Izbor za Pesmu Evrovizije prvi put je održan 1956. godine.

Pesma Evrovizije je jedan od televizijskih programa sa najdužom tradicijom u svetu, kao i najgledaniji ne-sportski program na svetu, čije se procene gledanosti širom sveta procenjuju na oko 200 miliona.

Pesma Evrovizije je 2015. godine ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao godišnji takmičarski televizijski program koji se najduže emituje. Takmičenje je održano svake godine od 1956. godine, osim 2020. godine kada je takmičenje otkazano zbog pandemije koronavirusa.

Najveći broj pobeda na takmičenju, sedam, su ostvarile Irska i Švedska, uključujući po dve pobede Džonija Logana i Loren kao izvođača. Najveće uspehe na međunarodnoj muzičkoj sceni nakon pobede su ostvarili ABBA i Selin Dion, dok su internacionalne hitove imali i Toto Kutunjo, Frans Gal, Katrina and the Waves, Viki Leandros i Måneskin.

Samo učešće je bilo jedno od početnih faza zapaženih muzičkih karijera izvođača kao što su Hulio Iglesijas, Olivija Njuton Džon, Domeniko Modunjo, Nana Muskuri, Klif Ričard i The Shadows, Lara Fabijan, Zdravko Čolić i t.A.T.u., a nastup u revijalnom programu prvo javno pojavljivanje trupe Riverdens.

Pobedničke zemlje i pesme kroz godine:

– 1956. godine – Švajcarska „Refrain“ Lys Assia

– 1957. godine – Holandija „Net als toen“ Corry Brokken

– 1958. godine – Francuska „Dors, mon amour“ Andre Claveau
– 1959. godine – Holandija „Een beetje“ Teddy Scholten
– 1960. godine – Francuska „Tom Pillibi“ Jacqueline Boyer

– 1961. godine – Luksemburg „Nous les amoureux“ Jean-Claude Pascal

– 1962. godine – Francuska „Un premier amour“ Isabelle Aubret
– 1963. godine – Danska „Dansevise“ Grethe and Jorgen Ingmann
– 1964. godine – Italija „Non ho l‘eta“ Gigliola Cinquetti

– 1965. godine – Luksemburg „Poupee de cire, poupee de son“ France Gall

– 1966. godine – Austrija „Merci, Cherie“ Udo Jurgens
– 1967. godine – UK „Puppet on a String“ Sandie Shaw
– 1968. godine – Španija „La, la, la“ Massiel

– 1969. godine – bila su 4 pobednika – Španija, UK, Holandija, Francuska

– 1970. godine – Irska „All kinds of Everything“ Dana
– 1971. godine – Monako „Un banc, un arbre, une rue“ Severine
– 1972. godine – Luksemburg „Apres toi“ Vicky Leandros

– 1973. godine – Luksemburg „Tu te reconnaitras“ Anne-Marie David

– 1974. godine – Švedska „Waterloo“ ABBA

– 1975. godine – Holandija „Ding-a-dong“ Teach-In
– 1976. godine – UK „Save Your Kisses for me“ Brotherhood of Man

– 1977. godine – Francuska „L‘Oiseau et l‘Enfant“ Marie Myriam

– 1978. godine – Izrael „A-Ba-Ni-Bi“ Izhar Cohen and the Alphabeta
– 1979. godine – Izrael „Hallelujah“ Milk and Honey
– 1980. godine – Irska „What‘s Another Year“ Johnny Logan

– 1981. godine – UK „Making Your Mind Up“ Bucks Fizz

– 1982. godine – Nemačka „Ein bichen Frieden“ Nicole
– 1983. godine – Luksemburg „Si la vie est cadeau“ Corinne Hermes
– 1984. godine – Švedska „Diggi-Loo Diggi-Ley“ Herreys

– 1985. godine – Norveška „La det swinge“ Bobbysocks!

– 1986. godine – Belgija „J‘aime la vie“ Sandra Kim
– 1987. godine – Irska „Hold me Now“ Johnny Logan
– 1988. godine – Švajcarska „Ne partez pas sans moi“ Celine Dion

– 1989. godine – Jugoslavija „Rock me“ Riva

– 1990. godine – Italija „Insieme: 1992“ Toto Cutugno

– 1991. godine – Švedska „Fangad av en stormvind“ Carola
– 1992. godine – Irska „Why me“ Linda Martin

– 1993. godine – Irska „In Your Eyes“ Niamh Kavanagh
– 1994. godine – Irska „Rock‘n‘Roll Kids“ Paul Harrington i Charlie McGettigan
– 1995. godine – Norveška „Nocturne“ Secret Garden
– 1996. godine – Irska „The Voice“ Eimear Quinn
– 1997. godine – UK „Love Shine a Light“ Katrina and the Waves
– 1998. godine – Izrael „Diva“ Dana International
– 1999. godine – Švedska „Take me to your heaven“ Charlotte Nilsson
– 2000. godine – Danska „Fly on the wings of love“ Olsen Brothers
– 2001. godine – Estonija „Everybody“ Tanel Padar, Dave Benton i 2XL
– 2002. godine – Letonija „I wanna“ Marie N
– 2003. godine – Turska „Everyway that I can“ Sertab Erener

– 2004. godine – Ukrajina „Wild Dances“ Ruslana
– 2005. godine – Grčka „My Number One“ Helena Paparizou
– 2006. godine – Finska „Hard Rock Hallelujah“ Lordi
– 2007. godine – Srbija „Molitva“ Marija Šerifović
– 2008. godine – Rusija „Believe“ Dima Bilan
– 2009. godine – Norveška „Fairytale“ Alexander Rybak
– 2010. godine – Nemačka „Satellite“ Lena
– 2011. godine – Azerbejdžan „Running Scared“ Ell and Nikki
– 2012. godine – Švedska „Euphoria“ Loreen

– 2013. godine – Danska „Only Teardrops“ Emmelie de Forest
– 2014. godine – Austrija „Rise like a phoenix“ Conchita Wurst
– 2015. godine – Švedska „Heroes“ Mans Zelmerlow
– 2016. godine – Ukrajina „1944“ Jamala
– 2017. godine – Portugal „Amar pelos dois“ Salvador Sobral
– 2018. godine – Izrael „Toy“ Netta
– 2019. godine – Holandija „Arcade“ Duncan Laurence
– 2020. godine – otkazano zbog koronavirusa

– 2021. godine – Italija „Zitti e buoni“ Maneskin
– 2022. godine – Ukrajina „Stefania“ Kalush Orchestra

– 2023. godine – Švedska „Tattoo“ Loreen.

Prema prognozama kladionica za pobedu na ovogodišnjoj Evroviziji prognozira se da će to biti predstavnik Hrvatske Baby Lazanja.

Izvor: n1info.rs

Kompanija Motorola je na Svetskom kongresu mobilnih tehnologija (MWC) u Barseloni predstavila fleksibilni pametni telefon koji je savitljiv i može da se nosi oko ručnog zgloba.

Firma koja je u vlasništvu kineskog tehnološkog giganta Lenovo je istakla da je pomenuti proizvod za sada samo koncept i možda nikad neće biti predstavljen na tržištu, ali je želela da pokaže napredak u razvoju tehnologije, prenosi CNBC.

Predstavnik Motorole je pokazao kako telefon može da se savija na različite načine kako bi se obmotao oko zgloba ili stajao na stolu.

Kada je telefon obmotan oko zgloba, način na koji se informacije prikazuju se menja, a aplikacije se pojavljuju na vrhu ekrana. Predstavnik je rekao da se telefon savija na osnovu principa koji je sličan funkcionisanju ljudske kičme.

Izvor: n1info.rs

Retki su oni koji dok su gledali kultni film "Lepa sela, lepo gore" nisu pustili po neku suzu dok su gledali scene koje su na specifičan način prikazale propast jedne zajedničke države i drugove koji su preko noći postali neprijatelji na dve suprotne zaraćene strane. Većina radnje tog filma smeštena je u jednom tunelu, a malo ljudi zna da se nalazi u blizini manastira Mileševa kod Prijepolja. On je i danas tu, ali nije funkciji. Kroz njega odavno ne prolaze vozovi, niti se snimaju filmovi.

- Obožavam taj film. Kad sam na internetu pronašao informaciju da je tunel u kom je sniman u blizini Prijepolja, odlučio sam da ga obiđem. Mislim da ne postoji čovek koji je odgledao taj film, a da ga jeza nije prošla. Došao sam na ovo mesto prisećajući se svake scene. Sada je tunel zapušten i nije u upotrebni, a do njega vodi kameni put. Imao sam osećaj kao da će se svakog momenta pojaviti Halil ili Milan, u glavi su mi samo odvanjale čuvene replike iz tog filma. Neverovatan osećaj zaista, kazao je za RINU, Nikola Sretić.

Scenografiju za ovaj kultni film poprilično je pojeo zub vremena, i sada u njega svraćaju samo usputni prolaznici u zaljubljenici u kultno filmsko ostvarenje poput Nikole, do njega dolaze starim kamenim putem.

- Za vreme Titove Jugoslavije, ovim putem pa i kroz tunel planirano je povezivanje Prijepolje sa Sjenicom. Stizalo bi se znatno brže, za 30 kilometara bi zaobišli put preko Nove Varoši. Danas ostoje da ovo mesto pamtimo samo po jednom čuvenom srpskom filmu u kom su glumili Dragan Bjelogrlić, Manda, Bata Živojinović, Nikola Kojo i mnogi drugi, dodao je on.

Izvor: lepotesrbije.alo.rs

Ljubitelji serija znaju da uopšte nije nemoguće da neka kvalitetna dela prođu nezapaženo zbog čiste brojnosti.

Srećom, postoje grupe u kojima ljudi diskutuju o tome koja serija je vredna preporuke a za koju nisu mnogi čuli.

Korisnici Netfliksa oduševljeni su policijskom serijom Deadwind, koju su mnogi otkrili tek sada i počeli da pričaju o njoj u Fejsbuk grupi Netflix Bangers, piše Index.hr.

Finska serija sastoji se od tri sezone. Prva je snimljena 2018, a u njoj Pila Viitala glumi Sofiju Karpi, detektivku koja na gradilištu otkriva telo mlade žene.

Karpi u tom trenutku ni ne sanja da će to otkriće pokrenuti lanac događaja koji bi joj mogao uništiti život.

Ovo je serija za ljubitelje nordijske kinematografije

Prva sezona sastoji se od 12 epizoda, dok preostale dve imaju po osam epizoda. Dakle, ako volite skandinavske krimiće, Deadwind je idealan izbor za vikend-maraton.

„Definitivno je jedna od najboljih policijskih serija na Netfliksu“, kaže jedan gledalac.

„Serija je odlična. Više volim skandinavske filmove, ali svidela mi se. Posebno su lepi prikazi pejzaža“, tvrdi drugi.

„Pomozite! Ne mogu prestati da gledam Deadwind! Sve sam zanemario“, našalio se treći.

Deadwind je 2018. bila nominovan za Nordisk Film & TV Fond Prize, u kategoriji najboljeg nordijskog scenarija.

Izvor: danas.rs

Teya Dora s pesmom "Ramonda" predstavljaće nas na Evroviziji, a neobičan lila cvet je iznova zaintrigirao Srbiju.

Male ljubičaste cvetove Natalijine ramonde, o kojima peva Teya Dora, uglavnom viđamo na proslavama Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ali ovih dana cvetovi te retke biljke, kao i srpske ramonde mogu se videti u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri. Pomenute klisure, prema rečima stručnjaka Zavoda za zaštitu prirode, jedina su mesta u Srbiji u kojima se na istom prostoru, jedna pored druge, mogu naći srpska i Natalijina ramonda.

Razlika između Natalijine i srpske ramonde

Obe biljke botaničari nazivaju „feniks“ biljkama jer mogu da ožive maltene od kapi vode, iako su prethodno bile potpuno sasušene mesecima ili godinama.

„Na prvi pogled nema razlike između tih biljaka, ali postoji kada malo bolje pogledate. Osnovna razlika je u rasporedu kruničnih listića. Kod srpske ramonde krunični lističi su potpuno razdvojeni, dok se kod Natalijine ramonde krunični listići preklapaju“, rekla je za Novu.rs stručni saradnik Zavoda za zaštitu prirode Dragana Nedeljković.

Ona je kazala da su obe biljke tercijarni relikti, što znači da su preživele ledeno doba do današnjih dana. Uglavnom ih možemo sresti u klisurama i kanjonima, jer su to mesta koja su tokom ledenog doba sačuvale biljke iz roda ramonda. Srpsku ramondu, dodala je, otkrio je sredinom 19. veka botaničar Josif Pančić na Rtnju, dok je Natalijinu ramondu nešto kasnije na području Jelašničke klisure otkrio lekar Sava Petrović.

Zašto se Natalijina ramonda tako zove?

„Srpska ramonda dobila je taj naziv jer je otkrivena na području Srbije dok za Natalijinu ramondu kruže priče da je dobila taj naziv jer je doktor Petrović, koji je radio kao lekar na dvoru kralja Milana Obrenovića, bio potajno zaljubljen u u kraljicu Nataliju. Priča se takođe da je Josif Pančić, koji je sa Petrovićem zajedno radio na determinaciji vrste, imao ideju da ta ramonda dobije naziv ramonda nisana, pošto je otkrivena u okolini Niša“, navela je Nedeljković.

Prema njenim rečima, srpska ramonda je nešto rasprostranjenija na Balkanskom poluostrvu i može se naći, osim u našoj zemlji i u Severnoj Makedoniji, Grčkoj, Albaniji i Crnoj Gori, dok se Natalijina ramonda može naći u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Grčkoj.

„Feniks biljke“

Bogosav Stojiljković, mlađi stručni saradnik Zavoda za zaštitu prirode, kazao je da su Natalijina i srpska ramonda bile široko rasprostranjene na ovim prostorima, dok je još vladala tropska i suptropska klima. Međutim, tokom duge geološke istorije, došlo je do promene klimatskih uslova i ramonde su jedino utočište našle u klisurama.

„Natalijina i srpska ramonda u poslednje vreme imaju neku tendenciju opadanja broja (brojnosti), ali je izuzetno mala s obzirom da uglavnom traže staništa koja su nepristupačna. Na mestima gde je dostupna ljudima, uglavnom je ugrožavaju kolekcionari biljaka, koji je sakupljaju za herbarijske zbirke ili za neku vrstu ilegalne trgovine“, izjavio je Stojiljković.

Prema njegovim rečima, Natalijina i srpska ramonda, zanimljive su kolekcionarima između ostalog i zbog toga što spadaju među malobrojne cvetnice koje su sposobne da prežive i u veoma nepovoljnim vremenskim uslovima.

„Kada na staništu nema dovoljno dostupne vode, te biljke stupaju u stanje mirovanja, odnosno stanje anabioze. U stanju mirovanja biljka može da bude mesecima, čak i godinama. Kada se na staništu pojavi voda, jedna kap je dovoljna da biljka oživi i zato mnogi te biljke nazivaju „feniks“ biljkama“, istakao je Stojiljković.

Srpska i Natalijina ramonda cvetaju tokom maja i juna, a da li će procvetati ranije ili kasnije zavisi kako od vremenskih uslova i nadmorske visine na kojoj rastu. Staništa srpske ramonde su na nadmorskoj visini od 150 metara do 1.800 metara, a staništa Natalijine ramonde od 350 metara do 2.150 metara.

Izvor: nova.rs

Amerikanka Tina Hajns bila je zdrava, ali najednom je izgubila svest pa je suprug morao da je oživljava. Nakon groznog iskustva njen doživljaj je iznenadio sve.

Sve je stvarno, raj postoji, otkrila je svojoj porodici Amerikanka Tina, majka četvoro dece, nakon što se probudila iz stanja na ivici smrti. Iskustvo koje je prošla desilo se pre oko 7 godina, kad se sa suprugom Brajanom spremala na planinarenje u blizini njihovog doma u Arizoni. Već su bili na izlasku, ali ona se odjednom srušila.

Bajan je odmah video da joj koža postaje ljubičasta pa počeo da je oživljava, piše Daily Mail. Uspeo je, ali ubrzo je opet pala u nesvest. Stigla je hitna pomoć, a do bolnice je nekoliko puta dolazila do svesti.

Oživljavali su je čak šest puta, a sve ukupno srce joj nije kucalo čak 27 minuta. Čim je otvorila oči uzela je olovku i papir i napisala – sve je stvarno.

Naime, to se odnosilo na raj, kao mesto koje je u tim trenucima doživela. Smatrala je da je tih 27 minuta zapravo bila u – raju.

– Bilo je potpuno opipljivo, boje su bile tako žive – rekla je novinarima.

Tvrdila je da je videla Isusa kako stoji ispred velikih crnih vrata, iza kojih je probijao žuti sjaj. Kad su je nakon napisane poruke pitali na šta tačno misli, pokazala je prema gore.

Medicina ističe da je ona preživela jer je suprug oživljavao. Naime, više od 90 odsto ljudi koji dožive iznenadan zastoj srca van bolnice preminu.

Verovatnoća preživljavanja raste ako nesrećniku pomaže neko ko zna da pruži prvu pomoć, i to sa 10 odsto na gotovo 45 odsto. Razlog toliko učestale smrtnosti je činjenica da do zastoja u radu srca dolazi iznenada i bez najave, a ljudi naprosto ne znaju kako i šta da urade.

Taj problem samo u SAD-u pogađa čak više od 350.000 ljudi. Većina pacijenata se nakon toga ne seća šta se zbivalo u vremenu dok su bili bez pulsa. Ipak, oko 10 do 20 odsto pacijenata doživljava vizuelna iskustva, navodi se u nekim studijama.

Naučnici ističu kako krv usred zastoja srca više ne dolazi do mozga. Prema studiji na pacovima koju su sproveli na Univerzitetu Mičigen 2013. godine, u tim trenucima, koji zapravo prethode smrti, iznenada se pojača moždana aktivnost.

To je visoko sinhronizirana moždana aktivnost koja se povezuje sa stanjem vrlo visokog uzbuđenja. Zapravo, u trenucima telesne smrti mozak se ponaša vrlo živo, ima kompleksne misli i hiperaktivan je. Stoga sumnjaju kako je baš to uzrok za vizije i iskustva tog tipa.

Ipak, Tinina porodica joj vjeruje, za njih je ona doživela raj. Čak se njena sestričina tetovirala inspirisana njenom pričom. Devojka sada na ruci ima stalni podsetnik na to da je njena tetka bila u raju te da to čudesno mesto ipak postoji.

Izvor: blic.rs

Nismo sigurni da li koristite ovu opciju kada je u pitanju Google Maps, ali bi vam dosta pomoglo ukoliko biste je primenili.

Ažuriranje kućne adrese u Google Maps aplikaciji omogućava vam da pronađete najkraće rute bez saobraćaja kada negde idete.

Takođe, možete da nađete restorane, neke atrakcije ili neke druge lokale u okolini. Promena adrese je laka, koji god operativni sistem da koristite.

Android

Najlakši način da ažurirate kućnu adresu je da koristite aplikaciju Google Maps na telefonu. Evo kako da to uradite za Android:

* Dodirnite svoju sliku ili inicijale u gornjem desnom uglu
* Idite na Settings -> Edit home or work
* Odaberite meni sa tri uspravne tačke (⋮) pored vaše adrese.
* Izaberite Edit home.
* Zatim X pored vaše trenutne adrese u polju za pretragu.
* Unesite svoju novu adresu u polje za pretragu i odaberite adresu koju je predložio Google
* Proverite informacije na ekranu i odaberite Done.

iOS

Korisnici iPhone-a i iPad-a mogu da promene kućnu ili poslovnu adresu takođe preko aplikacije Google Maps. Evo kako:

* Otvorite Google Maps
* Dodirnite ikonu profila u gornjem levom uglu
* Otvorite Settings
* Odaberite Edit home or work
* Idite do menija Labeled
* Odaberite ikonicu sa tri tačke pored Home i izaberite Edit home
* Uklonite svoju trenutnu adresu i dodajte novu.

Izvor: b92.net

Kapice na ventilima guma, bilo plastične ili metalne, standard su kod svakog automobila. Iako se na prvi pogled čine identičnim, postoji jedan tip koji označava ključnu razliku: kapice zelene boje.

Mada ne često, postoje vozila koja imaju takve zelene kapice na ventilima guma i to ne zbog estetike. Zelene kapice, naime, označavaju da su gume punjene azotom umesto vazduhom, što nije široko prihvaćeno, ali je nešto što neki vozači smatraju poželjnijim, piše Jutarnji list.

Jedna od prednosti punjenja guma azotom je ta da su manje osetljive na promene temperature, što rezultuje manjim fluktuacijama pritiska u gumama i zato uobičajene kontrole (svake dve nedelje) nisu ni potrebne.

Osim toga, azot u gumama može osigurati veću stabilnost, prianjanje i ravnomernije trošenje, što pozitivno utiče na njihovo trajanje.

Takođe, njegova hemijska priroda sprečava oksidaciju gume i smanjuje rizik od požara jer ne sadrži oksidante koji bi mogli izazvati gorenje. Azot je inertan gas što znači da ne gori niti može da eksplodira, dok kiseonik u vazduhu rasplamsava vatru i izaziva eksploziju. Zato vulkanizeri po pravilu preporučuju punjenje guma azotom.

A tu je i glavni nedostatak: ne možete sami napumpati gume jer nema dostupnih pumpi za azot uobičajenim korisnicima.

Naime, za punjenje azotom potrebno je posetiti specijalizovane radionice, što često rezultuje većim troškovima u odnosu na tradicionalno punjenje vazduhom.

Paradajz je jedna od onih pristupačnih, običnih biljaka kod kojih stvar nije do kraja jasna: da li je paradajz voće ili povrće? Treba nam odgovor jednom zasvada.

Ukoliko i vi niste načisto sa tim da li je paradajz voće ili povrće, našli smo objašnjenje. Možda će vam paradajz biti jasniji, a možda i ne.

Botanički gledano, paradajz je bobica. Ima tanku koru, sočnu pulpu, mnogo semenki unutra. Evropljani paradajz smatraju voćem – ova reč znači i bobičasto voće.
Paradajz se dakle tradicionalno svrstava u povrće, ali iz perspektive botaničara, paradjz je voće koje jev definisano kao „jestivi dio semenašice koji služi za reprodukciju“.

Ipak, po svojoj nameni, paradajz je povrće: uzgaja se kao i većina ostalog povrća, koristi se u kulinarstvu kao povrće i, za razliku od bobičastog voća, služi se za ručak, a ne za desert.
Stoga je tehnički ispravno paradajz smatrati bobicom, ali zahvaljujući praktičnoj primeni, nazvati ovo voće povrćem takođe neće biti greška, piše healthy-food-near-me.com.

Dilema da li je paradajz voće ili povrće stigla na sud

U članku časopisa „Journal of the American Dietetic Association“ gde se raspravljalo o ovoj dilemi u nastavku definicije se navodi kako ona ne uključuje samo paradajz, već i krastavce.

Verovali ili ne sve je započelo još u SAD gde je upravo ova rasprava stigla pred najviši američki sud.

Naime, jedan uvoznik žalio se sudu tvrdeći da je paradajz voće te da ne treba platiti carinu, jer je u ono doba uvezeno voće bilo oslobođeno nameta. Slučaj se odužio, a sud je dobro provjerio sve botaničke i lingvističke posledice odluke i zaključio: paradajz je povrće!

Odluka suda iz 1887. godine je glasila: „Botanički gledano, paradajz je voće, ali u svakodnevnom govoru i upotrebi kod trgovaca ili kupaca, paradajz je kao i krastavac, povrće koje se uzgaja u baštama i koje se jede sirovo ili kuvano, i poput krompira, salate ili šargarepe, obično se servira kao posebno jelo ili deo nekog jela, a ne kao voće, koje se obično servira za desert.

Paradajz u Evropu stigao iz Srednje Amerike

Dugo se mislilo kako je sok od paradjza otrovan, tako da je ipak bilo problema u počecima upotrebe paradjza u gastronomiji. Tek kada se otklonila svaka sumnja u njenu otrovnost, paradjz je na velika vrata ušao u sve kuhinje sveta!

Danas je naprosto teško zamisliti kakva je bila mediteranska kuhinja bez paradjza. On se u potpunosti uklopio u poznata jela i neki kažu, uneo je je upravo onaj deo koji je nedostajao i po kojem danas prepoznajemo Mediteran, prenosi dnevnik.hr.

Paradajz je veoma hranljiv i bogat

Paradajz je bogat vitaminima, mineralima i antioksidansima. Nutricionist ističu koje su mu prednosti.

I jednom za svagda saznaćemo: paradajz je bobica ili povrće

Teško je poverovati, ali pre samo tri veka paradajz se smatrao otrovnim i uzgajao se isključivo u dekorativne svrhe, ne samo kod nas, već i u naizgled prosvećenoj Evropi. A to nije iznenađujuće – pripadaju porodici velebilja, čiji predstavnici zaista mogu naštetiti ljudskom zdravlju.

Može biti žute, zelene, crvene ili smeđe boje, veličine oraha ili težine pola kilograma, slatke su i mesnate ili sočnije i kiselkaste. Od paradajza se pripremaju salate, supe i sosovi, dodaju se prilozima i mesu, zatvaraju u tegle i suše na suncu.

Kada smo počeli da jedemo paradajz

Naučnici se još uvek ne mogu složiti oko mesta odakle potiče paradajz. Prema jednoj verziji, prvi put su uzgajani u Indiji. Prema drugoj, pojavili su se u Kini – potvrda za to su pronađene semenke paradajza, koje su već više od dvije hiljade godina. Najčešće mišljenje kaže da nam je paradajz došao iz Južne i Centralne Amerike.

Naziv biljke – paradajz – potiče od astečke reči „tomatl“, što znači „velika bobica“. Drugo ime – paradajz – došlo je od italijanske reči „pomo d’oro“, što znači „zlatna jabuka“. Danas je uobičajeno da se sama biljka zove paradajz, a njeni plodovi paradajz.

Paradajz je donet u Evropu u 20. veku iz Amerike. Pre svega, došli su u Španiju i Portugal. Kasnije se biljka proširila po Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i istočnoj Evropi. Dugo su se mnogi Evropljani odnosili prema ovoj kulturi s nepovjerenjem i uzgajali je samo u dekorativne svrhe – mali plodovi jarkih boja bili su divan ukras vrta. Paradajz je počeo da se jede tek krajem 17. veka, u isto vreme pojavili su se i prvi recepti sa ovim sastojkom.

Šta sve sadrži paradajz

Paradajz je važan proizvod za ljude sa biohemijske tačke gledišta.

Sadrži proteine, aminokiseline, polisaharide, karotenoide, organske kiseline, vlakna.
Osim toga, paradajz je pravo skladište vitamina i minerala potrebnih za osobu. Sadrži vitamine B (B1, B2, B5, B6, B9), vitamine C, K, H i PP, kao i kalijum, kalcijum, magnezijum, cink, gvožđe, hlor i sumpor, jod, fosfor, folnu kiselinu.
Paradajz sadrži važna biološki aktivna jedinjenja: karotenoide, polifenole i veliku količinu vitamina C.

Da li je paradajz zdrav

Godine 2017. Univerzitet u Ilinoisu, na osnovu studije koja je uključivala 700 ispitanika, otkrila je da likopen, koji se nalazi u velikim količinama u paradajzu, smanjuje rizik od raka prostate.

Druga studija je potvrdila prednosti likopena kod drugog raka – karcinoma bubrega. Osim toga, postoje brojne studije koje potvrđuju lekovito dejstvo likopena kod katarakte, pa čak i makularne degeneracije mrežnice – ova bolest se javlja kod starijih ljudi i podrazumeva odumiranje nervnih ćelija u mrežnjači.

Nekoliko paradajza dnevno pomoći će vam da dobijete pravu dozu likopena. Crveni paradajz sadrži više ove supstance, a u paradajz pastama i sokovima – količina likopena se povećava sa 000 na 7-13 mg.

Organske kiseline i vlakna koja se nalaze u paradajzu imaju pozitivan efekat na gastrointestinalni trakt – povećavaju proizvodnju enzima i izbacuju ustajalu žuč. Vlakna regulišu i nivo holesterola, a kalijum, kojim paradajz ima u izobilju, normalizuje rad srca.

Polifenoli smanjuju rizik od kardiovaskularnih i onkoloških bolesti. Vitamin C je snažan antioksidans koji jača imuni sistem. Ove korisne materije se ne sintetišuu u ljudskom telu same, pa se mogu dobiti samo hranom.

Paradajz ima minimalni sadržaj kalorija, što ga čini toliko popularnim među ljudima koji odravaju liniju. Osim toga, vlakna sadržana u paradajzu zasićuju telo dugo vremena i ne dopuštaju da se pojavi osećaj gladi.

Ko ne sme da jede paradajz

Preporučuje se minimiziranje ili isključenje paradajza iz ishrane kod gihta, čira, gastritisa, bolesti bubrega i povećane kiselosti želuca, a treba imati na umu da i alergičari treba da koriste paradajz s oprezom.

Može li se danas zamisliti kuvanje bez paradajza?

Danas je teško pronaći recept za prva i druga jela, gde god da se dodaje paradajz u bilo kom obliku. Sveži, pasirani ili sušeni paradajz dodajemo u supe, stavljamo ih u priloge kako bi ukus bio višestruki i zanimljiviji, a mesu da bi bilo sočnije i nežnije. Paradajz se čak koristi u pečenju i desertima, piše healthy-food-near-me.com.

Od Bernara Arnoa do Mukeša Ambanija, India Times donosi spisak nekih od najbogatijih ljudi sveta, milijardera, ali i njihova akademska dostignuća.

Bernar Arno

Najbogatiji čovek na svetu prema časopisu Forbes, Bernard Arno osnivač je i predsednik luksuznog brenda LVMH. Što se tiče njegovog obrazovanja, enciklopedija Britanika kaže da je diplomirao inženjerski smer na Politehničkom fakultetu u Parizu.

Elon Mask

Jedan od najbogatijih ljudi na svetu i vlasnik platforme X, Elon Mask diplomirao je iz ekonomije i fizike na Univerzitetu u Pensilvaniji. Preselio se u Kaliforniju 1995. da bi pohađao Univerzitet Stenford, ali je odustao nakon dva dana.

Džef Bezos

Šef Amazona ima diplomu elektrotehničkog inženjerstva i informatike. Diplomirao je na Univerzitetu Prinston.

Leri Elison

Američki biznismen i preduzetnik koji je suosnivač softverske kompanije Oracle Corporation, jedan je od najbogatijih ljudi na svetu. Od fakulteta je odustao. Prvo je studirao na Univerzitetu Ilinois, a potom na Univerzitetu Čikago. Međutim, odustao je od formalnog obrazovanja i proveo je 10 godina pišuću kompjuterske kodove za razne klijente.

Mark Zakerberg

Jedan od osnivača i šef Mete (nekadašnjeg Fejsbuka) Mark Zakerberg studirao je na Harvardu, ali je od fakulteta odustao.

Voren Bafet

Jedan od najpoznatijih ulagača na svetu Voren Bafet diplomirao je na Univerzitetu Nebraska 1950. Nakon toga je još studirao ekonomiju na Kolumbiji.

Bil Gejts

Bivši direktor Microsofta Bil Gejts odustao je od Harvarda nakon samo tri semestra kako bi pokrenuo poslovni plan – Microsoft – zajedno s prijateljem Polom Alenom.

Mukeš Ambani

Najbogatiji Indijac Mukeš Ambani vlasnik je multinacionalnog konglomerata Reliance Industries koji se bavi energetikom, petrohemijom, prirodnim plinom, maloprodajom, telekomunikacijama, masovnim medijima i tekstilom. Studirao je poslovnu administraciju na Stanfordu, ali je odustao od studija kako bi pomogao ocu Dhirubhaiju Ambaniju koji je tada gradio firmu, piše India Times, prenosi Nova.rs.

Neki od njih slučaj nazivaju „revolucionarnim uvidom u predatorsko ponašanje vrste“

Neverovatan snimak iz Južne Afrike uzbunio je naučnike širom sveta. Uhvaćen je trenutak kada je orka napala i ubila veliku belu ajkulu. Našoj vrsti nije poznato da se to ikada ranije dogodilo - poznato je da grupa orki napada i jede ajkulu, a postoje čak i snimci toga, ali nikada ranije nismo bili svedoci nijednog napada orke.

Snimljen na obali zaliva Mosel, video prikazuje orku po imenu Starboard kako jede ajkulu dugu oko 2,5 metara. Zašto je to šokantno? Jer očigledno orke više ne moraju da love u čoporima da bi pobedile svoje rivale, ali traženje obroka očigledno postaje solo aktivnost.

- Kada smo stigli na lokaciju u zalivu, osetili smo miris ulja iz jetre ajkule. Videli smo i mrlju na površini, pa smo shvatili da je tamo nedavno umrla ajkula. Onda smo videli peraje ajkule, što je izazvalo izvesno uzbuđenje, ali je splasnulo kada smo shvatili da se orka sa desne strane približava. On je bio taj koji je uhvatio ajkulu i tada smo još jednom videli koliko je moćno stvorenje - rekla je Ester Džejkobs iz inicijative za očuvanje mora Keep Fin Alive, koja je bila svedok događaja.

dr. Primo Mikareli iz Centra za proučavanje ajkula Univerziteta u Sijeni u Italiji takođe je bio na brodu Vhite Shark Africa u to vreme.

– Tokom dvadeset godina koliko dolazim u Južnu Afriku, primetio sam snažan uticaj koji ovi kitovi ubice imaju na lokalnu populaciju belih ajkula. Ipak, bilo je nezaboravno videti starboard kako nosi džigericu bele ajkule dok je plivala pored našeg plovila. Uprkos strahopoštovanju ovih predatora, sve više sam zabrinut za ekološku ravnotežu priobalnog mora – objasnio je on.

dr. Alison Tauner, koja je predvodila međunarodni tim koji je istraživao otkriće, rekla je da je zajednica iznenađena "zapanjujućim grabežljivcem ove životinje". Ona je video snimak nazvala revolucionarnim uvidom u predatorsko ponašanje vrste, za koje veruje da doprinosi našem razumevanju ponašanja ovih životinja.

- Predstavlja ponašanje bez presedana koje ističe izuzetnu sposobnost kitova ubica. Kao i ranije u Južnoj Africi, orke pokazuju tendenciju da izvlače i konzumiraju jetru velikih belih ajkula bogatu lipidima. To je specijalizovan način ishrane.

{vembed Y=m5KIUhZw1vo}

Ono čemu smo bili svedoci bila je orka, nazvana Desni bok – zbog oštećenog leđnog peraja – koja je sama onesposobila i pojela veliku belu ajkulu za neverovatna dva minuta. Ovo zapažanje dokazuje da najmanje jedna orka lovi sama, što dovodi u pitanje konvencionalno kooperativno lovačko ponašanje poznato u regionu, dodala je ona.

Dr. Sajmon Elven, stručnjak za ekologiju, ponašanje i status zaštite kitova, rekao je da ne treba zaboraviti da su orke pametni, vrhunski predatori. Vrlo brzo uče nove tehnike lova - sami ili od drugih. Zbog toga je praćenje i razumevanje ponašanja važno za njihovo bolje razumevanje.

- Kitovi ubice koji love ajkule verovatno su povezani sa širom dinamikom ekosistema - istakao je Elven, piše LAD Bible.

Bitkoin je dostigao nivo od 50.000 dolara, prvi put u više od dve godine, javlja danas Rojters.

Ta kriptovaluta od početka godine je porasla za 15,7 odsto, a danas je dostigla najviši nivo od 27. decembra 2021.

Večeras u 18.21 bitkoin je porastao za 4,8 odsto na 49.826 dolara, oscilirajući oko granice od 50.000 dolara.

Na osnovu podataka koji su prikupljeni u februaru 2024. godine, formiran je spisak od 50 najvrednijih kompanija u Evropi, baziran na tržišnoj kapitalizaciji. Prema ovim podacima, najvrednija firma je "Novo Nordisk" iz Danske, koja ima tržišnu kapitalizaciju od oko 532 milijarde. Koje još kompanije su se našle na spisku, pročitajte u tekstu koji je pred vama.

Novo Nordisk – Danska

Ova kompanija nalazi se na krovu Evrope. Procenjuje se da vredi oko 532 milijarde i u pitanju je firma iz Danske.

Od februara 2024. godine Novo Nordisk ima tržišnu kapitalizaciju od 532,56 milijardi dolara. Ovo čini Novo Nordisk 14. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji. Tržišna kapitalizacija je ukupna tržišna vrednost otvorenih akcija kompanije kojima se javno trguje i obično se koristi za merenje vrednosti kompanije.

Reč je o globalnoj zdravstvenoj kompaniji, koja je osnovana 1923. godine, sa sedištem u blizini Kopenhagena.

Radi na lekovima i inovativnim medicinskim tretmanima, koji se bore protiv hroničnih bolesti.Zapošljava više od 64.000 ljudi u 80 kancelarija širom sveta i plasira proizvode u 170 zemalja.

LVMH – Francuska

Od februara 2024. LVMH ima tržišnu kapitalizaciju od 457,14 milijardi dolara. Ovo čini LVMH 17. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

LVMH ili Moet Henesi Luj Viton je francuski multinacionalni holding i konglomerat specijalizovan za luksuznu robu, sa sedištem u Parizu. Vlasnik je Bernar Arno, trenutno najbogatiji čovek na svetu.

ASML – Holandija

Od februara 2024. ASML ima tržišnu kapitalizaciju od 380,23 milijarde dolara. Ovo čini ASML 22. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

ASML je lider u inovacijama u industriji poluprovodnika.

Erme – Francuska

Od februara 2024. Erme ima tržišnu kapitalizaciju od 262,19 milijardi dolara. Ovo čini Erme 38. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Reč je o francuskoj firmi luksuznog dizajna, koja je osnovana 15. juna 1837. Specijalizovana je za kožnu galanteriju, modne dodatke, kućni nameštaj, parfimeriju, nakit, satove i konfekciju.

L’oreal – Francuska

Od februara 2024. L’Oreal ima tržišnu kapitalizaciju od 258,39 milijardi dolara. Ovo čini L’Oreal 40. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

L’Oreal SA je francuska kompanija za ličnu negu sa sedištem u Klišiju, sa registrovanom kancelarijom u Parizu. To je najveća svetska kozmetička kompanija i razvila je aktivnosti u ovoj oblasti, koncentrišući se na boje kose, negu kože, zaštitu od sunca, šminku, parfeme i negu kose.

Accenture – Irska

Od februara 2024. Accenture ima tržišnu kapitalizaciju od 235,10 milijardi dolara. Ovo čini Accenture 46. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Accenture je irsko-američka kompanija za profesionalne usluge sa sedištem u Dablinu, specijalizovana za usluge informacionih tehnologija (IT) i konsalting. Accenture se smatra najvećom konsultantskom firmom na svetu po broju zaposlenih.

SAP – Nemačka

Od februara 2024. SAP ima tržišnu kapitalizaciju od 222,62 milijarde dolara. Ovo čini SAP 48. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Kao tržišni lider u softveru za aplikacije za preduzeća, SAP pomaže kompanijama svih veličina i u svim industrijama da bolje rade redefinisanjem ERP-a.

Simens – Nemačka

Od februara 2024. Simens ima tržišnu kapitalizaciju od 156,41 milijardi dolara. Ovo čini Simens 83. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Simens je nemački multinacionalni tehnološki konglomerat.

Dior – Francuska

Od februara 2024. Dior ima tržišnu kapitalizaciju od 156,31 milijardi dolara. Ovo čini Dior 84. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Dior je francuska multinacionalna luksuzna modna kuća kojom predsedava francuski biznismen Bernard Arno, koji takođe vodi LVMH.

Total Energies – Francuska

Od februara 2024. Total Energies ima tržišnu kapitalizaciju od 150,24 milijardi dolara. Ovo čini Total Energies 88. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Total Energies je multienergetska kompanija koja proizvodi i prodaje energiju na globalnom nivou.

Inditex – Španija

Od februara 2024. Inditek ima tržišnu kapitalizaciju od 137,97 milijardi dolara. Ovo čini Inditek 96. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

U pitanju je španska multinacionalna kompanija za odeću. Posluje sa preko 7.200 prodavnica na 93 tržišta širom sveta. Vodeći brend kompanije je Zara, ali poseduje i niz drugih brendova.

Airbus – Holandija
Od februara 2024. Airbus ima tržišnu kapitalizaciju od 130,16 milijardi dolara. Ovo čini Airbus 103. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Airbus SE je evropska vazduhoplovna korporacija. Primarna delatnost je projektovanje i proizvodnja komercijalnih aviona. Erbas je od 2019. najveći svetski proizvođač aviona, kao i vodeći proizvođač helikoptera.

Prosus – Holandija

Od februara 2024. Prosus ima tržišnu kapitalizaciju od 127,45 milijardi dolara. Ovo čini Prosus 105. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Prosus je globalna investiciona grupa koja ulaže i posluje u različitim sektorima i tržištima sa dugoročnim potencijalom rasta. Spada među najveće tehnološke investitore na svetu.

Šnajder Elektrik – Francuska
Od februara 2024. Schneider Electric ima tržišnu kapitalizaciju od 126,60 milijardi dolara. Ovo čini Schneider Electric 106. najvrednijom kompanijom na svetu.

Schneider Electric je francuska multinacionalna kompanija specijalizovana za digitalnu automatizaciju i upravljanje energijom.

Anheuser-Busch Inbev – Belgija

Od februara 2024. godine Anheuser-Busch Inbev ima tržišnu kapitalizaciju od 120,57 milijardi dolara. Ovo čini Anheuser-Busch Inbev 117. najvrednijom kompanijom na svetu.

Anheuser-Busch je belgijska multinacionalna kompanija za proizvodnju pića i piva sa sedištem u Levenu i najveća je pivara na svetu.

Sanofi – Francuska

Od februara 2024. Sanofi ima tržišnu kapitalizaciju od 119,74 milijardi dolara. Ovo čini Sanofi 119. najvrednijom kompanijom na svetu.

Sanofi je francuska multinacionalna farmaceutska i zdravstvena kompanija sa sedištem u Parizu.

Dojče Telekom – Nemačka

Od februara 2024. Dojče Telekom ima tržišnu kapitalizaciju od 118,30 milijardi dolara, te je 122. najvrednija kompanija na svetu.

Deutsche Telekom je nemačka telekomunikaciona kompanija sa sedištem u Bonu i najveći je telekomunikacioni provajder u Evropi po prihodima.

Eaton – Irska

Od februara 2024. Eaton ima tržišnu kapitalizaciju od 115,32 milijardi dolara. Ovo čini Eaton 124. najvrednijom kompanijom na svetu.

Eaton Corporation je američko-irska multinacionalna kompanija za upravljanje napajanjem i ima više od 85.000 zaposlenih i prodaje proizvode kupcima u više od 175 zemalja.

Medtronik – Irska

Od februara 2024. Medtronik ima tržišnu kapitalizaciju od 111,01 milijardi dolara. Ovo čini Medtronik 130. najvrednijom kompanijom na svetu.

Medtronik je kompanija za medicinske uređaje.

Alijanc – Nemačka

Od februara 2024. Alijanc ima tržišnu kapitalizaciju od 107,49 milijardi dolara. Ovo je čini 134. najvrednijom kompanijom na svetu

Alijanc je nemačka multinacionalna za finansijske usluge sa sedištem u Minhenu. Osnovne delatnosti su osiguranje i upravljanje imovinom.

Air Liquide – Francuska

Od februara 2024. Air Liquide ima tržišnu kapitalizaciju od 106,59 milijardi dolara. Ovo čini Air Liquide 137. najvrednijom kompanijom na svetu.

Air Liquide je francuska multinacionalna kompanija koja snabdeva industrijske gasove i usluge različitim industrijama, uključujući medicinsku, hemijsku i proizvođači elektronike.

Essilor Luxottica

Od februara 2024. EssilorLuxottica ima tržišnu kapitalizaciju od 95,84 milijardi dolara. Ovo je čini 163. najvrednijom kompanijom na svetu. U pitanju je italijansko-francuska vertikalno integrisana multinacionalna korporacija sa sedištem u Parizu. Grupa je fokusirana na dizajn naočara, proizvodi i prodaje oftalmološka sočiva, optičku opremu, dioptrijske naočare i naočare za sunce.

Safran – Francuska

Od februara 2024. Safran ima tržišnu kapitalizaciju od 86,40 milijardi dolara, Ovo čini Safran 184. najvrednijom kompanijom na svetu.

Safran je drugi po veličini proizvođač opreme za avione na svetu, isporučuje aerofrajmere ključnim sistemima uključujući stajni trap, točkove i kočnice…

Mercedes Benz – Nemačka

Od februara 2024. Mercedes-Benz ima tržišnu kapitalizaciju od 85,15 milijardi dolara. Ovo čini Mercedes-Benz 187. najvrednijom kompanijom na svetu.

Mercedes-Benz je nemački luksuzni proizvođač komercijalnih vozila osnovan 1926.

Porše – Nemačka

Od februara 2024. Porše ima tržišnu kapitalizaciju od 85,01 milijardi dolara. Ovo čini Porše 189. najvrednijom kompanijom na svetu.

Atlas Copco – Švedska

Od februara 2024. Atlas Copco ima tržišnu kapitalizaciju od 80,23 milijardi dolara. Ovo čini Atlas Copco 204. najvrednijom kompanijom na svetu.

Atlas Copco je švedska multinacionalna industrijska kompanija koja je osnovana 1873. Proizvodi industrijske alate i opremu.

AXA – Francuska

Od februara 2024. AXA ima tržišnu kapitalizaciju od 80,03 milijardi dolara. Ovo čini AXA 205. najvrednijom kompanijom na svetu.

AXA je francuska multinacionalna osiguravajuća kompanija sa sedištem u 8. arondismanu Pariza. Takođe pruža upravljanje investicijama i druge finansijske usluge.

Stelantis – Holandija

Od februara 2024. Stelantis ima tržišnu kapitalizaciju od 79,29 milijardi dolara. Ovo čini Stelantis 209. najvrednijom kompanijom na svetu.

Stelantis je multinacionalna korporacija za proizvodnju automobila nastala spajanjem italijansko-američkog konglomerata Fiat Chrisler Automobiles (FCA) i francuske PSA grupe 2021. godine.

BMW – Nemačka

Od februara 2024. BMW ima tržišnu kapitalizaciju od 77,79 milijardi dolara. Ovo čini BMW 215. najvrednijom kompanijom na svetu.

BMW je nemački multinacionalni proizvođač luksuznih vozila i motocikala sa sedištem u Minhenu.

Investor AB – Švedska

Od februara 2024. Investor AB ima tržišnu kapitalizaciju od 76,57 milijardi dolara. Ovo čini Investor AB 220. najvrednijom kompanijom na svetu.

Investor AB je švedska investiciona i holding kompanija, koja se često smatra konglomeratom.

Ferari – Italija

Od februara 2024. Ferari ima tržišnu kapitalizaciju od 76,57 milijardi dolara. Ovo čini Ferari 219. najvrednijom kompanijom na svetu.

Ferari je italijanski proizvođač luksuznih sportskih automobila sa sedištem u Maranelu.

Merck KGaA – Nemačka

Od februara 2024. Merck KGaA ima tržišnu kapitalizaciju od 74,15 milijardi dolara. Ovo čini Merck KGaA 226. najvrednijom kompanijom na svetu.

Merck Group je nemačka multinacionalna kompanija za nauku i tehnologiju sa sedištem, sa oko 60.000 zaposlenih i prisustvom u 66 zemalja.

Volkswagen – Nemačka

Od februara 2024. Volkswagen ima tržišnu kapitalizaciju od 74 milijarde dolara. Ovo čini Folkswagen 227. najvrednijom kompanijom na svetu.

Volkswagen je nemački proizvođač automobila sa sedištem u Volfsburgu.

Vinci – Francuska

Od februara 2024. Vinci ima tržišnu kapitalizaciju od 73 milijarde dolara. Ovo čini Vinci 232. najvrednijom kompanijom na svetu.

Vinci je francuska koncesiona i građevinska kompanija osnovana 1899.

Iberdrola – Španija

Od februara 2024. Iberdrola ima tržišnu kapitalizaciju od 72,22 milijarde dolara. Ovo čini Iberdrolu 235. najvrednijom kompanijom na svetu.

Iberdrola je španska multinacionalna elektroprivredna kompanija sa sedištem u Bilbau.

BNP Paribas – Francuska

Od februara 2024. BNP Paribas ima tržišnu kapitalizaciju od 68,87 milijardi dolara. Ovo čini BNP Paribas 249. najvrednijom kompanijom na svetu.

BNP Paribas je multinacionalna univerzalna banka i holding kompanija za finansijske usluge sa sedištem u Parizu.

Simens Helathineers – Nemačka

Od februara 2024. Siemens Healthineers ima tržišnu kapitalizaciju od 67,15 milijardi dolara. Ovo čini Siemens Healthineers 257. najvrednijom kompanijom na svetu.

Siemens Healthineers je nemačka kompanija koja pruža rešenja i usluge u zdravstvu.

Enel – Italija

Od februara 2024. Enel ima tržišnu kapitalizaciju od 65,54 milijardi dolara. Ovo čini Enel 266. najvrednijom kompanijom na svetu.

Enel je italijanski multinacionalni proizvođač i distributer električne energije i gasa.

Santander – Španija

Od februara 2024. Santander ima tržišnu kapitalizaciju od 65,85 milijardi dolara. Ovo čini Santander 262. najvrednijom kompanijom na svetu.

Santander održava vodeću poziciju u Španiji u imovini i kreditima i ima veliku mrežu filijala koja kontinuirano radi na razvoju prilagođenih ponuda za pojedince, mala i srednja preduzeća i preduzeća, nudeći atraktivne ponude vrednosti za klijente.

Trane Technologies – Irska

Od februara 2024. Trane Technologies ima tržišnu kapitalizaciju od 64,02 milijarde dolara. Ovo čini Trane Technologies 278. najvrednijom kompanijom na svetu.

Trane Technologies je proizvodna kompanija fokusirana na grejanje, ventilaciju i klimatizaciju (HVAC) i sisteme za hlađenje.

NXP Semiconductors – Holandija

Od februara 2024. ima tržišnu kapitalizaciju od 64,04 milijardi dolara. Ovo je čini 276. najvrednijom kompanijom na svetu.

U pitanju je holandski dizajner i proizvođač poluprovodnika sa sedištem u Ajndhovenu.

Munich RE – Nemačka

Od februara 2024. ima tržišnu kapitalizaciju od 63,42 milijarde dolara. Ovo čini Minhen RE 286. najvrednijom kompanijom na svetu.

Munich Re je nemačko multinacionalno osiguravajuće društvo sa sedištem u Minhenu.

Dassault Systemes – Francuska

Od februara 2024. ima tržišnu kapitalizaciju od 61,36 milijardi dolara. Ovo čini Dassault 297. najvrednijom kompanijom na svetu.

Dassault Systemes je francuska multinacionalna softverska korporacija koja razvija softver za 3D dizajn proizvoda, simulaciju, proizvodnju i druge 3D proizvode.

Cement Roadstone Holding – Irska

Od februara 2024. Cement Roadstone ima tržišnu kapitalizaciju od 59,65 milijardi dolara. Ovo čini Cement Roadstone 305. najvrednijom kompanijom na svetuč

CRH je međunarodna grupa raznovrsnih preduzeća za građevinske materijale čije je sedište u Dablinu.

Banco Bilbao Vizcaya Argentaria – Španija

Od februara 2024. ima tržišnu kapitalizaciju od 58,57 milijardi dolara. Ovo je čini 313. najvrednijom kompanijom na svetu.

Banco Bilbao je španska multinacionalna kompanija za finansijske usluge sa sedištem u Madridu i Bilbau.

Intesa Sanpaolo – Italija

Od februara 2024. Intesa Sanpaolo ima tržišnu kapitalizaciju od 58,02 milijarde dolara. Ovo čini Intesa Sanpaolo 319. najvrednijom kompanijom na svetu.

Kerirng – Francuska

Od februara 2024. Kering ima tržišnu kapitalizaciju od 57,32 milijarde dolara. Ovo čini Kering 325. najvrednijom kompanijom na svetu.

Kering je francuska multinacionalna korporacija specijalizovana za luksuznu robu.

UniCredit – Italija

Od februara 2024. UniCredit ima tržišnu kapitalizaciju od 56,40 milijardi dolara. Ovo UniCredit čini 329. najvrednijom kompanijom na svetu.

DHP Grupa – Nemačka

Od februara 2024. DHL Grupa ima tržišnu kapitalizaciju od 55,25 milijardi dolara, Ovo čini DHL Group 335. najvrednijom kompanijom na svetu-

DHL Group je nemačka multinacionalna kompanija za isporuku paketa i upravljanje lancem snabdevanja sa sedištem u Bonu.

Volvo Grupa – Švedska

Od februara 2024. godine Volvo grupa ima tržišnu kapitalizaciju od 55,26 milijardi dolara. Ovo čini Volvo Grupu 334. najvrednijom kompanijom na svetu.

Volvo grupa je švedska multinacionalna proizvodna korporacija sa sedištem u Geteborgu . Dok je njegova osnovna delatnost proizvodnja, distribucija i prodaja kamiona, autobusa i građevinske opreme, Volvo takođe snabdeva brodske i industrijske pogonske sisteme i finansijske usluge.

Izvor: nova.rs

Ujedinjeni Arapski Emirati potpisali su sporazum o uvođenju leteće taksi usluge do 2026. godine, a Dubai će postati prvi grad u svetu koji će pokrenuti komercijalnu električnu taksi uslugu, prenosi Anadolija.

Novinska agencija Emirates objavila je na platformi X da je vazdušni taksi „Joby Aviation S4“ dizajniran da primi pilota i četiri putnika i da ima nultu emisiju izduvnih gasova.

Taksi, s maksimalnim dometom leta od 161 kilometar i maksimalnom brzinom od 320 kilometara na sat, biće na usluzi u blizini Međunarodnog aerodroma u Dubaiju, u centru grada, Dubai Marini i Palm Jumeirahu.

Vreme putovanja između Međunarodnog aerodroma i Palm Jumeiraha, koje trenutno traje 45 minuta automobilom, biće smanjeno na 10 minuta letećim taksijem.

El Salvador je poslao više od 4.000 bezbednosnih snaga u tri zajednice na periferiji prestonice da iskorene članove bandi, dok se predsednik Najib Bukele priprema da zatraži još jedno produženje vanrednih ovlašćenja za borbu protiv kriminala, prenosi AP.

Bukele je najavio operaciju pred zoru u video-snimku postavljenom na platformi Iks. Vojnici i policija su poslati da opkole gusto naseljene zajednice Popotlan, Vale Verde i La Kampanera izvan San Salvadora, rekao je predsednik.

„Nećemo stati dok ne uhvatimo poslednjeg teroristu koji je ostao“, napisao je Bukele, koristeći frazu koja se obično odnosi na članove bandi koje su optužene za trgovinu drogom, reketiranje i iznudu. „Nećemo dozvoliti da se mali ostaci pregrupišu i oduzmu mir koji je toliko koštao.“

Mega zatvor kao kavez za životinje

Bukele je iskoristio hitna ovlašćenja data nakon porasta nasilja bandi u martu 2022. da vodi sveobuhvatnu ofanzivu protiv moćnih uličnih bandi u zemlji. Više od 72.000 navodnih članova bande ili povezanih lica je zatvoreno u masivne ćelije, koje liče na ogromne životinjske kaveze, bez prava na posete.

Upravnik zatvora kaže da pritvorenici moraju da spavaju na tvrdim podlogama, jer smatraju da bi dušeci mogli da se koriste za skrivanje predmeta. Njihova ishrana se sastoji od jednostavnih obroka koji se ponavljaju svaki dan.

Obuka je inače omogućila obnovu svakodnevnog života u javnim prostorima salvadorskih zajednica koje su se nekada plašile bandi, ali kritičari kažu da su hapšenja izvršena bez odgovarajućeg procesa i da je hiljade nevinih ubijeno u tim naporima.

Ovlašćenja za hitne slučajeve suspenduju neka ustavna prava, kao što je da vam se kaže zašto ste uhapšeni i pristup advokatu.

Mere bezbednosti i dalje su veoma popularne među Salvadorcima, ali međunarodne organizacije za ljudska prava i neke strane vlade su veoma kritične.

Snage bezbednosti su izvele slične operacije u poslednjih godinu i po dana. Oni obično postavljaju kontrolne punktove na ulazima u zajednice, zaustavljaju i ispituju vozače i pretresaju njihova vozila, dok druge snage pretražuju od vrata do vrata.
"La Kampanera" je poznata kao jedno od najnasilnijih područja u zemlji. Tamo živi oko 10.000 ljudi koji su godinama bili pod kontrolom bande "Bario 18".

U decembru 2022. godine, više od 10.000 pripadnika snaga bezbednosti ušlo je u "La Kampaneru" i druge zajednice u opštini Sojapango prikupljajući članove bande.

Izvor: nin.rs

Na pustim ulicama Černobilja lutaju mutirani vukovi koji su, čini se, razvili otpornost na kancer, a naučnici se nadaju da će im to pomoći u borbi sa opakom bolešću kod ljudi.

Nuklearna katastrofa je zadesila Černobilj 1986. godine, kada je četvrti reaktor eksplodirao, a ubrzo su čitav grad i okolina evakuisani zbog širenja radijacije.

Područje je od tada ostalo sablasno, a uspostavljena je Černobiljska zona isključenja koja podrazumeva zabranu kretanja u radijusu od 30 kilometara od nekadašnje elektrane jer radijacija i dalje predstavlja rizik.

Ljudi se možda nisu vratili, ali divlje životinje, poput vukova i konja, slobodno se kreću.

Evolucioni biolog i ekotoksikolog Kara Lav sa Univerziteta Prinston proučavala je kako černobiljski vukovi generacijama preživljavaju uprkos izloženosti visokim nivoima radijacije.

Lav i njen tim istraživača posetio je 2014. godine zonu isključenja i tada označio jedan broj vukova, uzeo uzorke krvi i nadgledao njihovo ponašanje narednih godina.

Ogrlice sa tragačima omogućile su timu da prati vukove i zna tačno koliko vremena provode i radioaktivnoj zoni i koliko su izloženi zračenju.

Otporni na rak?

U uzorcima krvi otkrili su da su černobiljski vukovi izloženi i do 11,28 milirema radijacije svaki dan tokom čitavih svojih života – šest puta više od dozvoljene granice za ljude.

Utvrdili su da su vukovima izmenjeni imuni sistemi slično pacijentima koji prolaze radioterapiju protiv kancera.

Još važnije, naučnici su identifikovali specifične delove životinjskog genetskog materijala koji se čini otpornim na rak.

Brojna dosadašnja istraživanja otkrila su kod ljudi mutacije koje povećavaju rizik od oboljevanja od kancera, poput prisustva varijanti BRCA1 i BRCA2 gena koji povećavaju šansu žena da obole od raka dojke ili jajnika.

Napori američke biološkinje, međutim, usmereni su da identifikuju zaštitne mutacije koje povećavaju otpornost i poboljšavaju šanse da se rak preživi.

Nalazi višegodišnjeg istraživanja predstavljeni su na godišnjem skupu Društva za integrativnu i komparativnu biologiju u Sijetlu.

Izvor: RTS

Ako vidite sir označen kao švajcarski koji nema rupe, to nije pravi švajcarski sir i neće imati ukus ili teksturu koju tražite, kaže naučnik dr Mark Džonson.

Švajcarski sir uvek se opisuje kao sir s rupama. Ima čvrsto telo i orašast, ali sladak ukus. Takođe, ima vrlo malo soli u poređenju s drugim sirevima, kaže dr Mark Džonson, istaknuti naučnik u Centru za istraživanje mlečnih proizvoda na Univerzitetu Viskonsin.

Prvi put je napravljen u 14. veku u Švajcarskoj, tačnije u Alpima.

– Bio je to tvrdi sir koji je imao dug rok trajanja i lako je mogao da se transportuje niz planine gde se proizvodio. Danas se, međutim, izraz švajcarski sir ne odnosi na to odakle sir dolazi, već na vrstu sira, na to kako se sir proizvodi – pojasnio je.

Zašto švajcarski sir ima rupe?

– Proizvođači sira dodaju posebnu bakteriju zvanu Propionibacterium shermanii. Ova bakterija fermentuje mlečnu kiselinu i proizvodi ugljen dioksid. Ugljen dioksid se skuplja na određenim mestima u siru i stvara velike mehuriće. Nijedan drugi sir ne koristi ovu kulturu, osim švajcarskog i drugih verzija švajcarskog sira, kao što su baby Swiss, Maasdam, Jarlsberg i Emmentaler – objašnjava dr Džonson.

Može li da se kupi švajcarski sir bez rupa?

– Švajcarski sir bez rupa naziva se ‘slepi švajcarac’, ali to se smatra nedostatkom. Ako vidite sir označen kao švajcarski koji nema rupe, to nije pravi švajcarski sir i neće imati ukus ili teksturu koju tražite – pojasnio je, a prenosi rd.com.

Na skoro svakom internet forumu postoji tema jezičkih nedoumica i grešaka, gde se u detalje raspravlja o najtananijim i najsitnijim gramatičkim i pravopisnim začkoljicama, u koje ponekad nisu sigurni ni oni kojima je jezik profesija.

Ovo je lista 10 najčešćih katastrofalnih grešaka, zbog kojih nastavnici daju jedinice, bez objašnjenja.

Negacija uz glagole se piše odvojeno
„Neznam, neželim, nemogu“ su katastrofalne nepravilnosti. Pravilno je „ne znam“, „ne želim“, „ne mogu“. Izuzetak su reči „neću“ i „nemoj“ koje se pišu sastavljeno.

Negacija uz prideve se piše sastavljeno
„Ne srećan“, „ne umoran“, „ne zadovoljan“ su nepravilni oblici. Pravilno je „nesrećan“, „neumoran“, „nezadovoljan“.

Prezent glagola „biti“
Pravilno je „ja bih, ti bi, on/ona bi, mi bismo, vi biste, oni bi“. Sve ostalo je nepravilno.

Kada se „li“ odvaja
Piše se „da li“, „je li“.

Jednina reči čitaoci, branioci, primaoci…
Čitalac, branilac, primalac, a nikako čitaoc i slično.

Hvaliti i faliti
Kada vam nešto nedostaje, onda vam fali, a kada je neko nešto dobro uradio, onda se on hvali.

Hoćemo ili nećete?
Uvek i isključivo – piše se zajedno.

Slovo J, da ili ne?
Slovo J je suvišno u prošlom vremenu (učio, radio, bio), ali je neophodno u prisvojnim zamjenicama – moje, tvoje.

Glasovne promene
Pravilno je reći potpredsednik, a nepravilno je napisati podpaliti, svecki, srbski…

Superlativ je uvek jedna reč
Najbolji, najjači, najslabiji, a ne naj bolji, naj jači, naj slabiji…

Izvor: naučionica.com

Učili smo da je Zemlji potrebno 365 dana da napravi pun krug, ali to putovanje traje oko 365 i još četvrt dana. Prestupne godine postoje i pomažu da se kalendar od 12 meseci uskladi sa kretanjem Zemlje oko Sunca.

Ova godina je prestupna, jer umesto 365 ima 366 dana. Znači da februar mesec ima 29. dana. Prestupna je svaka četvrta godina prema gregorijanskom kalendaru koji koristi većina sveta.

Prestupne godine veoma su važne za planetu i bez njih naše godine izgledale bi drugačije.

Dvadesetdeveti februar naziva se i prestupnim danom, a mnogi ga vezuju za različita sujeverja i neobične običaje. Svake četvrte godine preostali sati se sabiraju.

Prestupne godine postoje jer je jedna godina u gregorijanskom kalendaru nešto kraća od solarne, zbog vremena koje je potrebno da Zemlja obiđe krug oko Sunca.

Kalendarska godina ima tačno 365 dana, a solarna otprilike 365,24 dana, odnosno 365 dana, pet sati, 48 minuta i 56 sekundi.

Ideja o prestupnim godinama datira još iz perioda Rima, kada je kalendar imao 355 dana, umesto 365, a on je bio napravljen na osnovu mesečevih ciklusa i faza.

Rimljani su primetili da njihov kalendar nije u skladu sa godišnjim dobima, pa su počeli da dodaju dodatni mesec, koji su nazvali Marcedonijus, svake dve godine kako bi nadoknadili dane koji nedostaju.

Godine 45. pre nove ere, rimski car Julije Cezar uveo je solarni kalendar, zasnovan na kalendaru koji je razvijen u Egiptu. Svake četiri godine februar dobija dodatni dan da kalendar bude u skladu sa Zemljinim putovanjem oko Sunca. U čast Cezara, ovaj sistem je još poznat kao Julijanski kalendar.

Poslednje „štimanje“ kalendara

Kako je vreme odmicalo, ljudi su shvatili da putovanje Zemlje nije bilo tačno 365,25 dana, trebalo joj je 365,24219 dana, a to je 11 minuta manje. Dodavanje celog dana svake četiri godine je zapravo bila malo veća korekcija nego što je bilo potrebno.

Papa Grgur Trinaesti je 1582. godine potpisao naredbu koja je imala malu korekciju. I dalje bi postojala prestupna godina svake četiri godine, osim u „vekovnim“ godinama – godinama koje su deljive sa 100, na primer 1.700 ili 2.100.

Možda zvuči kao zagonetka, ali ovo prilagođavanje je učinilo kalendar još preciznijim, pa je tada i nastao Gregorijanski kalendar.

A da nismo imali prestupne godine?

Da kalendar ne pravi tu malu korekciju svake četiri godine, ne bi bilo usklađenosti sa godišnjim dobima.Tokom vekova, nastao bi problem, pa bi se solsticij i ravnodnevnica dešavali u različito vreme. Za otprilike 700 godina leto na severnoj hemisferi počelo bi u decembru, a ne u junu mesecu.

Drugi kalendari širom sveta imaju svoje načine održavanja vremena. Jevrejski kalendar, koji regulišu Mesec i Sunce , je kao velika slagalica sa ciklusom od 19 godina. S vremena na vreme, dodaje se prestupni mesec kako bi se osiguralo da se posebne proslave dešavaju u pravo vreme.

Islamski kalendar je još jedinstveniji. Prati faze Meseca i ne dodaje dane. Pošto lunarna godina traje samo 355 dana, ključni datumi u islamskom kalendaru pomeraju se 10 do 11 dana svake godine po solarnom kalendaru.

Tako Ramazan, islamski mesec posta, ove godine pada u deveti mesec islamskog kalendara. U 2024. godini biće u periodu od 11. marta do 9. aprila, 2025. godine od 1. do 29. marta, a 2026. godine slaviće se od 18. februara do 19. marta.

Učenje od planeta

Astronomija je nastala kao način da se shvati naš svakodnevni život, povezujući događaje oko nas sa nebeskim pojavama. Koncept prestupnih godina pokazuje kako su ljudi od ranog doba pronalazili red u uslovima koji su izgledali haotični.

Jednostavni, nesofisticirani ali efikasni alati, nastali iz kreativnih ideja drevnih astronoma i vizionara, pružili su prve poglede na razumevanje prirode oko nas. Neke drevne metode, kao što su astronomija i liste astronomskih objekata opstali su do danas, otkrivajući bezvremensku suštinu naše potrage za razumevanjem prirode.

Izvor: RTS

Nisu samo muškarci oblikovali mračne stranice istorije okrutnosti - jedna žena izranja kao centralna figura, uprkos svojoj naoko krhkoj pojavi.

Eržebet Batori (1560. - 1614.) ostavlja zastrašujući trag, iako je prošlo više od četiri veka od njenog vremena. Njeni nadimci, poput "Ledi Drakula" i "Krvava grofica", sami po sebi otkrivaju strašne čine koje je izvršila. U savremenom kontekstu, ona bi bila označena kao serijski ubica.

Tokom perioda od 1590. do 1610. godine, ova žena visoke staleži i izopačenih sklonosti odgovorna je za gubitak života stotina mladih devojaka, neke lično, a druge uz pomoć svojih saradnika. Neki izvori čak spominju brojku od 650 žrtava poremećene grofice, izveštava Povjest.hr.

Eržebet je bila kćerka barona Jurja VI Batorija i baronice Ane, odrasla u uglednoj porodici u istočnoj Ugarskoj. Njeno poreklo ju je povezalo sa mnogim bogatim ličnostima tog doba, od kardinala do poljskog kralja Stjepana.

Da joj nisu “sve ovce na broju”, postalo je jasno još kad je bila devojčica. Patila je od nesanice, imala nekontrolisane izlive besa, a navodno je bolovala i od neke vrste padavice. Zaključivši da je devojčica previše zahtevna, majka ju je ćušnula na brigu dadilji. Ova, neuka i bogobojazna žena, imala je najbolje moguće namere, ali vaspitni model koji je primenjivala - dopustiti detetu da radi šta hoće i ispunjavati mu svaku želju - pokazao se tragično promašenim.

Kako je odrastala, razmažena Eržebet se razvila u punokrvnu nasilnicu, a služavke su u njenom porodičnom dvoru bile u strahu, pa su joj se sklanjale sa puta.

Možda je sadističku prirodu nasledila od oca, prema nekim pričama koje kruže. Kaže se da je on na okrutan način kaznio Roma optuženog za krađu: nesrećnika su ušili u rašireni stomak konja, ostavljajući ga da umire od gladi i žeđi.

Mlada Eržebet bila je svedok ovog jezivog događaja, mirno posmatrajući sa strane. Sudbina nesrećnog čoveka nije joj izazvala nikakvu empatiju, naprotiv, u njenom umu se rodila ideja da može postupati kako god želi sa ljudima koji nisu plemićkog porekla.

Njene mračne osobine nisu je sprečile da uživa u ljubavnom životu - bila je bogata plemkinja, inteligentna i obrazovana (vladala je grčkim, latinskim i nemačkim jezikom), kao i jedna od najlepših žena u zemlji!

Već sa deset godina obećana je grofu Ferencu Nadašdiju. Venčali su se nedugo nakon njenog petnaestog rođendana, a čini se da je pristupila braku s velikim entuzijazmom, žudeći za avanturom i uzbuđenjem. Iako veoma mlada, pokazala je svoj čelični karakter - odbijajući da uzme suprugovo prezime jer je njena porodica bila uglednija, nesumnjivo je zadržala svoje prezime.

Na svadbi, skoro pet hiljada gostiju uživalo je u biranim jelima i vinima, dok je mlada plesala poput vrtoglave dervišice, uvek sa osmehom na licu. Bila je presrećna jer je "skromni" poklon koji je dobila od muža bio grandiozni dvorac Čachtice (mađ. Csejte), smešten u današnjoj Slovačkoj, uz sedamnaest sela kao dodatak.

Godine 1578., grof Ferenc Nadašdi-Batori postaje zapovednik mađarskih trupa, koje je poveo u rat protiv Otomanskog carstva. Bio je to početak njegove uspešne vojne karijere, tokom koje je zaradio nadimak “Crni junak”. Većinu vremena je provodio na ratištu, a kad god bi se vratio kući, radio je na prokreaciji: Eržebet mu je rodila dva sina i tri ćerke. Decu je, baš kao što su to učinili njeni roditelji, poverila na brigu dadiljama. U suprugovoj odsutnosti, pokazala se vrlo spretnom u upravljanju posedima, pa čak i rešavanju pravnih pitanja.

Dok je njen muž sekao glave neprijatelja, grofica se upustila u ljubavnu vezu s lepim slugom Torkom, koji ju je navodno upoznao s okultnom literaturom i praksama. Patološki tašta, sate i sate je provodila pred ogledalom, ulepšavajući se za mladog ljubavnika. Ove sve stavke, čitanje mračnih knjiga i želja za zadržavanjem mladolikog izgleda, pokazat će se presudnima u formiranju njene psihopatološke ličnosti. Drčna i borbena, u životu se bojala samo jednog: starenja. Kako bi zaustavila ovaj prirodni proces, naučila je iz svojih knjiga, trebala se okupati u svežoj krvi mladih devojaka, po mogućnosti devica. Nakon suprugove smrti, ništa više nije stajalo na putu njenoj opsesiji. Opredelila se za žrtve niskog roda, koje neće nikome nedostajati - vlastite sluškinje.

Uz pomoć ljubavnika, vremešnog domara i dve lokalne žene koje su mnogi smatrali vešticama, upustila se u krvavu odiseju. Nije se zadovoljila time da žrtve, koje je nazivala “mesom” i mamila ih u dvorac pričama o dobro plaćenom poslu, jednostavno ubije - pre nego što bi iscedila njihovu krv u veliki kotao, mučila ih je satima, katkad i danima. Sekla je njihova lica britvom, odgrizala im komade mesa, a posebno je uživala kad bi im među nožne prste stavila slamu i zapalila je: njihovo bacakanje u agoniji nazivala je “plesom”.

Katkad, kad joj se žurilo, jednostavno bi ih žive zapalila bakljom. Na repertoaru joj je bilo i bičevanje, drobljenje kostiju toljagom, zamrzavanje u snegu, čupanje noktiju i zabijanje eksera ispod istih. Navodno je čak uspela nabaviti gvozdenu devicu, omiljeni instrument srednjovjekovnih inkvizitora. Reč je o metalnom sarkofagu ljudskog obličja i veličine, ispunjenom oštrim šiljcima: onaj koga bi zatvorili u tu napravu umirao je u najgorim mukama, krvareći iz bezbrojnih rana!

Priče o onome što se događa u dvorcu šaptom su se širile krajem ali, zbog grofičina položaja i imanja, pune dve decenije niko se nije usudio da reaguje. Tek kad je, u nedostatku sirotica, počela ubijati devojke plemićkog roda, vlasti su odlučile da preduzmu nešto.

Nedugo nakon Božića 1610. godine, u njen su dvorac upale snage zakona: užasnuti, istražitelji su otkrili na stotine leševa, a u tamnici se nalazilo i nekoliko napola živih devojaka, strahovito unakaženih. Istražitelji su povraćali od jezivog prizora koji su zatekli u dvorcu.

Sudije su, ponovno zbog grofičinog statusa, bili milostivi: umesto da je smaknu, kao što su to učinili njenim sudionicima, stavili su je u doživotni kućni pritvor. Živa je zazidana u vlastitom zamku, a sluge su joj kroz neveliki otvor svakodnevno dostavljali hranu i vodu. Godine 1614, jedan od stražara je, gonjen znatiželjom, provirio kroz taj prozor. Krvava grofica ležala je na podu, mrtva.

(Stil/Povijest.hr)