Poznato je da sok od pomorandže ima mnogo šećera – 21 gram u jednoj maloj šoljici, međutim, da li je štetniji od gaziranih pića?

1. Mračna tajna u vašoj čaši sunca 

Kada voće oslobodimo kože, pulpe, „mesa“ i drugih delova bogatih vlaknima, ono se svodi na slatku esenciju. To znači da sok od pomorandže ima otprilike istu količinu šećera kao i gazirana pića – oko 5 do 8 kašičica po šoljici. 

Šećeri u čistom, prirodnom soku i šećeri u zaslađenim napicima poseduju mnogo kalorija, tvrdi Navid Satar, profesor metaboličke medicine sa Univerziteta u Glazgovu. 

U svom najnovijem radu objavljenom u žurnalu „Endokrinologija“, Satar ističe da je konzumiranje celog voća povezano sa smanjenim, ili neutralnim, rizikom za dobijanje dijabetesa, dok pijenje voćnog soka povećava taj rizik. 

2. Surova istina 

Vitamin C u soku od pomorandže je dobar za imuni sistem i u pitanju je antioksidans koji štiti ćelije od slobodnih radikala. 

Međutim, neke od njegovih prednosti su preuveličane. Ne postoji studija koja je uspela da zaključi da vitamin C može da izleči prehladu. Pritom, informacije koje se nalaze na soku kupljenom u prodavnici se odnose na količinu vitamina C koja je bila prisutna prilikom pakovanja proizvoda, objašnjava Alisa Hamilton sa Instituta sa poljoprivredu. 

Svaki sok gubi nutrijente tokom vremena, a moderna tehnologija skladištenja drastično je produžila trajanje masovno proizvođenih sokova. Sok sada može da ostane u posebnim rezervoarima i do godinu dana, nakon čega se sipa u kartonsku ambalažu i šalje u prodavnicu, odakle ide u frižider – sve vreme gubeći vitamine. 

3. Zaključak 

S obzirom na povezanost sa dijabetesom i bolestima srca, zbog krajnjeg nedostatka nutrijenata, gazirani sokovi su svakako gori od soka od pomorandže. 

Pojedine osobe preteruju sa unosom soka od pomorandže zbog čega, usled velikih količina šećera u njemu, dobijaju kilograme, izazivaju probleme sa jetrom i povećavaju rizik od dobijanja dijabetesa, tako da je, kao i sa svime ostalim, umerenost ključna, piše Hafington post. 

Izvor: b92

Pogledajte šest dobrih razloga da češće uživate u ukusnom kikirikiju.

Odlično se uklapa u poslastice, savršen je uz omiljeni film i nezaobilazan je uz sportska dešavanja, ali kikiriki je i više od toga. Pogledajte koja su i lekovita svojstva ove ukusne namirnice. 

Snižava holesterol. Iako spada u namirnice sa viskoim sadržajem masti i kalorija, brojne studije su pokazale da kikiriki zapravo može delovati preventivno na srčana oboljenja i sniziti holesterol i trigliceride, i to bez povećanja telesne težine. 

Reguliše nivo šećera u krvi. Istraživanje objavljeno u stručnom časopisu British Journal of Nutrition, pokazalo je da puter od kikirikija ili kikiriki može održati stabilan nivo šećera u krvi tokom dana, ako ste ove namirnice uzeli za doručak. Ovaj pozitivan efekat neće izostati ni ako kasnije u toku dana pojedete ručak bogat ugljenim hidratima. 

Smanjuje apetit. Spomenuto istraživanje je pokazalo da kikiriki takođe i smanjuje apetit, ali i utiče na povećano lučenje hormona PYY koji izaziva osećaj sitosti. 

Sadrži "dobre" masti. Pored toga što pozitivno utiče na gubitak suvišnih kilograma, kikiriki je namirnica bogata takozvanim "dobrim" mastima, koje pozitivno utiču na zdravlje srca, ali i celokupno zdravlje. 

Povećava koncentraciju i sposobnost pamćenja. Kikiriki sadrži dosta vitamina B3, niacina, koji je, pored brojnih lekovitih svojstava, poznat i po tome što pomaže normalno funkcionisanje mozga i povećava sposobnost pamćenja, odnosno memorije. 

Sadrže lekovite nutritijente. U svakom zrnu kikirikija se nalazi mnogo hranljivih sastojaka, koji deluju pozitivno na vaš imunitet i opšte zdravlje. Kikiriki sadrži jedinstvene bioaktivne sastojke koji deluju kao antioksidanti i deluju preventivno na mnoge bolesti. Bogat je vitaminima B1 i B3, E, magnezijumom, cinkom, gvožđem, kalcijumom, manganom... 

izvor i foto: stvar ukusa

Da li volite da jedete hot dog sa puno kečapa i senfa? Iako to možda vama prija, vašem telu svakako ne prija. Zašto? Pogledajte kako viršle negativno utiču na vaš organizam i na celokupno zdravlje.

1) UTIČU NA STVARANJE SALA

Viršle svakako nisu nešto što bi vam preporučio nutricionista jer imaju puno kalorija. U kombinaciji sa belom kiflom, dodajete još 100 kalorija koje se direktno pretvaraju u salo na vašem stomaku.

2) PUNE SU SOLI

Sve vrste viršli su pune natrijuma i masnoća. Ne postoji nešto što se može smatrati zdravim hot dogom, ne samo zbog toga što jako goji, već zato što njima unosite velike količine natrijuma u organizam što uopšte nije zdravo.

3) PILEĆE VIRŠLE NISU ZDRAVIJE

Ako se opredelite za pileće ili ćureće viršle jer mislite da imaju manje masnoća, možda ste u pravu, ali svakako morate biti oprezni, jer proizvođači obično umesto masnoće u viršle dodaju so. Recimo, ćureće viršle imaju 2 grama zasićenih masnoća i 99 kalorija, ali imaju 500 mg soli, dok pileće imaju čak 600 mg soli, što je  gotovo trećina preporučenog dnevnog unosa. Još ako dodate kečap, senf i majonez, količina unete soli se još uvećava.

4) PUNE SU NITRATA

U viršle se najčešće dodaju nitriti i nitrati, aditivi koji produžavaju rok trajanja ovih namirnica. Povećan unos natrijum nitrata se povezuje sa većim rizikom od dobijanja kancera.

5) NISU ORGANSKOG POREKLA

Vrlo je teško naći viršle koje su napravljene od mesa organski uzgajanih životinja koje nisu primale antibiotike ni hormone. 

6) LOŠE SU ZA TRUDNICE

U viršlama se često razvija bakterija listerija koja prouzrokuje stvaranje bolesti listerioze. Ovo oboljenje može da dovede do pobačaja, rađanja mrtvih beba, kao i mnogih drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.

Izvor: Žena blic

Ovo su četiri vrste semenki koje bi trebalo da konzumirate što češće...

Semenke lana

Semenke lana bogate su proteinima, vlaknima, alfa linolenskom kiselinom (ALA), omega 3 masnim kiselinama. Bore se protiv slobodnih radikala, poboljšavaju probavu i kardiovaskularno zdravlje. 

Semenke bundeve

Odličan izvor vitamina E, cinka i mangana. Semenke bundeve sadrže i retke antioksidanse. Jedna kašika semenki budeve sadrži 4,7 mg mononezasićenih masti koje smanjuju loš i povećavaju dobar holesterol. Semenke budeve jačaju imunutet i regulišu nivo insulina. 

Semenke susama 

Bogate su kalcijumom, magnezijumom i bakrom. Povećavaju nivo vitamina E u telu, poboljšavaju zdravlje srca i jačaju imunitet. Studije su pokazale da mogu da smanje rizik od multiple skleroze. 

Semenke suncokreta 

Sadrže dobre masti, odnosno mononezasićene i polinezasićene masti. Bogate su vitaminom E, te su dobre za kosti jer su dobar izvor kalcijuma.

Izvor: Super žena

Često možete da čujete da je dobro da se jede povrće i voće raznih boja i da je bolje da ima što više boje. Ali boja je samo jedan od indikatora hranljivosti. Povrće bele boje može biti podjednako dobro. Ovo belo povrće sadrži neophodne hranljive materije  kao što su kalijum, magnezijum i vlakna.

 1) KARFIOL

 Karfiol, kao i drugo povrće iz njegove porodice (brokoli, kupus, prokelj), sadrži jedinjenja sumpora. Ta jedinjenja doprinose borbi protiv raka, jačanju koštanog tkiva i održavanju zdravlja krvnih sudova.

 2) PEČURKE

 Pečurke imaju malo kalorija, nemaju masti, nemaju holesterol, nemaju gluten, imaju veoma malo natrijuma, a bogate su selenom, kalijumom, riboflavinom, vitamin D i vitaminom B3.

Pečurke su dobre i zato što su ukusne, a pomažu vam u mršavljenju.

 Pored toga, dobar su izvor retkog ukusa koji se zove umami, koji je jedan od pet osnovnih ukusa, pored slatkog, kiselog, gorkog i slanog.

3) BELI LUK

 Za beli luk se veruje da može da podstakne rast dlaka, učini da bubuljice nestanu i da nas drži podalje od gripa i prehlade. Njegova antioksidantska svojstva poboljšavaju imunitet, a kako biste na najbolji način iskoristili alicin, aktivnu hemikaliju belog luka, iseckajte ga i ostavite malo da odstoji pre nego što ga skuvate.

 4) CRNI LUK

 Crni luk je veoma zdrav, a kvercetin, hemiklaija koja se nalazi u luku, dobra je protiv zapaljenja, a može da olakša i neprijatnosti koje izaziva artritis. Pored toga, kvercetin se povezuje i sa manjim rizikom od razvijanja raka, manjim rizikom od srčanih bolesti i dijabetesa i boljim imunitetom.

5) KROMPIR

 Beli krompir obezbeđuje dosta vlakana i mnogo više kalijuma nego bilo koje drugo povrće ili voće. Jedan neoljušteni pečeni krompir srednje veličine sadrži 163 kalorija, neverovatnih 940 miligrama kalijuma i 3,6 grama vlakana. Banana, koja je, isto tako bele boje, sadrži 422 miligrama kalijuma i 3,1 grama vlakana. Krompir sadrži i vitamin C, vitamin B6 i magnezijum, kao i mali broj viskokvalitetnih proteina.

Svakodnevna konzumacija kuvanog pasulja povezana je sa nižom koncentracijom takozvanog lošeg (LDL) holesterola u krvi.

Kanadski naučnici iz bolnice Sent Majkls (St. Michael's Hospital) u Torontu su na osnovu praćenja 1.037 ispitanika izračunali da je svakodnevnu konzumaciju kuvanog pasulja ili drugih mahunarki moguće povezati s pet odsto manjom koncentracijom LDL holesterola u krvi. 

Učesnici istraživanja su se te ishrane pridržavali u prosečnom trajanju od šest sedmica, piše portal Pliva. 

U stručnom časopisu "Canadian Medical Association Journal" se dodaje da je većina ispitanika bila srednje životne starosti, a mahunarke su u pogledu kontrole lošeg holesterola bile nešto efikasnije kod muškaraca. 

Istraživači objašnjavaju da veći udeo pasulja i drugih mahunarki u ishrani rezultira smanjenjem konzumacije namirnica s većom količinom masti ili većim glikemijskim indeksom. 

Uz to, mahunarke su dobar izvor vlakana, proteina biljnog porekla, vitamina i minerala.

Izvor: Tanjug

Proleće i leto je pravo vreme za laganu hranu. Niko ne želi onaj osećaj težine u stomaku dok napolju sija sunce. Lepe vesto su da je kuvanje laganih obroka veoma jednostavno, kada jednom naučite osnove. Uz ove veoma jednostavne savete možete svako jelo da učinite manje masnim i kaloričnim, a da pritom ono ne izgubi na ukusu.

 Pravi saveti za laganu hranu

ULJE ZAMENITE SOSOM OD JABUKA

Napravite jednostavan sos od jabuka, cimeta, šećera u prahu i malo margarina ili putera. Ovaj sos može da vam bude idealna zamena za ulje kod slatkih kolača. Mafini, torte i kolači će imati jako lep ukus i mekoću, a pritom ćete uštedeti i do 225 kalorija i 28 g masti. I to sve na samo dve kašike ulja.

OKANITE SE PUNOMASNOG MLEKA

Na 30 g punomasnog mleka, dobijete 1 g zasićenih masti. Zato sve mlečne proizvode koji sadrže puno masnoća zamenite manje masnim proizvodima. To neće promeniti ukus niti teksturu onoga što mesite, a napraviće veliku razliku u kalorijskoj vrednosti.

I POVRĆE MOŽE DA BUDE ZANIMLJIVO

Ako želite da jede zdravo i dijetalno, to ne znači da ste osuđeni na bareno i kuvano povrće, koje može da bude bezukusno. Nasuprot tome, grilovano povrće može da bude jako ukusno, pogotovu ako dodate neke začine koje volite. I, što je najbolje, ako imate teflonski tiganj, ne morate da koristite ni kap ulja.

PROMENITE BRAŠNO

Optimalno bi bilo da u potpunosti pređete na brašno od celog zrna pšenice, ali za početak možete u svaki recept da bar polovinu belog brašna zamenite crnim. Ovo neće napraviti veliku razliku u ukusu, a jelo će biti mnogo ukusnije. Kasnije možete da eksperimentišete i sa drugim, zdravijim brašnima - ovsenim, ražanim, heljdinim...

UDVOSTRUČITE NISKOKALORIČNE NAMIRNICE

Ovo je verovatno najjednostavniji način da umanjite kalorijsku vrednost hrane - ubacite više niskokaloričnim namirnica. Na primer, dodajte puno povrća u omlet. Ovako ćete dobiti više hrane, osećaćete se punije, a nećete povećati količinu masti niti kalorija. Takođe, ovo će vašem obroku dodati puno vlakana, koja su jako zdrava za čišćenje organizma.

Izvor: Blic žena

Sokovi od voća i ovrća savršen su način da započnete dan, a pritom su i i dealan saveznik u borbi protiv prolećne lenjosti. Vitamini i druge hranljive materije iz ovih sokova brzo se apsorbuju, podižu imunitet i sveobuhvatno su zdravi za ceo organizam. Pogledajte koji su to najbolji sokovi, koje možete da spremite još danas.

Super zdravi prolećni sokovi

SOK OD LJUBIČASTOG KUPUSA

Ovaj sok je jako ukusan, prepun je vitamina C i vizuelno je lepe lila boje. Trebaće vam 2 šolje ljubičastog kupusa, 3 stabiljke celera, 1/2 limuna, 2 šolje iseckane kruške. Jednostavno sve ubacite u blender, dodajte vode po potrebi i napravite zdav i lep sok. Ne samo da je pun vitamina, već i odlično čisti.

ČUDESNI ZELENI SOK

Zeleni sokovi su poznati kao najzdraviji, a ovaj sok nije samo prava vitaminska bomba, već će vas svojim osvežavajućim ukusom razbuditi o tren oka. Trebaće vam 1 manja glavica celera, 1 krastavac, 2-3 veća lista kelja, 1 limun, 1 kašika svežeg izredanog đumbira, 1/2 šolje sitnog prokelja, 1 šolja peršuna i 2 kruške. Postupak pripreme je, kao i uvek, isti. Šta treba da se uljušti, oljuštite, sve dobro operite pa stavite u bledner. Čudesni zeleni sok je dobar za liniju, ali i za kosu i kožu.

SOK OD ŠARGAREPE

Kada prvi put napravite ovaj sok, bićete iznenađeni kako divni i jaku boju ima. Ovo je ujedno i idealan način da se pripremite za leto, jer je karoten sjajna stvar za leto i za sunčanje. U blender stavite 5-6 oljuštenih i iseckanih šargarepa, 1 krastavac, 1 jabuku, 1 ceo limun (bez kore) i manje parče svežeg đumbira. Po želji možete da dodate i malo nara za još jaču i lepšu boju.

SOK ZA ČIŠĆENJE OD GREJFRUTA

Sjajan sok za ubrzavanje metabolizma, i posebno je dobar za one koji žele da smršaju pred leto. Ako ovaj sok dodate u jutarnju rutinu uz kafu ili čaj, učinićete veliku uslugu svom organizmu. Veoma se lako pravi i ne zahteva mnogo sastojaka. Jedan veći crveni grejfrut, 2 stabiljke celera, šaka jagoda i šaka naseckanih stabiljki komorača - to je idealna kombinacija. Sve stavite u blender, pa onda uživajte u osvežavajućem ukusu ovog zdravog napitka.

ZELENI SOK ZA VEČE

Ako želite da umesto večere unesete nešto zdravo, probajte ovaj zeleni sok. On je, zahvaljujući zelenišu, odličan borac protiv kiselosti organizma. Neće vam pasti teško na želudac, a ipak će vas zasititi. Trebaće vam jedna šaka svežeg graška, 1 šolja mladog spanaća, 2 velika lista blitve, 1 zelena jabuka, 1/2 limuna, 1/2 krastavca. Ovaj sok je zelen, da zeleniji ne može da bude. A do sada već sigurno znate da zele znači zdrav.

Izvor: Žena

Luk je jedna od onih namirnica bez koje nijedna prava kuvarica ne može da zamisli pripremanje dobrog obroka. Osim što daje taj preko potreban "šmek" i daje posebna ukus jelima, luk je i obavezan saveznik zbog hranljivih vrednosti koji mu daju svojstva super-namirnice

Pet razloga zašto je hrana bez luka nezamisliva!

Evo i pet zaista dobrih razloga zašto bi luk trebalo da se nađe na vašem stolu svakodnevno:

1. Pomaže zdravlju srca i krvnih žila: Sastojci sumpora koji se nalaze u luku mogu da spreče zgrušavanje krivi, ali i smanjuju nivo masnoća u krvi. Luk je uopšteno dobar i u prevenciji srčanog udara.

2. Pomaže čvrstoći kostiju i vezivnog tkiva: Ovo se posebno odnosi na žene u menopauzi kojima se preporučuje da svakodnevno jedu luk kako bi sačuvale gustoću kostiju.

3. Pomaže protiv upala: Antioksidansi u luku smanjuju upalne procese.

4. Sprečava razvoj tumora: Dokazano je da čak i umereno konzumiranje luka smanjuje rizik od oboljenja od nekoliko tipova raka među kojima su i rak jajnika i grkljana.

5. Nivo šećera drži pod kontrolom

Izvor: Pressonline/Vecernji.hr

Manji unos kalorija je kod majmuna produžio životni vek, pokazalo je novo istraživanje.

Do sada su prednosti niskokalorične ishrane potvrđene samo u eksperimentima nad miševima i crvima, a ovog puta testirani su i čovekovi najbliži srodnici. 

Studija objavljena u žurnalnu Nature Communications otkrila je da primati takođe imaju koristi od ovakvog režima. 

Nutricionisti su u međuvremenu upozoravali da ekstremno smanjenje kalorijskog unosa kod ljudi može biti opasno i tvrdili da je potrebno još istraživanja. 

S druge strane, zagovornici ove restriktivne dijete tvrde da oni koji jedu manje, žive duže a da u prilog tome idu i rezultati naučnih istraživanja od pre 75 i više godina. 

Najveći broj eksperimenata sproveden je na životinjama poput miševa i crva, a nova ispitivanja primata daju obećavajuće rezultate.

Više je manje

"Smanjen unos kalorija odlaže starenje kod primata", kaže dr Rozalin Enderson sa medicinskog odeljenja Univerziteta u Viskonsinu. 

Ipak, ona je upozorila da je smanjenje kalorijskog unosa bilo "istraživačka alatka, a ne preporuka za promenu načina života". 

"Želimo da istražimo biologiju starenja i razumemo zašto se rizici određenih bolesti povećavaju s godinama", kaže ona. 

"Bilo bi veoma teško primeniti ovakvu dijetu dugoročno". 

Američka studija trenutno ispituje da li zdravi ljudi mogu da žive duže sa manje hrane. 

Učesnici smanjuju preporučeni dnevni kalorijski unos za 25 odsto tokom nekoliko godina i hrane se uglavnom voćem (naročito jabukama), povrćem i supama. 

Dr Ema Vilijams, nutricionista Britanske fondacije za nutricionizam kaže da treba pričekati rezultate ove studije, pre nego što se primene bilo kakva smanjenja obroka. 

"Možda je Bendžamin Frenklin bio u pravu kada je rekao da se život može produžiti, ako manje jedemo. Međutim, ova studija je sprovedena na primatima i potrebno je još mnogo ispitivanja kako bi se odredila precizna uloga restrikcije kalorija u očekivanom trajanju života ljudi", rekla je Vilijams.

IZVOR: BBC

Greške u kuvanju nisu iznenađenje kada je reč o kuvarima početnicima. Međutim, na razne propuste u pripremi jela nisu imuni ni pravi majstori kulinarstva. Kada se objedine ti nedostaci, nastaje 25 najčešćih grešaka u kuhinji. Saznajte kako da ih izbegnete i vaša jela će biti daleko uksunija.

1) UPROPASTITE CRNI LUK

Luk je namirnica koja se često nađe na našoj trpezi, pa ipak, retko ko ume da je pripremi brzo i lako. Ako niste dovoljno vešti u sečenju luka, neka vam pomognu trikovi onih spretnijih. Gordon Remzi za sve ljubitelje kulinarstva ima nekoliko zanimljivih saveta. On predlaže da odaberete lagan nož koji će olakšati sečenje. Nikada sečenje ne počinjite od vrha jer će doći do "suza". Glavicu luka presecite na pola, svaku polovinu poprečno presecite na više delova. Iseckane polovine presecite odozgo na tri dela, zatim ponovo poprečno. Kada dođete do korena, odsecite površinu oko njega i bacite ga. Dobićete sjajne komadiće luka.

2) SVEŽI BELI LUK MENJATE  ONIM U PRAHU 

Ništa nije dovoljno dobra zamena svežim namirnicama. Umesto belog luka u prahu, koristite onaj sveži.

3) KORISTITE TUPE NOŽEVE

Kuvanje dodatno otežava neadekvatan pribor za pripremu. Rešite se tupih noževa, naoštrite stare, zamolite nekog da to učini umetso vas ili kupite nove.

4) ŠTEDITE NA KOLIČINAMA PUTERA

Tajna mnogih ukusnih jela je velika količna putera koju sadrže. Dodajte i vi malo više putera vašim specijalitetima, njihov ukus će vas iznenaditi.

5) PRIPEMATE PASTU U MALOJ ŠERPI

Vaša pasta nikada nije dovoljno kuvana? Razlog tome je verovatno premala šerpa u kojoj je pripemate. Promenite je i obezbedite pasti "sav potreban prostor" za kuvanje.

6) ZABORAVLJATE DA OPERETE SUDOVE

Gomila prljavih sudova nije omiljeni prizor za većinu nas. Još gore je do toga da, jedući ukusan obrok, mislite o tome koliko sudova čeka na vas. Pre nego što se prepustite uživanju u hrani, operite sudove.

7) ČUVATE PARADAJZ U FRIDŽIDERU 

Postoji malo pravilo, luk, krompir i paradajz imaju daleko bolji ukus ako stoje van frižidera.

8) KORISTITE OBRANO MLEKO

Dobri poznavaoci kulinarstva tvrde da obrano mleko ima ukus prljave vode. Zato ne kuvajte njime.

9) NEVEŠTO KORISTITE SLOU KUKER

Dobro savladajte upustva pre nego što počnete da koristite ovo pomagalo u vašoj kuhinji. Tako nećete propuštati dobra jela, a ni mnoge pogodnosti koje ono nudi.

10) NEPAŽLJIVI STE SA ZAČINIMA

Začini daju onaj finalni ukus jelu. Zato nemojte bez razloga da stavljate određeni začin u određeno jelo, svaki dodatak ima svoju namenu.

11) ZABORAVLJATE DA OPERETE POVRĆE 

Ukusno i čisto idu zajedno, ne dozvolite da se dogode neprijatna iznenađenja.

12) NEMATE TERMOMETAR U RERNI 

Oslanjate se na spostvenu procenu temperature tokom pečenja. Verujte, termometar će to učiniti daleko bolje od vas.

13) NE KORISTITE PAPIR ZA PRIPEMU KOLAČA

Treba će vam samo nekoliko minuta da odete do prodavnice i nabavite papir za pečenje kolača. Dezert će biti kao iz najbolje poslastičarnice.

14) NE OBRAĆATE PAŽNJU NA KVALITET MASLINOVOG ULJA

Među vrstama maslinovog ulja postoje velike razlike, nije dovoljno da kuvate maslinovim uljem, već i da odaberete što kvalitetnije. Malo veća cena ulja će se i te kako isplatiti.

15) KUPUJETE RAZNE MEŠAVINE POVRĆA 

Umesto da sami spremite miks povrća, nabavljate onaj iz prodavnice. I za to nema opravdanja.

16) MESO SE NAKON KUVANJA SMANJUJE 

Uvek to imajte na umu kada kupujete meso. U suprotnom, iznenadiće vas količina na tanjiru.

17) SVAKO ZRNASTO POVRĆE SE RAZLIKUJE 

Kuvanje neke vrste oduzima sat vremena, dok je za pripremu druge potrebno nekoliko sati.

18) PRAVITE PIRE BEZ BLENDERA

Priprema jela od krompira proći će bez greške ako koristite blender.

19) PERETE NOŽEVE U MAŠINI ZA PRANJE SUDOVA

Noževi će zbog toga izgubiti oštrinu, a i najverovatnije ćete time i ošteti njihova drška. Ručno pranje je bolje rešenje.

20) KORISTITE NEMASNU GOVEDINU 

U upotrebi goveđeg mesa važi jedno pravilo, masno meso, dobar ukus, manje masti, manje dobrog ukusa.

21) NE KORISTITE ČISTU ČINIJU ZA PRIPEMU PENE OD BELANACA 

Ako odlučite da belanca umutite u istoj posudi u kojoj ste pripremali ostale sastojke dezerta, nećete dobiti pravu penu do belanaca.

22) ZABORAVLJATE NA HRANU U RERNI

I dobijete pregorelo jelo. Tajmer može da vam pomogne.

23) KORISTITE SOK OD LIMUNA IZ PRODAVNICE

Zar je zaista toliko teško iscediti limun? Prirodni sok je mnogo ukusniji.

24) BELI LUK VAM UVEK IZGORI 

Beli luk je veoma osteljiv na toplotu. Dok ga pržite, ne ispuštajte tiganj ili šerpu iz vida. Trebaće malo vremena da se isprži.

25) NE ZABAVLJATE SE DOK KUVATE 

Kuvanje ne treba da bude teško, a ni stresno. Zato uživajte, popijte malo vina ili pustite muziku.

Izvor: Blic

Ogromna studija dovela je u pitanje nutricionistički savet kom su mnogi godinama verovali – da su zasićene masti loše za srce.

Razni savetnici upozoravali su da se treba kloniti masti, ali najnovije analize 72 studije i 600.000 ispitanika pokazuju kako ne postoji veza između zasićenih masti i bolesti srca. 

Velika analiza pokazala je da ne postoje dokazi da zasićene masti loše deluju na srce kao i da takozvane zdrave masti uopšte nemaju učinka na rizik od srčanih bolesti. 

Međutim, dva tipa masnih kiselina omega 3 u ribljem ulju EPA I DHA i masnih kiselina povezani su sa smanjenjem rizika od bolesti srca. 

S druge stane, dodaci omega 3 i 6 masnih kiselina nemaju taj uticaj. Ova studija sprovedena zbog sve veće kontroverze zbog važnosti šećera i masti i njihovog uticaja na organizam. 

Već duže se smatra da unos masti u organizam utiče na srce i uzrokuje gojaznost, ali najnovije britansko istraživanje pokazalo je da su u stvari nepravedno demonizovane i da zapravo treba optužiti šećer. 

Vodeći naučnik koji je radio na istraživanju doktor Radživ Čaudri sa Univerziteta u Kembridžu kaže da su ovi naučni rezultati nove smernice za nutricioniste. 

"Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti u svetu. U 2008. više od 17 miliona ljudi umrlo je od kardiovaskularnih problema širom sveta", rekao je doktor Čaudri. Kako bi uspešnost prevencije i lečenja bila što bolja, potrebno je informisati se o najnovijim naučnim otkrićima. 

Tim koji je ovo istraživanje objavio u Annals Of Internal Medicine, analizirao je 72 studije koje su obuhvatile 600.000 ispitanika u 18 zemalja. 

Najvažniji zaključak je bio taj da ne postoji povezanost između zasićenih masnih kiselina i bolesti srca. Masti su dobile epitet nezdrave hrane zbog pogrešnih tumačenja naučnih studija.

Izvor: TPORTAL.HR

Studije su pokazale da visok nivo holesterola može da blokira hormone koji daju signal mozgu da oseti sitost. Rezultat toga je potreba da se više jede, što vremenom vodi u gojaznost

Da li uvek, čak i posle obilnog obroka, osećate glad? Možda to ima veze sa trigliceridima, odnosno masnim molekulima u vašoj krvi. Studije su pokazale da visok nivo holesterola može da blokira hormone koji daju signal mozgu da oseti sitost. Rezultat toga je potreba da se više jede, što vremenom vodi u gojaznost. Ove ukusne i zdrave namirnice obuzdaće vam apetit tokom dana i smanjiti nivo triglicerida.

 Pasulj - Iako je bogat vlaknima, sve vrste, a naročito crni, dobar je za varenje i dugo vas čini sitima. Dovoljno je da ubacite pola šolje u salatu kako biste joj poboljšali ukus ili dodate avokado da biste uneli dodatnu količinu proteina.

Sveže voće - Studije pokazuju da više svežih proizvoda u ishrani smanjuju nivo triglicerida. Voće poput jabuka i dinje puno je celuloze, vitamina i minerala. Napravite činiju voćne salate kako biste utolili glad ili za doručak ubacite malo omiljenog voća u ovsenu kašu ili obrok od celog zrna žitarica.

Maslinovo ulje - Bogato je mastima koje mogu da snize trigliceride, koristite ga umesto suncokretovog ulja i putera. Dovoljne su dve kašičice dnevno da vas zasite i učine zdravim.

Spanać - Kao sjajan izvor alfa-lipoinske kiseline, može da snizi nivo holesterola za čak 60 procenata. Bogat vlaknima i niskokaloričan, savršeno je rešenje za vitku liniju. Jedite ga začinjenog maslinovim uljem.

Izvor: Novosti

U asortiman domaćih proizvoda sada možete dodati i puter! Pogledajte kako da ga napravite na jednostavan način.

Verovatno vam se dešavalo da u receptima naiđete na puter, pa ako ga nemate pri ruci, umesto njega koristite margarin. Više ne morate da pravite takve kompromise - napravite domaći puter i pripremite jela po originalnim receptima. 

Za pripremu putera vam je potrebna punomasna pavlaka za kuvanje i so po želji. Puter možete pripremiti u blenderu ili u posudi uz pomoć miksera. 

U blender ili posudu stavite pavlaku za kuvanje i mutite dok se ne izdvoji voda. Pritiskajte puter kašikom, a tečnost prospite. U posudu sipajte hladnu vodu da isperete puter i zatim nastavite sa mućenjem. Nekoliko puta ponavljajte proces ispiranja i mućenja putera dok voda kojom je puter ispran ne postane bistra. Po želji dodajte so. 

Ovako pripremljen puter čuvajte u frižideru i rok trajanja mu je oko 15 dana. 

Izvor: stvarukusa.rs

Uprkos tome što najverovatnije čak niste ni čuli za nju, kinoa je jedna od najzdravijih namirnica svih vremena! Saznajte više o njoj!

Kinoa je namirnica koja se kuva i konzumira poput žitarica. Ipak, ona nije žitarica, već je više srodna spanaću, blitvi i repi. Deo koji se jede podrazumeva semenje koje se kuva poput riže i nema glutena. 

Ova namirnica je posebno zdrava jer predstavlja jedinstven izvor proteina, tačnije sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina, za razliku od drugih žitarica koje sadrže najviše tri. pa je nazivaju kompletnim izvorom belančevina. Interesantno je da sadrži recimo više kalcijuma od mleka i više proteina od mesa.

Bolivijski poljoprivrednici tvrde da nikada nisu bolesni, jer konzumiraju kinou od koje prave hleb, alkoholno piće koje "vraća snagu", supe i kolače. Zrno ove biljke sadrži 12 odsto belančevina, pet odsto masti, 63 odsto ugljenih hidrata. Sadrži i dragocene vitamine, među kojima su posebno važni B 1, B 2 i E. Zbog raznolikog mineralnog sastava, gde je najupečatljivije gvožđe i fosfor, kinoa se smatra super namirnicom. 

Od više vrsta najkomercijalnije su bela, crvena i crna kinoa.

Iako se ubraja u zrnastu hranu koja potiče od trava, kinoa botanički pripada porodici spanaća. Činija kuvane kinoe daje oko 160 kalorija koje potiču od ugljenih hidrata i kvalitetnih belančevina, bogate vrednim sastojcima lizinom i metioninom. Zanimljivo je da sadrži i albumin, protein koji se primarno dobija iz belanca.

Za kuvanje kinoe potrebno je daleko manje vremena nego za druge žitarice. Skuva se za 15 minuta, ali važno je dobro je oprati da bi se otklonili saponini koji se nalaze u spoljašnjoj opni. Može da se jede i hladna i topla, a lepo se kombinuje sa povrćem u salati ili kao testo u supi.

Izvor: Pressonline/Novosti

Kao što hrana i određene namirnice mogu jačati organizam i imunitet, tako mogu izazvati i negativne posledice. Jednu od tih namirnica svakodnevno unosimo u organizam, a reč je o pšenici.

Ona se nalazi u gotovo svakom našem obroku, ali loše utiče na zdravlje. Kod većine ljudi negativno utiče na kožu, zglobove i nivo šećera u krvi. 

Pšenica koju svakodnevno konzumiramo daleko je od prave. Kardiolog Vilijam Dejvis jedan je od brojnih naučnika i lekara koji pokušava druge da edukuje o istini koju krije današnja pšenica. Dejvis kaže da razlozi zbog kojih ljudi odlučuju da jedu žitarice (vlakna i zdravlje srca) nisu dovoljni da pšenica postane sastavni deo ishrane - “U pšenici nema ništa što se ne može naći u drugim namirnicama”, kaže Dejvis. 

Koža 

Ugljeni hidrati u pšenici obično se smatraju dobrim zbog svoje složenosti. Problem je što se ovi ugljeni hidrati razbijaju u šećere, što dovodi do povišenog nivoa insulina i aktiviranja žlezda koje proizvode masnoće. Krajnji rezultat je masna koža i pojava akni. 

Zglobovi 

Prema kardiologu Dejvisu, bolovi u zglobovima izazvani konzumacijom pšenice najčešće se javljaju u zglobovima prstiju i šaka, a nije neuobičajen ni bol u leđima, kukovima i kolenima. 

Šećer u krvi 

Pšenica, koja je puna ugljenih hidrata, na kraju se pretvara u šećer. Osim toga, prepuna je amilopektina, ugljenih hidrata koji mogu povisiti nivo šećera u krvi više nego običan šećer, što može izazvati dijabetes. 

izvor i foto: magazin net; sxc.hu

Bilo da se radi o svakodnevnom ritualu ispijanja kafe ili je to samo dobar izgovor za druženje I predah od posla, sigurno ste se zapitali koliko je kafa štetna po vaše zdravlje. Dok neki stručnjaci kažu da ona pre šteti nego što koristi, drugi govore o lekovitim, pa čak i preventivnim dejstvima kafe.

Kafa ne samo da je dobrog ukusa, već ima i okrepljujuće dejstvo na telo i duh. „Putem kofeina u kafi stimuliše se nervni sistem i aktivira srčana aktivnost“, kaze Kuno Gitler, farmakolog i toksikolog na Univerzitetskoj klinici u Kelnu. „To pojačava cirkulaciju u mozgu i prisustvo kiseonika - čovek se oseća snažnije i može bolje da razmišlja.“

Kafa, koja je i u našoj zemlji najviše prihvaćena, sadrži vrlo zanimljiv sastav biljnih hemikalija i antioksidanata. Baš zbog toga, istraživanja su pokazala da je kafa tri puta moćniji antioksidans od crnog vina i pet puta jači od čaja.

Što se tiče kafe, istraživanja su otkrila da je prženje dobro, jer pojačava antioksidativno dejstvo, a od načina pripreme uglavnom zavisi samo ukus. Analize su, na primer, pokazale da kratak i dug espreso imaju potpuno isti sadržaj korisnih materija, odnosno da on zavisi od količine kafe koja se koristi za pripremanje.

 Dobra stranka kafe je što ublažava glavobolje poput migrene, uslovljene poremećajem cirkulacije u mozgu. Kod takve migrene krvni sudovi se proširuju, pritisak opada, a svaki otkucaj srca uzrokuje povećani pritisak na zidove krvnih sudova – nastaje pulsirajući bol. „Kofein doprinosi ponovnom sužavanju krvnih sudova u mozgu i bržem protoku krvi“, kaže Gitler, ali i naglašava da šolja kafe može da ublaži bol samo kod blažih migrena. Ali i tu postoji negativan efekat – upravo to stalno sužavanje krvnih sudova prilikom prestanka uzimanja kafe može da stvori glavobolju. Ako iznenada nedostaje kofein, krvni sudovi se ponovo šire, što može da izazove glavobolje.

Ono što čini jabuku čestom užinom je i činjenica da ju je vrlo lako konzumirati. Sve što treba da uradite jeste da je operete i pojedete. Oni izbirljivi će pak, oljuštiti koru, a to je najgora stvar koju možete uraditi. Evo i zašto!

Većina vlakana je u kori 

Jabuka srednje veličine sadrži 4,4 grama vlakana. Bez kore ostaje samo 2,1 gram, što nije dovoljno da bi se jabuka nazvala “dobrim izvorom vlakana”. 

U kori je i većina vitamina 

Jabuka s korom ima 8,4 miligrama vitamina C i 98 međunarodnih jedinica (IU) vitamina A. Bez kore ostaje samo 6,4 miligrama vitamina C i 61 IU vitamina A. 

Jabuka ublažava probleme s disanjem 

Ali samo ako je jedete s korom. Spoj koji utiče na disanje naziva se kvercetin i nalazi se uglavnom u kori jabuke. Jedno istraživanje pokazalo je da ljudi koji jedu pet ili više jabuka nedeljno imaju bolje funkcije pluća zahvaljujući efektu kvercetina. 

Kvercetin utiče i na pamćenje 

Studija koja je sprovedena 2004. godine pokazala je kako se antioksidans bori protiv oštećenja tkiva u mozgu koje se povezuje s Alchajmerovom bolešću i drugim degenerativnim problemima. 

Borac protiv raka 

Tokom istraživanja koje je sprovedeno 2007. godine na Kornel Univerzitetu, utvrđeno je kako se u kori jabuke nalazi pregršt spojeva nazvanih triterpenoidi. Oni mogu sprečiti ili ubiti ćelije raka u laboratorijskim kulturama, a to se posebno odnosi na jetru, debelo crevo i ćelije raka dojke. 

Održava vitku figuru 

Ursolična kiselina (sastojak kore jabuke) pomaže izgradnji mišića i sagorevanju kalorija. Jedna jabuka s korom dnevno smanjuje rizik od gojaznosti.

Izvor: Magazin.net.hr

Više od 55 bolesti je povezano sa glutenom, proteinom koji se nalazi u ječmu, raži i pšenici.

Većina ljudi koji su intolerantni na gluten nikada ne dobije dijagnozu. Zato pratite znake i prepoznajte simptome. 

- Stomačni i digestivni problemi - tu spadaju naduvenost, gasovi, grčevi, konstipacija i dijareja. 

- Glavobolja ili migrena 

- Dijagnoza autoimune bolesti poput Hašimoto tiroiditisa, reumatidnog artritisa, lupusa, psorijaze ili multiple skleroze. 

- Preterana emotivnost koja uključuje hroničnu razdraženost i iznenadne, iracionalne promene raspoloženja. 

- Neurološke poremećaje poput vrtoglavice, problema sa ravnotežom, slabosti, utrnuća ekstremiteta. 

- Umor, posebno posle obroka koji je sadržao gluten. 

Izvor: 24sata.rs

Koliko god jeli određene namirnice, vrlo brzo nakon što ih pojedete osećaćete se kao da uopšte niste jeli. To proizlazi iz činjenice da je veliki deo hranljivih materija uništen obradom hrane.

Još je gora stvar kod ovih namirnica što ne možete da prestanete da ih jedete, kao da su zarazne. Koje namirnice treba da izbegavati ako želite dugo da ostanete siti? 

1. Žvake 

Žvakanje žvaka podstiče izlučivanje želudačanih sokova i stvaranje pljuvačke. Ona onda dolazi do želuca i vara ga, jer tako želudac misli kako je potrebno da vari hranu, što vas čini još gladnijim. 

2. Dijetalni sokovi 

Nemojte da nasedate na natpis 'dijetalni'. Studije su pokazale da vas ovi sokovi čine gladnijim. Veštački zaslađivači mogu da vam otvore apetit i spreče moždane ćelije koje rade na tome da se osećate siti. 

3. Smrznuta gotova jela 

Smrznuta gotova jela, posebna ona dijetalna, samim procesom proizvodnje doneće vam na sto jelo osiromašeno hranljivim materijama nakon kojeg ćete brzo ogladneti. Zato ih jedite retko, a uz njih obavezno jedite svežu salatu ili voće. 

4. Kolači i pekarski proizvodi 

Belo brašnio i šećer nemaju vlakana ili hranljivih materija. U prvi tren ćete osetiti sitost, ali vrlo brzo ćete biti gladniji nego pre. Birajte one proizvode koji su izrađeni od žitarica od celog zrna i sa što manje šećera. 

5. Zašećerene žitne pločice za doručak 

Osim ako pločice nisu pune proteina i minimalno zašećerene, s njima je ista stvar kao i s kolačima. Mogu se činiti kao dobra ideja, ali zbog načina obrade i šećera, nakon njih ćete ionako vrlo brzo morati da imate pravi obrok. Iako danas možete pronaći i visokokvalitetne, organske pločice, i dalje je bolja ideja da sami napravite doručak. 

6. Pomfrit 

Prženjem se uklanjaju mnoge hranljive materije, a dodaju nepotrebne kalorije. Jedete li ga uz kečap, koji je prepun fruktoznog kukuruznog sirupa, dobili ste savršenu nutricionističku katastrofu. Kao i kod čipsa, nemoguće je pojesti samo jedan. 

7. Hrana koja sadrži monosodijum glutamat MSG 

Iako je kineska kuhinja po pravilu zdrava, neka jela sadrže obilje MSG-a. No, ne koriste ga samo Kinezi, proverite da li se nalazi i u hrani koju kupujete pažljivo čitajući etiketu. Naime, ovaj pojačavač ukusa podstiče glad, pa nije za one koji paze na unos kalorija. 

Izvor: magazin.net