Zgodne žene jedu meso

Top forma - Ishranom iz "kamenog doba" možete doći do vitke linije. Konzumirajte samo namirnice koje su naši preci mogli da iskopaju, uberu ili ulove

Verovatno vas je mnogo puta zainteresovala neka nova dijeta, naročito ako dugo pokušavate da se oslobodite viška kilograma. Smeta vam kada vam poskakuje stomak dok trčite ili ne možete da uskočite u omiljene farmerke?

U knjizi "Pećinske žene se ne goje: Drevne tajne brzog slabljenja", američki nutricionista dr Ester Blum, preporučuje način ishrane na bazi namirnica koje su naši preci mogli da iskopaju, uberu ili ulove, što uključuje voće, povrće i meso.

Ona tvrdi da meso podiže nivo dopamina i serotonina u telu, hormona važnih za osećaj zadovoljstva i sreće. Serotonin je odgovoran za osećaj smirenosti, sreće i kontrolu nagona. Sve to vodi ka bržem i lakšem postizanju cilja, željenoj, savršenoj figuri.

Zgodne žene jedu meso, ali ne bilo kakvo, već od životinja koje su jele samo travu. Ono je bogato omega 3 masnim kiselinama i povoljno utiču na imunitet i fizičku kondiciju, a takođe sprečavaju aterosklerozu, infarkt, rak, bolesti bubrega i debelog creva. Ima ih u orasima, pistaćima i lešnicima, morskoj ribi, tunjevini, haringi, sardini. Ove kiseline prisutne su i u pasulju, grašku, sočivu, spanaću, kelju, algama. Među najbogatijim izvorima su hladno ceđena ulja: maslinovo, laneno, od uljane repice, kojima možete da začinite salatu ili meso, ali ne koristite ih za prženje. 

Sveža riba, meso, voće i povrće imaju manje kalorija od prerađene hrane, ističe dr Blum i dodaje da na ovaj način, u stvari, možete da jedete više! Pošto je od mnogih pacijenata čula da ne gube kilograme uprkos zdravoj ishrani i vežbanju, zaključila je da oni, zapravo, jedu "pogrešnu zdravu" hranu, a rešenje je u povratku prirodnim namirnicama.

Prema njenim istraživanjima, našem telu potrebno je manje ugljenih hidrata, od prosečnog dnevnog unosa. Zbog toga predlaže da iz ishrane izbacimo namirnice pune glutena i fabrički proizvedene hrane. Pšenica je glavni izvor glutena u ishrani, a ima ga i u raži i ječmu. Nema ga u integralnom pirinču i heljdi, zato su oni idealna zamena za pšenicu.

Međutim, mnogi nisu ni svesni da su osetljivi na gluten, što može da dovede do oštećenja organa za varenje, bola, nadutosti, umora, neredovne stolice i drugih simptoma.

POKRET ZA SIROVU HRANU

Pokret ljubitelja sirove hrane sve je veći, a osmislio ga je još krajem 19. veka dr Maksimilijan Bener. Kada se razboleo od žutice, pokušao je da se izleči tako što je jeo samo jabuke, pa se bolest povukla. Nastavio je da proučava uticaj sirove hrane na organizam, a na kraju se proslavio popularnim "muslijem". Otvorio je i sanatorijum u kojem je pacijente lečio sirovom hranom, koji postoji i danas. Na njegovim idejama razvio se pokret sirove hrane. Logika je jednostavna, ako zasadite semenku, dobićete biljku, a ako zasadite kuvanu semenku, neće izrasti ništa.

Zagovornici ovog načina ishrane veruju da konzumiranjem neobrađenih namirnica unosimo i energiju iz hrane, što blagotvorno deluje na organizam. Integralne žitarice, suši, meso karpačo i nepasterizovano i nehomogenizovano mleko, jogurt i sirevi..., daju energiju, koža je lepša, nestaje višak kilograma, jačaju imunitet i sprečavaju dijabetes. Ipak, ovaj način ishrane ima i mane, nedostaju vitamini D i B12, ključni za normalan razvoj dece, koje morate da nadoknadite. Takođe, postoji i opasnost od trovanja mesom, ribom i morskim plodovima.