Kada se pije zeleni čaj, a kada pivo od đumbira? Svaki napitak može se koristiti u određenoj situaciji kako bi olakšali određene probleme.

Većina ljudi ne zna, ali za svaku situaciju postoji odgovarajući napitak. Donosimo vam savete stručnjaka koji vam otkrivaju šta da pijete u određenoj situaciji. 

Mleko 

Mleko sadrži proteine koji doprinose jačanju mišića. Dakle to je napitak koji pijete kad vas bole mišići. 

Zeleni čaj/ sok od grejpa 

Želite da smršate? U tome vam mogu pomoći zeleni čaj i sok od grejpa. Oba napitka sadrže sastojke koji poboljšavaju rad metabolizma. 

Voda/čokoladno mleko/sportski napici 

Ovi napici pomažu oporavku tela koje je pretrpelo velik napor. Stručnjaci savetuju da ih pijete nakon vežbanja ili težeg fizičkog rada jer njihovi sastojci doprinose tome da se organizam brže vrati u normalno stanje. 

Voda/sok od višnje/kokosova voda 

Svi oni koji trče trebalo bi da imaju zalihe spomenutih napitaka. Dobro ih je piti svaki dan jer doprinose zdravlju kostiju i mišića, a olakšavaju i oporavak organizma od napora. 

Sok kiselih krastavaca 

Ako vas muče grčevi u mišićima, i to posebno u nogama, onda bi bilo dobro da popijete vodu iz teglice s kiselim krastavcima. Naravno, ako vaš želudac to može da podnese… 

Pivo od đumbira 

Loše vam je u želucu? Možda bi moglo da vam pomogne pivo od đumbira. Naime đumbir hidrira organizam i leči mučninu, a odličan je za probavu. 

Čaj s medom i ceđeni limun 

Kad vas uhvati dosadna prehlada, svaki topli napitak je zdrav. Međutim najbolje je ipak piti čaj s medom i ceđenim limunom jer to dokazano najbrže rešava neugodne simptome. 

Čaj od kurkume 

Upala grla može biti vrlo neugodna, ali dobra vest je da postoji prirodni lek koji ga umiruje i pospešuje lečenje. Reč je o čaju od kurkume koji je poznat po svom protivupalnom delovanju. 

Toplo mleko / čaj od kamilice 

Ne možete da zaspite? Tu vam u pomoć priskače toplo mleko ili čaj od kamilice jer dokazano umiruju organizam, blagotvorno deluju na živce i izazivaju pospanost, a omogućavaju i miran san. 

Izvor: tportal

Da li ste sigurni da znate kako treba da se ponašate u nekim zemljama za vreme obroka? Da li vam je ikada palo na pamet da je u Tajvanu podrigivanje za stolom poželjno, u Venecueli svi kasne na večere i ručkove, a u Francuskoj se salata nikada ne seče nožem?

Ono što definitivno prvo naučite za vreme putovanja jeste činjenica da se ljudi, zemlje i gradovi u kojima žive poprilično razlikuju. I dok se negde određene stvari i ponašanja smatraju neprihvatljivima, na drugim mestima se percipiraju kao izuzetno lepo ponašanje. Evo nekoliko stvari na koje svakako treba da obratite pažnju za vreme obroka u različitim zemljama. 

Ne posežite za viljuškom i nožem dok jedete tako u Meksiku, on se jede vrlo jednostavno – rukama. 

U Čileu je sasvim drugačija situacija, tamo se "finger food" baš i ne preferira. Stoga, ako dobijete nož i viljušku, svakako ih upotrebite. 

U Francuskoj nikako nemojte salatu seći nožem, osim ako želite da ispadnete nepristojni i vrlo loše vaspitani. 

U Portugalu nikada nemojte tražiti so i biber, osim ako već nisu stavljeni na sto. Naime, Portugalci su vrlo ponosni na svoju kuhinju, a traženje bilo kakvih začina jako će ih uvrediti. 

Kada ste u Jordanu, domaćinu nemojte vraćati praznu šoljicu kave, to će odmah biti shvaćeno kao da želite još jednu. 

U Boliviji za stolom ne potežite ozbiljne teme, a razgovor o poslu odložite nakon obroka. Naime, tamo razgovor o novcu i poslu za stolom izaziva mrgođenje. 

U Venecueli slobodno zakasnite na dogovorenu večeru ili ručak. Naime, ako stignete na vreme, smatrat će vas pohlepnim. 

Drveni štapići za jelo u Japanu su sastavni deo svakodnevnog života. Međutim, postoje stroga pravila o njihovom svakodnevnom korišćenju. Na primer, nikada za vreme obroka nemojte štapiće ostaviti u činiji sa pirinčem jer je to običaj za vreme pogreba. 

U Tajvanu se nemojte uzdržavati od podrigivanja jer ćete upravo tako dati najveći kompliment domaćinu i kuvaru. 

U Južnoj Koreji smatra se nepristojnim kada neko prvi počne da jede. Sačekajte da stariji ljudi za stolom započnu sa jelom. 

U Etiopiji pojedinačni tanjiri za svaku osobu za stolom se smatraju razbacivanjem. Tamo se hrana poslužuje u zajednički tanjirima s hlebom.

IZVOR: TPORTAL.COM

Sve više ljudi kupuje i priprema hranu bez glutena, iako za to nisu dobili preporuku lekara.

Postoje mnoge hipoteze o tome šta je izazvalo pravu pomamu za bezglutenskim načinom ishrane, a među njima je i rast broja pacijenata sa većim ili manjim stepenom intolerancije na ovaj protein. 

U najgorem obliku, reč je o celijakiji, ali bezglutenskoj ishrani okreću se i oni koji nemaju problema sa varenjem glutena. 

Ukoliko planirate da se upustite u tu avanturu, trebalo bi da se upoznate sa nekoliko stvari:

Većina ljudi ne mora da izbacuje gluten iz ishrane

Kod jedne od 133 osobe javlja se celijakija, nasledna autoimuna bolest koja dovodi do oštećenja tankog creva prilikom unišenja glutena. 

Oko 0,4 odsto ljudi ima dijagnostikovanu alergiju na ovaj protein, a kod njih unos hrane sa glutenom izaziva simptome na koži, respiratornim organima i organima za varenje. 

Veća grupa ljudi ima takozvanu osetljivost na gluten i slične simptome, ali oni nisu u potpunosti objašnjeni naukom.

Ako mislite da imate celijakiju, morate posetiti lekara

Pre nego što sami isključite gluten iz ishrane, morate se posavetovati sa vašim lekarom. Ako gubite kilažu, anemični ste ili imate istoriju celijakije u porodici, obavezno se posavetujte sa stručnjakom.

Vaši prijatelji i porodica vas možda neće razumeti

Neki članovi porodice ili prijatelji možda ne razumeju da vi morate da se odreknete glutena. Njihovi komentari i pitanja vas mogu iritirati, ali to ne znači da su zlonamerni. Pokušajte da im objasnite sve što znate o celijakiji i intoleranciji na gluten i dajte im vremena da to prihvate.

Ne morate da izbegavate sve žitarice

Nemaju sve žitarice gluten. Neke od najpopularnijih bezglutenskih su proso, heljda i kinoa.

Ne mora da znači da ćete smršati

Da li ćete smršati tokom bezglutenskog režima ishrane, zavisi od toga šta jedete. Ukoliko ste nastavili sa unošenjem prerađevina i gotovih jela bez glutena, onda sigurno nećete smršati. 

Međutim, sveže namirnice i povećan unos povrća moće dovesti do mršanja.

Gluten se krije i tamo gde ga ne očekujete

Može vam se desiti da greškom pojedete nešto sa glutenom, u vidu preliva za salatu ili gotove hrane. Takođe, dešava se da ga ima u suplementima i lekovima, tako da ćete morati pažljivije da čitate deklaracije.

Posetite nutricionistu

Osobe sa celijakijom trebalo bi da posete nutricionistu koji će im detaljno objasniti kako treba da se hrane, kako svoje telo ne bi uskratili za neke esencijalne nutrijente.

Možete se rešiti problema s kožom

Mnogi ljudi sa celijakijom primete da im koža bolje izgleda kada se oslobode glutena. Ekcemi i psorijaze takođe se mogu povući zahvaljujući bezglutenskoj ishrani.

Naučnici su utvrdili da je rizik od kardiovaskularnih bolesti trostruko veći kod ljudi koji četvrtinu svog kalorijskog unosa dnevno dobijaju iz, najčešće, gaziranih sokova, slatkiša i kolača, u odnosu na ljude kod kojih šećer predstavlja samo 10 odsto kalorija koje dnevno unose.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da dodatni šećeri ne bi smeli da prelaze desetinu ukupno unešenih kalorija tokom dana. 

Novo istraživanje objavljeno u časopisu za internu medicinu JAMA, posmatralo je prehrambene navike Amerikanaca da bi se utvrdilo koliko unose dodatnog šećera u svojoj ishrani. 

Pritom je utvrdjeno da je u periodu od 2005. do 2010. dodatni šećer bio najmanje 10 odsto ukupnih dnevnih kalorija za 70 odsto Amerikanaca. 

Desetina odraslih četvrtinu ili više kalorija dnevno dobijala je iz dodatnih šećera. 

Ova nformacija je uporedjena sa stopom smrtnosti tokom 14,6 posmatranih godina, u kom periodu je ukupno zabeležen 831 smrtni slučaj uzrokovan kardiovaskularnim bolestima. 

Profesor Navid Sata iz Britanske fondacije za srce u Glazgovu ističe da je nova studija pokazala do sada možda i najjaču povezanost izmedju dodatnih šećera i povećanog rizika od srčanog udara (infarkt). 

Šećer sam po sebi nije štetan i organizmu treba zbog energije, ali previše šećera je uzrok debljanja i ubrzano može da dovede do srčanih oboljenja.

Izvor: Tanjug

Top forma - Ishranom iz "kamenog doba" možete doći do vitke linije. Konzumirajte samo namirnice koje su naši preci mogli da iskopaju, uberu ili ulove

Verovatno vas je mnogo puta zainteresovala neka nova dijeta, naročito ako dugo pokušavate da se oslobodite viška kilograma. Smeta vam kada vam poskakuje stomak dok trčite ili ne možete da uskočite u omiljene farmerke?

U knjizi "Pećinske žene se ne goje: Drevne tajne brzog slabljenja", američki nutricionista dr Ester Blum, preporučuje način ishrane na bazi namirnica koje su naši preci mogli da iskopaju, uberu ili ulove, što uključuje voće, povrće i meso.

Ona tvrdi da meso podiže nivo dopamina i serotonina u telu, hormona važnih za osećaj zadovoljstva i sreće. Serotonin je odgovoran za osećaj smirenosti, sreće i kontrolu nagona. Sve to vodi ka bržem i lakšem postizanju cilja, željenoj, savršenoj figuri.

Zgodne žene jedu meso, ali ne bilo kakvo, već od životinja koje su jele samo travu. Ono je bogato omega 3 masnim kiselinama i povoljno utiču na imunitet i fizičku kondiciju, a takođe sprečavaju aterosklerozu, infarkt, rak, bolesti bubrega i debelog creva. Ima ih u orasima, pistaćima i lešnicima, morskoj ribi, tunjevini, haringi, sardini. Ove kiseline prisutne su i u pasulju, grašku, sočivu, spanaću, kelju, algama. Među najbogatijim izvorima su hladno ceđena ulja: maslinovo, laneno, od uljane repice, kojima možete da začinite salatu ili meso, ali ne koristite ih za prženje. 

Sveža riba, meso, voće i povrće imaju manje kalorija od prerađene hrane, ističe dr Blum i dodaje da na ovaj način, u stvari, možete da jedete više! Pošto je od mnogih pacijenata čula da ne gube kilograme uprkos zdravoj ishrani i vežbanju, zaključila je da oni, zapravo, jedu "pogrešnu zdravu" hranu, a rešenje je u povratku prirodnim namirnicama.

Prema njenim istraživanjima, našem telu potrebno je manje ugljenih hidrata, od prosečnog dnevnog unosa. Zbog toga predlaže da iz ishrane izbacimo namirnice pune glutena i fabrički proizvedene hrane. Pšenica je glavni izvor glutena u ishrani, a ima ga i u raži i ječmu. Nema ga u integralnom pirinču i heljdi, zato su oni idealna zamena za pšenicu.

Međutim, mnogi nisu ni svesni da su osetljivi na gluten, što može da dovede do oštećenja organa za varenje, bola, nadutosti, umora, neredovne stolice i drugih simptoma.

POKRET ZA SIROVU HRANU

Pokret ljubitelja sirove hrane sve je veći, a osmislio ga je još krajem 19. veka dr Maksimilijan Bener. Kada se razboleo od žutice, pokušao je da se izleči tako što je jeo samo jabuke, pa se bolest povukla. Nastavio je da proučava uticaj sirove hrane na organizam, a na kraju se proslavio popularnim "muslijem". Otvorio je i sanatorijum u kojem je pacijente lečio sirovom hranom, koji postoji i danas. Na njegovim idejama razvio se pokret sirove hrane. Logika je jednostavna, ako zasadite semenku, dobićete biljku, a ako zasadite kuvanu semenku, neće izrasti ništa.

Zagovornici ovog načina ishrane veruju da konzumiranjem neobrađenih namirnica unosimo i energiju iz hrane, što blagotvorno deluje na organizam. Integralne žitarice, suši, meso karpačo i nepasterizovano i nehomogenizovano mleko, jogurt i sirevi..., daju energiju, koža je lepša, nestaje višak kilograma, jačaju imunitet i sprečavaju dijabetes. Ipak, ovaj način ishrane ima i mane, nedostaju vitamini D i B12, ključni za normalan razvoj dece, koje morate da nadoknadite. Takođe, postoji i opasnost od trovanja mesom, ribom i morskim plodovima.

Pušačima koji se „dave” od kašlja mogu da pomognu neke namirnice da pročiste pluća: čajevi od đumbira, borovih iglica ili koprive, kukuruz šećerac, pomorandže, crveni i beli luk.

Da li robujete cigaretama i baš nikako ne možete da ih ostavite uprkos kašlju? U tom slučaju češće konzumirajte namirnice i napitke koji mogu da pročiste pluća i omoguće vam da lakše dišete, pišu Novosti. 

Mogu da vam pomognu čajevi, pre svega od svežeg đumbira, ali i od borovih iglica ili koprive, koju možete da jedete i kao salatu. Jedite ribu i jagnjetinu, jer sadrže moćan antioksidans selen. Konzumirajte i jaja i žitarice. 

Kukuruz šećerac je pun beta-kriptoksantina, koji dokazano štiti pluća od karcinoma, jer se ponaša kao moćan antioksidans. Ako je ikako moguće, nabavite onaj koji je prirodno, organski uzgajan. Slično dejstvo imaju i pomorandže. 

Crveni i beli luk zbog svog sastava imaju antikancerogeno dejstvo. Studije su pokazale da je kod osoba sa karcinomom, koje redovno konzumiraju ovo povrće, sprečen nastanak novih ćelija tumora. Naravno, neprijatan dah je neizbežan, ali pomislite i na miris duvanskog dima u ustima i na odeći, pa luk neće delovati tako nepodnošljivo.

Čak i ako ne verujete u tvrdnje boraca za očuvanje životne sredine da bi planeti mnogo značilo da jedemo manje mesa, ovu namirnicu koja se često nalazi na trpezama u Srbiji, trebalo bi da ređe koristite zbog vašeg zdravlja.

Predstavljamo vam 10 načina na koje vegetarijanski plan ishrane, ili dijeta slična vegetarijanstvu, može doneti korist vašem telu.

Smršaćete

Velika petogodišnja studija objavljena u Žurnalu Akademije nutricionizma i dijetetike 2013. pokazala je da ljudi koji ne jedu meso imaju niži prosečni indeks telesne mase, nego oni koji ga jedu, dok među veganima ima i značajno manje gojaznih, u odnosu na svaštojede (svega 9,4 odsto u odnosu na 33,3 odsto). 

Osim toga, nova studija koju je predstavilo američko Društvo za borbu protiv gojaznosti pokazalo je da osobe s viškom kilograma koje pređu na vegansku ili vegetarijansku ishranu mogu izgubiti više kilograma od onih koji konzumiraju meso.

Poboljšaćete zdravlje srca

Unos zasićenih masti od kojih većina potiče od mesa i mlečnih prerađevina podiže nivo holesterola u krvi, što dalje utiče na veći rizik od srčanih bolesti. 

Smanjenjem unosa mesa automatski smanjujete i količinu zasićenih masnoća u vašoj ishrani i rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Snizićete krvni pritisak

Vegetarijanci i vegani ređe pate od hipertenzije od osoba koje jedu meso, pokazala su otkrića objavljena u žurnalu Public Health Nutrition. 

Istraživači kažu da je to posledica njihove niže prosečne telesne težine i povećanog unosa voća i povrća.

Smanjićete rizik od dijabetesa

Istraživanje Američkog društva za borbu protiv dijabetesa otkrilo je da ljudi koji se pridržavaju vegetarijanske ishrane imaju manji rizik od metaboličkog sindroma, zbira faktora rizika povezanih sa dijabetesom tipa dva, šlogom i srčanim bolestima. 

Ispitanici koji su izbegavali meso imali su niži krvni pritisak, niži šećer u krvi, kao i gliceride i uz sve to tanji struk u odnosu na osobe koje su meso redovno imali u obrocima.

Smanjićete rizik od kancera

Istraživači Univerziteta Loma Linda koji su ispitivali gotovo 70.000 pripadnika Adventističke crkve tokom 10 godina, otkrili su povezanost veganske ishrane i smanjen rizik od svih vrsta raka. 

Naime, Adventistima vera preporučuje izbegavanje mesa, a kod njih je utvrđen niži procenat obolelih od raka organa za varenje, poput raka debelog creva i ženskih oblika kancera, kakav je rak dojke.

Osećaćete se bolje u uskim pantalonama

Ako obogatite ishranu povrćem i naročito mahunarkama, unosićete više vlakana, a to će ukloniti zatvor i popraviti varenje. 

Kada vaš organizam normalno vari hranu, niste naduveni, osećate se mršavije i imate više energije.

Koža će vam izgledati bolje

Vegetarijanstvo je nešto najbolje što možete učiniti za vašu kožu. Ako obogatite ishranu svežim voćem, povrćem i integralnim žitaricama, unosićete više antioksidanata, koji neutrališu slobodne radikale – glavne neprijatelje zategnute kože.

Lepše ćete mirisati

Bezmesna ishrana učiniće vas mirišljavijim suprotnom polu, pokazalo je istraživanje objavljeno u žurnalu Chemical Senses. 

U studiji su muškarci pratili “mesnu” ili “bezmesnu” ishranu tokom dve nedelje i nosili uloške ispod pazuha koji su prikupljali telesni miris tokom poslednja 24 sata dijete. 

Žene su zatim ocenjivale uzorke mirisa prema “prijatnosti”, “privlačnosti”, “muževnosti” i “intenzitetu”. 

Muškarci su zatim promenili načine ishrane i ponovili prikupljanje uzoraka. 

Žene su ocenile miris onih koji su se držali vegetarijanske ishrane kao “atraktivniji, prijatniji i manje intenzivan”.

Bićete srećniji

Dodavanjem voća i povrća vašoj ishrani odmah ćete popraviti vaše raspoloženje. Ekonomisti i istražvači javnog zdravlja sa Univerziteta u Vorviku i Dartmaut koledža proučavali su navike u ishrani kod 80.000 osoba iz Velike Britanije i otkrili da mentalno blagostanje duguju velikim porcijama voća i povrća. 

Najsrećniji su bili oni koji su unosili sedam i više porcija dnevno.

Imaćete više energije

Ako obogatite ishranu spanaćem, keljom, mahunarkama i drugim namirnicama koje su prirodno bogate nitratima, imaćete više energije. 

Istraživači su otkrili da nitrati iz namirnica imaju korisne efekte na kardiovaskularni sistem, snižavanje krvnog pritiska, pa čak i povećanje učinka vežbanja kod zdravih ljudi.

Novo istraživanje objavljeno u stručnom časopisu "Nutrition Researć" pokazalo je koliko je važno da doručak bude bogat proteinima, tačnije jajima pošto je utvrđeno da jaja smanjuju osećaj gladi i potrošnju kalorija tokom dana.

Jaja za doručak smanjuju osećaj gladi

Istraživači su otkrili da muškarci koji dan počnu jajima za doručak troše značajno manje kalorija kad im se ponudi da za ručak jedu koliko žele, za razliku od muškaraca koji za doručak pojedu obrok iste energetske vrednosti u vidu peciva bogatih ugljenim hidratima.

Ispitivanje razlika između dva prosečna američka doručka sprovela je Maria Luz Fernandez koja objasnila je da "doručak bogat proteinima pomaže u kontroli osećaja gladi".

Ona je dodala da postoji sve veći broj dokaza koji pokazuju koliko su za zdravlje važni visoko vredni proteini, a posebno je istakla koliko je važno da proteini budu sastavni deo doručka.

Portal Moj doktor prenosi da su ranija istraživanja pokazala da osobe koje su prekomerno teške, a koje su na dijeti gube 65 odsto više težine i osećaju da imaju više energije ako za doručak, umesto peciva, pojedu jaja.

Neko bi rekao da su votka, pa i viski možda najpopularnija žestoka pića, međutim, reč je o sodžuu, tradicionalnoj “žestini” kojom se časte stanovnici Južne Koreje. 

Jinro sodžu našao se na međunarodnoj zvaničnoj listi najbolje prodavanih alkoholnih pića širom sveta, budući da je u ovoj godini u barove širom sveta isporučeno 65 miliona devetolitarskih pakovanja ovog alkohola. To je tri puta više od popularne votke Smirnov. 

Sodžu se sada prodaje u 80 zemalja, a tome je doprinela i popularnost korejske superzvezde Psaja, koji ne samo da je proglasio sodžu svojim najboljim prijateljem, nego je “pozajmio” i svoje prepoznatljive naočare za više kampanja proizvođača Čamisul. 

Osim toga, Južna Koreja je zemlja u kojoj se popije najviše alkohola po glavi stanovnika, a gotovo 97 odsto tržišta žestokih alkoholnih pića čini sodžu. 

Sodžu je deo korejske kulture još od 14. veka, kada su mongolski osvajači naučili domaće stanovništvo da destiluju. Današnje sorte imaju oko 45 odsto alkohola. 

Sodžu, koji se pravi od pirinča, odlično ide uz tradicionalnu korejsku hranu kao što su teokpoki (pirinač i riblji kolačić) ili usoljeni račići. 

Pije se često i sa jokbalom – svinjskim papcima kuvanim i začinjenim u zanimljivoj supi, kao i uz bosamu – svinjetinu kuvanu na pari, umotanu u list crvene salate sa belim lukom, papričicama i kimčijem (korejski kiseli kupus). 

Ako niste ljubitelj „žestine“, možda će vam biti interesantnija kombinacija piva sa sodžuom, a proces mešanja naziva se „proizvodnja“. 

Ključno je poznavati proporcije, a najpopularnija je 30 odsto sodžua i 70 odsto piva.

U drevna vremena alkohol je gotovo isključivo služio kao “karta” za religiozne rituale. Ipak, hedonističko društvo kog smo deo, sada je promenilo njegovu ulogu.

Gotovo svaka zemlja na svetu ima specifične navike u ispijanju alkohola. Dok neke sasvim izbacuju alkohol (Saudijska Arabija), druge ga uključuju u sve aspekte življenja (Australija). 

Predstavljamo vam deset zemalja sveta u kojima se količinski popije najviše alkohola:

10. Francuska (Vino)

Kada Francuzi piju, to je uvek vino i to za vreme obroka. Vino prati njihove duge ručkove i večere, ispresecane cigaretama i razgovorom, što je možda razlog zbog kog zadržavaju vitku figuru.

9. Italija (Vino)

Kao i kod Francuza, vino i hrana važan su deo italijanske kulture. Vino je deo njihovog nasleđa i smatra se običnim pićem, pa ovde nećete naći ljude koji “mućkaju” i “njuškaju” svoje čaše, kao što je to slučaj u ostatku Evrope i sveta. Takođe, uvek piju lokalna vina, ukoliko ne uživaju u nekom posebnom aperitivu.

8. Češka (Pivo)

Češka je mnogo uložila u svoju pivopijsku tradiciju. Ovde se piju lageri i pilsneri, a nedavna ograničenja prodaje žestokih alkoholnih pića, vezana je za povećan broj slučajeva trovanjem alkoholom, što je samo dodatno povećalo prodaju piva. 

Nimalo slučajno, lokalna piva odlično se slažu sa tradicionalnim češkim specijalitetima.

7. Australija (Pivo i vino)

Kada je Australija na samom početku bila kontinent zatvorenika, rum je bio glavna valuta, kažu legende. 

U skladu s tim, opijanje je bilo uobičajeno, a danas je pretvoreno u glavnu društvenu aktivnost. U Australiji je znak lošeg ukusa ukoliko pijete sami, što znači da u društvu i danju i noću možete uživati u omiljenom piću.

6. Danska (Sve)

U Danskoj sva pića imaju svoje mesto. Među njima nema favorita. Niske cene i opušten odnos prema opijanju čine vinarije, koktel barove i pabove prepune od “jutra do sutra”.

5. Nemačka (Pivo)

U Nemačkoj pivo i voda koštaju gotovo isto. Pšenična piva ovde su specijalitet, a ona su i povod zbog kog mnogi odlaze na Oktoberfest.

4. Rusija (Votka)

Votka je Rusima “u krvi”. Loša strana ove navike su problemi koje izaziva alkoholizam. Tako u ovoj zemlji jedan od pet muškaraca umre od zdravstvenih komplikacija izazvanih alkoholizmom.

3. Engleska (Pivo)

Englezi su čuveni po tradiciji ispijanja alkohola, a čuveni pabovi samo su doprineli toj reputaciji. Zato i ne čudi što su alkoholizam i ciroza jetre u porastu.

2. Finska (Votka)

Kao i Rusi, Finci se sa surovim zimama suočavaju tako što piju mnogo votke. Ovde je zimi gotovo stalno mračno, zbog čega piju i više nego Rusi.

1. Irska (Pivo)

Irci su zauzeli neslavno prvo mesto. U irskoj kulturi opijanje je sasvim prihvaćeno kao tradicija. Na kraju krajeva, ovde je izmišljen Dan svetog Patrika i irska kafa.

Malo ljudi zna šta vole da jedu i šta jedu najmoćniji ljudi sveta. Da li vrhunski kuvarski delikatesi posluženi u pravom trenutku predsednicima, kraljevima i šeicima mogu da prekroje sudbinu sveta – to je nešto što bi definitivno trebalo da zna ova ekipa - "Le Club des Chefs des Chefs".

Klub kuvara nad kuvarima osnovan je pre 35 godina, sastaje se jednom godišnje i njegovi članovi tada dele tajne recepte i savete za večere i privatne zabave državnika. 

Dobar obrok smanjuje tenzije 

Ako je Vinston Čerčil bio u pravu kad je rekao da "stomak vlada svetom", onda je ovogodišnji sastav od 27 kuvara ta šačica koja može da utiče na puno odluka od vitalnog značaja za našu planetu. Jer ipak je njihova hrana ta koja utiče na raspoloženje, opuštanje i zabavu svetskih čelnika pre važnih sastanaka na kojima potpisuju bitne sporazume i ugovore. 

Kulinarske žudnje... 

Susret najboljih kuvara u svetu ove godine održan je u Parizu. Velikih 27 kuvara je novinarima otkrilo neke od strogo čuvanih tajni kuhinja Bele kuće, Kremlja i Jelisejske palate. 

Na primer, Vladimir Putin je jedini šef države koji ima svog ličnog probača hrane – on jede apsolutno sve pre svog šefa. 

Američki predsednik Barak Obama, ne voli cveklu i ne želi je na jelovniku Bele kuće. Francuski predsednik Fransoa Oland nikada nije jeo - artičoke. Nikola Sarkozi nije jeo nikakve sireve. Nemačka kancelarka Angela Merkel, obožava francusku kuhinju i često zbog obroka leti do Pariza. 

Kuvari koji mogu da promene svet 

Članovi ovog ekskluzivnog kluba svojim idejama mogu dosta da utiču na atmosferu i raspoloženje velikih vođa, pa su tako za sastanak između Olanda i Merkelove, koji je obeležio 50. godišnjicu (1962) francusko-nemačkog pomirenja, francuski kuvari odlučili da pripreme isti jelovnik koji je bio na službenoj večeri Šarla De Gola i Konrada Adenauera kada su potpisali Ugovor o prijateljstvu. 

Između ostalog, poslužili su pečenu govedinu i makarone s malinama.

Osim božanstvene hrane, mašine za espreso i novina, Italijani su svetu predstavili još jedan genijalan izum.

Pivara proizvođača čokolade, Pjetra Napoleonea i Emanuele Lorenci, služi prvi na svetu namaz od piva pod nazivom Bira splamabile. 

Uz pomoć znanja iz oblasti hemije Naopoleone i Lorenci zgusnuli su pivo u kremasti glatki namaz u dva ukusa – Greta svetli i Omid tamni sa 40 odsto piva. 

“Jedan je delikatan, a drugi ima intenzivniju aromu i jači ukus”, rekli su za Magazin "Itali". 

“Ovo nije prvi put u Italiji i Evropi da neko pokuša da napravi čvrsto pivo, ali mislim da dosadašnji eksperimenti nisu bili uspešni, zbog kombinacije sastojaka. Verujemo da smo pronašli pravu formulu za proizvod vrhunskog kvaliteta. Za nas, ovo je budućnost”, kaže Klaudio Lorencini iz pivare Alta kvota, koja služi ovaj namaz, a u planu je i njegov izlazak na šire tržište. 

Izumitelji preporučuju da se jede sa tostom uz sireve, ali može da posluži kao punjenje za pite i kolače.

Trećina odraslih ljudi na svetu ima višak kilograma ili je čak klinički gojazna.

Svetska “epidemija” zahvatila je 1,46 milijardi stanovnika naše planete koji imaju indeks telesne mase veći od 25. 

U Velikoj Britaniji 64 odsto odraslih pripada ovoj kategoriji i u većem su riziku od srčanog udara, šloga, kancera, dijabetesa i drugih zdravstvenih problema. 

U zemljama “Trećeg sveta” broj osoba sa viškom kilograma učetvorostručio se od 1980. godine. Za razliku od njih, broj stanovnika razvijenih zemalja koji kubure s kilažom povećao se 1,7 puta tokom istog perioda. 

Istraživanje je sproveo Overseas Development Institute koji takođe upozorava na zdravstvene rizike koje nosi ovaj trend. 

Istovremeno, pothranjenost je i dalje problem za stotine miliona ljudi. 

Preterana konzumacija hrane udružena sa nedostatkom fizičke aktivnosti daje rast broja gojaznih u razvijenim zemljama, ali i onim u kojima su prihodi na srednjoj vrednosti. 

Severna Amerika, Bliski istok i Latinska Amerika imaju gotovo isti procenat gojaznih kao i Evropa – oko 58 odsto. 

Severna Amerika sa 70 odsto stanovništva sa viškom kilograma je i dalje na prvom mestu, ali je sustižu Australijanci i stanovnici juga Latinske Amerike sa po 63 procenta. 

Autor studije dr Stiv Vigins kaže da osobe sa višim prihodima imaju veće mogućnosti da biraju hranu koju žele, ali ne menjaju nezdrave navike poput konzumiranja prerađevina. 

Izveštaj navodi primer Južne Koreje koja brine o zdravlju svojih građana intenzivnim javnim kampanjama i edukacijom, a dostupne su i obuke kuvanja tradicionalne, zdrave hrane.

Poznata je izreka da uz jabuku na dan lekar (uglavnom) nije potreban, ali sada su naučnici otkrili još jednu prednost ove lekovite voćke.

Najčešće pripisivani lekovi kod osoba s kardiovaskularnim poteškoćama su statini koji se koriste kod snižavanja nivoa holesterola. Visok nivo holesterola povećava rizik od srčanog udara (infarkta), kao i drugih poteškoća s vaskularnim zdravljem, piše portal Vitamini. 

Posle brojnih istraživanja uočeno je da pozitivni učinci primene tih lekova nadilaze njihove rizike po zdravlje što opravdava njihovo učestalo korišćenje. 

Međutim, razmatrajući značaj ishrane na zdravlje, naučnici Univerziteta Oksford upoređivali su efekat statina i unosa jabuka na zdravlje srca. 

Primenom matematičkog modela, naučnici su izračunali stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u populaciji osoba starijih od 50 godina ako bi uzimale statine ili konzumirali jabuku dnevno. 

Rezultati su pokazali da u proseku unosom statina i jabuke dnevno gotovo podjednako smanjujemo stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. 

Uzimajući u obzir nuspojave statina zaključeno je da je unos jedne jabuke dnevno svakako pobednički izbor. 

Autori studije naglasili su važnost promene ishrane na zdravlje i podstiču unos voća, a takođe ističu da se, ako je propisana terapija za kardiovaskularnu bolest statini, dodatnim unosom jabuka svakako može poboljšati opšte zdravstveno stanje.

Sok od krompira deluje protiv upale, pa se preporučuje osobama koje imaju artritis ili druge upale praćene bolovima. Sok pospešuje cirkulaciju u svim delovima tela.

 Krompir raste na svim meridijanima i deo je ishrane većine ljudi na planeti. Ipak, da li ste znali koliko je zdrav sveži sok od ove namirnice? 

Pravi se jednostavno, tako što se krompir oguli, izrenda i iz sitnih komada iscedi sok. Uvek koristite zrele plodove, koji na sebi nemaju crne fleke, nikako zelene delove, jer oni obično sadrže toksine. 

Sok deluje protiv upale, pa se preporučuje osobama koje imaju artritis ili druge upale praćene bolovima. Sok pospešuje cirkulaciju u svim delovima tela, alkaloidi iz krompira sprečavaju nastajanje kardiovaskularnih bolesti, čak i kancera. Dobar je protiv ekcema i čisti kožu. Može da pomogne i u slučaju da ste odlučili da smršate. Ujutru, pre doručka, a uveče 2-3 časa pre odlaska na spavanje, pijte 100 ml soka od krompira. On nije naročito ukusan, u stvari dodir jezika sa njim može da bude neprijatno iskustvo, pa bi bilo dobro da mu dodate malo meda ili drugi sok, na primer od šargarepe. 

Dr Pol Hajder, svetski poznati autor čije se knjige o zdravlju i antistres programima prodaju širom sveta, otkriva još prednosti ovog napitka. Trebalo bi da ga koriste oni koji imaju giht, jer može da napravi čudo kao lek. Osim toga smanjuje i holesterol, deluje i kao sredstvo za detoksikaciju, u Japanu i nekim drugim delovima sveta sa velikim uspehom koristi se za tretiranje osoba obolelih od hepatitisa. 

Neke studije su pokazale da krompirov sok daje odlične rezultate u lečenju dijabetesa, snižavanja previsokog krvnog pritiska, bolesti bubrega i pankreasa. Crveni i ljubičasti krompir sadrži velike količine antocijana, koji sprečava rast ćelija raka, a žuti i narandžasti zeaksantin koji je važan za vid. 

On je i odlična hrana za osobe koje imaju bolove u želucu, gorušicu, smetnje u varenju. Pun je vitamina A, C, grupe B, sadrži fosfor, kalcijum, gvožđe, kalijum, vlakna i proteine. Vitamin C štiti od raka i srčanih bolesti i uz vitamin B jača imunitet, kalijum održava ravnotežu tečnosti i elektrolita u organizmu i važan je za normalan rad srca... 

Ukratko, ne postoji nijedan razlog zbog kojeg ovom soku ne biste dali šansu.

Možda mislite da dobro kuvate jer znate da koristite biljke i začine. Ipak, veća je verovatnoća da ste napravili jednu od ovih uobičajenih grešaka kuvara amatera.

Vlasnik restorana u kineskom Sečuanu Džonatan Lav je upozorio na najčešće greške. 

Previše začina 

“Puno amatera to radi. I ja sam nekad. Kad sam dobio svoj prvi stalak sa začinima, stavljao sam desetak začina u sve. Tako sam samo zbunjivao nepce. Kasnije sam shvatio da dobra tehnika i sastojci ukusu doprinose mnogo više nego sami začini. Dobar obrok treba imati najviše tri ili četiri različita osnovna ukusa, zajedno sa nekim aromama”, kaže on. 

Nedovoljno vruća rerna 

Ako pečete ili pržite, rerna ili ringla mora biti jako vruća. Za prosečan tiganj trebaće pet do sedam minuta da se ceo pravilno zagreje. 

Mešanje hrane tokom prženja 

“Većina ljudi prženje doživljava kao jednostavno kuvanje nečega na visokoj temperaturi. Ali to nije tako. Ideja je da ispržite hranu, ne da je parite, a to znači konstantno prevrtanje hrane ‘bacanjem’, a ne mešanje varjačom” 

Ne koristite termometar 

“To uglavnom rade svi kućni kuvari. Kad god me pitaju zašto pečenje nije ispalo onako kako je trebalo, pitam ih da li su koristili termometar. U 99% slučajeva kažu da nisu” 

Previše tečnosti tokom dinstanja 

“Video sam da ljudi tokom dinstanja dodaju toliko vode ili vina da meso potpuno pliva. Ne , nemojte to raditi! Postoji razlika između dinstanja i kuvanja” 

Dodavanje sastojaka u pečenje na osnovu ukusa, a ne hemijskog sastava 

“Nikad ništa nemojte dodavati u pečenje osim ako niste potpuno upoznati ne samo sa ukusom, nego i hemijskim svojstvima. Super je eksperimentisati , ali na edukovan način” 

Dodajete previše šećera kako biste zgusnuli sos 

“I ovo radi puno ljudi, pretpostavljam zbog nestrpljivosti. Za gušći sos treba najviše dve, tri kašike šećera po šoljici tečnosti, i to samo ako tečnost već ne sadrži proteine ili nekakve emulgatore. Treba vremena da skrob učini svoju čaroliju. Ako dodamo previše skroba, dobićete bljutav, zrnasti i neukusan sos” 

Doručak je najvažniji obrok u toku dana, pa je zbog toga važno da napravimo najbolji izbor namirnica.

Jaja. Ova namirnica sadrži 13 korisnih hranljivih sastojaka, uključujući i važne proteine. Takođe, žumanca su bogata vitaminom B, koji je veoma važan za pamćenje, a sadrže i lutein i zeaksantin, koji povoljno utiču na zdravlje očiju.

Kafa. Iako će previše kafe svakako nepovoljno utičati na zdravlje, jutarnja šolja ovog napitka sadrži optimalan nivo antioksidanata. U umerenim količinama, kafa povoljno utiče na zdravlje srca i mozga. Takođe, može zaštiti organizam od nastanka kancera i dijabetesa tipa 2.

Banane. Ovo popularno južno voće je često nepravedno svrstavano u grupu visokokaloričnih namirnica koje bi osobe na dijeti trebalo da izbegavaju. Međutim, banane su savršen izbor za doručak, s obzirom da sadrže dosta hranljivih materija. Bogate su vlaknima, vitaminom C i kalijumom, a ova kombinacija je savršena za održavanje optimalnog krvnog pritiska.

Grejpfrut. Još jedan odličan izvor vitamina C i kalijuma je citrusno voće. Istraživanje koje je sprovedeno na Skrips klinici u San Dijegu je pokazalo da konzumiranje pola grejpfruta pre svakog obroka, a naročito doručka, ubrzava gubitak težine.

Bobičasto voće. Za koje god bobičasto voće da se odluičite, obezbedićete organizmu dosta antioksidanata, vlakana i vitamina C i nešto malo kalorija. Neka istraživanja su pokazala da bobičasto voće deluje preventivno na pojavu kancera, a može i usporiti neurološke probleme koji nastaju usled starenja.

Grčki jogurt. Kao i jaja, i grčki jogurt sadrži proteine koji obuzdavaju naš apetit tokom dana. Takođe je i značajan izvor kalcijuma.

Čaj. Zahvaljujući antioksidansima flavonoidima, ljubitelji čaja uživaju u prednostima sastojaka koji ojačavaju imuni sistem i imaju protivupalno dejstvo. Zeleni, crni i beli čajevi, sudeći prema nekim istraživanjima, imaju važnu u ulogu u prevenciji kancera, bolesti srca i dijabetesa. Naravno, sve to važi ukoliko pijete nezaslađeni čaj. Čaj ima sastojke koji izazivaju osećaj budnosti i pomažu nam da se koncetrišemo.

Ovsena kaša. Ova zdrava kaša sadrži dosta vlakana i čini nas duže sitim. Takođe, ovsena kaša može održavati nivo holesterola na optimalnom nivou. Prelijte kašu bananom ili bobičastim voćem i dobili ste savršen hranljivi doručak, bogat proteinima, dobrim ugljenim hidratima i mastima. 

Izvor: stvarukusa.rs