Preterujete sa slaninom? Nikad ne grickate bademe? To su neke od navika koje naučnici povezuju sa povećanim rizikom od smrti izazvane srčanim bolestima, šlogom i dijabetesom.

Prejedanje ili izbegavanje konzumacije određenih namirnica doprinosi gotovo polovini smrtnih slučajeva u SAD, pokazala je nova studija.

“Dobre” namirnice, koje ljudi ne jedu dovoljno su orašasti plodovi, morski plodovi i riba, voće i povrće i integralne žitarice.

“Loše” namirnice u kojima ljudi preteruju su slane i slatke đakonije, mesne prerađevine poput slanine, salame i viršli, crveno meso uključujući šnicle i pljeskavice, kao i zaslađeni napici.

Istraživanje koje je naručila Vlada SAD pokazuje da je 45 odsto od 700.000 smrtnih slučajeva usled srčanog i moždanog udara i dijabetesa od 2012. moglo da se izbegne unošenjem preporučenih namirnica, odnosno izbegavanjem nezdravih. Većina tih ljudi nije unosila preporučene doze, a preterivala je u hrani koja škodi organizmu.

Rezultati su objavljeni u časopisu “Journal of the American Medical Association”.

Vođa studije Renata Miča, istraživač Tafts univerziteta, kaže da su ranije studije pokazale da preterana konzumacija soli dovodi do rasta krvnog pritiska i povećanog stresa za arterije i srce.

Štaviše, višak soli u ishrani je najopasniji činilac koji se povezuje sa gotovo 10 odsto smrtnih slučajeva obuhvaćenih istraživanjem.

Ono što možete da učinite za svoje zdravlje jeste da unosite više “dobrih”, a manje “loših" namirnica sa ove liste:

“Dobra” hrana

Voće: tri voćke prosečne veličine dnevno
Povrće: dve šolje kuvanog ili četiri šolje sirovog povrća dnevno
Orašasti plodovi: pet porcija od po 30g nedeljno
Integralne žitarice: 2,5 porcija dnevno
Polinezasićene masti iz prirodnih ulja poput maslinovog: 11 odsto dnevnog kalorijskog unosa
Morski plodovi i riba: oko 200 grama nedeljno

“Loše” namirnice

Crveno meso: Ne više od jedne porcije nedeljno, odnosno jedna šnicla srednje veličine
Mesne prerađevine: Ne preporučuju se čak ni u najmanjim količinama
Zašećereni napici: Ne preporučuju se ni u najmanjim količinama
So: Ne više od 2.000 mg dnevno, odnosno manje od jedne kašičice

Izvor: B92

Rotkvice podstiču lučenje probavnih sokova i rad creva, pa se preporučuje osobama koje pate od zatvora.

Svež sok dobijen od rotkvice je stari narodni lek, a pomaže kod izlučivanja žuči i veoma je dobar za lečenje upale žučne kese. Rotkvice takođe povoljno deluju na izlučivanje sluzi iz disajnih organa, pa se preporučuju kod bronhitisa, prehlade, gripa, disajnih infekcija i kašlja.

Rotkvica je poreklom iz Azije i jedna od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Čak se nalazi i na crtežima grobnica starih Egipćana, koji su je smatrali čudotvornom. U svetu je veoma rasprostranjena, a koristi se kao salata, začin ili lek.

Crna rotkvica

Za našu klimu karakteristična je crna rotkvica, koja u odnosu na belu nema neke značajnije prednosti. Zbog mirisa i ukusa u ishrani se koristi uglavnom kao sredstvo koje podstiče apetit. Najčešće se konzumira u obliku salate, sama ili pomešana sa jabukom, maslinom, kiselim krastavcima, uz maslinovo ulje i kiselo mleko... Crna rotkvica se preporučuje i kod plućnih oboljenja i kašlja. Da bi se dobio željeni efekat, koren crne rotkvice zajedno sa korom treba iseći na fine tanke kriške i složiti po slojevima u činiju.

Bela rotkvica

Japanci je nazivaju "čistačem tela", predstavlja aktivan diuretik koji topi pesak i kamen, pomaže varenju masnoća, smiruje bronhitis i otklanja kašalj, a takođe stimuliše i rad žuči.

Za žene je rotkvica od velike važnosti, jer zadovoljava potrebe organizma za mineralima i enzimima i na taj način utiče na podmlađivanje.

Bez soli

Važno je da znate da rotkvicu u bilo kom obliku ne treba da solite, jer tada postaje štetna. Rotkvicu treba jesti sveže pripremljenu, jer stajanjem gubi miris, ukus i lekovita svojstva, a oslobađa toksične sastojke.

Izvor: avaz.ba

Često jedemo jabuke, ali pitanje je koliko često pojedemo i njihove koštice.

Postoje oni koji ih smatraju otrovnim, dok drugi drže da su zdrava grickalica.

Koštice jabuka sadrže biljni spoj zvan amigdalin. Osim jabuka, sadrže ga bademi, koštice breskve, trešnje i marelice. Spoj služi u hemijskoj odbrani semenke, a netaknut je bezopasan.

Ako je semenka zdrobljena, oštećena, prožvakana ili u probavnom traktu, amigdalin se raspada u hidrogen cijanid. Ovaj spoj je otrovan pa čak i smrtonosan u većim dozama.

Cijanid je poznat otrov koji remeti dolazak kiseonika u ćelije, te može dovesti do smrti u kratkom roku, pri konzumiranju veće doze.

Manje količine cijanida mogu uzrokovati glavobolje, mučnine, povraćanje, slabost i zbunjenost. Zbog manje težine deca su pod većim rizikom da se otruju od cijanida.

Ako progutate semenke jabuke u komadu, neće vam se ništa dogoditi.

Naime, semenke su zaštićene spoljašnjim slojem od probavnih sokova, te zato mogu proći želucem bez uzrokovanja štete.

Jedna jabuka sadrži od nula do 20 semenki. Bez obzira na to koliko ih ima, bilo bi dobro ukloniti semenke kod jedenja jabuke.

Savet uz ukusnu jabuku:

Kora i meso jabuke njeni su zdravi delovi, osim u slučaju korišćenja pesticida – tada se preporučuje da jabuke stavite u mlaku vodu tokom noći, te ih sledeći dan isperete, piše krenizdravo.com

Navika koje imamo čitav život nije se lako rešiti, ali kada one utiču na naše zdravlje i uopšteno na to da se osećamo dobro, trebalo bi da se potrudimo.

Među njima je i sledećih 5 grešaka koje svi radimo posle jela, a ne bismo smeli:

1. Idemo na spavanje

Ukoliko legnete da spavate nakon što ste se najeli, nateraćete želudac da prebrzo vari hranu što može izazvati osećaj nelagode i probleme sa spavanjem. Niste jedini (zapravo ste u većini) ako vam se posle jela prispava, ali pokušajte da se oduprete snu i sačekajte bar dva sata nakon jela. Najbolje što nakon obroka za sebe možete uraditi je da prošetate.

2. Palimo cigaretu

Mnogim pušačima veliki je užitak da zapale cigaretu posle jela, ali to je velika greška. Nakon što ste pojeli, telu treba vremena da svari hranu, a pušenje mu u tome sigurno neće pomoći. Naime, nikotin se veže za višak kiseonika koji jepotreban za probavu zbog čega će telo da apsorbuje još više kancerogenih materija nego inače.

3. Tuširamo se

Kada se tuširamo, protok krvi u telu se menja jer krv želi brže da dopre do površine kože kako bi organizam lakše podneo promenu temperature. To znači da će količina krvi koja pomaže u varenju hrane biti smanjena, što proces probave može da uspori ili uzrokuje lošu probavu.

4. Jedemo voće za dezert

Ne govore nutricionisti uzalud da je voće najbolje jesti za doručak, odnosno na prazan želudac. Osim što će vas šećer iz voća napuniti energijom potrebnom za novi radni dan i obaveze, izbeći ćete i lošu probavu koju može izazvati konzumiranje voća za dezert.

S obzirom na to da su za varenje voća potrebni drugi enzimi, voće je najbolje jesti na prazan želudac kako bi se maksimalno apsorbovalo u organizam. Jedete li voće odmah nakon obroka, ono neće moći da se pravilno svari jer će se pomešati s drugom hranom koju ste pojeli pre.

5. Vežbamo

Trebalo bi da sačekamo barem dva sata posle jela da bismo išli da vežbamo. Pustite hranu da se slegne i tako ćete izbeći mogući želučani refleks, štucavicu, mučninu, pa čak i povraćanje.

Izvor: zadovoljna.hr

Organska, zelena, ugljenično-neutralna, sveža, lokalna - sve su to reči kojom se opisuje hrana koja je postala ogroman hit u zapadnim dielovima sveta, ali i vrlo unosna industrija.

Ukoliko je kupujete i mislite da time radite bolje za svoje zdravlje i samu planetu, razmislite ponovo, upozoravaju stručnjaci iz Nju Sajentista. Naime, oni navode dokazane činjenice koje organsku hranu prikazuju u veoma drugačijem svetlu:

Kupovine lokalne hrane smanjuje "otisak ugljenika" (emisija ugljen dioksida i ostalih komponenti baziranih na ugljeniku)

Pojam ugljenični otisak, ili još poznatiji po svom engleskom nazivu carbon footprint, mera je za ukupnu količinu gasova staklene baste, čiju emisiju neka osoba, kompanija, događaj ili proizvod uzrokuju, direktno ili indirektno. Iako proizvođači i distributeri organske hrane popularišu ideju kako kupovina hrane kod lokalnih trgovaca ostavlja mali ugljenični otisak, realnost je ta da se količina gasova staklene baste, koju proizvode grejani staklenici za hranu nije ništa bolja od ugljeničnog otiska koji ostavljaju avioni koji lete širom sveta.

Organska hrana je zdravija

Iako postoji 30 odsto manja verovatnoća da je zagađena pesticidima nego neorganska hrana, organska hrana ipak sadrži hemikalije, potvrdili su američki naučnici sa Univerziteta Stenford koji su proučili zaključke 237 prethodnihh studija. Uprkos uvreženom mišljenju da je organska hrana zdravija od neorganski uzgojene, naučnici tvrde da za to nema dokaza. Ni povrće ni voće kao ni meso iz organskog uzgoja nije bogatije vitaminima i hranjivim materijama od neorganske hrane.

Naučnici su takođe otkrili da organski uzgojena hrana sadrži više azota, ali tvrde da je to najverovatnije posledica drukgačijeg đubriva i stepena zrelosti voća i povrća. Osim toga, organsko mleko i piletina sadrže više omega-3 masnih kiselina, ali to je potvrdilo tek mali broj studija, pa ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je ono zdravije od neorganskog, istakli su.

“Ljudi bi trebalo da jedu više voća i povrća bez obzira na to kako je uzgojeno”, objasnila je autorka istraživanja Kristal Smit-Spangler. Ovo istraživanje izazvalo je niz kritika američkog udruženja Soil, inače promotora organske hrane, koji tvrde kako kod hrane neorganskog porekla, naročito piletine postoji tri puta veći rizik od bakterija otpornih na antibiotike nego kod organski uzgojene hrane.

Organske farme su dobre za bioraznolikost

Čim vide da na nečemu piše "organsko", ljudi pogrešno pretpostavljaju da je reč o proizvodima bez pesticida, a samim tim i sinonimom za nešto zdravo. Činjenica je da je zbog nedostatka hemijskog inženjerstva, uobičajenih postupaka uzgoja kao i korišćenja pesticida za odbijanje parazita, u organskoj su proizvodnji potrebne veće količine zemlje kako bi se ostvarivao dovoljan urod i prihodi. Zagovornici organske hrane tvrde da to stvara veću biološku raznolikost. Ali, sve se češće događa da organski uzgoj ugrožava prirodu. Na primer, u tropskim krajevima velike bio-farme su počele da zadiru u područje prašuma, što sve češće rezultira njihovom sečom.

Izvor: express.hr

Uzgajanje paradajza u komercijalne svrhe u poslednjih nekoliko decenija dovelo je do postepenog gubitka njegovog prepoznatljivog ukusa, a naučnici su sada potvrdili da se to nije desilo slučajno.

Međunarodni tim stručnjaka proučio je skoro 400 sorti paradajza, od savremenih do najstarijih, kako bi utvrdio šta se dešava sa najpopularnijim svetskim voćem.

Oni su utvrdili da je višedecenijsko uzgajanje što većeg i otpornijeg paradajza dovelo do gubitka 13 hemikalija koje utiču na njegov prepoznatljiv ukus.

Naučnici su pronašli specifične genetske promene koje su dovele do toga, prenosi klix.ba.

Stručnjaci navode da bi proizvođači semena mogli da lako dovedu do toga da paradajz iz supermarketa ponovo bude ukusan primenom tehnike ukrštanja sorti.

Proces bi bio sličan prirodnom oprašivanju, samo što bi se odvijao u laboratorijama. Naučnici bi mešali savremene sorte paradajza sa starim sortama i izdvajali biljke koje su najbliže onome što žele da postignu.

Posle nekoliko generacija rezultat bi bio ukusniji paradajz, napravljen bez, za neke, spornog rada na genima.

Izvor: klix.ba

Svinjska mast je nepravedno zapostavljena i čak ocrnjena namirnica, koja je uprkos nekadašnjim uverenjima dobra za naše zdravlje.

Ona sadrži zdrave masne kiseline koje su dobre za srce i ne utiče na kilažu ništa više od maslinovog ulja.

Vekovima je bila nezaobilazan deo domaće kuhinje, sve dok unazad nekoliko decenija nije stavljena pod znak pitanja, zbog navodno štetnog uticaja na zdravlje.

Svinjska mast ima oko 40 odsto zasićenih masti, oko 50 odsto mononezasićenih masti i oko 10 odsto polinezasićenih masti. Većinu mononezasićenih masnih kiselina u svinjskoj masti čini oleinska kiselina, zdrava masna kiselina koja je korisna za rad srca i koja se povezuje s niskim nivoom lošeg holesterola. Zanimljivo je da u svinjskoj masti ima dvostruko više oleinske kiseline nego u puteru.

Masnoće iz masti imaju mnoge prednosti i dokazano je da su telu potrebne za obavljanje svakodnevnih funkcija, ali u manjoj količini nego što se kroz prošlost koristila. Osim što masnoće iz masti pomažu u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.

Jedite masti kako biste sagorevali masti

Mnogi stručnjaci i fitnes treneri smatraju da ljudi treba da unose masnoće životinjskog porekla jer na taj način sagorevaju masne naslage i gube kilograme.

Naravno, svinjsku mast trebalo bi konzumirati u umerenim količinama, zbog visoke energetske vrednosti.

Preporučuje se da masnoće čine oko 30 odsto unetih namirnica tokom dana, od čega bi jedan deo svakako trebalo da čini svinjska mast.

Ona pokazuje najveću otpornost na visoke temperature od svih životinjskih i biljnih masti i zato je odlična za prženje hrane.

Izvor: B92

Kao najvažniji obrok u toku dana, ključno je da doručak bude hranljiv i zdrav. Pogledajte predloge za nutritivan prvi obrok koji nam stižu iz kuhinja širom sveta.

TURSKA
Par kriški hleba, paradajz, krastavac, crne i zelene masline i nekoliko parčića ovčijeg sira obično se ujutru nađu na stolovima u Turskoj. Ovaj doručak je veoma zdrav za srce, a sadrži vlakna, antioksidante, vitamine i prirodne masti. Mononezasićene masti pomažu u smanjivanju nivoa holesterola, što smanjuje rizik od srčanih bolesti, a dodajte ovome nekoliko parčića svežeg ovčijeg sira, ili ponekad kuvano jaje, i dobićete interesantan i ukusan, ali prvenstveno nutritivno vredan i zdrav doručak.

ISLAND
Hafragrautur je tradicionalna ovsena kaša sa ribljim uljem, koja se pravi sa vodom ili sa mlekom, i koja se posipa komadima voća ili lešnicima. Ovas obezbeđuje zdravu dozu nerastvorivih vlakana i dokazano smanjuje holesterol, smanjuju šećer u krvi i povoljno utiču na zdravlje digestivnog trakta. Riblje ulje nam donosi omega tri masne kiseline kao što su EPA i DHA, koje su esencijalne za razvoj ćelija. Ovo ulje bogato je i vitaminom D, hormonom koji je u deficitu zbog hladnih i mračnih skandinavskih zima.

JAPAN
Čubar, punjenje i nisko kalorična supa, ukiseljeno povrće, alge, tofu sir, salata i sirova riba, smatraju se tradicionalnim japanskim zdravim doručkom. Zahvaljujući omega 3 masnim kiselinama u ribi i algama, vlaknima u ukiseljenom i svežem povrću i proteinima u siru i ribi, ovo je nutritivno bogat zdrav obrok za dobar početak dana.

MALEZIJA
Kuvano povrće i pržena riba obezbeđuju ugljenehidrate za energiju i proteine za izdrživost koje nam često tokom dana zafali, a posebni začini specifični za Maleziju pomaži ubrzavanju metabolizma.

EGIPAT
Da li išta deluje zdravije od pasulja, graška i sočiva, posluženih uz ukiseljeno povrće i rukolu? Ovakav obrok koji je uobičajna egipatska brza hrana je doručak prepun vitamina i vlakana, koji tokom dnevnih aktivnosti mogu biti dragoceni.

PAKISTAN
Sočivo i integralni pirinač se začine i kuvaju zajedno i služe se uz krastavčiće, povrće ili jogurt. Ovako Pakistanci počinju dan proteinskom bombom u obroku bez mesa.

RUSIJA
Za razliku od američkih palačinki, ruska varijanta ovog jela sadrži proteine sa niskim nivoom masti, zahvaljujući domaćem siru. Iako se nekada prže, tradicija je da se one peku , što ih čini zdravijim.
Ukoliko na ove palačinke dodate i voće, dobićete ukusnu i nutritivno mnogo vredniju varijantu doručka.

BRAZIL
Brazilci vole da započnu dan uz šolju kafe i svežu papaju. Papaja je voće koje je izvor zdravlja, raste svuda po njihovoj zemlji i dragocen je izvor vitamina A i C. Uz to je obavezna i kafa. Manje zdrava vetrzija brazilskog doručka su prženice sa margarinom.

Izvor: Super recepti

Svakodnevna konzumacija kuhvanog pasulja povezana je s nižom koncentracijom takozvanog lošeg (LDL) holesterola u krvi, a isti efekat imaju i sočiva i grašak.

Kanadski naučnici iz bolnice Svetog Mihajla u Torontu su na osnovu praćenja 1.037 ispitanika izračunali da je svakodnevnu konzumaciju kuvanog pasulja ili drugih mahunarki moguće povezati s pet odsto manjom koncentracijom LDL holesterola u krvi.

Učesnici istraživanja su se te ishrane pridržavali u prosečnom trajanju od šest sedmica, a količina mahunarki koju su konzumirali bila je skromna: oko tri četvrtine šolje.

Većina ispitanika je bila srednje životne starosti, s prosekom godina 51, a mahunarke su u pogledu kontrole lošeg holesterola bile nešto efikasnije kod muškaraca.

Istraživači objašnjavaju da veći udeo pasulja i drugih mahunarki u ishrani rezultira smanjenjem konzumacije namirnica s većom količinom masti ili većim glikemijskim indeksom.

Uz to, mahunarke su dobar izvor vlakana, proteina biljnog porekla, vitamina i minerala.

Žudnje za određenom hranom nisu samo hir, već način na koji telo pokušava da vam kaže šta mu nedostaje.

Žudnja za određenom hranom je signal nedostatka nekog nutrijenta.

Većina današnje hrane se uzgaja u tlu koje je preterano iskorišćeno tj. u kojem su iscrpljeni minerali, a prema studijama američkog Ministarstva agrikulture, prosečni unos hranjivih materija, poput kalijuma, kalcijuma i magnezijuma je tako nizak da bi se u skoroj budućnosti mogao proglasiti globalnom zdravstvenom pretnjom.

Da li vam nedostaju određeni minerale možete proveriti analizom krvi u privatnim laboratorijima ili pak po preporuci lekara opšte prakse.

Žudnja za hlebom i testeninom skriva manjak azota

Imate li izraženu želju za unosom ugljenih hidrata, to može biti signal manjka azota u ishrani. Budući da se taj element nalazi u svakoj živoj ćeliji, koristi se za određivanje proteina u hrani. Proteini sadrže oko 16 odsto azota, pa je u slučaju žudnje za ugljenim hidratima najbolje da se okrenete hrani bogatoj proteinima, poput ribe, mesa, orašastih plodova i žitarica. Azot je važan za normalan rad srca, pokretanje metabolizma, rad bubrega, ali i zdravlje kože i kose.

Žudnja za čokoladom je signal nedostatka magnezijuma

Ljudi koji gotovo svakodnevno imaju potrebe za čokoladom, često imaju hronični nedostatak magnezijuma. Taj mineral je neophodan u brojnim telesnim funkcijama - od regulacije krvnog pritiska i šećera do upravljanje radom mišića i živaca. Potrebe za magnezijumom rastu u periodima stresa, a njegov nedostatak možete nadoknaditi unosom orašastih plodova, raznih semenki, urmi, žitarica i zelenog lisnatog povrća.

U 100 grama tamne čokolade nalazi se čak 176 mg magnezijuma, što je polovina preporučenog dnevnog unosa, pa ako već često jedete čokoladu, birajte tamniju i zdraviju varijantu.

Žudnja za kafom može skrivati manjak soli

Ukoliko imate potrebu da stalno unosite kafu ili čaj u organizam i unosite više takvih napitaka nego same vode, to može biti znak nedostatka raznih nutrijenata, poput fosfora, sumpora, soli i gvoža.

Fosfor

Manjak ovog nutrijenta može uzrokovati probleme poput smanjenog apetita, anemije, slabosti mišića, bolove u kostima i peckanje, “štipanje” u dlanovima i stopalima. Možete ga nadoknaditi pojačanim unosom žitarica, piletine, govedine, ribe, jaja, mlečnih proizvoda i pivskog kvasca.

Sumpor

Kod nedostatka ovog elementa može doći do poremećaja u stvaranju kolagena i keratina, telo postaje manje otporno na upale, a koža se stanjuje. Možete ga nadoknaditi dodatnim unosom jaja, luka i češnjaka, avokada, žitarica, zelene salate, mahunarka, malina, lešnika, badema i krompira.

So

Iako je češći problem višak soli, može se dogoditi i manjak soli u organizmu, najčešće usled povećanog zadržavanja tečnosti. Simptomi su česte glavobolje, umor i razdražljivost, a dugotrajni nedostatak može dovesti i do oštećenja srca. Manjak nadoknadite unosom morske soli i jabukovog sirćeta.

Gvožđe

Manjak gvožđe može rezultirati pojavom anemije sa simptomima ubrzanog daha, lupanja srca, sive boje kože, opadanja kose i manjka energije. Nadoknadite ga pojačanim unosom mesa, uključujući iznutrice, povrća poput spanaća, blitve, cvekle, brokolija i mahunarki, a sve namirnice kombinujte sa unosom C vitamina, kako bi telo lakše apsorbovalo gvožđe.

Žudnja za masnim

Ukoliko neodoljivu potrebu za unosom masne hrane poput čipsa, pomfrita ili uopšteno brze hrane, moguće je da vam nedostaje kalcijuma, tvrde stručnjaci. Kalcijum čuva zdravlje zuba i kostiju i neophodan je za normalno funkcioniranje mišićnog i nervnog sistema. Odličan izvor ovog minerala osim sira su mleko, jogurt, sardine, losos i brokolija. Takođe, preporučuje se više orašastih plodova i lanene semenke, koje su bogate esencijalnim masnim kiselinama.

Izvor: B92

Vegetarijanski način ishrane nije toliko zdrav kao što se ističe, upozoravaju stručnjaci. Iako svi preporučuju ishranu bogatu voćem i povrćem, istraživanje je pokazalo da je organizmu neophodno i meso, pišu Večernje novosti.

Vegetarijanski način ishrane nije toliko zdrav kao što se ističe, upozoravaju stručnjaci sa Medicinskog univerziteta u Gracu, u Austriji. Njihova istraživanja su pokazala da vegetarijanci češće obolevaju čak i od ozbiljnih bolesti.

Iako svi lekari i nutricionisti preporučuju ishranu bogatu voćem i povrćem, ovo istraživanje je pokazalo da je ljudskom organizmu neophodno i meso.

Vegetarijanci koji ga ne konzumiraju nisu uopšte zdraviji, već, naprotiv, češće u odnosu na "mesaroše" obolevaju od alergija, mentalnih bolesti, pa čak i karcinoma. Od alergija imaju dvostruko veći rizik da obole, ali i da dožive srčani udar. Koriste više i lekove, kao i suplemente.

U nekim životnim aspektima vegetarijanci su u prednosti, takođe je pokazalo istraživanje. Više su aktivni, manje piju alkohol, ređe puše i manje su gojazni, što su veoma bitne stavke zdravlja.

Izvor: novosti.rs

Poznata je činjenica da ispijanje kafe daje energiju, to posebno važi za espreso. Ono što je manje poznato jeste u čemu još espreso pomaže.

Espreso dobro utiče na vašu dugotrajnu memoriju

Verovali ili ne, ali ovaj napitak u malim količinama može da poboljša vašu dugotrajnu memoriju. Neurolozi sa Kalifornijskog univerziteta su obavili istraživanje u kojem su pronašli da dve šoljice espresa utiču pozitivno na vaše pamćenje. Držite se preporučene količine i videćete poboljšanje. Istraživanjem nije utvrđeno da espreso ima pozitivan uticaj na pamćenje ukoliko ga pijete više ili manje od dve šoljice dnevno.

Espreso povećava obim pažnje

Mnogi ljudi dan počinju espresom i ova činjenica nije iznenađujuća. Pronađeno je da kofein smanjuje simptome umora i da poboljšava pažnju i doprinosi budnosti, zahvaljujući neurohemijskim vezama.

Kafa povećava koncentraciju dopamina koji je povezan sa pažnjim. Ali sve to samo ukoliko espreso konzumirate u malim količinama. Ukoliko pijete više od dve šoljice dnevno onda vaša koncentracija opada.

Espreso vam pomaže da izgubite kilograme

Otkriveno je da espreso ima malo kalorija u sebi. On sadrži oko tri kalorije ukoliko ne dodajete šećer ili mleko. Isto, ukoliko vežbate nakon šoljice espresa, vežbanja vam budu manje naporna, govore rezulati istraživanja. Espreso smanjuje i bol u mišićima.

Smanjuje rizik od srčanog udara

Ukoliko pijete jednu ili dve šoljice espresa dnevno, rizik da dobijete srčani udar je manji. Istraživanjima je utvrđeno da su manje šanse za srčani udar zbog antioksidanata koji se nalaze u ovoj kafi.

Espreso smanjuje rizik za dijabetes

U istraživanju je pronađeno da ovaj napitak smanjuje rizik za dobijanje dijabetesa tipa 2 za 11 %. Pored kafe je važno da ljudi koji imaju predispozicije za dobijanje dijabetesa redovno budu fizički aktivni i da vode računa o težini.

Izvor: Super žena

Lekovitost kiselog kupusa nadilazi lekovitost mnogih poznatih biljaka. 100g sirovog kiselog kupusa sadrži čak 20 mg vitamina C. Slede vitamin A, folna kiselina, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalcijum, kalijum, natrijum, balastne materije i belančevine.

Odličan je izvor vitamina B12, zbog toga se posebno preporučuje vegetarijancima i veganima. Crveni kupus je i do sedam puta lekovitiji od belog, a njegova boja ukazuje da sadrži i lekovite antocijane.

Lek za probavni trakt

Ono po čemu se kiseli kupus razlikuje od sirovog su probiotičke bakterije. Kiseli kupus je izvorna fermentisana hrana prirodno bogata probiotičkim kulturama. Zbog toga je kiseli kupus jako bitan u lečenju bolesti prouzrokovanih disbalansom crevne flore, posebno nakon terapije antibioticima ili hemoterapije. Blagotvorno deluje na želudac i creva, na njihovu mikrofloru i na peristaltiku, čime prija probavi.

Pomaže i u varenju masnih obroka i ubrzava metabolizam, što pospešuje izlučivanje štetnih materija iz organizma i čisti i regeneriše jetru. Tako čisti krv, usporava starenje i jača otpornost organizma.

Zaceljuje rane i opekotine

Kiseli kupus pospešuje zarastanje rana, a deluje i kod reume i upale vena. Lokalno ga možete koristiti za ublažavanje svraba na koži usled različitih alergijskih upala, manjih opekotina i uboda insekata, posebno pčele ili ose. Na zahvaćeno mesto stavite oblogu od lista kiselog kupusa i obmotajte ga zavojem ili gazom. Imate glavobolju, na čelo položite list kiselog kupusa i obmotajte ga gazom.

Za podizanje raspoloženja i opšte dobro zdravlje, svaki dan pojedite dve do tri kašike narendanog kiselog kupusa. Ljudi koji jedu mnogo kiselog kupusa jači su i otporniji na bolesti. Zbog toga se kiseli kupus posebno preporučuje starijim osobama, osobama s oslabljenim imunitetom i deci.

Blagodeti soka kiselog kupusa

Rasol – sok kiselog kupusa – ima mnogo povoljnih dejstva po zdravlje. Bogat je vitaminima C, E, K i B, kao i vitaminom U, jednim od najređih vitamina, važnim za lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Vrlo je popularan narodni recept za lečenje nagluvosti pomoću rasola. Uveče, pre spavanja, natopite vatu u rasol od kupusa i stavite je u uhv. Tako spavajte i izvadite je ujutru. Između ostalog, rasol deluje protiv gljivica i bakterija, štiti od upala, pomaže kod čira i leči mamurluk.

Kiseli kupus u kulinarstvu

Da biste iskoristili sve hranjive materije u kiselom kupusu, konzumirajte ga sirovog, kao i njegov rasol. Najzdraviji je u obliku salate. Osim toga, možete ga kuvati, pržiti, peći, dinstati i kombinovati sa žitaricama, na primer ječmom.

Izvor: Radio Sarajevo

S beskrajnim turama teškog jela, pića i kaloričnih poslastica prilično je lako prejesti se za praznike.

Tipičan način razmišljanja glasi otprilike ovako: “Ješću, piću i provodiću se, a nakon toga počinjem sa (detoks) dijetom”.

Ali u praznicima podjednako možete uživati i bez gomilanja suvišnih kilograma, držeći se ovih saveta:

Jedite dosta povrća. Nutricionista Šona Vilkinson savetuje da napunite bar pola tanjira povrćem pre nego što sipate bilo šta drugo (krompiri nisu uključeni u to!). Povrće je bogato vitaminima, mineralima i vlaknima koji jačaju imunitet i olakšavaju varenje. Ukoliko vi pripremate hranu, to je idealna prilika da tradicionalne recepte učinite zanimljivijim. Povrće, na primer, možete izdinstati sa belim lukom i maslinovim uljem.

Pijte dosta vode. Potrudite se da u organizam unesete najmanje litar i po vode dnevno, kako biste odstranili toksine. Ukoliko konzumirate alkohol, potrudite se da između svake dve čaše pića popijete jednu čašu vode – na taj način sprečićete opijanje i mogućnost da se prejedete.

Vežbajte. Čak i samo pola sata brze šetnje otkloniće tromost, ubrzati metabolizam i podići vaše raspoloženje.

Odmorite digestivni trakt. Pripremajte laganije obroke i pokušajte da se suzdržite od alkohola u periodima kada ništa ne slavite. To mogu da budu supe, salate ili povrće spremljeno na bilo koji način.

Ne zaboravite da unosite vlakna. Na taj način pospešićete varenje i sprečiti nadimanje. Povrće, voće, integralne žitarice i mahunarke bogati su vlaknima.

Koristite suplemente. Probiotici su uvek dobra ideja jer će olakšati varenje, a vitamini i minerali će zaštiti vaš imunološki sistem. Naročito obratite pažnju na optimalan unos vitamina D, s obzirom na to da su tokom zimskih meseci ljudi u manjoj meri izloženi sunčevoj svetlosti.

Izbegavajte kupovinu grickalica, slatkiša i brze hrane. Iako vam se to u trenutku može učiniti kao odličan način da uštedite vreme i energiju, doprineće gomilanju suvišnih kilograma. Kuhinjske fioke i police ispunite zdravijim zamenama, poput integralnih testenina, konzerviranog i smrznutog povrća, suvog voća, orašastih plodova...

Nikada ne krećite na proslavu gladni. Ukoliko mislite da ćete na taj način smanjiti količinu kalorija koje ćete tog dana uneti, u velikoj ste zabludi. Štaviše, velika je verovatnoća da će vas glad u kombinaciji sa obiljem dostupne hrane navesti na preterivanje. Dan proslave obavezno započnite jačim doručkom,i ne zaboravite da za vreme slavlja bar dve trećine tanjira ispunite povrćem, integralnim namirnicama ili voćem, a preostalu trećinu visokokaloričnim namirnicama poput sosova, masnijih komada mesa i slatkiša.

Izvor: B92

Konzumiranje sira, putera i pavlake doprinosi zaštiti organizma od srčanih bolesti, pokazalo je istraživanje naučnog tima sa Univerziteta Bergen u Norveškoj.

Doktor Sajmon Dankel, vodeći naučnik studije, izjavio je za Indepedent da je istraživanje pokazalo da ljudski organizam “odlično reaguje na masti kao glavni izvor energije”.

“Izvor energije u svojoj dijeti možete da zasnujete na ugljenim hidratima ili mastima. Nema neke velike razlike između te dve grupe”, rekao je.

U strogo kontrolisanoj studiji je učestvovalo 40 gojaznih muškaraca koji su podeljeni u dve grupe. Jednoj je određena dijeta sa malo masti i velikom količinom ugljenih hidrata, dok su obroci ispitanika druge grupe sadržali dvostruko više masti od preporučene doze.

Članovi obe grupe jeli su mnogo povrća, a njihov dnevni energetski unos iznosio je 2100 kalorija.

Do završetka testiranja, ispitanici i iz jedne i iz druge grupe su u proseku smršali 12 kilograma, smanjujući na taj način šansu za nastanak nekog srčanog oboljenja ili dijabetesa.

Istraživači ističu da njihova dijeta nije uključivala brzu i industrijski proizvedenu hranu.

Izvor: B92

Da li ste znali da se u vašem domu krije najzdravija hrana na svetu? Super hrana se sastoji od super sastojaka koji vašem telu pružaju sve potrebno za zdravlje.

Vreme je da vas upoznamo s najzdravijom hranom i s njenom najjednostavnijom i najukusnijom pripremom.

1. Gljive

Ukusna mesnata namirnica koja može biti izvrsna niskokalorična zamena za crveno meso. Gljive regulišu nivo estrogena kod žena, i štite od raka dojke.

Brz recept: Iseckajte gljive na šnitove i prepržite na maslinovom ulju, dodajte luka i vina te dinstajte dok vino ne ispari. Odličan prilog uz pečene pileće grudi

2. Ječam

Žitarica bogata vlaknima i pravi borac protiv povišenog holesterola, i vrlo koristan za regulaciju probave.

Brz recept: Skuvajte ječam i pasulj i dodajte koje god vam povrće padne na pamet i dobili ste ukusno varivo. Želite li bolji ukus prepržite komadiće pršute i dodajte u varivo.

3. Orasi

Neverovatna namirnica bogata omega 3 masnim kiselinama koje snižavaju loš i regulišu dobar holesterol.

Brz recept: Kako bi iz ove namirnice izvukli samo najzdravije nije potrebna nikakva priprema. Pomešajte šaku oraha, suvih smokvi i seme anisa i dobili ste energetsku bombu koju možete kombinovati umesto dezerta ili između obroka.

4. Integralna testenina

Najzdraviji oblik testenine koji sadrži tri puta više vlakana od bilo koje druge. Žitarice celog zrna vrlo su zdrave za vaš organizam i probavu.

Brz recept: Prepržite malo luka i dodajte tunu u maslinovom ulju, kukuruz i seckan paradajz. Umak poslužite s parmezanom uz integralnu testeninu.

5. Puter od kikirikija ili badema

Ove proteinom bogate namirnice sadrže mononezasićene (oleinska) masne kiseline koje su vrlo dobre za srce. Puter možete i sami da napravite.

Brz recept: Izmiksajte 2 šoljice prženog kikirikija ili badema, jednu i pol kašičicu ulja, pola kašičice smeđeg šećera i prstohvat soli. Volite li slađi puter dodajte malo meda.

6. Borovnica

Ovo super voće bogato je vlaknima, izvrstan je antioksidant i izuzetno koristan za jačanje krvnih sudova. Borovnice su i odličan izvor vitamina C, bioflavonoida, folne kiseline, kalijuma, kalcijuma i gvožđa.

Brz recept: Sladoled od vanile ili jogurt prelijte ovim ukusnim voćem i dobili ste zdrav dezert.

7. Sočivo

Sočivo se ubraja u grupu zrnatih mahunarki. Ne sadrži zasićene masnoće, kao ni štetni holesterol, a izvanredan je izvor topivih i netopivih vlakana. Poznata kao energetski vredna namirnica zbog visoke koncentracije B vitamina i velikih količina ugljenih hidrata.

Brz recept: Sočivo se odlično uklapa sa paradajzom, lukom,, mesom, suhomesnatim proizvodima, maslinovim uljem i ovčjim i kozjim sirevima pa napravite ukusno varivo ili kao prilog mesu.

izvor: zadovoljna.hr

Ne postoji jelo koje ima toliko imena. Najviše ljudi u Srbiji ih zove prženice, magično jelo od starog hleba, jaja, mleka i malo soli. Ipak, ne zovu ih svi tako.

Ako se zateknete u Banatu, možete da dobijete samo kvašenice ili moče, u Bačkoj su pofezne ili bundaš kenjer, u Sremu zavijače, u Mačvi rutavci, na jugu Srbije ribanjke.

Ako skoknete do Hrvatske, tamo ćete jesti pohani kruh, popečke od kruha ili u Slavoniji trambave mašćenke.

Da ne idemo dalje po komšiluku... U Americi bi svuda trebalo da dobijete prženice, ako tražite francuski tost. Ali, kako ih zovu u Francuskoj? Pa tamo prženice imaju sasvim novo ime Pain perdu, u prevodu izgubljeni hleb.

Izraz francuski tost prema Oksfordovom rečniku koristi u Evropi još od XVII veka, a prvi put je upotrebljena 1660. godine uz preporuku da se jedu natopljene crnim ili nekom drugom vrstom vina.

Kada Englez kaže “Poor Knights of Windsor” misli na prženice sa džemom. Ljubitelji slatkih prženica su i Kanađani, koji ih jedu sa javorovim sirupom.

Škoti su za klasičnu verziju sa kobasicama, a Indijici ih jedu sa ljutom papričicom i iseckanim lukom. U Mijanmaru ih zovu Bombajski hleb.

Recept je jednostavan. Bajati hleb isečete na kriške i umočite u mešavinu umućenih jaja, malo mleka i soli. Pržite na tiganju u vrelom ulju. Sve ostalo prepušteno je vašoj mašti.

Poreklo ovog komplikovanog recepta nije poznato, ali se jedna verzija pojavljuje u rimskom kuvaru iz IV veka. U tom receptu nema jaja. Piše samo da bajati hleb možete da umočite u mleko i prepečete, i on opet postaje ukusan. Postoji i recept iz srednjeg veka “Pan Dulcis”. U njemu piše da se hleb potopi u mleko, proprži u ulju, uvalja u med i posluži.

Izvor: Super recepti

Koliko ste puta, planirano ili neplanirano, pročitali različite savete o ishrani, koji za cilj imaju gubljenje ili dobijanje kilograma? Ali o bilo kom cilju da se radilo, svaki plan ishrane imao je neka pravila i zadate brojeve koje su određivale količinu dnevnog unosa svakog nutrijenta (proteini, ugljeni hidrati i masti).

Za primer ćemo uzeti računanje proteina, ali potpuno isti princip važi i za računanje ugljenih hidrata i masti. Na primer, neka u planu ishrane piše da dnevno treba uneti 120 grama proteina. Znate da je meso, pogotovo piletina, bogato proteinima. Uzmete komad pilećih prsa koji iznosi 100 grama, pripremite ih i pojedete. Dakle, pojeli ste 100 grama piletine, piletina je bogata proteinima i to je to. Dnevni unos proteina još malo pa je zadovoljen. Ali to nije baš tako.

To što ste pojeli 100 grama pilećih prsa ne znači da ste automatski uneli 100 grama proteina. Da biste saznali koliko ste zapravo proteina uneli neophodna vam je tablica kalorija, u kojoj piše koliko svaka pojedina namirnica sadrži nutrijenata. Vrlo je važno kako se svi navedeni brojevi odnose na 100 grama sirove namirnice, a ne već obrađene.

Dakle, za pileća prsa će pisati kako 100 grama sirovog mesa sadrži 21 gram proteina. Znači, umesto 100 grama kako ste mislili, zapravo ste uneli 21 gram. Uz malo matematike lako možete izračunati kako u toku dana morate da unesete još 99 grama kako biste došli do zadatih 120 grama.

Tokom dana poješćete još 200 grama pilećih prsa, što će doneti novih 42 grama (21 g na 100 g namirnice), što zajedno s već unesenim 21 gramom ukupno daje 63 grama. Treći obrok može biti 100 grama tune što će nam, prema tablici kalorija, doneti 24 grama proteina. Kada ih prebrojimo sa već unesenim gramima, dolazimo do brojke od 91 grama. Sledeći obrok broji se po istom principu, i tako sve dok ne dođete do brojke od 120 grama, tj. zadatog dnevnog unosa.

Ali čitajući tablicu kalorija primetili ste kako 100 grama pirinča sadrži 7 grama proteina. Pojeli ste 100 grama pilećih prsa sa 100 grama pirinča. Znači li to sada da ste uneli 28 grama proteina (21 piletina i 7 pirinča)? Nažalost ne. Naime, proteini biljnog porekla ne računaju se u dnevne proteinske potrebe. Razlog je taj što proteini biljnog porekla nemaju kompletnu tzv. aminokiselinsku kompoziciju kao što imaju proteini iz mesa, ribe, sireva i ostalih namirnica bogatih proteinima.

Šta je onda s vegetarijancima i veganima? Situacija kod njih je samo malo zahtevnija jer traži malo više kombinovanja. Naime, određene namirnice kao što su pasulj, soja, konoplja itd. imaju zadovoljavajuću, ali ne i kompletnu aminokiselinsku kompoziciju. Ali kombinacijom dve, ili ako je potrebno više različitih namirnica, može da se dobije kompletna aminokiselinska kompozicija, koja se dobije kada se pojede neko meso.

Kako izgleda, aminokiselinska kompozicija svake pojedine namirnice takođe mora da se pročita u posebnim tablicama. Dakle, naravno da se sve može, samo je, kao što je navedeno, potrebno samo malo više truda i kombinacija s različitim namirnicama.

Izvor: Index.hr

One jesu zdrave i hranljive i nemojte u potpunosti da ih izbegavate, ali konzumirajte ih umereno, jer velike količine mogu da povećaju vašu težinu.

Ako želite da smršate ili držite težinu pod kontrolom, ugljeni hidrati su prvi na koje morate da pazite u ishrani.

Slatkiši, hleb i testenina najpoznatiji su "domovi" ovih neprijatelja vitke linije, ali postoje i popularne namirnice za koje vrlo verojatno niste znali da su krcate ugljenim hidratima. One jesu zdrave i hranljive i nemojte u potpunosti da ih izbegavate, ali konzumirajte ih umereno, jer velike količine mogu da povećaju vašu težinu.

Trik je u tome što svi znamo da hleb goji, pa ga jedemo u manjoj količini kada želimo da smršamo, a za sledeće namirnice mislimo da su bezbedne za liniju i u neograničenim količinama:

1. Kesten

Trideset grama kestena sadrži oko 15 grama ugljienih hidrata i manje od grama belančevina (ista količina kikirikija i badema ima oko šest grama, a oraha manje od četiri grama ugljenih hidrata). Sa druge strane, kesten sadrži samo trećinu kalorija kao ista količina drugih popularnih orašastih plodova.

2. Suve smokve

Nema sumnje da su smokve super hrana, pune su vlakana i dobar izvor bakra, kalijuma, mangana i vitamina B. Ali, kada je osušite, smokva postaje puna ugljenih hidrata. Ako pojedete samo šest suvih smokvi, uneli ste više od trideset grama ugljenih hidrata. Ipak, suve smokve imaju i puno pozitivnih svojstava - ne sadrže masti i ne povećavaju holesterol, pa su odličan izbor za međuobrok van kuće, jer ne moraju da stoje u frižideru. Samo pazite na veličine porcije.

3. Krekeri od raži

Mnogi ih jedu umesto hleba i misle da mogu da ih jedu u neograničenim količinama, ali to je zabluda. Trideset grama ražanih krekera sadrži oko 23 grama ugljenih hidrata. Plus je taj što ti ugljeni hidrati dolaze od celog zrna, zbog čega krekeri od raži imaju veliku hranljivu vrednost.

4. Keks bez šećera

Keks koji ne sadrži šećer sadrži malo manju količinu ugljenih hidrata od zašećerenog keksa - tri čokoladna keksa bez šećera sadrže oko 20, a tri zašećerena keksa sadrže 28 grama ugljenih hidrata.

5. Pasulj iz konzerve

Pasulj je pun zdravih, kompleksnih ugljenih hidrata i vlakana, kao i proteina. Ali, pasulj iz konzerve u većini slučajeva sadrži puno dodatnog šećera, oko 12 grama na pola šoljice, a ženama se preporučuje da ne unose više od 24 grama šećera dnevno.

6. Sok od suvih šljiva

Ako ostavite suve šljive natopljene u vodi preko noći, dobićete sok koji obiluje vlaknima, sorbitolom, vitaminima C, K, B6 i B3, ali dva decilitra soka od suvih šljiva sadrži i 45 grama ugljenih hidrata. Ipak, prirodan šećer u ovom soku zdraviji je od veštačkih zaslađivača koji se nalaze u mnogim sokovima.

Izvor: zadovoljna.hr

Da li vam se desilo da osećate umor nakon jela? Evo zbog čega se to dešava

Naučnici sa istraživačkog instituta "Skrips" u SAD kreirali su sistem kojim se može izmeriti ponašanje voćnih mušica, kada je reč o spavanju i hranjenju. Ustanovljeno je da insekti, poput ljudi, spavaju duže nakon obilnijih obroka. Istraživanje je pokazalo da određene vrste hrane dovode do pospanosti nakon jela.

Naučnici su kreirali sistem "Activity Recording CAFE" (ARC), sistem koji omogućava vizuelno praćenje konzumiranja hrane i kretanja insekata. Rezultati praćenja ponašanja voćnih mušica nakon obroka pokazali su da su one duže spavale.

Period spavanja traje od 20 do 40 minuta, a mušice koje jedu više generalno spavaju duže. Kako bi ustanovili da li pojedini hranjivi sastojci mogu da utiči na san nakon obroka, naučnici su mušicama dali hranu koja se sastoji od proteina, soli ili šećera.

Istraživanjem je ustanovljeno da proteini i so utiču na san nakon obroka, što pokazuje da ovu vrstu sna zaista reguliše određena vrsta hrane.

Izvor: klix.ba