U kom posuđu je najbolje kuvati

Stručnjaci preporučuju emajlirano, posuđe od nerđajućeg čelika, ali i teflonsko poznatih proizvođača koje ima izuzetno dugačak rok trajanja i svojstva za praktičnu upotrebu

Kada je Američka agencija za zaštitu životne sredine prošle nedelje izdala stroga ograničenja o upotrebi hemikalija koje se koriste u proizvodnji neprijanjajućih tiganja, pitanje „zdravog” posuđa ponovo je postalo aktuelno. U čemu je najzdravije pripremati hranu, da li su teflonski tiganji zaista opasni, kako se često tvrdi u istraživanjima, i koliko je ova tema deo marketinga, a koliko stvarno treba da nas brine? Kako je preneo „Gardijan”, hemikalije koje se koriste u proizvodnji savremenog posuđa, prilagođenog pripremanju brzih jela i domaćicama koje danas imaju sve manje vremena za kuhinju, dovode se u vezu sa obolevanjem od teških bolesti. Nema ipak očiglednih dokaza o tome, ali to nije sprečilo američku agenciju da naloži kompanijama da do kraja 2015. godine prekinu sa upotrebom hemije u proizvodnji posuđa, piše Politika. 

Na domaćem tržištu teflonski tiganji i dalje se upotrebljavaju i domaćice ih smatraju izuzetno praktičnim. Velike kompanije koje decenijama proizvode teflonsko posuđe pod pritiscima su pre šest godina prestale da upotrebljavaju PFOA (perflorooktanska kiselina), o kojoj se toliko govori i zbog koje je teflonsko posuđe bilo u središtu negativnih kampanja. Teflonsko posuđe je, dakle, zdravo za upotrebu, uz pravilno korišćenje, što se ne može potvrditi i za ono kupljeno na pijaci ili kinesko, za koje kupac ne može da zna kakvi materijali su korišćeni u njegovoj proizvodnji.

I bez obzira na mnogobrojne kampanje i reklame, druge vrste šerpi i tiganja, naročito keramičke, nisu se toliko odomaćile kod nas, što zbog cene, što zbog činjenice da i ovi proizvodi imaju dosta manjkavosti. 

– Keramičko posuđe se dosta reklamira, ali čini mi se da polako gubi trku. To, inače, nije keramičko posuđe, nego je reč o nelepljivom premazu koji ne sadrži PFOA (perflorooktansku kiselinu). Napravljen je na bazi prirodnih, mineralnih sirovina. To je u stvari organsko-neorganski hibridni materijal. Odlikuje ga visoka tvrdoća, temperaturna otpornost, nelepljivost i sjaj. Za razliku od PTFE premaza (teflona) koji je uglavnom crne boje, keramički premaz može biti u svetlijim nijansama, što predstavlja novinu na tržištu. U odnosu na teflon keramički premaz ima prednosti što je temperaturno otporniji (do 450 stepeni Celzijusa u odnosu na 240 stepeni, što je granica za bezbednu upotrebu teflona) i što može biti u više boja – kaže za „Politiku” Aleksandar Marković, direktor „Metalac posuđa”. 

– Keramika i emajl inače nisu u istoj kategoriji posuđa. Emajl se nanosi na čelični lim i po strukturi je najsličniji staklu. Emajl nije nelepljiv premaz poput teflona ili takozvanog keramičkog premaza. Tako da keramika nije zamena za emajl već je više zamena za PTFE (teflon) – kažu u „Metalcu”. Kako ističu, često pranje u mašini za posuđe može da umanji nelepljivost usled agresivnog dejstva deterdženta za mašinsko pranje na površinu premaza, pa se savetuje ručno pranje, kao i upotreba plastičnog ili drvenog pribora. U ovoj kompaniji kažu da je ubedljivo najzdravije emajlirano posuđe u kome može i da se sprema i da se čuva hrana, a pošto je dugo u upotrebi možemo biti sigurni i da ne šteti zdravlju. Za preporuku je i posuđe od nerđajućeg čelika u kome ipak ne bi trebalo čuvati hranu već je samo pripremati.

Prema važećim standardima kvaliteta ,pri zvaničnom uvozu posuđa akreditovane laboratorije trebalo bi da kontrolišu različite parametre,kao što su bezbednost glazure kod keramičkog, porcelanskog ili glinenog posuđa, koje supstance iz plastičnog posuđa podležu ograničenjima ili kakvu bi otpornost posuđe moralo da ima… 

Sve što se legalno uvozi, saznajemo, prolazi kontrole na granici. To su laboratorijske i vizuelne kontrole. Naravno, inspekcije ne mogu da garantuju za posuđe sa pijaca, za koje trgovci ne izdaju račune ili ne postoje informacije o poreklu ili ispunjenosti standarda. To je oblast sive ekonomije, a ona nije u domenu rada inspekcije. 

Crno tržište posuđa ipak cveta. Posuđe se prodaje na ulici, pijacama, od vrata doi vrata. Ova roba stiže iz Kine i Turske i, kako kažu u inspekciji, vrlo je rizično kupovati posuđe za koje niste sigurni od kojih materijala je proizvedeno. 

U kompaniji „Metalac” savetuju kupcima da što više informacija traže od prodavaca u radnjama koje prodaju posuđe.

Tri sistema obezbeđenja

Jedan od proizvoda koji nikada nije izašao iz mode jeste ekspres lonac. Međutim proizvođači upozoravaju da ne bi bilo loše da se i pri njegovoj kupovini vodi računa o tome gde se nabavlja. Ekspres lonac mora da bude od nerđajućeg čelika, da ima tri sistema obezbeđenja i C-znak, to jest sertifikat o usaglašenosti sa standardima bezbednosti. Važno je i koja sertifikaciona kuća izdaje atest, jer ipak je reč o posuđu koje u slučaju da nije proizvedeno po standardima može da izazove ozbiljne posledice.

Rok za teflonsko posuđe

Prosečan kupac obično ima nedoumicu koliko se dugo može koristiti teflonsko posuđe i da li je bezbedna njegova upotreba kada se s vremenom delimično ošteti. Stručnjaci kažu da među teflonskom posuđu postoje zaista velike razlike u kvalitetu i vrlo je važno koristiti posuđe proverenih proizvođača. Sami premazi mogu biti različitog nivoa kvaliteta, posude mogu biti različitih debljina lima (aluminijumskog ili čeličnog). Što se tiče funkcionalnosti i trajnosti kvalitetnije je ono posuđe koje je veće debljine i na koje je nanet teflonski premaz iz više slojeva. Ono može da se koristi godinama ukoliko se držite uputstva za upotrebu. Prema uputstvima proizvođača, ovo posuđe ne bi trebalo pregrevati, trebalo bi ga koristiti na umerenim, srednjim temperaturama i treba voditi računa da se ne ošteti unutra.

– Proizvođači teflonskog premaza tvrde da je PTFE (teflon) jedan od najinertnijih poznatih materijala. To znači da na njega ne mogu uticati nikakve telesne tečnosti, čak ni jake kiseline u ljudskom stomaku. To što se eventualno proguta (u nekim nepovoljnim okolnostima) bezopasno bi prošlo kroz digestivni sistem. Mi kao proizvođači posuđa ipak preporučujemo da se posuđe koje se ošteti dalje ne koristi – kažu u „Metalcu”.

IZVOR: JELICA ANTELJ / POLITIKA