Pre nego što pripremate pirinač, pripremite pleh za pečenje jaja, jer će napraviti sloj koji će sprečiti da se pirinač ili neko drugo jelo lepi

9. Ne treba vam posebna posuda za pripremu pirinča, već samo obratite pažnju da odstoji 10 minuta sa poklopcem kako biste bili sigurni da je vlaga ravnomerno raspoređena

10. Vežite živinu mesarskim kanapom pre kuvanja kako bi meso bilo ukusnije. Kanap na ovaj način sprečava toplotu da cirkuliše unutar mesa koje ga isušuje

11. Isperite pirinač pre nego što ga kuvate, jer sav pirinač ima višak skroba i poboljšaće teksturu proizvoda

12. Koristite “kotur rez” tehniku kako biste napravili raznoliku teksturu. Ovo čini da su ivice komada hrane tanje nego u sredini

13. Praškasti začini, posebno so, držite visoko iznad posuda kako se ne bi prosule ili pale

14. Možete koristiti pekarski kalup van pečenja. Posebno je koristan kada prenosi sastojke sa ploče za rezanje u lonac i kako bi se očistila površina pre pripremanja sastojka

15. Biljke poput peršuna i ruzmarina mogu biti vezane kanapom pre nego što se dodaju u jelo. Ukus će biti ravnomerno raspoređen a vi ćete osloboditi sebe da ne tražite lišće po jelu kako biste ga izbacili iz jela

16. Sačuvajte stabljike biljaka kao što su peršun i korijander kako biste ih dodali kasnije u supe i čorbe, jer su one podjednako ukusne kao  i lišće koje ste već upotrebili

17. Kako biste napravili savršene pljeskavice, stavite ih na dasku za sečenje kako bi se oslobodile vazdušnih mehurića. Isto tako možete da napravite udubljenje u sredini

Izvor: fokuzz.com

Jesu li zelene paprike otrovne? Gubi li vaš organizam previše tečnosti ako pijete kafu? U koje doba dana je najbolje jesti? Poplava mitova o zdravoj ishrani zbunjuje mnoge ljude. Evo šta o šest popularnih uverenja kažu nemački stručnjaci.

Članovi Nemačkog udruženja za ishranu (DGE) kažu da bi prema mnogim mitovima o ishrani trebalo imati zdravu dozu skepticizma, kao i da treba nastojati da ustanovite ima li u njima i zrnce istine.

Mit: Crni hleb je stariji od belog

Među proizvodima od žitarica, poput hleba, rezanaca, pirinča i brašna, najzdraviji su oni od punog zrna, kaže Silke Restemejer iz DGE.

"Namirnice od celog zrna garantuju vam duži osećaj sitosti, a istovremeno sadrže više hranljivih sastojaka od proizvoda od belog brašna."

Važno je istaći da nije baš svaka vrsta crnog hleba ili sa semenkama napravljena od celog zrna.

"Neke vrste hleba tamnu boju dobiju zahvaljujući ekstraktu slada koji se u njih dodaje, a u nekim vrstama hleba od semenki ima samo semenki suncokreta."

Mit: Zelene paprike su otrovne

Nezrele paprike sadrže solanin.

"Reč je o otrovu koji biljku štiti od štetočina", objašnjava Harald Seic iz DGE. Kada konzumiraju previše zelenih paprika, neke osobe mogu osećati simptome kao što su blaže glavobolje ili bolovi u želucu.

Međutim, odrasla osoba bi morala da pojede jako veliku količinu zelenih paprika da bi joj se javili ozbiljni zdravstveni problemi.

Mit: Kafa je diuretik, ispijanje utiče na gubitak tečnosti

"Nije štetno uz šoljicu kafe popiti i čašu obične vode, ali nije neophodno", kaže Silke Restemejer.

Kafa, poput ostalih napitaka, spada u dnevnu količinu tečnosti koja je potrebna vašem organizmu.

Mit: Zamrznuto povrće se može čuvati ''zauvek''

"Zamrzavanje namirnica je odličan način da se neke vrste hrane dugoročno očuvaju", kaže Silke Restemejer.

Kad se čuvaju na minus 18 stepeni, većina hranljivih sastojaka, ukus, ali i izgled ostaju netaknuti. Međutim, s vremenom dolazi do razgradnje namirnica, što znači da duboko smrznuta hrana u jednom trenutku više nema dobar ukus.

Savet: "Na ambalažu upišite datum kada ste zamrzli namirnice, sadržaj i količinu, pa ćete tačno znati koliko je stara."

Mit: Ako jedete kasno uveče, ugojićete se

"Ako svakodnevno jedete hranu bogatu kalorijama, dobićete na težini. Ako u organizam unosite premalo kalorija, gubićete na težini", jednostavno je pojasnila nutricionistkinja Monika Bišof.

Za osobe koji spadaju u grupu ljudi sa normalnom težinom irelevantno je u koje vreme jedu.

"Ali ako osoba želi da izgubi na težini, bilo bi uputno da pokuša da prestane da jede pre spavanja ili noću", kaže Monika Bišof i dodaje da je nekim osobama jednostavnije da preskoče obrok u večernjim satima nego tokom dana.

Mit: Alkohol posle jela pospešuje probavu

"Lepo je završiti obrok malom čašicom likera ili rakije, ali to vašoj probavi neće pomoći", kaže Silke Restemejer.

Alkohol podstiče proizvodnju kiseline u želucu, a ona stimuliše nastanak enzima koji pomaže u probavi belančevina. Digestivi ne pomažu u procesu probavljanja masne hrane, dodaje Silke Restemejer, navodeći da se alkohol, najčešće, u probavnom sistemu preradi mnogo brže od masti.

Izvor:B92

Sezona slava uveliko traje, svim domaćicama zadaje glavobolju priprema slavske trpeze i slavskog menija.

Pored dekoracije stolova koja je jedna od najvažnijih elemenata kada se priprema slava, pravilno postavljanje pribora za jelo je bitan faktor dobro postavljene trpeze.

Funkcionalan i lepo postavljen sto privući će pažnju svih gostiju. Svim domaćicama koje pripremaju slavu pomoći ćemo sa par saveta koje mogu iskoristiti pri postavljanju slavske trpeze.

Pripremite sav pribor za jelo, operite tanjire, kašike, viljuške, noževe i čaše.

Postavite sto na željeno mesto, namestite stolnjak tako da pada sa svih strana ravnomerno. Stolice odmaknite dovoljno da se možete slobodno kretati oko stola dok postavljate pribor za jelo. Nakon postavljanja pribora za jelo, vratite stolice na željeno mesto vodeći računa da budu isti razmaci između stolica.

Prvo pravilo kod postavljanja pribora za jelo na svečanu trpezu je da se elementi ređaju redosledom korišćenja, spolja ka unutra. U zavisnosti da li je gost dešnjak ili levoruk, nož i kašika se kod dešnjaka postavlja sa desne strane, kod levorukih kontra.

Kada ređate pribor za jelo, da ne bi ostavili otiske prstiju po njemu, pribor držite po sredini, ako je nož u pitanju između drške i sečiva.

Tanjiri i čaše

Tanjire udaljiti najmanje 1cm od ivice stola, poređajte ih jedan do drugog u parnom broju, tako da ima dovoljno prostora za udobno sedenje gostiju. Sav ostali pribor za jelo ređate u odnosu na tanjire.

Tanjire postavite ovim redom: na sam sto postavite plitak za meso, u njega stavite dubok za tečna jela i jedan manji za predjelo. Tanjiri se ređaju u parnom broju jedan naspram drugog.

U gornjem levom uglu postavlja se tanjirić sa nožićem za maslac ili soseve. Mada to nije neophodno kada slavite da vam ne zauzima previše prostora.

Posude za so i biber se postavljaju ili na sredini stola ili iznad pribora za dezert naspram sredine tanjira.

Sa desne strane tanjira, u gornjem uglu, obično se postavljaju tri čaše, najbliže tanjiru ide staklena čaša za crno vino, srednja čaša je čaša za belo vino a najdalja je čaša za vodu ili sok koja se postavlja u uglu krajnjeg noža. Postavite one čaše za pića koje se služe tokom večere. Ako služite aperitiv, malu čašicu postavite do čaše za vodu.

Salvete

Salvete postavite kako želite. Najjednostavnije vam je da ih postavite po sredini tanjira.

Escajg

Pribor za jelo se, kao što napomenusmo, ređa redosledom korišćenja od spolja ka unutra. Drške escajga su okrenute prema ivici stola, dok su oštrice orkenute prema tanjiru.

Sa desne strane tanjira se postavljaju supena kašika i noževi, a sa leve strane viljuška koja se koristi kad i nož. Vrh noža se okreće prema tanjiru, a drška se postavlja ka ivici stola.

Noževi se koriste za sečenje salata i glavnog jela, u slučaju kad se služi riba, nož za ribu je sa desne strane a viljuška sa leve. Kašika za supu se postavlja sa desne strane između noževa prvi nož sa spoljne desne strane je za predjelo, a drugi je za glavno jelo, u slučaju slava za meso.

Kašičica i viljuška za desert se postavljaju iznad tanjira po sredini i okrenuti su suprotno jedan prema drugom, vrh viljuške ka vrhu kašike. Zbog dobijanja na prostoru na trpezi, možete pribor za dezert poslužiti na kraju, nakon večere.

Viljuška za salatu se postavlja sa leve strane kada je salata glavno jelo, a sa desne strane kada je salata prilog jelu.

Da se ne zbunite pravilima, možete voditi računa o tome da viljuška za prvo jelo se postavlja sa leve strane spolja a nož koji se uz nju koristi sa krajnje desne strane.
Pravilo je da broj noževa i viljuški ne bude više od tri para po osobi.

Cvetni aranžman ne bi trebalo da bude previsok, već u nivou očiju.

Nakon završene večere, sklanja se sav pribor za jelo koji ste iskoristili, tanjiri, kašike, viljuške i čaše za vino. Ostaju čaše za vodu, tanjir i kašičica za dezert. Jelo donosite unapred određenim redosledom, nikako odjednom da se ne bi stvarla gužva na trpezi.

Postaviti slavsku trpezu da izgleda lepo i primamljivo nije tako teško. Koristeći se određenim pravilima postavljanja i vodeći se sopstvenom kreativnošću, možete dobiti predivno postavljenu trpezu. Nije vam potreban skupocen pribor za jelo da bi vam trpeza zablistala punim sjajem, kreativnost i određen redosled postavljanja stola su ključ za uspešno postavljen sto.

Izvor: stvarukusa.rs

Svako od nas, posebno žene, ne voli kada nam kućna bela tehnika, dobije žućkastu boju.

Isto važi i za stare televizore i monitore, kućišta kompjutera, tastature… pogledate oko sebe, a sve ima neku žutu boju i nije vam jasno kako se to desilo kad redovno brišete prašinu.

Kako i zašto se desilo, nije bitno, važno je da postoji jedan stari trik ili recept, ko ga kako nazove, koji rešava ovaj problem.

Isključite uređaj iz struje, sklonite sve sa njega, ako je moguće pomerite ga od zida, ili ako su u pitanju televizori i monitori, premestite na sto na kom će te obaviti detaljnu operaciju čišćenja i izbeljivanje.

Potrebno je uređaj ,pre procesa izbeljivanja, obrisati od prašine. To možete uraditi praškom ili vlažnom krpom, potrudite se da obrišete sve delove prašine kako bi ste videli na kojim mestima ima najviše žutila.

Uzmite pumpicu u koju ste prethodno sipali sirće, može razblaženo u razmeri 1:10, ili čisto, ako mislite da je previše žuto.

Poprskajte pumpicom ceo uređaj, osim delova koji idu u struju, ili u slučaju tv i monitora, onaj deo gde tečnost može ući u unutrašnjost aparata.

Uzmite čist sunđer i prebrišite uređaj, možete koristiti i onu zelenu stranu, ne bojite se da će izgrebati ili oštetiti, čak i ako su u pitanju aparati koji su ofarbani u ovu modernu inox boju.

Ostavite da deluje 30 minuta, zatim vlažnim sunđerom obrišite uređaj, i odmah posušite pamučnom krpom.

Ukoliko niste zadovoljni postignutim rezultatima, postupak možete ponoviti odmah ,s tim što morate ostaviti da deluje duže, ili razmisliti o alternativi, a to je da umesto sirćeta koristite limun, isečen na pola, kojim ćete premazati ceo uređaj, ili umesto sirćeta, u pumpicu sipati izbeljivač, razblažen u razmeri 1:10.

Izbeljivač obavezno razblažite, da ne bi oštetili ruke, ili koristite rukavice.

Izvor: recepti-i-zdravlje.xyz

Kiseli kupus je namirnica bez koje retko ko može da zamisli dugu i hladnu zimu. Iako je on riznica mnogih koristnih materija, ipak postoje i loše strane ove namirnice.

Mane kiselog kupusa

1.Velika količina soli

Za kišeljenje kupusa se koristi velika količina soli, a to nije zdravo, pogotovo što se posle jela pije velika količina vode.

Kada se u organizam unosi velika količina soli osoba može da oboli od povećanja krvnog pritiska, so u organizmu postaje opterećenje za bubrege, taloži se u zglobovima i krvnim sudovima.

2. Nakupljanje tečnosti u organizmu

Zbog soli, višak tečnosti se zadržava i teško izbacuje, a so remeti odnos kalijuma i natrijuma, pa utiče na grčenje mišića pogotovo oko vrata i kičme, kaže čuveni naturolog Georij Nazarov.

Ako se već konzumira kiseo kupus, trebalo bi potpuno izbaciti so iz drugih namirnica i obroka.

3. Neravnoteža kalijuma i natrijuma

Nemir u rukama i nogama često se javlja kao posledica neravnoteže kalijuma i natrijuma, koje donosi previše soli. Sve više istraživanja ukazuju i na povezanost upotrebe soli u ishrani i pojavi nekih vrsta raka.

So se sa kiselog kupusa ne uklanja potpuno čak ni pranjem listova pre upotrebe. Dakle, sa kiselim kupusom, koji je bez sumnje koristan, ipak treba biti oprezan.

Ako patite od visokog krvnog pritiska, možete da konzumirate svež kupus, kog ima u radnjama čak i u najhladnijim mesecima.

Prednosti kiselog kupusa

1. Bogat je hranljivim materijama

Svež kupus bogat je hranljivim materijama: kalijumom, kalcijumom, gvožđem, magnezijumom, sumporom, bakrom, manjim količinama natrijuma, a povoljan odnos kalcijuma i fosfora osigurava maksimalno iskorišćenje kalcijuma u organizmu. Kiseljenjem kupusa poboljšavaju se njegova nutritivna i lekovita svojstva.

2. Sadrži korisne vitamine

Kroz proces kiseljenja stvara se izuzetno aktivan kobalamin (vitamin B12), koji se obično nalazi u namirnicama životinjskog porekla. Zato je kiseli kupus za vegetarijance neizostavna namirnica.
Kupus sadrži panotensku kiselinu (vitamin B5) potrebnu za ćelijsku energiju i zdravu kosu.
Kiseo kupus sadrži folnu kiselinu i vitamine A i D.

3. Sadrži veliku količinu vitamina C

Višegodišnja istraživanja potvrđuju da se kiseli kupus po sadržaju vitamina C može slobodno meriti s limunom, narandžom i paprikom.

4. Sok od kiselog kupusa -rasol- je lek

Rasol (sok od kiselog kupusa) je veoma lekovit napitak, a najpoznatiji je domaći lek protiv mamurluka, bogat vitaminima C, E, K i B, kao i vitaminom „U“.

Rasol je poznat i kao lek za sve tegobe organa za varenje i lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, ali i kao narodni lek pri smanjenju oteklina na zglobovima!

Pomešan sa sokom od šargarepe i repe, odličan je napitak za osobe koje imaju pomanjkanje kalcijuma, ili za lomove kostiju. Preporučuje se ženama u srednjim godinama kako bi se zaustavio proces osteoporoze.

5. Lekovito delovanje kiselog kupusa

Kiseli kupus osvežava duh i deluje na dobro raspoloženje, organizam čini otpornim na stres, aktivira razmenu materija u mozgu i nervima, podstiče razmenu gvožđa u krvi, pomaže stvaranju crvenih krvnih zrnaca i stimuliše rad ćelija, pomaže pri izgradnji kostiju,reguliše i smanjuje količinu masnih materija i holesterola u krvi, povoljno deluje protiv nekih vrsta raka

Zbog jačanja imuniteta, kiseli kupus posebno se preporučuje starijim osobama, osobama s oslabljenim imunitetom i deci.

6. Ima probiotska svojstva

Ono po čemu se kiseli kupus razlikuje od sirovog jesu probiotičke bakterije. Kiseli kupus je izvorna fermentirana hrana bogata probiotičkim kulturama. Zbog toga je kiseli kupus jako bitan u lečenju bolesti prouzrokovanih disbalansom crevne flore, posebno nakon terapije antibioticima ili hemoterapije. Blagotvorno deluje na želudac i creva, na njihovu mikrofloru. Na taj način čisti krv, usporava starenje i jača otpornost.

Nakon svih ovih činjenica odlučite sami da li ćete i dalje konzumirati kiseli kupus ili ćete ipak uživati u njegovom svežem obliku.

Izvor: stvarukusa.rs

Gotovo su svi upoznati sa zdravstvenim prednostima koje nam pruža luk, ali o ovoj čudesnoj biljci postoji toliko informacija koje je korisno znati.

Ovo su činjenice koje mnogi ne znaju a koje mogu pomoći da se bolje upozna biljka i upotrebi u službi našeg zdravlja.

1. Sirov, sveže naseckan ili samleven luk ima najbolje delovanje na čovekovo zdravlje. Ako ne možete da podnesete njegov miris i morate da ga kuvate, moraćete da upotrebite mnogo više luka da bi on imao neku dobrobit za organizam.

2. Iako se luk ponekad naziva ‘smrdljiva ruža’, on može izlečiti biljku ruže od napada biljnih vaši. Jednostavno pomešajte mleveni luk s vodom i dobijenom tečnošću isprskajte listove ruže.

3. Neprijatnog zadaha nakon konzumiranja crnog luka rešićete se ako popijete limunov sok ili pojedete nekoliko kriški limuna.

4. Miris luka najintenzivniji je nakon što ga nožem usitnimo ili sameljemo.

5. Ako luk nanesemo na rane, one brže zarastaju. Tokom Prvog svetskog rata ovaj metod su često koristili britanski vojnici.

6. Naseckan sirovi luk, kad ga nežno utrljamo na ciljano područje, može suzbiti bubuljice. Tajna je u moćnom sastojku luka pod imenom alicin, koji luk čini jednim od najboljih antioksidansa među namirnicama.

7. Proklijali luk gubi neke od svojih zdravstvenih prednosti, ali se i dalje može koristiti.

Jedno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Pensilvaniji pokazalo je da komzumiranje luka može smanjiti ćelije raka creva. Drugo istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Vašingtonu pokazalo je da je spomenuti sastojak sto puta učinkovitiji od ostalih antibiotika u smanjivanju probavnih smetnji uzrokovanih bakterijama.

8. Koja je idealna količina luka koja će se pobrinuti za vaše zdravlje? Univerzitet u Merilendu preporučuje dnevnu dozu od dva do četiri grama sveže naseckanog luka; 600 do 1.200 mg dnevnog unosa ekstrakta luka; dve tablete od 200 mg tri puta dnevno ako je reč o duboko zamrznutom luku; 4 ml dnevno ako govorimo o tečnom ekstraktu luka; 20 ml dnevno tinkture luka ili 0,03 do 0,12 ml tri puta dnevno ako koristite ulje luka.

9. Koliko god čudesan bio, luk ipak nije za svakoga. Trebalo bi da ga izbegavaju oni koji koriste lekove za razređivanje krvi, jer luk potpomaže zgrušavanje krvi. Takođe, luk ne bi trebalo da se konzumira pre operacije.

izvor: Nezavisne.com

Doručak je najvažniji obrok dana. Nutricionisti i lekari za ovaj obrok preporučuju ovas, jer on smanjuje rizik od nastanka bolesti srca.

Ovas treba da bude visokokvalitetan, ekološki prihvatljiva i bez nečistoća i stranih čestica. Da biste poboljšali ukus ovsenih pahuljica, dodajte mešavinu svežeg voća, oraha, cimeta, pavlake ili jogurta s niskim sadržajem masti.

1. Imaćete bolju kožu

Ovsena kaša idealna je za lečenje upalnih stanja, poput ekcema ili iritacije, a takođe je dobra za zdravu kožu. Cink pomaže da se očisti koža i uklone toksine i druge štetne materije. Takođe sužava pore i pomlađuje. Gvožđe je jedan od najvažnijih elemenata ishrane. Mangan uklanja oticanje i upalu, a takođe pomaže da koža brzo ozdravi nakon rana, modrica, opekotina i drugih mikro-povreda. Magnezijum normalizuje cirkulaciju krvi i daje značajnu obnovu ćelija kože.

2.Vaši će mišići dobiti više proteina

Jedno posluživanje ili oko 8 kašika ovsa daje vašem telu 15% preporučene dnevne količine proteina. Nemojte zaboraviti na vitamin E, antioksidante i glutamine, koji pomažu da se brže regenerišu mišićna vlakna.

3.Visoke razine antioksidansa

Ovas je bogat antioksidantima koji pomažu kod svraba, upale i krvnog pritiska. Sadrži beta-glukan koji snižava šećer u krvi. Njihov učinak je povećan prisutnošću vitamina C.

4.Bićete puni energije

Ovsena kaša je bogata ugljenim hidratima i pruža više energije za telo. Preporučuje se konzumacija suvog ovsa, jer ćete se osećati zadovoljnim duže vreme, izbegavajući potrebu za drugom hranom.

5.Gubićete težinu

Dnevna konzumacija ovsene kaše pomaže poboljšanju metabolizma, ubrzavajući gubitak težine. Doručak na bazi ovsa tokom dugog vremenskog razdoblja omogućuje nam da se suzdržimo od prekomernog unosa kalorija.

6.Holesterol će se smanjiti

Zbog linoleinske kiseline i topljivih vlakana koja se nalaze u ovsenim pahuljicama, pomaže smanjenju nivoa triglicerida i lošeg holesterola u krvi. Ove hranjive materije “čiste” ostatke masti iz zidova arterija i štite naše telo od razvoja teških bolesti kao što su ateroskleroza, srčani udar i moždani udar.

7.Smanjićete rizik od srčanih bolesti

Ovas je bogat dobrim zdravim mastima i podržava srčane ćelije. Zahvaljujući antioksidantima prisutnim u ovsu, smanjena je verovatnoća oštećenja zidova krvnih sudova pomoću slobodnih radikala.

8.Oslobodićete se probavnih problema

Stručnjaci preporučuju da dnevno jedete ovas – bilo gde 25 do 35 grama – jer je to idealno za dobru probavu. Samo mali deo zobi sadrži 1/5 preporučenog dnevnog unosa vlakana.

Izvor: oazaznanja.com

Grupa naučnika iz Izraela tvrdi da je hrana koja u sebi ima „dobre bakterije“, odnosno probiotike, gotovo beskorisna.

Njihova studija je jedna od najnaprednijih analiza, koja treba da objasni šta se dešava kada ljudi konzumiraju probiotike.

Oni se smatraju zdravim i dobrim za creva, ali rezultati pokazuju da imaju malo ili nikakvog efekta unutar tela.

Istraživači kažu da bi probiotici budućnosti trebalo da se prave tako da odgovaraju potrebama svakog pojedinca.

Dijeta sa malo ugljenih hidrata može da skrati život, pokazuju studije

Hamburger iz laboratorije: Realnost ili daleka budućnost

Tim Weizmann Institute of Science započeo je istraživanje tako što su naučnici napravili probiotski koktel. U njega su stavili 11 uobičajenih „dobrih bakterija“.

Davali su ga 25 zdravih dobrovoljaca tokom mesec dana.

Nakon toga su ih uspavali i hirurški uzeli uzorke sa više mesta u stomaku i malim i velikim crevima.

Istraživači su želeli da vide gde su se bakterije uspešno kolonizovale i da li su dovele do bilo kakvih promena u delovanju creva.

Ispostavilo se da su, u polovini slučajeva, ljudi samo izbacili dobre bakterije iz organizma. Bez ikakvog dejstva.

Kod ostalih, zadržale su se kratko u organizmu, pre nego što su ih uništili postojeći mikrobi.

Mikrobiomi
Vi ste više mikrobi nego ljudi – ako brojite sve ćelije u vašem telu, samo 43 odsto je ljudskih
Ostatak su mikrobiomi i uključuju bakterije, viruse, gljivice i jednoćelijske arheale
Čovekov genom – pun set genetičkih instrukcija za ljudsko biće – sastoji se od 20.000 instrukcija, zvanih gena
Ako spojimo sve gene u našem mikrobiomu, dobićemo između dva miliona i 20 miliona mikrobioloških gena
Doktor Eran Elinav kaže da je pogrešno očekivati da bilo koji probiotik pomaže svima.

Kaže da će u budućnosti probiotici morati da budu prilagođeni potrebama pojedinaca.

On je rekao BBC-u: „Kupiti probiotike u supermarketu bez bilo kakve pripreme ili odabira za konkretnog korisnika, prilično je beskorisno.“

Istraživačka grupa je takođe razmotrila uticaj probiotika nakon uzimanja.

Njihovo istraživanje u kome je učestvovalo 46 ljudi, koje je objavljeno u časopisu Cell, pokazalo je da uzimanje probiotika smanjuje aktivnost zdravih bakterija koje se već nalaze u organizmu.

Doktor Elinav je dodao: „Za razliku od sadašnje dogme da su probiotici bezopasni i da koriste svakome, ovi rezultati otkrivaju nove potencijalne štetne i neželjene efekte upotrebe probiotika. Oni čak mogu da imaju dugoročne negativne posledice.“

Dotor Trevor Lavlej, istraživač mikrobioma u ​​Institutu Sanger, rekao je da nije iznenađen rezultatima.

On je za BBC rekao: „Probiotici se koriste već dugo i moramo da ih nadziremo.

To su veoma inovativne studije, ali je potrebno i da čujemo druga mišljenja.“

Izvor: BBC na spskom

I dok danas postoji veliki broj dijeta koje se zasnivaju na kalorijskom deficitu ili određenoj grupi namirnica, istina je da se telesna masa može održavati ili smanjiti obrocima u određeno vreme.

Obroci mogu zavisiti od izbora namirnica, odnosno njenog sadržaja.

Mnogima omiljeni ugljeni hidrati, poput peciva, testenine, sladoleda možete konzumirati bez straha da ćete pokvariti mršavljenje. U tom slučaju ključno je da ugljene hidrate unosite tokom doručka, a masnoće bi bilo najbolje jesti u 10 ujutro.

Budete li praktikovali ovo pravilo priuštićete svom organizmu dovoljno vremene tokom dana da potroši unesene kalorije

A ako želite da smršate ili da održavate trenutnu kilažu, najbolje je obroke jesti u tačno određeno vreme u toku dana.

Tako bi doručak trebalo da imate sat vremena nakon buđenja, ručak kao najvažniji obrok treba da sledi četiri i po sata kasnije, a potom nakon nekoliko časova večeru.

Kod poslednjeg obroka je važno držati se jednog pravila - a to je da ne jedete najmanje tri sata pre odlaska u krevet.

Izvor: B92

Hleb je na lošem glasu pa ga mnogi izbegavaju u svakodnevnoj ishrani. A da li je hleb zaista toliko loš?

Negde između antiglutenskog trenda i dijeta bez ugljenih hidrata, hleb je gotovo postao nova cigareta. Razotkrivamo neke od najvećih mitova o hlebu:

Mit 1: Hleb ima prazne kalorije

To zavisi od toga kakav je hleb. Onaj od celih žitarica je pun vlakana i vitamina, a zdrav je i za srce.

Mit 2: Gluten je loš

Gluten je štetan za ljude koji su alergični na pšenicu i koji imaju celijakiju. Za ostale nije štetan, ali ni ne donosi neku korist, osim ako nije reč o hlebu s celim žitaricama. Poenta? Sve je u umerenosti. U hlebu možete da uživate nekoliko puta nedeljno. Ali ako vam je on osnova ishrane, a ostatak je nezdrav, onda biste mogli da imate problema.

Mit 3: Hleb goji

Opet sve zavisi od toga koja je vrsta hleba u pitanju i u kojim količinama ga jedete. Studija je pokazala da su žene koje su jele cele žitarice mršavile više od onih koje su ih izbegavale. Takođe, jedite ga ujutro, a izbegavajte uveče.

Mit 4: Hleb izaziva probleme sa varenjem

Čini se da je hleb kriv za sve! Pa nije ako jedete onaj od celih žitarica. Vlakna, zapravo, poboljšavaju varenje.

Mit 5: Hleb izaziva upalu zglobova

Suprotno je. Ako hleb sadrži semenke i cele žitarice, omega-3 kiseline će pomoći u borbi protiv upala.

Izvor: B92

Svetska potražnja za avokadom sve više raste. Ali zemlje koje ga uzgajaju, recimo poput Čilea, zbog masovnog uzgoja imaju problem sa nestašicom vode i zaštitom životne sredine.

Tamno zelena stabla avokada niču iz zemlje koju okružuju suva brda. U regionu Petorka, oko 220 kilometara severno od glavnog grada Čilea, Santjaga, gotovo nikada ne pada kiša. Nivo podzemnih voda izuzetno je nizak. Zbog tople klime, Petorka je međutim jedan od najvažnijih poljoprivrednih regiona Čilea.

Za poljoprivredu se koristi oko 8.000 hektara zemljišta, od toga više od polovine za uzgoj avokada. Površina za uzgoj se utrostručila od 1990. godine. Zbog velikih suša u Petorki je u poslednjih deset godina doduše nešto smanjen obim uzgoja. Međutim šesnaest odsto čitave površine na kojoj se uzgaja avokada u Čileu je u Petorki. Ali i pored velikih suša ovde se i dalje sadi avokado. Posao cveta.

„Neki ga zovu zeleno zlato“

„Avokado je danas čileanski brend. I svetu je potrebno sve više avokada. Potražnja raste. Neki ga zovu zeleno zlato“, kaže Alfonso Rios, predsednik „Agropetorca“ najvećeg poljoprivrednog udruženja u Petorki. Ne radi se o bilo kom avokadu, već o Has-avokadu. On se najviše izvozi. Čileanski Komitet za Has-avokado imao je uspešnu reklamnu kampanju, kako bi se njegova popularnost proširila u svetu. Prema podacima tog komiteta, svetska potražnja porasla je za dvanaest odsto, dok se proizvodnja povećala za četiri do pet procenata. Oko sedamdeset odsto Has-avokada se izvozi, ostalo ostaje u Čileu.

Čile je, nakon SAD i Meksika, zemlja u kojoj se najviše konzumira avokado. Oni su kod Čileanaca deo doručka, ručka i večere. Ali zbog sve veće potražnje u svetu, cene su se poslednjih godina u Čileu udvostručile. Kilogram avokada 2011. godine je koštao oko 2.000 čileanskih pezosa, a danas preko 4.000 pezosa, što je oko 5,50 evra. U Nemačkoj kilogram košta preko deset evra.

Alfonso Rios u tome ne vidi problem: „Cena će uskoro biti ista u svetu. Avokado je sirovina. Jednog dana ćemo istovremeno govoriti o ceni bakra, zlata i avokada.“

Ispaštaju seljaci

Ali nisu svi oduševljeni zbog toga što se dešava u Petorki. Jimena Valdebenito je poljoprivrednica i živi u malom selu Kabildo u provinciji Petorka. Tamo je rođena i odrasla i u okviru agrarne reforme iz sedamdesetih godina tamo je dobila komad zemlje. I ona uzgaja avokado. Ali otkako se u kraj doselila agrarna industrija, jedva od svog posla može da preživi. Nema dovoljno vode za navodnjavanje svojih biljaka. Sva tri njena bunara su presušila.

„Podzemna voda je potrebna velikim kompanijama. Kada bi se ovde izbušila rupa, ne bi se došlo do vode, jer je više nema. Kompanije imaju dovoljno novca da grade sve dublje bunare, kako bi u inostranstvo mogli da izvoze svoj avokado. Morala bih čitave jedne godine da žrtvujem proizvodnju kako bi uštedela vodu. Avokado, nas malih seljaka, ostaje ovde u Čileu“, kaže Valdebenito.

Privatno vodosnabdevanje

Ne ispaštaju samo seljaci zbog velike potrošnje vode agrarne industrije – i snabdevanje stanovništva postalo je problem. Svi stanovnici Kabilda u međuvremenu dobijaju vodu iz cisterni. Te cisterne su vlasništvo privatne kompanije „Esval“. U Čileu je vodosnabdevanje u potpunosti privatizovano. Zakon o vodi koji to omogućava – ’Código del Aguas’ usvojen je 1981. godine za vreme vojne diktature, pod Augustom Pinočeom. Taj zakon vodu definiše kao „javno korisno nacionalno dobro“, ali državi omogućava da trećem licu izda dozvolu za besplatno i neograničeno korišćenje.

Konačna privatizacija snabdevanja vodom za piće izvršena je krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina od strane demokratski izabranih vlada Eduarda Freja i Rikarda Lagosa. Voda od tada važi kao roba za slobodnu trgovinu, bez obzira na vlasništvo nad zemljom. I tako su se prava na korišćenje vode u međuvremenu našla u rukama malobrojnih velikih preduzetnika iz oblasti poljoprivrede, rudarstva i šumarstva.

„Ekspanzija avokada ima prednosti za poljoprivredu“

To želi da promeni pokret po imenu „Modatima“ (Pokret za zaštitu vode, zemlje i životne sredine). Osnovan je 2010. godine kako bi odbranio prava stanovnika i sitnih poljoprivrednika od agrarne industrije. „Želimo da voda ponovo bude vezana za zemlju“, kaže Luis Soto, član pokreta „Modatima“. „Čile je 2010. godine potpisao rezoluciju Ujedinjenih nacija koja garantuje pravo na čistu vodu za piće i sanitarno snabdevanje. To pravo se danas u Čileu ne poštuje“.

„Modatima“ traži da voda u Čileu ponovo postane javno dobro. Jer samo tako bi koristi od poljoprivrede imali i seljaci, a ne samo agrarna industrija. „Avokado je sada u Evropi popularan i to bi trebalo da donese neke prednosti. Ovde ima ljudi koji od toga imaju koristi i to je agrarna industrija. Ali stanovništvo nema. Kompanije stalno govore o radnim mestima, ali agrarna industrija se sve više tehnološki modernizuje.“

Prema podacima čileanskog Centra za istraživačko novinarstvo i informacije, CIPER, najveći deo prava na vodu u Petorki je u rukama četiri familije, koje su istovremeno i vlasnici poljoprivrednih kompanija i delimično povezane sa politikom. Jedan od njih je Edmundo Perez Joma, bivši čileanski ministar unutrašnjih poslova i vlasnik više poljoprivrednih kompanija. Jedan drugi preduzetnik je Ignasio Alamos, zet desničarsko-konzervativnog poslanika Huana Antonija Kolome. Za probleme sa vodom u Petorki, prema njegovom mišljenju nisu odgovorne poljoprivredne kompanije, već promena klime.

Izvor: danas.rs

Izmišljen u Francuskoj kako bi olakšao profesionalnim kuvarima da seku velike količine hrane, multipraktik je postao nezaobilazan ukras domova

Izmišljen u Francuskoj kako bi olakšao profesionalnim kuvarima da seku velike količine hrane, multipraktik je postao nezaobilazan ukras domova. Na svu sreću jer se njegova funkcija ne završava na seckanju povrća.

* Testo - multipraktik je odličan u pravljenju testa, samo ubacite brašno i kocke hladnog, pa čak i poluzaleđenog putera. Trik je u tome da se puter ne zagreje previše, pa kad se testo izmeša u aparatu, nastavite da ga mesite rukama.

* Sosovi - Kremasti sosovi svilenkastog izgleda imaju jednu zajedničku crtu - napravljeni su u multipraktiku. Kad pravite sosove poput pesta, neke sastojke prvo isecite, recimo parmezan, ali koristeći okruglo sečivo, pa tek onda nastavite sa klasičnim sečivom za ostale sastojke. Takođe, majonez možete praviti u multipraktiku jer je često teško mešati ručno. Ubacite žumanca, sok od limuna, senf, začine, uključite aparat, zatim dodajte ulje i još jednom izmešajte.

* Hleb - Ako vam fale prezle, a ne ide vam se u prodavnicu, sameljite tost.

Pire - Napravite pire od ma kog povrća, karfiola, graška, šargarepe. Povrće prvo skuvajte, dodajte po potrebi malo mleka, kisele pavlake, začina i dobićete ukusnu kašu. Takođe, napravite fil za čizkejk, važno je samo da svi sastojci budu na sobnoj temperaturi.

* Sirevi - Meki sirevi ne idu u multipraktik osim ako ih mešate sa još nekim sastojcima. Jedini izuzetak je mocarela, ali neka bude hladna. Ohladite i polutvrde sireve poput gaude, čedara, dok tvrde sireve poput parmezana i pekorina prvo stavite na sobnu temperaturu.

Izvor: novosti.rs

Izuzetno zdrav mirisni orah, koji je mnogima jedan od omiljenih začina, ima i svoju lošu stranu. U prevelikim količinama izaziva mučninu, grčeve i halucinacije, kao i nepravilan rad srca, dermatitis, alergije… Iako postoji opasnost od smrti, takvi slučajevi se dešavaju izuzetno retko.

Maksimalna količina koja dnevno sme da se konzumira jeste 3-5 grama, što zaista nije jednostavno pojesti, s obzirom na njegovu aromatičnost.

Ako se koristi umereno, muskatni oraščić ublažava gorušicu, podstiče varenje, smiruje bolove, pročišćava organizam, čuva zdravlje kostiju, ublažava nesanicu, anksioznost i depresiju.

Nekada najskuplji začin na svetu dolazi s ostvra Banda, a plodovi koji potiču odatle se i danas više cene od onih koji dolaze s indijskih stabala.

Što su veći, muskatni orašćići su i skuplji. Smatra se da su ih u Evropu doneli krstaši, a ubrzo su zbog svojih lekovitih dejstava i primamljive arome osvojili svet.

Lekari su oduvek bili vrlo oprezni s oraščićem, pa bi svojim kupcima govorili: "Jedan je dobar za tebe, drugi će ti naškoditi, a treći te može ubiti", piše Punkufer.

Mirisni oraščić odlično ide u kombinaciji sa kardamomom, cimetom, karanfilićem, korijanderom, kuminom, đumbirom, biberom i majčinom dušicom, a dodaje se u slatka i slana jela.

Najbolje je kupiti ga celog jer u zatvorenoj posudi ima skoro neograničen rok trajanja, i narendati ga pred kraj pripreme jela kako bi zadržao mirisnu aromu (isto važi za većinu začina).

Izvor: B92

Sudeći prema tvrdnjama doktora Rengana Šaterjea brokoli bi trebalo da bude prvi izbor ljudi, kada je u pitanju povrće. On tvrdi da je brokoli "čuvar života", a svoje tvrdnje je nedavno izneo u Bi-Bi-Sijevoj emisiji "Doctor in the House".

To zeleno povrće podstiče razvoj dobrih bakterija u crevima, koje podižu imuni sistem i pozitivno utiču na zdravlje debelog creva.

Ranije istraživanje pokazalo je da dobre bakterije u crevima utiču na zdravu telesnu težinu i da smanjuju rizik od obolevanja od psihičkih poremećaja, piše britanski Dejli Mejl.

Prolaskom kroz tanko crevo, brokoli pomaže pri uspostavljanju ravnoteže imunog sistema. Nakon toga, vlakna koja se nisu svarila odlaze u debelo crevo, gde se nalazi većina crevnih bakterija. Tamo se one nadovezuju na vlakna stvarajući tako kratke lance masnih kiselina, koji su izuzetno važni za zdravlje debelog creva.

Brokoli je, osim toga, dobar i za zdravlje srca, jer vitamin K koji se u njemu nalazi utiče na rad srca, odnosno protok kiseonika kroz celo telo.

Stručnjaci savetuju da brokoli pre konzumiranja nasečete na sitne komadiće i ostavite da odstoji do sat i po jer se tako povećava nivo sulforafana, sastojka koji ima antikancerogeno dejstvo i snižava nivo šećera u krvi.

Izvor: B92

I dok smo ranije smatrali da treba neke namirice potpuno da izbegavamo, nutricionisti ističu da možete da jedete šta god želite, ali samo ako poštujete jedno važno pravilo.

Iako zvuči neverovatno, stručnjaci iz oblasti ishrane ističu da bi trebalo da se u vašem tanjiru nađe hrana sa manjom energetskom vrednošću, poput krompira, pirinča, testenine.

Učesnici koji su jeli upravo ove namrinice imali su manji osećaj gladi, uprkos tome što su konzumirali manje kalorija, dokazali su naučnici.

Oni kažu da upravo ova hrana, za koju se donedavno smatralo da goji, u velikoj meri zasićuje ljude koji sprovode neki dijetetski režim, te oni kasnije nemaju želju za slatkišima i brzom hranom, zbog čega jedu manje.

Sveže voće, povrće, riba, pileće belo meso, jaja i mahunarke imaju isti efekat.

Ove namirnice obično imaju manje kalorija u odnosu na prerađenu hranu, pošto su pune vode, proteina i vlakana.

Voditelj studije, doktor Nikola Baklend sa Univerziteta Lids, objašnjava rezultate ovog neobičnog istraživanja:

"Mnogi ljudi odustaju od dijete zato što trpe veliku glad koja nastupa između propisanih obroka. Naše istraživanje pokazuje da konzumiranje hrane koja ima manju energetsku vrednost može da pomogne u prevazilaženju tog problema".

Studija je pronašla da je 37 žena prekomerne težine koje su jele "laku" hranu (hranu sa manjom energetskom vrednošću) za 14 nedelja uspelo da smrša u proseku oko pet i po kilograma.

U istom periodu, 41 žena koja je učestvovala u ovoj studiji, te prema planu pravile restrikciju kalorija (1400 na dan) izgubile su tri kilograma, što je neuporedivo manje.

Izvor: b92

Stručnjaci upozoravaju da će zbog sve većeg broja ljudi na zemlji i klimatskih promena, hrane kakvu danas znamo, biti sve manje. Međutim, naučnici već uveliko rade na rešenjima tog problema. Neka od tih rešenja kao što su genetičko modifikovanje i pravljenje hrane u laboratorijama izazivaju podozrenje i debate, a neka su zapravo već odavno tu oko nas, ali ih ne koristimo dovoljno.

Genetički modifikovani organizmi (GMO)

Ljudi se oduvek trude da manipulišu prirodom a jedan od oblika te manipulacije je genetička modifikacija. Na taj način se stvaraju biljke otporne na herbicide i štetočine, a napravljene su i transgene životinje. Da li treba jesti hranu od GMO ili ne i dalje je tema oko koje se mnogi nutricionisti, genetičari i lekari raspravljaju.

- Preko 90% GM biljaka na tržištu su one tolerantne na herbicide ili otporne na štetočine. Najviše se proizvode soja i kukuruz, pa zatim pamuk, uljana repica, različite vrste povrća. Ove se biljke koriste preko 30 godina i površine zasejane njima se u svetu samo povećavaju, jer su ekonomski isplativije i omogućavaju manje korišćenje hemijskih sredstava (pesticidi, herbicidi), te su zbog toga zdraviji. Inače ne postoje naučno dokazani negativni efekti takvih biljaka, pa prema tome ni hrane koja ih sadrži, na zdravlje ljudi – kaže za “Blic” dr Jovanka Miljuš Đukić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI).

Viši dijetetičar-nutricionista Jasna Vujičić kaže da brojna istraživanja ukazuju na moguće negativne posledice.

- Postoje brojna istraživanja u kojima se otvoreno piše o opasnostima od genetski modifikovane hrane. Govori se o tome da se upotrebom genetski modifikovane hrane u ishranu unose herbicidi (glifosfati, glufozinati) koji su mogući karcinogeni. Prema istraživanjima, upotreba GMO hrane može dovesti do neplodnosti, problema sa imunitetom, ubrzanog starenja organizma, dijabetesa i promena na svim vitalnim organima, uključujući i organe za varenje – rekla je Vujičić.

Njena koleginica Tanja Bakrač smatra da GMO ima dobrih strana, ali da nije dovoljno ispitan uticaj na zdravlje ljudi.

- Dobre strane GM hrane su što se njenom proizvodnjom prevazilazi problem preteće gladi u svetu i što je procesom bioinžinjeringa moguće popraviti nutritivni sastav namirnica (biofortifikacija). Tačne posledice po ljudsko zdravlje nisu transparentne, jer nije prošlo dovoljno vremena od početka korišćenja GM hrane, pa nije sprovedeno opsežno istraživanje – rekla je Bakrač.

Hrana iz laboratorija

- Pre oko šest godina su naučnici uspešno napravili prve bifteke u laboratoriji. Reč je o mesu koje ima ukus i izgled originalnog mesa, koje nije GMO već nastaje iz matičnih ćelija životinje. Očekuje se da se u naredim decenijama ovo meso nađe na tržištima širom sveta. Za dobijanje ovakvog mesa će biti potrebno mnogo manje domaćih životinja, jer se one neće ubijati već će se koristiti samo mali uzroci njihovih tkiva. Na taj način bi trebalo da se smanji i ekološki otisak koje domaće životinje ostavljaju za osobom (uništenje šuma zbog pašnjaka i emisija gasova u atmosferu). Međutim, proces dobijanja mesa u laboratorijama je trenutno veoma skup.

- Osim mesa od životinjskih ćelija, neke kompanije u svojim laboratorijama rade na dobijanju hamburgera od ćelija biljnog porekla, a neke i na dobijanju veganskih sireva iz kvasca,koji navodno imaju ukus kao pravi sir.

- Skoro smo bili u prilici da na TV gledamo prilog o degustaciji mesa iz laboratorije, ali kakvog je ukusa zaista ne znam. U Srbiji se radi na proizvodnji probiotika i za ljude i životinje, pa se mnogi proizvodi mogu naći na tržištu. Što se tiče GM biljaka, prema važećem zakonu uvoz GMO semena je zabranjen, pa prema tome i sejanje i gajenje biljaka, kao i korišćenje u hrani za ljude i životinje, a ni proizvodnja takve vrste kod nas ne postoji – kaže dr Miljuš Đukić.

Insekti

Mnogi predviđaju da će se u budućnosti više jesti insekti, kao zamena za klasične mesne obroke.

- Insekti predstavljaju odličnu hranu, jer su bogati proteinima, kalcijumom, gvožđem i cinkom. Za njihovo uzgajanje nije potrebno zemljište, a iz hrane desetrostuko više proizvode proteina, nego što je slučaj sa svinjama, govedima, pilićima.. Lično nisam probala insekte, ali ne bih pravila problem, posebno ukoliko su dobro kulinarski upriličenii – kaže nutricionista Taja Bakrač.

Sa njom se slaže njena koleginica Jasna Vujičić.

- Realno je očekivati da se proteini životinjskog porekla zamene drugim vrstama (životinjskim ili biljnim) koje brže rastu i daju više proteina. Insekti su samo jedan od tih „alternativnih proteina“. Za veće korišćenje insekata trebalo bi da se promene neka gledišta o hrani koju sada jedemo i usvajanje dalekoistočne tradicije i kuhinje – kaže nutricionista Jasna Vujičić.

Biljke koje se nedovoljno koriste

Kao hranu budućnosti mnogi navode razne vrste algi. Mnoge od njih se već uveliko koriste u azijskoj kuhinji, ali se kod nas slabo upotrebljavaju. Međutim i u našoj zemlji u prirodi postoje mnoge biljke za čiju nutritivnu vrednost ni ne znamo da postoji.

- Kod nas u prirodi postoje mnogobrojne jestive biljke, koje su ujedno i lekovite, pa ih možemo uvrstiti u jelovnik. Neke od njih dosta su zastupljene i u svetu. Navešćemo sledeće: Divlja artičoka (koristi se samo cvetna glavica), bokvica, bosiljak, cikorija, čičak, divlja čičoka, čuvarkuća, đumbir, gavez, hrast, jagorčevina, žalfija, kiselica, komorač, livadsko zelje, lotos, sremuš, vlašac, maslačak, matičnjak, paprat, pelen, rabarbara, rukola, ruzmarin, selen, špargla, vranilovka, pasiji trn i mnoge druge – kaže Bakrač.

A i one poznatije mnogi iz nekog razloga izbegavaju da koriste u ishrani iako mogu da budu veoma ukusne.

- Samo pogledajte kako se hrane Azijati. Pirinač, alge, bob, leblebija, šitaki pečurke... Nerado koristimo i ono što nam je dostupno u svakoj prodavnici, a zdravo je i daje dosta energije: grašak, kukuruz šećerac, orašasti plodovi, laneno seme, maslinovo ulje, mladi luk, kao i sav drugi zeleniš kojeg je svaka pijaca ovih dana prebogata. Takođe, riba, boranija, brokoli, ovsene pahuljice, crni i beli luk i cvekla su takođe na „negativnoj listi“ mnogih, ali potpuno bez razloga. Sve je to zdravo – rekla je Vujičić.

Kako se u Srbiji bori protiv klimatskih promena?

Da li i na koji način genetičari rade na stvaranju otpornijih useva, voća i povrća koje može da se suprotstavi uticajima klimatskih promena?

- U našoj zemlji se nove sorte dobijaju klasičnim metodama selekcije, tako da to dugo traje,a rezultat nije uvek ono što se očekuje. Institut za kukuruz je zainteresovan za dobijanje sorti kukuruza otpornih na sušu. Naravno u laboratorijama širom sveta istraživači rade na projektima dobijanja novih sorti ne samo klasičnim, već metodama genetičkog inženjeringa, i to biljaka otpornih na sušu, slana zemljišta, teške metale, visoke temperature i druge stresne faktore, a koliko će ove sorte biti prihvaćene zavisi od GMO zakona u pojedinim zemljama. Traže se nove metode koje će omogućiti da nove sorte imaju povoljne, tražene ososbine a da ne nose strane gene, kao što je to kod klasičnih GM biljaka, pa se očekuje da će one lakše “zaživeti” na tržištu – kaže dr Miljuš Đukić.

Izvor: Blic