Trećina odraslih ljudi na svetu ima višak kilograma ili je čak klinički gojazna.

Svetska “epidemija” zahvatila je 1,46 milijardi stanovnika naše planete koji imaju indeks telesne mase veći od 25. 

U Velikoj Britaniji 64 odsto odraslih pripada ovoj kategoriji i u većem su riziku od srčanog udara, šloga, kancera, dijabetesa i drugih zdravstvenih problema. 

U zemljama “Trećeg sveta” broj osoba sa viškom kilograma učetvorostručio se od 1980. godine. Za razliku od njih, broj stanovnika razvijenih zemalja koji kubure s kilažom povećao se 1,7 puta tokom istog perioda. 

Istraživanje je sproveo Overseas Development Institute koji takođe upozorava na zdravstvene rizike koje nosi ovaj trend. 

Istovremeno, pothranjenost je i dalje problem za stotine miliona ljudi. 

Preterana konzumacija hrane udružena sa nedostatkom fizičke aktivnosti daje rast broja gojaznih u razvijenim zemljama, ali i onim u kojima su prihodi na srednjoj vrednosti. 

Severna Amerika, Bliski istok i Latinska Amerika imaju gotovo isti procenat gojaznih kao i Evropa – oko 58 odsto. 

Severna Amerika sa 70 odsto stanovništva sa viškom kilograma je i dalje na prvom mestu, ali je sustižu Australijanci i stanovnici juga Latinske Amerike sa po 63 procenta. 

Autor studije dr Stiv Vigins kaže da osobe sa višim prihodima imaju veće mogućnosti da biraju hranu koju žele, ali ne menjaju nezdrave navike poput konzumiranja prerađevina. 

Izveštaj navodi primer Južne Koreje koja brine o zdravlju svojih građana intenzivnim javnim kampanjama i edukacijom, a dostupne su i obuke kuvanja tradicionalne, zdrave hrane.

Možda mislite da dobro kuvate jer znate da koristite biljke i začine. Ipak, veća je verovatnoća da ste napravili jednu od ovih uobičajenih grešaka kuvara amatera.

Vlasnik restorana u kineskom Sečuanu Džonatan Lav je upozorio na najčešće greške. 

Previše začina 

“Puno amatera to radi. I ja sam nekad. Kad sam dobio svoj prvi stalak sa začinima, stavljao sam desetak začina u sve. Tako sam samo zbunjivao nepce. Kasnije sam shvatio da dobra tehnika i sastojci ukusu doprinose mnogo više nego sami začini. Dobar obrok treba imati najviše tri ili četiri različita osnovna ukusa, zajedno sa nekim aromama”, kaže on. 

Nedovoljno vruća rerna 

Ako pečete ili pržite, rerna ili ringla mora biti jako vruća. Za prosečan tiganj trebaće pet do sedam minuta da se ceo pravilno zagreje. 

Mešanje hrane tokom prženja 

“Većina ljudi prženje doživljava kao jednostavno kuvanje nečega na visokoj temperaturi. Ali to nije tako. Ideja je da ispržite hranu, ne da je parite, a to znači konstantno prevrtanje hrane ‘bacanjem’, a ne mešanje varjačom” 

Ne koristite termometar 

“To uglavnom rade svi kućni kuvari. Kad god me pitaju zašto pečenje nije ispalo onako kako je trebalo, pitam ih da li su koristili termometar. U 99% slučajeva kažu da nisu” 

Previše tečnosti tokom dinstanja 

“Video sam da ljudi tokom dinstanja dodaju toliko vode ili vina da meso potpuno pliva. Ne , nemojte to raditi! Postoji razlika između dinstanja i kuvanja” 

Dodavanje sastojaka u pečenje na osnovu ukusa, a ne hemijskog sastava 

“Nikad ništa nemojte dodavati u pečenje osim ako niste potpuno upoznati ne samo sa ukusom, nego i hemijskim svojstvima. Super je eksperimentisati , ali na edukovan način” 

Dodajete previše šećera kako biste zgusnuli sos 

“I ovo radi puno ljudi, pretpostavljam zbog nestrpljivosti. Za gušći sos treba najviše dve, tri kašike šećera po šoljici tečnosti, i to samo ako tečnost već ne sadrži proteine ili nekakve emulgatore. Treba vremena da skrob učini svoju čaroliju. Ako dodamo previše skroba, dobićete bljutav, zrnasti i neukusan sos” 

Poznata je izreka da uz jabuku na dan lekar (uglavnom) nije potreban, ali sada su naučnici otkrili još jednu prednost ove lekovite voćke.

Najčešće pripisivani lekovi kod osoba s kardiovaskularnim poteškoćama su statini koji se koriste kod snižavanja nivoa holesterola. Visok nivo holesterola povećava rizik od srčanog udara (infarkta), kao i drugih poteškoća s vaskularnim zdravljem, piše portal Vitamini. 

Posle brojnih istraživanja uočeno je da pozitivni učinci primene tih lekova nadilaze njihove rizike po zdravlje što opravdava njihovo učestalo korišćenje. 

Međutim, razmatrajući značaj ishrane na zdravlje, naučnici Univerziteta Oksford upoređivali su efekat statina i unosa jabuka na zdravlje srca. 

Primenom matematičkog modela, naučnici su izračunali stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u populaciji osoba starijih od 50 godina ako bi uzimale statine ili konzumirali jabuku dnevno. 

Rezultati su pokazali da u proseku unosom statina i jabuke dnevno gotovo podjednako smanjujemo stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. 

Uzimajući u obzir nuspojave statina zaključeno je da je unos jedne jabuke dnevno svakako pobednički izbor. 

Autori studije naglasili su važnost promene ishrane na zdravlje i podstiču unos voća, a takođe ističu da se, ako je propisana terapija za kardiovaskularnu bolest statini, dodatnim unosom jabuka svakako može poboljšati opšte zdravstveno stanje.

Doručak je najvažniji obrok u toku dana, pa je zbog toga važno da napravimo najbolji izbor namirnica.

Jaja. Ova namirnica sadrži 13 korisnih hranljivih sastojaka, uključujući i važne proteine. Takođe, žumanca su bogata vitaminom B, koji je veoma važan za pamćenje, a sadrže i lutein i zeaksantin, koji povoljno utiču na zdravlje očiju.

Kafa. Iako će previše kafe svakako nepovoljno utičati na zdravlje, jutarnja šolja ovog napitka sadrži optimalan nivo antioksidanata. U umerenim količinama, kafa povoljno utiče na zdravlje srca i mozga. Takođe, može zaštiti organizam od nastanka kancera i dijabetesa tipa 2.

Banane. Ovo popularno južno voće je često nepravedno svrstavano u grupu visokokaloričnih namirnica koje bi osobe na dijeti trebalo da izbegavaju. Međutim, banane su savršen izbor za doručak, s obzirom da sadrže dosta hranljivih materija. Bogate su vlaknima, vitaminom C i kalijumom, a ova kombinacija je savršena za održavanje optimalnog krvnog pritiska.

Grejpfrut. Još jedan odličan izvor vitamina C i kalijuma je citrusno voće. Istraživanje koje je sprovedeno na Skrips klinici u San Dijegu je pokazalo da konzumiranje pola grejpfruta pre svakog obroka, a naročito doručka, ubrzava gubitak težine.

Bobičasto voće. Za koje god bobičasto voće da se odluičite, obezbedićete organizmu dosta antioksidanata, vlakana i vitamina C i nešto malo kalorija. Neka istraživanja su pokazala da bobičasto voće deluje preventivno na pojavu kancera, a može i usporiti neurološke probleme koji nastaju usled starenja.

Grčki jogurt. Kao i jaja, i grčki jogurt sadrži proteine koji obuzdavaju naš apetit tokom dana. Takođe je i značajan izvor kalcijuma.

Čaj. Zahvaljujući antioksidansima flavonoidima, ljubitelji čaja uživaju u prednostima sastojaka koji ojačavaju imuni sistem i imaju protivupalno dejstvo. Zeleni, crni i beli čajevi, sudeći prema nekim istraživanjima, imaju važnu u ulogu u prevenciji kancera, bolesti srca i dijabetesa. Naravno, sve to važi ukoliko pijete nezaslađeni čaj. Čaj ima sastojke koji izazivaju osećaj budnosti i pomažu nam da se koncetrišemo.

Ovsena kaša. Ova zdrava kaša sadrži dosta vlakana i čini nas duže sitim. Takođe, ovsena kaša može održavati nivo holesterola na optimalnom nivou. Prelijte kašu bananom ili bobičastim voćem i dobili ste savršen hranljivi doručak, bogat proteinima, dobrim ugljenim hidratima i mastima. 

Izvor: stvarukusa.rs

Sok od krompira deluje protiv upale, pa se preporučuje osobama koje imaju artritis ili druge upale praćene bolovima. Sok pospešuje cirkulaciju u svim delovima tela.

 Krompir raste na svim meridijanima i deo je ishrane većine ljudi na planeti. Ipak, da li ste znali koliko je zdrav sveži sok od ove namirnice? 

Pravi se jednostavno, tako što se krompir oguli, izrenda i iz sitnih komada iscedi sok. Uvek koristite zrele plodove, koji na sebi nemaju crne fleke, nikako zelene delove, jer oni obično sadrže toksine. 

Sok deluje protiv upale, pa se preporučuje osobama koje imaju artritis ili druge upale praćene bolovima. Sok pospešuje cirkulaciju u svim delovima tela, alkaloidi iz krompira sprečavaju nastajanje kardiovaskularnih bolesti, čak i kancera. Dobar je protiv ekcema i čisti kožu. Može da pomogne i u slučaju da ste odlučili da smršate. Ujutru, pre doručka, a uveče 2-3 časa pre odlaska na spavanje, pijte 100 ml soka od krompira. On nije naročito ukusan, u stvari dodir jezika sa njim može da bude neprijatno iskustvo, pa bi bilo dobro da mu dodate malo meda ili drugi sok, na primer od šargarepe. 

Dr Pol Hajder, svetski poznati autor čije se knjige o zdravlju i antistres programima prodaju širom sveta, otkriva još prednosti ovog napitka. Trebalo bi da ga koriste oni koji imaju giht, jer može da napravi čudo kao lek. Osim toga smanjuje i holesterol, deluje i kao sredstvo za detoksikaciju, u Japanu i nekim drugim delovima sveta sa velikim uspehom koristi se za tretiranje osoba obolelih od hepatitisa. 

Neke studije su pokazale da krompirov sok daje odlične rezultate u lečenju dijabetesa, snižavanja previsokog krvnog pritiska, bolesti bubrega i pankreasa. Crveni i ljubičasti krompir sadrži velike količine antocijana, koji sprečava rast ćelija raka, a žuti i narandžasti zeaksantin koji je važan za vid. 

On je i odlična hrana za osobe koje imaju bolove u želucu, gorušicu, smetnje u varenju. Pun je vitamina A, C, grupe B, sadrži fosfor, kalcijum, gvožđe, kalijum, vlakna i proteine. Vitamin C štiti od raka i srčanih bolesti i uz vitamin B jača imunitet, kalijum održava ravnotežu tečnosti i elektrolita u organizmu i važan je za normalan rad srca... 

Ukratko, ne postoji nijedan razlog zbog kojeg ovom soku ne biste dali šansu.