U istoriji srpskog pozorišta nije zabeležen slučaj da su glumci i glumice platili glavom, jer su se bavili svojim poslom. Bilo je tako sve do 1944, kada se revolucionarna pravda, vitlajući mačem, uveliko razmahala. Pred streljački stroj u Srbiji izvedeni su ne samo glumci već i glumice, reditelji, upravnici…

Poratni hod po mukama pratio je i život čuvene pozorišne glumice Žanke Stokić.

Miodrag Ilić, književnik i dramski pisac, gledao je Žanku Stokić u drami Ljubinke Bobić „Porodica Blo“. Posle te predstave, kako mi je rekao, video je još jednom. Nije bila na sceni.

– Bio sam dete, ali se sasvim dobro sećam grupe zatvorenika koji su brezovom metlom čistili deo Bulevara revolucije kod Vukovog spomenika. Među njima je bila i Žanka Stokić. Jedan od prolaznika pitao je: „Žanka, šta to radiš?! Odgovorila je: „Evo, čistim ovo đubre.“

Žanka je bila, seća se Ilić, u izgužvanom kišnom mantilu, neuredne prosede kose. Ostali zatvorenici radili su ćutke, pod prismotrom naoružanog stražara.
Februara 1945. najpoznatija srpska pozorišna glumica osuđena je na „osam godina gubitka srpske nacionalne časti“, zato što je igrala u pozorištima Veseljaci i Centrala za humor, koja su bila pod zaštitom okupatora, a specijalno zato što je aktivno učestvovala u programima Beogradske radio-stanice.

Prema izveštaju „Politike“, sala je bila prepuna naroda. Za vreme saslušanja optužena Žanka Stokić je plakala. Kada se ona nekada smejala, smejala se i publika koja je slušala. Ovoga puta Žanka je plakala, a publika se smejala njenim suzama.

Stupica je tražio Žanku za JDP

Kako su Žanku vratili tamo gde je ona najpotrebnija – pozorišnoj sceni? Književnik Milan Đoković, dugogodišnji direktor Drame Narodnog pozorišta, zakucao je na vrata Mitre Mitrović, prve žene ministra za kulturu i prosvetu postratne vlade.

– Mitra je, ne samo pažljivo saslušala pozorišne i ljudske pobude mojih prijatelja i moje da tražimo Žankin povratak u njenu pozorišnu kuću, nego je, očevidno, imala i sluha za opravdanost tih pobuda. Bez komentara, obećala je da će, odmah, razgovarati „sa drugovima“ – sećao se Đoković tog razgovora.

Dva dana kasnije, Mitra je javila Đokoviću da je potrebno da neko od glumaca, bliskih Žanki i ljudski pouzdanih, ode da je poseti i da joj kaže da odmah podnese molbu za rehabilitaciju. Đoković je razgovarao sa Dragoljubom Gošićem, koji je pristao da bude prvi poklisar, koji će joj odneti radosnu vest. Žanka ga je saslušala „široko otvorenih očiju, ustreptala, zahvalila mu se kao starom drugu i rekla da će učiniti ono što joj je preporučio“.

Žanku je hteo i Bojan Stupica, koji je u to vreme okupljao najbolje glumce za JDP. Dobio je saglasnost Agitpropa CK KPJ da pozove Žanku. Stupica je posetio Žanku i saopštio joj da je njene kolege očekuju i da će odmah dobiti prvu ulogu.

I pored dve ponude, velika glumica se nije vratila pozorišnoj sceni. Žanka Stokić preminula je 20. jula 1947.

„Sedela sam na patosu i lovila neko zrno pasulja kada se odjednom on pojavio. Ušao je sa dvojicom pratilaca. Bio je vitak čovek, ali tada mi se činio znatno višim. Mršav. Nosio je kožni kaput do zemlje. Imao je neke sivoplave čelične oči. Bio je to Slobodan Penezić Krcun. Sećam se ko danas“, ispričala je Olga Spiridonović pozorišnom kritičaru Feliksu Pašiću.

Olga Spiridonović uhapšena je četiri-pet dana pošto je oslobođen Beograd. Prvo je bila u Upravi grada, na mansardi, zatim su je prebacili u „Glavnjaču“.

Pitao je: „Ko je ovo?“ Žena nekog vojvode četničkog, koji je streljan, stajala je pored Žanke, rekla je: „Ovo je naša velika glumica Žanka Stokić.“ „A, ti si ta Žanka Stokić!“, odvratio je Krcun. „Gospođa Stokić je bolesna. Potreban joj je insulin. Ukoliko ga ne dobije, ona će umreti“, izgovorila je ta žena. Kad je polazio, Krcun je rekao pratiocu: „Nabavi insulin za drugaricu i vidi slučaj ove žene“…

„Vode nas na streljanje…“

„Posle dva dana, oko dva sata noću, ušao je čovek koji je svake večeri ulazio. Prozvao me je, ali i sve druge glumice: Nadu Riznić i Gordanu Gošić kao i primabalerine Rut Parnel i Nadu Aranđelović. U susednoj zatvorskoj prostoriji bili su glumci Mirko Milisavljević, Vladeta Dragutinović, operski pevači Nikola Cvejić, Stanoje Janković…“, navodi Olga Spiridonović.

Svi su sprovedeni do „marice“. Onda su ih vozili, vozili, vozili… Tako jedan sat. Imali su utisak da ih vode na streljanje.

„Vladeta je govorio: ’Ljudi, nas stvarno vode na streljanje. Mi nismo ništa skrivili, mi smo samo radili svoj posao.’ I odjedared se kola zaustavljaju. Tu gde je danas Prirodno-matematički fakultet, tu je bila stara ’Glavnjača’. Kola se zaustavljaju u dvorištu. Zima, ciča. Početak novembra. Onda su nas ubacili u ćelije, gde je bio beton, a Žanku su odmah izdvojili u drugu prostoriju“, objašnjava naša poznata glumica.

U toku noći pozivali su ih na saslušanje.

„Govorila sam: ’Čoveče, dajte mi dokaz. Šta me tereti?’ Onda su došli i rekli: ’Hajde, izlazite, slobodni ste!’ Pustili su nas ujutro, negde oko sedam. Sećam se, kad sam došla kući, bila je zora.“

Olga Spiridonović je verovala da ih je streljačkog stroja spasao Milovan Đilas.

„To znam“, rekla je, „jer moj muž je bio Žorž Skrigin. Kad je trebalo da se venčamo, specijalnu dozvolu je trebalo da dobije od partijske organizacije…. Zogović je bio za to da nas streljaju, a Đilas je rekao: ’Ne! Nemojte da pravite gluposti.’

Iako su glumcima i glumicama posle višednevnog tamnovanja bila otvorena vrata ćelija, vrata matičnog Narodnog pozorišta za njih su bila i dalje zatvorena. Olga Spiridonović je dve godine pokušavala da se vrati. Kolega je predložio da se obrati Mitri Mitrović. Ispred vrata Kabineta ministarke stala je već sledećeg jutra. Upisala se u veliku knjigu: „Olga Spiridonović, po ličnom pitanju“.

Ministarka u američkoj uniformi

„BiIa sam tog dana 30. i 35. po redu. Mislila sam da ću ostati za naredni dan. Sekretar je izašao i prvo ime koje je izgovorio bilo je moje. Mitra je ustala od stola i ponudila da sednem. Odbila sam. Sećam se kako je bila obučena. To me je impresioniralo. U nekoj američkoj uniformi sa čizmama, kratko ošišana. Mislim da je bila zaprepašćena mojim izgledom. Imala sam neke cipele, pocepane čarape, bedni kaputić, nenašminkana.“

Sve sam joj ispričala, da mi ne daju da se vratim. Kada je sve čula, rekla mi je da ne moram da ostanem u Beogradu i da se formira pozorište u Cetinju. Odbila sam, jer bi moj odlazak bio priznanje krivice.“

Olga Spiridonović je posle dva dana vraćena u Narodno pozorište, koje nedugo zatim, zbog raznih smicalica, napušta i prelazi u JDP. U svojim sećanjima ona navodi da je Mitra Mitrović bila na predstavi „Hamleta“: „Poslala mi je ljubičice.“

Šansu da zaigra u bilo kom pozorištu ili filmu Julijana Jula Bukvić nije dobila. Ova darovita glumica Niškog narodnog pozorišta streljana je 1944. samo zato što je za vreme rata živela sa jednim četničkim oficirom. Stradanja mladih niških glumaca ne završavaju se ’44. Mobilisani su u kulturnu grupu pratećeg bataljona Glavnog štaba NOVJ za Srbiju i prebačeni u Kragujevac. Januara 1945. svi su uhapšeni pod optužbom da su pokušali stvaranje ilegalne ravnogorske organizacije.

Posle višenedeljnog mučenja u kragujevačkoj „Kapislani“, streljani su glumci amateri i studenti Marija Mara Vučković, Aleksandar Aca Ilić i Ranko Kovačević, dok je glumac i još uvek gimnazijalac Dragan Mihajlović umro od posledica teških batina.

Američka komisija za hartije od vrednosti (SEC) odobrila je prve Bitcoin ETF (Exchange Trade Fund) rekao je u saopštenju ove agencije njen predsednik Geri Gensler. Ovaj dugo očekivano zeleno svetlo od američke državne agencije obeležava još jednu od prekretnica u razvoju kripto-industrije i korak dalje u širokom prihvatanju kriptovaluta, konkretno Bitcoina.

SEC je odobrila izdavanja ove vrste fondova između ostalih i kompanijama Blackrock, Ark Investments, 21Shares, Fidelity, VanEck, piše u saopštenju na stranici komisije.

Očekuje se da će trgovina ovim instrumentima početi već u četvrtak.

Godinama unazad se priča kako bi ova vrsta finansijskog proizvoda bila veliki korak za bitkoin, nudeći na taj način institucionalnim i drugim investitorima veću izloženost i mogućnost ulaganja u najveću svetsku kriptovalutu, bez direktnog posedovanja.

Odgovarajući koja je najveća prednost, tj. zašto se ulaže u ove finansijske instrumente, stručnjak za kriptovalute i menadžer u ECD Igor Mirković ističe najpre zbog regulative.

- Nekim institucionalnim investitorima nije dozvoljeno da investiraju u Bitcoin, ali im jeste dozvoljeno da investiraju u fondove. Takođe, mnogi se ne osećaju komforno da sami čuvaju Bitcoin, naročito na kripto berzama nakon nemilih događaja iz prošle godine. S druge strane, oni koji su navikli na tradicionalne berze bi verovatno mirno spavali znajući da im Blackrock čuva Bitcoin. Upravo zato se očekuje da bi Bitcoin ETF-ovi mogli da donesu pravu eksploziju kad je u pitanju institucionalno prihvatanje Bitcoina kao investicije, kaže za "Blic Biznis" Igor Mirković, stručnjak i menadžer u ECD.

Godišnji priliv ovih fondova i do 50 milijardi dolara

Analitičari Standard Chartered-a ove nedelje su rekli da bi ETF-ovi mogli da privuku 50 do 100 milijardi dolara samo ove godine, što bi dovelo do povećanja cene bitkoina do 100.000 dolara. Drugi analitičari kažu da će priliv biti bliži 55 milijardi dolara tokom pet godina.

Što se tiče cene, u poslednjih nekoliko meseci, najviše zbog iščekivanja emitovanja Bitcoin ETF cena ove kriptovalute je skočila oko 70 odsto, i velika većina analitičara ističe da će se ovaj trend samo nastaviti.

(Izvor: Reuters, Blic Biznis)

Posle praskozorja, duhoklonuće je nova najlepša reč u srpskom jeziku, to je pokazalo glasanje na društvenim mrežama. A šta mislite koja je najružnija, a da to nije psovka?

„Kopile, jalov (a), keva, grkljan, nerotkinja“, to su top 5 reči koje su pobedile na izboru za najružniju reč u srpskom jeziku. Najviše lajkova dobila je reč „kopile“, dok je najmanje bilo za reč „nerotkinja“.

Profesorka srpskog jezika i književnosti Vesna Vojvodić kaže za TV Nova da reč koja je odnela tu neslavnu pobedu postoji ne samo u Vukovom riječniku nego postoji i u narodnim i epskim pesmama, ali uvek u kontekstu da se neko povredi, ponizi.

Koliko često vodimo ljubav ima veze i s tim kakvi smo ljudi, a jedno istraživanje otkrilo je da ljudi koji imaju dve određene karakterne crte, imaju i najbogatiji seksualni život.

U istraživanju objavljenom u časopisu “The British Journal of Psychology” učestvovali su ispitanici bez ljubavnih partnera, 192 slobodne žene i 105 slobodnih muškaraca.

Učesnici su morali da odgovore na niz testova kako bi se ustanovila povezanost između altruizma, odnosno ponašanja kojem je cilj pomaganje drugome u kojem se ne očekuje neka vrsta nagrade od drugih, s time koliko neko ima uspeha u ljubavi, odnosno s vezama i seksualnom životu.

U istraživanju je zaključeno da dobri i nesebični ljudi imaju najbogatiji seksualni život, odnosno vode ljubav češće od drugih ljudi i da su najviše zadovoljni svojim seksualnim životom. Kod muških ispitanika, to uključuje i veći broj partnerki za neobavezni seks.

Studija nije dala odgovor na to šta ispitanike motiviše na to da pomažu drugima, ali bez obzira na to, dobijeni rezultati još su jedan dokaz da se dobrota i nesebičnost uvek isplate.

Da su dobrota i nesebičnost privlačne osobine i u seksualnom smislu, vidljivo je i u istoriji, preciznije iz vremena lovačko-sakupljačkog društva kada su muškarci koji su svoj plen velikodušno delili s celim plemenom kod žena bili najpoželjniji životni partneri.

Vlasnika psa koji je u Zadru nasmrt izujedao 82-godišnjakinju policija je pritvorila i prijavila za krivično delo zbog koga mu preti od jedne do čak osam godina zatvora.

Zadarska policija saopštila je da je završila istragu nad 28-godišnjakom, koga sumnjiči za teško delo protiv opšte bezbednosti.

Za počinioce tog krivičnog dela propisana je kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina, navela je policija.

Nakon smrti 82-godišnje starice u Zadru, koju je u stanu izgrizao staford u vlasništvu njenog unuka, Ministarstvo obrane navodi da je priveden zaposleni u vojsci, osumnjičen za „teško krivično delo protiv opšte bezbednosti počinjeno van službe“.

Nakon dojave da je u stanu pronađena žena s povredama koje upućuju na nasilnu smrt, te američki staford u vlasništvu porodice, policija je provela uviđaj, a brigu o psu preuzela je nadležna veterinarska služba.

Obdukcija je pokazala da je žena preminula od posledica ujeda psa.

Jugo je bio nesrećna fusnota u istoriji Jugoslavije, reči su Džejsona Vuića, amerikanca srpskog porekla, autora knjige „Jugo: Uspon i pad najgoreg auta u istoriji“.

U intervjuu dnevnom listu Politika povodom izlaska njegove knjige ovu svoju tvrdnju objašnjava činjenicom da su delovi za Jugo dolazili iz Slovenije, Hrvatske, Bosne, Crne Gore, iz Vojvodine i sa Kosova i u tom je simbolika. „Kompanija nije imala od čega da sastavi auto, jer se Jugoslavija raspala“.

I Branimir Soldatović, bivši direktor Zastave izjavio je svojevremeno da je upravo Jugo bio simbol tadašnje Jugoslavije, odmah iza himne i zastave, ali i isticao povezanost kragujevačke fabrike sa kooperantima iz gotovo svih republika nekadašnje države.

Gigant sa 20.000 radnika

„Zastava je u to vreme koristila delove koji su se proizvodili u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini… Mi smo imali značajne kooperante poput Jugoplastike iz Splita, praktično kompletan enterijer vozila bio je iz Hrvatske. Kočione sisteme nam je pravio Varteks Varaždin. Imali smo značajnog kooperanta Iskru iz Kranja, gde se proizvodila kompletna elektronika. Imali smo Jugoslaviju i automobil Jugo koji je bio odličan promoter cele države“.

Osnivanju fabrike i početku proizvodnje automobila u Kragujevcu polovinom 50-ih godina prošlog veka protivilo se rukovodstvo Slovenije i Hrvatske, ali i delovi vojnog vrha, pa je kompromis nađen tako što su dobavljači i kooperanti bili diljem SFRJ.

„Tito je insistirao da ta proizvodnja bude “jugoslovenski koncipirana”. Tako je, naravno i bilo, pa je Zastava pogone, kooperante, servisno-prodajne i druge poslovne objekte imala širom bivše države, od Kopra, Kranja, Splita, Zagreba, Banjaluke, do Ohrida, Luke Bar, Prištine, Peći i drugih gradova i varoši u SFRJ i Srbiji. Gotovo da nije bilo većeg mesta u celoj državi u kojem se nešto nije radilo za Zastavu, ili sa Zastavom”, govorio je početkom 2000-ih medijima prvi direktor Zastave Prvoslav Raković.

U svoje zlatno doba, krajem 80-ih godina, cela Zastava je zapošljavala više od 53.000 radnika, od čega je oko 20.000 bilo zaposleno u fabrici automobila.

Fenomen Yugo

Brojke pokazuju da je izvoz Juga najveći izvoz u istoriji Zastave, a samo na američko tržište je između 1986. i 1991. plasirano više od 140.000 automobila. Zastavi je polovinom 80-ih godina uspelo ono što nije velikim evropskim automobilskim gigantima poput Fijata ili Pežoa. Reč je izvozu tada aktuelnog modela Jugo na tržište SAD-a. U proizvodnju Juga za to tržište bilo je uključeno 280 preduzeća iz 130 jugoslovenskih gradova.

Jugoslovenska štampa tog jula 1985. izveštavala je kako je prvi kontingent kragujevačkih automobila krenuo ka Luci Bar odakle je brodom nastavio put ka Baltimoru. Kragujevac je tog dana bio okićen zastavama SAD-a i Jugoslavije, a automobile su svečano „ispratili” tadašnji savezni premijer Branko Mikulić i amerikanac Malkolm Briklin, kreator ovog izvoznog poduhvata.

„Sve je počelo godinu ranije kada je američki biznismen Briklin u Londonu video Jugo i došao na ideju da bi mogao da ga prodaje u Americi, u kojoj je već prodavao mali japanski automobil Subaru. Briklin je 1984. došao u Kragujevac i dogovorio se sa poslovodstvom Zastave o poslovnom aranžmanu, što je pojednostavljena verzija dogovora o izvozu jugoslovenskih automobila na američko tržište”, kaže za Forbes Srbija Zoran Radovanović, novinar, nekada zaposlen u internom glasilu Zastave.

Radovanović kaže da je daleko verovatnije da se iza svega zapravo krila bojazan američke administacije o opasnostima od raspada SFRJ, te se ona pokušala sprečiti ekonomskom reintegracijom Jugoslavije i to posredstvom automobilske industrije i njenim izvozom na tržište SAD-a što nije uspelo ni mnogo većim značajnijim auto gigantima do tada.

Najgori auto u istoriji

O ovom izvoznom uspehu, pisao je i govorio i Džejson Vuić: „Tri stvari su pomogle Jugu da uzleti. Prvo, sredinom 80-ih, američki i japanski proizvođači su potpuno zapustili kategoriju jeftinih automobila. Najjeftiniji auto tada u Americi koštao je 5.000 dolara, a prosečan mali auto 9.000. Razlog je što su se Japanci, prinuđeni da ograniče svoj izvoz u Ameriku na samo 1,9 miliona vozila, odlučili za profitabilniji gornji segment tržišta, pa je postojala praznina koju je popunio baš Jugo“, govorio je Vuić.

I on, baš kao i Radovanović, ističe uticaj američke politike prema SFRJ na ovaj izvozni posao.

„Drugi faktor je politički položaj Jugoslavije kao nesvrstane komunističke zemlje koju je Amerika želela da podrži. Davala joj je prvo povoljne kredite, vojnu opremu, stipendije studentima, izgradila je nuklearnu centralu u Sloveniji, pa čak je i Zimska olimpijada u Sarajevu bila neka vrsta pomoći. Podržavali smo Jugoslaviju na svaki način, pogotovo što je tokom 80-ih njena ekonomija bila u krizi. Zbog toga je i Jugo dobio podršku”, objašnjavao je Vuić medijima u Srbiji.

Ta podrška nije bio direktan keš iz američke državne kase, pošto nijedan dolar nije potrošen na to. Bila je drugačija.

“Ima li veće izjave podrške od toga kada naš ambasador u Beogradu vozi žuti Jugo sa američkom zastavicom na njemu”.

Kao treći faktor, Vuić navodi Malkolma Briklina, poslovnog avanturistu čiji je izvoz Juga na tržište SAD-a bila još jedna u nizu njegovih neuspešnih avantura. Kao i one prethodne, izvoz Juga na to tržište, završio se posle nekoliko godina neslavno, Jugo je u SAD-a bio često predmet pošalica i izrugivanja, ali u istoriji automobilizma, naročito ovog domaćeg ostaće sledeće činjenice:

Jednoj komunističkoj zemlji uspelo je da automobil ispodprosečnog kvaliteta izveze u Reganovu Ameriku. Američki ambasador u Beogradu Džon Skenlan vozio je 1986. žuti Jugo sa američkom zastavom, a njegov naslednik Lorens Iglberger bio je član borda Jugo-Amerika.

„Jugo je postao nacionalna vest. Rano oduševljenje stvorilo je ogromno zanimanje za ovaj auto i na stotine Amerikanaca ga je kupilo, a da ga nije ni videlo”, piše Vuić.

Američka jugo-manija

Njegov motiv, pak, da napiše knjigu o ovom fenomenu je njegovo poreklo.

„Ne umem čak ni da vozim auto koji nema automatski menjač, ali uvek sam se, kao Jugo-amerikanac interesovao za retke momente kada bi Jugoslavija ušla u svest ljudi u Americi što je bilo veoma retko. Iako obrazovani, Amerikanci ne obraćaju mnogo pažnje na ostatak sveta. Sećam se kad je umro Tito, pamtim sarajevsku olimpijadu, dolazak Vlade Divca ovde, donekle Moniku Seleš… Ali najčuvenija stvar iz Jugoslavije ovde bio je Jugo“, kaže Vuić navodeći da su ga i akademske kolege zapitkivale da li će voziti taj auto.

U SAD-u je, kaže, tih godina zavladala jugo-manija.

„Svi, obrazovani i neobrazovani, znali su za ovaj auto i svi su se šalili na njegov račun”, govorio je Vuić za srpske medije o razlozima za pisanje knjige o Jugu za kojeg, suprotno naslovu, ne misli da je najgori automobil u istoriji.

Radovanović, koji je od 1983. do 1991. radio kao novinar lista Zastava, fabričkog glasila, seća se kako je ovaj “posao stoleća” pripreman.

“Počeo sam tamo da radim baš u osvit najslavnijeg izvoznog posla jugoslovenske privrede kako je nazvan izvoz modela “jugo 55 GV” u Ameriku, koji je startovao u leto 1985. godine”, kaže nam ovaj novinar.

“Kao mlad novinar lista Zastava imao sam tu sreću i privilegiju da “pokrivam” sednice poslovodstva te sam tako bio u prilici da mnoge planove fabrike doznam pre javnosti, s tim što najveći deo toga nisam mogao da objavim. Znao sam, pored ostalog, da će Jugo u dogledno vreme da zameni novi i atraktivniji model (docnije nazvan Florida), a da se planira i razvoj modela koji treba da zameni i Floridu. Kodni naziv tog modela bio je A1, a njegov razvoj zaustavio je raspad Jugoslavije”, priseća se Zoran Radovanović.

List Zastava štampan je tih godina u oko 50.000 primeraka, a osim na srpskom, izlazio je i na albanskom i na mađarskom.

Razlog su pogoni i zaposleni u Zastava grupi, poslovni partneri i kooperanti kojih je bilo i u većinski mađarskim sredinama u Vojvodini i u većinski albanskim gradovima na Kosovu. Inače, prvi broj lista Zastava nastao je još 1948. a poslednji je štampan 2012.

Fijat i na početku i na kraju

Osim Juga kao simbola, ima simbolike i u tome što je sudbina Zastave neodvojiva od italijanskog Fijata koji je obeležio i njen početak, a onda i njen kraj.

I pored činjenice da su prva motorna vozila u Kragujevcu, tačnije u Vojnotehničkom zavodu sklapana i remontovana još pre Prvog svetskog rata, a onda i između dva velika rata, kao datum osnivanja firme uzima se 26. avgust 1953. godine.

Pre toga, u pogonima Vojnotehničkog zavoda u predvorju Drugog svetskog rata, tačnije tokom 1938. i 1939. sklopljeno je 300 automobila Ševrolet, da bi tokom rata Nemci koristili ovu fabriku za popravku svojih automobila. Po završetku rata, odnosno stvaranjem socijalističke Jugoslavije, u ovim pogonima sklapani se džipovi marke Vilis, a onda je polovinom 50-ih godina usledio dogovor sa italijanskim Fijatom i početak proizvodnje automobila. Najpre su to bili džipovi Kompanjola, po licenci Fijata, da bi se već godinu kasnije tj. 1955. otpočelo sa proizvodnjom čuvenog Fiće.

“Usled rezolucije Informbiroa, iz Kragujevca je, početkom 50-tih prošloga veka, u Bosnu i druge delove Jugoslavije bila izmeštena proizvodnja artiljerijskog oružja, artiljerijske i pešadijske municije i vojne opreme, pa je oko 5.000 preostalih radnika Vojnotehničkog zavoda od predratnih 12.000 ostalo bez posla. Na inicijativu tadašnjeg visokog partijskog funkcionera, rodom iz Šumadije, Mijalka Todorovića Plavog, u Zavodima Crvena zastava rođena je ideja o potencijalnoj proizvodnji automobila“, priča Radovanović uz podsećanje da je uprkos negodovanjima i protivljenju ovoj ideji od samog početka, ona na kraju ipak realizovana, a ubrzo je otpočela i saradnja sa Fijatom.

U znak sećanja na saradnju sa ovim italijanskim automobilskim gigantom i u znak ponovne dobrodošlice, Kragujevčani su 2008. godine, kada je potpisano strateško partnerstvo sa Fijatom i osnovano zajedničko preduzeće Fijat automobili Srbija stare-nove partnere dočekali transparentom na kom je pisalo “Benvenuti a casa”, što u prevodu znači “Dobro došli kući”.

Fića kao nacionalna klasa

Proizvodnja Fiće u Kragujevcu počela je 1955. a prestala 1985. i za tih 30 godina iz pogona je izašlo 923.487 primeraka tog modela. Uporedo sa njim, u Zastavi su se decenijama sklapali i proizvodili i drugi modeli, najpre Tristać, onda Stojadin ili Zastava 101 i 128, Jugo, Jugo Florida, Jugo Koral…

„Fića je bio i ostao ubedljivo najpopularniji, i kao takav ušao je u legendu. Taj auto je motorizovao nekadašnju Jugoslaviju, sa njim je počeo ubrzani industrijski razvoj Šumadije, Srbije i Jugoslavije i značajno je doprineo posleratnoj ekonomsko-društveno-političkoj intergaciji te zemlje”, kaže Radovanović navodeći da je, po njegovom mišljenju, zlatni period Zastave upravo u vreme proizvodnje Fiće i pod rukovodstvom Prvoslava Rakovića.

„Između 1955. i 1970. je završena prva i druga faza izgradnje prve moderne fabrike automobila na Balkanu. Prvoslav Raković mi je u leto 2001, prilikom snimanja dokumentarnog filma o Zastavi pričao da je 1959. sa menadžerima Fijata, u Torinu i Rimu, pregovarao čitavih 40 dana i noći o tome da Fijat Zastavi obezbedi u to vreme astronomski kredit od 30 miliona dolara za izgradnju nove fabrike u Kragujevcu, pošto se Fića prethodno godinama sklapao na improvizovanim proizvodnim linijama u Staroj prikolici predratnog Vojnotehničkog zavoda”, kaže naš sagovornik.

Italijani su, rekao mu je tada Raković, popustili tek kada im je 40-tog dana pregovora rekao: „Gospodo, ako mi vi ne date kredit, ja odoh kod Nemaca“. Sutradan su mu saopštili da je kredit odobren.

Zastava je, zahvaljujući tom kreditu, postala najmoderniji Fijatov pogon u Evropi, a iako se kasnijih godina tvrdilo da su modeli Zastava 101 i Jugo u potpunosti domaći modeli, i Radovanović, ali i mnogi drugi poznavaoci automobilske industrije tvrde da to nije sasvim tačno. Svi modeli pravljeni u Zastavi, od prvog do poslednjeg, zapravo su rađeni ili po licencama Fijata ili pak po uzoru na iste ili slične modele koji su izlazili sa proizvodnih traka u Torinu.

„Dizajn za Stojadin i Jugo je radio italijanski dizajner Đuđaro“, podseća Radovanović.

Inače, popularnost Fiće bila je tolika da su u jednom periodu vožene, u okviru Nacionalne klase, automobilske trke isključivo ovim automobilima, a čak i danas postoji Fića fest koji okuplja vlasnike i ljubitelje ovog četvorotoškaša. Bilo je i predloga da se u Kragujevcu napravi spomenik čuvenom Fići.

Stojadin ujedinio Jugoslaviju

Najprodavaniji model je popularni Stojadin ili zvanično Zastava 101 čija proizvodnja je trajala gotovo četiri decenije, od 1971. do 2008. a zbir proizvedenih svih modela Stojadina iznosio je 1.045.458. Više od 200.000 je izvezeno. I baš kao što su se američki mediji 80-ih godina bavili jugo-manijom, 30 godina kasnije tamošnja televizija NBC izvestila je kako je novembra 2008. sa proizvodnih traka u Kragujevcu izašao poslednji model ovog automobila.

Umesto da postane muzejski primerak, pošto je bilo predloga o otvaranju Muzeja automobila u Kragujevcu, automobil je na kraju prodat. Bio je okićen cvećem, pesmama i porukama tužnih radnika koji su već tada znali da je Zastavi, onakvoj kakvoj je oni pamte, došao kraj.

Ipak, kako je pre nekoliko godina objavila Al Džazira, šestoricu muškaraca iz šest bivših jugoslovenskih republika, različitih godina, vere i obrazovanja, „upoznala, povezala i zbližila“ je ljubav prema istom automobilu. Jedan od njih, Novica Marković, osnivač je Zastava 101 kluba, ali i glavni krivac za povratak ekspedicije Kragujevac – Kilimandžaro, u znak sećanja na istovetnu ekspediciju koja je februara 1975. krenula svojim Stojadinima na put od 45 dana, dug 11.000 kilometara.

Propala partnerstva

Od 1955. do 2008. proizvedeno je 4,2 miliona automobila, počev od Fiće, preko Tristaća, Zastava 101 i 128, kao i različitih modela Juga. Izvoz je iznosio oko 700.000 vozila, a Zastavini modeli prodavani su na tržištima 76 zemalja, od SAD i Velike Britanije, preko Nemačke, Francuske, Belgije, zemalja istočne Evrope, do tržišta Afrike i Azije. Posle SAD-a, Egipat je najveće izvozno tržište ovih vozila, pošto je na njemu tokom tri decenije prodato više od 80.000 automobila marki Jugo i Stojadin.

Od sredine 60-tih prošloga veka, kada je Zastava pokušavala da uspostavi strateško partnerstvo sa francuskim Renoom, pa do 2008. o uspostavljanju strateškog partnerstva pregovaralo se sa gotovo svim vodećim svetskim automobilskim gigantima.

Krajem 80-tih i početkom 90-tih za saradnju sa Zastavom bio je zainteresovan nemački Folksvagen, a Sporazum o formiranu zajedničke kompanije Zastave i Fijata, sa odnosom kapitala 50:50, uz očuvanje brenda Zastava, za proizvodnju do 500.000 automobila godišnje, bio je najavljen za polovinu 1992.

“Nedelju dana pre potpisivanja sporazuma, UN je usvojio Rezoluciju o međunarodnoj izolaciji SR Jugoslavije i Fijat se odmah povukao iz već dogovorenog aranžmana. Istovremeno, IVEKO je odmah istupio iz strateškog partnerstva sa Zastavom kamioni i proizvodnju svojih lakih i srednjih kamiona izmestio u Tursku i Brazil”, priča Radovanović.

Zastava i Pežo potpisali su 1998. pismo o namerama kojim je bilo predviđeno formiranje zajedničke firme, ali je nakon toga usledilo bombardovanje SRJ, tokom kojeg je i sama farbika bombardovana u dva navrata. Pregovaralo se i sa južnokorejskim Hjundaijem, indijskim TATA motorsom i drugim kompanijama, ali su se ti pregovori izjalovili.

U leto 2007, Zastava je sa evropskim ogrankom Dženeral Motorsa potpisala ugovor o sklapanju Opel Astre u pogonima u Kragujevcu, ali se umesto toga dogodilo partnerstvo sa Fijatom.

San o srpskom Detroitu

Problemi u Zastavi, kao i celoj industriji otpočeli su 90-ih godina, usled ratova, sankcija, kasnije i bombardovanja, a Zastava je zvanično prestala da postoji dolaskom Fijata kao strateškog partnera. Fijat je u Kragujevcu dočekan kao spasonosno rešenje, tadašnja vlast najavljivala je brzi oporavak srpske autoidustrije i izvoz gotovo cele kragujevačke proizvodnje na inostrana tržišta.

Država je u zajedničko preduzeće unela imovinu Zastave i postala vlasnik 33 odsto kapitala, dok je italijanski partner preuzeo 1.500 radnika, a najavljene su i investicije od ukupno 700 miliona evra. Fijat je stekao udeo od 67 odsto, a prognoze su bile da će za nekoliko godina fabrika zapošljavati 10.000 ljudi i proizvoditi 300.000 automobila godišnje koji će se prodavati širom sveta.

„Izuzetno je teško, ali bez obzira na sve to, nadamo se razvoju Fijata i njegovih kooperanata i u perspektivi da svi naši dosadašnji radnici pronađu posao kod Fijatovih kooperanata ili u samom Fijatu. To nam je jedina nada, jer je Zastava nekada bila pokretač razvoja Kragujevca pa se nadamo da će to u budućnosti biti Fijat i njegovi kooperanti“, govorio je tada Zoran Marković, predstavnik zaposlenih u Zastavi.

Osim što su Fijatov dolazak označavali kao preporod Zastave i Kragujevca, tadašnji politički vrh licitirao je novcem koji je država do dolaska Italijana upumpala u posrnulu Zastavu, pa je tako nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić govorio o dve milijarde evra, ministar ekonomije Mlađan Dinkić o pola milijarde, a premijer Mirko Cvetković o 200 miliona.

Činjenice su, međutim, da je ugovor koji je država tada sklopila sa predstavnicima Fijata ostao tajna, pa nije poznato ni na šta se tačno obavezala, ni koliko je novca obećala strateškom partneru. Fijat, odnosno zajedničko preduzeće, primalo je od države barem deceniju od dolaska, subvencije po radnom mestu, bilo je oslobođeno plaćanja poreza i doprinosa za radnike, kao i drugih lokalnih i republičkih naknada i taksi.

U Fijatu je tokom poslednje decenije organizovano više štrajkova nezadovoljnih radnika koji su zbog manjka posla više puta slati na privremene odmore. Obećani nivo proizvodnje nikada nije ni približno dostignut, baš kao ni broj novih radnih mesta.

Model Fiat 500L koji je izlazio sa fabričkih traka u Kragujevcu prestao je da se proizvodi maja 2022. a oko 2.000 radnika dobilo je ponudu za posao u nekoj od fabrika u inostranstvu. Vlada Srbije potpisala je iste godine sa Stelantisom, kompanijom koja je nastala spajanjem Fijat Krajslera i francuske PSA grupe, ugovor o zajedničkom finansiranju proizvodnje električnih automobila u Kragujevcu, a prema najavama tokom ove godine trebalo bi da počne proizvodnja električnopog modela Panda.

Izvor: forbes.n1info.rs

Proverite da li spadate u dva odsto ljudi koji mogu da reše čuvenu Ajnštajnovu zagonetku.

U pitanju je logički test za koji se tvrdi da može da ga reši samo 2 odsto ljudi. Zove se po slavnom fizičaru Albertu Ajnštajnu jer ju je on, navodno, izmislio još dok je bio dečak, mada nema potvrda da se to zaista i dogodilo. Proverite da li spadate u tih 2 odsto najinteligentnijih.

Savet: Uradite test kada ste smireni, odmorni i ne očajavajte ako ne možete da dođete do rešenja.

Uvod:

5 kuća je obojeno u 5 različitih boja i u svakoj kući živi osoba druge nacionalnosti. Tih 5 vlasnika piju određeno piće, sviraju određeni instrument i drže određene kućne ljubimce. Nijedan vlasnik nema istog ljubimca, instrument ili piće.

CIA objavila mozgalicu: Da li znate odgovor, koliko je sati na fotki?

Na osnovu dole navedenih podataka odgovorite na pitanje:

Ko od njih ima ribicu za ljubimca?

Ovo su tragovi koji vode do rešenja:

Britanac živi u crvenoj kući.
Šveđanin drži pse.
Danac pije čaj.
Zelena kuća je levo od bele kuće.
Vlasnik zelene kuće pije kafu.
Osoba koja svira violinu uzgaja ptice.
Vlasnik žute kuće svira klavir.
Vlasnik srednje kuće pije mleko.
Norvežanin živi u prvoj kući.
Čovek koji svira trubu živi pored onoga koji ima mačiće.
Čovek koji drži konje živi pored čoveka koji svira klavir.
Vlasnik koji svira harmoniku pije pivo.
Nemac svira gitaru.
Norvežanin živi pored plave kuće.
Čovek koji svira trubu ima komšiju koji pije vodu.

Ovu zavrzlamu najlakše ćete rešiti tako što ćete sve staviti na papir. Nacrtajte svaku kuću, napravite tabelu za svaku kategoriju i tu upišite sve podatke koji su poznat, a onda polako pokušajte da dođete do rešenja.

Kako bismo uporedili rezultate, u nastavku vam dajemo rešenje, korak po korak.

Rešenje Ajnštajnove zagonetke

1) Iz unapred dobijenih podataka, jasne su tri stvari:

Pretvoreno u tabelarni prikaz, to izgleda ovako:

2) Na osnovu uslova broj 4, da je zelena kuća levo od bele kuće, i uslova broj 5, da vlasnik zelene kuće pije kafu, to mogu biti samo kuće broj 4 i 5

3) Pošto Britanac živi u crvenoj kući (uslov broj 1), to može biti samo kuća broj 3

4) Na osnovu uslova broj 7, da vlasnik žute kuće svira klavir, to može biti samo kuća broj 1

5) Čovek koji drži konje živi pored čoveka koji svira klavir (uslov 11), što može biti samo kuća 2

6) Pošto čaj može biti samo u kućama 2 ili 5, jer Danac pije čaj (uslov br. 2), a pivo takođe samo u kućama 2, ili 5, jer osoba sa harmonikom pije pivo (uslov 12), onda u kući 1 može biti samo ono što je preostalo – voda.

7) Truba mora biti u kući 2, jer čoveku sa trubom je sused čovek koji pije vodu (uslov br. 15)

8) Šveđanin i Nemac mogu biti samo u kućama 4 ili 5, jer Šveđanin drži pse (uslov br. 2), a Nemac svira gitaru (uslov br. 13). To znači da je za kuću 2 preostao samo Danac koji pije čaj (uslov br. 3).

U preostalu kuću 5 ubacujemo preostalo piće – pivo, uz koje ide instrument harmonika (uslov br. 12).

9) Pošto Nemac svira gitaru (uslov br. 13), to može da radi samo u kući 4.

U kuću broj 5 ubacujemo preostalog Šveđanina sa psima (uslov br. 2), a u kuću 3 preostali instrument violinu, uz koji idu ptice (uslov br. 6).

10) Čovek koji svira trubu ima za komšiju čoveka s mačićima, pa mačići mogu biti samo u kući 1. Stoga preostaje da ribice ima Nemac.

Izvor: danas.rs

Većina ljudi je ukrasila kuće za praznike, okitila jelke i uključila lampice. Figurice Krcko Oraščić mogući su dodatak u prazničnoj dekoraciji, bilo da stoje same ili vise na jelki. Ovi ukrasi mogu se videti na mnogim mestima, ali postavlja se pitanje – kako su postali jedan od simbola Božića?

Prema nemačkom folkloru, Krcko Oraščić donosi sreću porodici i štiti dom, prenosi PRCG pozivajući se ukchristmasworld. Kako se navodi, predstavlja snagu i moć i pazi na porodicu, terajući zle duhove i opasnost.

Ove figure poreklo vode iz pređašnjih običaja obedovanja gde su bile deo zabave tokom dezerta. Pokrenule bi zabavne diskusije tokom kraja obroka, koji je uključivao orahe i lešnike.

Rani dizajn Krcka Oraščića bio je povezan sa pticama, životinjama i ljudima. Do sedamnaestog i osamnaestog veka nisu uzeli oblik kraljeva i vojnika, kakav poznajemo danas.

Krcko Oraščić je u početku bio popularan u Nemačkoj i pravio se u planinskom regionu Ercgebirge.

Do devetnaestog veka i baleta Čajkovskog ova tradicija nije bila poznata u svetu.

Mnogi su čuli za balet i možda su se i počastili odlaskom u pozorište da ga pogledaju.

Priča o ovoj produkciji prvo je došla od romana Krcko Oraščić i kralj miševa E.T. Amadeusa Hofmana krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka, a odatle je najvjerovatnije i prepoznat božićni Krcko Oraščić.

Balet je prvi put odigran 1892. godine u Sankt Petersburgu i ostao je i danas popularna praznična poslastica za ljude širom sveta, zbog svoje božićne teme.

Od tada, balet i nemačka figura Krcka Oraščića postaju omiljeni širom sveta.

Tu se krije odgovor na pitanje – zbog čega Krcko Oraščić dobija na popularnosti svakog Božića.

Izvor: danas.rs

Otkrijte zašto je Kaprekarov broj veoma popularan i kako se uopšte dolazi do njega.

Kaprekarov broj, ili Kaprekarova konstanta, identifikuje se sa cifrom 6174. Karakteriše ga vrlo jednostavna činjenica: koji god broj da izaberete, sve dok ima četiri cifre od kojih su dve različite i preuredite njihov redosled tako da dobijete najmanji (u rastućem redosledu) i najveći (u opadajućem redosledu) mogući broj, i nakon toga oduzmete manji od većeg i nastavite opisani postupak sa razlikama, posle najviše sedmog ponavljanja dobićete 6174, koji se neće menjati u daljim postupcima.

Na primer, izaberite bilo koji broj koji ispunjava ove karakteristike, mi smo odabrali 4578:

Napišite broj: 4578

Rasporedite brojeve u opadajućem redosledu: 8754

Rasporedite njegove cifre u rastućem redosledu: 4578

Od manjeg broja oduzmite veći broj: 4176

Ponovite operaciju na osnovu rezultata: 7641 - 1467 = 6174

Koji god broj da ste odabrali da započnete svoje operacije, sledeći ove korake, vaš rezultat će uvek biti Kaprekarova konstanta.

Ipak, u zavisnosti od toga koja je bila vaša prva cifra, možda ćete morati da ponovite operaciju oduzimanja 2, 3 ili čak 4 puta da biste dostigli ovu konstantu. Ukoliko niste došli do cifre od 6174 nakon što ste ponovili operaciju sedam puta, vratite se nazad, jer ste sigurno pogrešili u proračunima.

Kako je konstanta otkrivena?

Četrdesetih godina prošlog veka, dok je svet bio uronjen u probleme Drugog svetskog rata, u Indiji je matematičar D.R. Kaprekar bio potpuno udubljen u numeričko proučavanje različitih vrsta pojava. Kaprekar nije bio naučnik, već je bio samouki nastavnik matematike sa velikom ljubavlju prema brojevima.

Međutim, daleko od složenosti, istorija ove konstante počinje jednostavnom operacijom: oduzimanjem.

Kaprekar je počeo da primećuje kako se dešavaju neobične stvari kada je izvodio operacije oduzimanja sa četvorocifrenim brojevima, nešto što niko do tada nije primetio. Tako je otkrio da kada uzmemo bilo koji četvorocifreni broj i operišemo s njim na način na koji smo videli, rezultat uvek ide ka određenom broju, konstanti. Ovo su bile veoma značajne studije iz oblasti matematike koje su D.R. Kaprekara definisale kao značajnu figura u okviru najosnovnijih matematičkih metoda.

Izvor: sd.rs

Nijednom nije prekršio zakon.

Rumunski ekonomista Stefan Mandel i njegov mali tim u 1990-ima ušli su u svet lutrije i osvojili novac. I to čak 14 puta.

Podvig, naravno, nije postignut zahvaljujući njihovom stvarno srećnom nizu brojeva. Stefan Mandel je osmislio sistem koji je prvo upotrebio kako bi osvojio novac na lutriji u Rumuniji, a zatim i u Australiji.

Izgledi da ćete dobiti na lutriji prilično su niski. Šansa da osvojite Evro – džekpot s jednim listićem, je na primer 1 prema 139,838,160. Recimo da ste odlučili da udvostručite svoje šanse kupovinom druge karte, i dalje biste imali samo 2 prema 139,838,160 šanse.

Primetićete, međutim, da pod pretpostavkom da možete da kupite više tih kombinacija na kraju ćete doći do tačke u kojoj su vaše šanse 139,838,160 prema 139,838,160. Sada umesto matematičkog problema imate logistički problem: doći do 139.838.160 listića, a da već niste osvojili džekpot.

Mandel je primetio, prema Hustleu, da je u određenim lutrijama dobitak porastao više od tri puta od cene otkupa svake moguće kombinacije brojeva. Pod pretpostavkom da možete kupiti svaku kombinaciju brojeva, bio vam je gotovo zagarantovan povraćaj vaše investicije (pod pretpostavkom da nekoliko redovnih igrača ne osvoji s istim brojevima). Mandel je zapravo odlučio to da uradi.

Iako nije bilo protiv izričitih pravila, nije bilo baš u duhu igre. Problemi, iako više nisu bili matematički, ipak nisu bili mali. Najpre je morao dovoljno da uveri investitora da kupe šemu, što je i postigao tokom nekoliko godina. Zatim je morao da smisli način kupovine svake moguće kombinacije u kojoj god lutriji učestovali. S obzirom na to da su mogli da unose milione različitih kombinacija, to je od njega zahtevalo izradu algoritama za generisanje i zatim ispisivanje listića (što su neke lutrije u to vreme dozvoljavale).

S gomilom listića odštapanim i spremnih za upotrebu, došlo je do čekanja na dovoljno veliki džekpot, nakon čega bi njegova ekipa kupila te listiće. Čak ni tada, s obzirom na veliku količinu listića, nije uvek išlo glatko, kao što je bio slučaj u Virdžiniji.

Nakon što je svoju šemu već upotrebio u nekoliko manjih lutrija u Australiji, Mandel se prebacio na lutrije u SAD-u čiji su džekpotovi uvelike veći od toga koliko bi koštala kupovina svake kombinacije. Posebno je zanimljiva bila nova lutrija u Virdžniji, koja je u svojim izvlačenjima koristila samo brojeve od 1 do 44. To je značilo da je bilo 7.059.052 mogućih kombinacija, daleko manje od uobičajenih 25 miliona ili više.

Kad je džekpot bio dovoljno visok – 15,5 miliona dolara – naredio je svom timu na terenu da kupi listiće na veliko. Mandel je naravno unapred dogovorio neobičnu kupovinu. Ipak, neki su odustali od aranžmana, ostavljajući kombinacije ulaznica nekupljene.

Nakon dva dana kupovine, Mandelov tim je kupio 6,4 miliona od mogućih 7 miliona kombinacija potrebnih za zagarantovanu pobedu. Iako napeti, imali su dobitni listić u svojoj nerazumno velikoj gomili izgubljenih listića.

Iako su ga istraživali FBI i CIA, nije pronađeno ništa ilegalno. Ukupno je Mandel osvojio 14 različitih lutrija, skupivši milione funti novčane nagrade za sebe i svoje investitore. Zatim se povukao u kuću na plaži na tropskom ostrvu Vanuatu.

Izvor: nova.rs

Ukus je relativna stvar, ali čini se da se oko najružnije boje na svetu većina slaže. Još pre nekoliko godina neprivlačna braonkasto-zelena nijansa zvanično je proglašena najružnijom u spektru boja. No, ima jednu dobru stranu - u Australiji se koristi u pokušaju da navede ljude da naprave zdravije izbore.

Naime, australijska vlada poslednju deceniju nastoji da pakovanje cigareta učini što neprijatnijim kako bi naterala pušače da dva puta razmisle o kupovini paklice. Pakovanja imaju velika upozorenja o štetnim posledicama pušenja i grafičke prikaze istih, a na sve to dolaze u pomenutoj boji.

Čuveni svetski Institut za boje "Pantone" nudi tačno 15.000 različitih nijansi, a ova "najružnija" ima oznaku 448C. Iz samog instituta poručili su da "najružnija" boja ne postoji i da sve imaju svoj značaj.

"448C povezana je sa dubokim, zemljanim tonovima, popularnim na sofama, cipelama i drugim stvarima koje se mogu naći u kući", rekla je Litris Ajzeman, izvršni direktor "Pantone".

Inače, kako je uopšte ovu nijansu počeo da bije ovako loš glas? Iz gore pomenutih razloga australijska vlada obratila je jednoj istraživačkoj grupi i zamolili su ih da osmisle dizajn ambalaže za cigarete koje treba da ostavlja što odbojniji utisak. Grupa je sprovela tromesečno istraživanje tržišta, tokom kog su utvrdili da ljude najmanje privlači upravo 448C boja.

Ljudi su je uglavnom opisivali kao "prljavu", govorili su da ih podseća na "smrt"; zvali su je "katran", a uz nju se nije vezivao nijedan pozitivan pridev. Australijska vlada je prvobitno ovu boju opisala kao "maslinastozelenu", ali nakon što se tamošnje udruženje za masline žalilo na takav opis, boja je okarakterisana kao "sivo-tamnosmeđa". Inače, ista boja izabrana je i za paklice cigara u Velikoj Britaniji.

Izvor: blic.rs

Naučnici sa Univerziteta u Londonu 2016. godine osmislili su interaktivnu kartu koja otkriva sve o vašem prezimenu na nivou zemlje. Međutim, ova karta nije pokazivala koliko je prezime učestalo u čitavom svetu, a sada je to moguće proveriti na stranici forebears.io.

Tu možete pronaći zabavnu kartu koja prikazuje gdje najčešće žive ljudi koji nose vaše ime ili prezime. Pretraga je moguća po kontinentima, ali i po pojedinim državama sveta. U pretrazi upišete svoje ime, a ona će vam pokazati njegovo poreklo, kao i u kojoj zemlji je najpopularnije.

proverili smo kako rai i uneli ime Petar u pretragu.

Pretraga je pokazala da je ime Patar najzastupljenije u Indiji, ada iako se smatra tradicionlanim srspkim imenom, ime Petar se češće pojavljuje u Sloveniji i Hrvatskoj.

Proverite kako se vaše ime kotira u svetu.

Kada vozači poštuju ograničenje brzine, ActiBump ostaje na nivou puta, omogućavajući neometan prolaz

Za vozače koji poštuju ograničenje brzine, novi tip "ležećih policajaca", poznat kao Edeva ActiBump, obećava neprimetno i udobno iskustvo. Ovaj inovativni sistem, razvijen od strane švedske kompanije Edeva, poseduje nadzornu kameru i mehanizam koji se aktivira samo kada je potrebno.

Kada vozači poštuju ograničenje brzine, ActiBump ostaje na nivou puta, omogućavajući neometan prolaz. Međutim, ukoliko vozač prekorači dozvoljenu brzinu, ActiBump se podiže nekoliko centimetara, uzrokujući osetan udarac, što efikasno usporava prebrze vozače, prenosi Večernji.hr.

Edeva ActiBump pruža brojne prednosti u odnosu na tradicionalne "ležeće policajce". Vozači koji se pridržavaju propisa ne doživljavaju nikakav udarac, čime se povećava udobnost putovanja i smanjuje rizik od oštećenja vozila. Osim toga, ovaj sistem pruža i psihološki efekat, podstičući vozače da se pridržavaju ograničenja brzine, što doprinosi većoj bezbednosti na putevima.

{vembed Y=TKxai6IikCw}

Već implementiran u nekoliko švedskih gradova kao što su Stokholm, Linkoping, Upsala i Malme, kao i u nemačkom gradu Hanau i u Australiji, Edeva ActiBump pokazuje svoju efikasnost u različitim urbanim sredinama. Uvođenje ovog sistema u saobraćajnu infrastrukturu predstavlja značajan korak napred u oblasti bezbednosti saobraćaja i upravljanja brzinom vozila.

Izvor: telegraf.rs

Zadržati privatnost na internetu postaje sve izazovniji zadatak, a kao rešenje se često nameću VPN usluge. U nastavku ćete saznati šta je tačno VPN i kako on radi, kao i za koje svrhe se najčešće koristi.

Kako radi VPN je najbolje razumeti kroz analogiju: Majka vas šalje da odnesete torbu rođaku, ali pod jednim uslovom – ne možete da pogledate šta je u torbi ni u jednom trenutku. Nakon što predate torbu rođaku, rođak je otvara, zatiče spisak za kupovinu i odlazi u prodavnicu. Posle 30 minuta završava kupovinu i šalje vam torbu nazad, opet pod uslovom da ne možete da gledate unutra. Vi vraćate torbu majci, ona je otvara i očekivano, pronalazi stvari sa spiska.

U ovoj analogiji je prikazano ugrubo kako funkcioniše internet saobraćaj kada je uključen VPN (Virtual Private Network). Suština je da vi kao prenosnik nemate predstavu koje informacije se šalju (u kutiji je mogla biti knjiga, milion dolara ili nešto treće). U istoj poziciji je svako ko pokušava da prisluškuje saobraćaj između vašeg računara i odredišnog servera. Na taj način, vaš internet provajder nema pojma da li skidate piratske filmove ili gledate Jutjub klip, a hakeri ne mogu da izvuku nikakve poverljive podatke.

Sve je to moguće uz pomoć VPN-a, jer u trenutku kad se povežete na njega, kreira se takozvani “tunel” između vaše mreže i VPN servera. To praktično znači da će podaci koji putuju između biti enkriptovani (šifrovani), a da ključ posedujete isključivo Vi i VPN server. U ovom primeru, “rođak” ima ulogu VPN server-a, jer preusmerava sve zahteve koje korisnik napravi (majka) na željeno odredište.

Zašto bi trebalo koristitiVPN?

Privatnost
VPN serveri se primarno koriste u cilju očuvanja bezbednosti i privatnosti. Kao što smo videli, niko ne može da presretne lične poverljive podatke, niti da otkrije koje sajtove posećujete. Ukoliko se konektujete na VPN, čak i na najranjivijim mestima, poput javnih Wi-Fi mreža u kafićima, imuni ste od zlonamernih hakera koji špijuniraju saobraćaj.

Pristup blokiranim sajtovima
Neretko se desi da je željeni sadržaj nedostupan u određenim regionima. Bilo da se radi o najnovijoj Netflix seriji ili nekoj video igri, dostupnim jedino u Americi, VPN može da otkloni tu barijeru.

Geolokacija na internetu se određuje preko IP adrese, a u trenutku kad se povežete na VPN server, vaša stara IP adresa menja se novom adresom koja potiče od VPN servera. Jedino šta veb sajtovi vide jeste ta nova IP adresa, tako da ste ih ovom tehnikom uspešno “obmanuli” da vam dozvole pristup.

Moguće je i uštedeti
Još jedan scenario u kojem VPN može biti koristan jeste takozvana geo-arbitraža. Cena igrica i mesečnih pretplata može varirati od države do države. Ukoliko se konektujete na VPN server koji se nalazi u nekoj od država gde je kupovna moć slabija, možete uštedeti višestruko. Tako na primer, umesto da platite 15 dolara za Jutjub premium u Evropi, preko turskog VPN-a vas ista usluga može izaći oko dolar.

Besplatna ili plaćena verzija
Na prvu se možda čini da je bespotrebno izdvojiti novac za još jednu mesečnu pretplatu, pogotovo imajući u vidu da postoje besplatne alternative koje rade posao. Ipak, postoje značajne razlike između plaćene i besplatne verzije VPN usluge.

Kompanije koje nude besplatan VPN takođe moraju da zarade. VPN serveri imaju uvid u vaš internet saobraćaj i ništa ih ne sprečava da taj spisak “pozajme” marketing agencijama, kao i da vam umetnu dodatne reklame tokom surfovanja vebom. Ukoliko preuzimate nelegalan softver, za tu tajnu jedino zna VPN server, a kod tako ozbiljnih stvari bi bilo naivno osloniti se na nepouzdanu uslugu.

Za bezopasne aktivnosti poput gledanje Netfliks serije, besplatna verzija može odraditi posao. Međutim, sve više platformi razvija servise za detektovanje prisustva VPN-a, stoga sa boljim VPN-om dolazi i veća verovatnoća da zaobiđete tu prepreku.

Izvor: nova.rs

Pre ili kasnije, doći će vreme kad ćete morati da zamenite stari računar ili pametni telefon novim. Prodajom starog uređaja ćete smanjiti trošak kupovine, što je svakako dobra ideja, ali tom prilikom bi trebalo da budete oprezni.

Naime, ti i brojni drugi uređaji danas su riznice ličnih podataka, koje treba u potpunosti da uklonite pre nego što promene vlasnika. Evo kako to možete da uradite i šta još treba usput da uradite.

1) Napravite sigurnosnu kopiju podataka (backup)

Pre nego što se bacite na uništavanje podataka, napravite njihovu kopiju kako ne biste slučajno ostali bez nečeg što vam je važno ili drago.

Najbolje bi bilo kada biste ih snimili na više medija – na primer, na Cloud-u, eksternom hard-disku, USB-u ili zamenskom uređaju.

2) Uklonite povezane korisničke naloge

Korisnički nalozi povezani su sa uređajima putem ID-ja uređaja, a ne putem prijave. Odjava iz aplikacije nije uvek dovoljna kako bi sprečila nekoga da pristupi vašim nalozima i podacima.

Uz to, ako ne prekinete vezu uređaja sa nalozima, novi vlasnik možda neće moći da ga koristi. Ovo se posebno odnosi na kućne sigurnosne uređaje kao što su kamere za zvona na vratima, IP kamere i pametne kućne uređaje.

Stoga se odjavite sa svih aplikacija, posebno finansijskih i bankovnih računa, savetuje tportal.

Ako koristite Google Authenticator ili nešto slično, morate da ga kopirate pre prodaje. Možete da napravite sigurnosnu kopiju Google Autentifikatora i drugih takvih aplikacija.

Ako je to neizodivo, trebalo bi da ponovo kreirate ključeve sa svakog računa na svom novom uređaju pre nego što ih uklonite.

Ovaj korak je važan jer možete da izgubite pristup bilo kojem računu koji zahteva autentifikator za višefaktorsku proveru.

Nakon završetka deinstalirajte autentifikator.

3) Učinite podatke na hard-disku nečitljivima

Jednostavno brisanje datoteka laptopa ili računara ili formatiranje hard-diska nije dovoljno kako bi sprečilo druge da čitaju i koriste vaše podatake.

Umesto toga, upotrebite softver za brisanje podataka, za brisanje pogona ili enkripciju kako bi podatke na hard-disku učinili nečitljivima.

U slučaju uređaja za mrežno skladištenje (NAS), osim brisanja podataka trebalo bi da uništite konfiguraciju RAID-a novom izgradnjom u skladu s podržanim tipovima RAID-a pre odlaganja.

4) Uređaji za vraćanje na fabrička podešavanja

Povratak na fabričke postavke vraća uređaj u izvorno stanje u kakvom je bio prilikom prve kupovine. Time brišete sve podatke i postavke. Pre vraćanja uređaja na fabrička podešavanja, proverite da li ste ga uklonili iz povezanih računa.

5) Uklonite ili zadržite svoje hard-diskove
Ponekad je najefikasniji oblik zaštite uklanjanje hard-diskova iz uređaja, pa biste na taj način mogli da nastavite da ih koristite ili da se lično pobrinete za njihovo uništenje.

Ovo je posebno važno za hard-diskove sa značajnim kapacitetom skladitenja i osetljivim podacima.

Uklanjanje i uništavanje skladišta ne preporučuje se za pametne telefone ili uređaje sa baterijama. Probijanje integrisane litijum-jonske baterije može da uzrokuje brzo sagorevanje ili oslobađanje veoma opasnih isparenja.

Zato je najbolje to prepustiti profesionalcima.

6) Potrebne su vam profesionalne usluge uništavanja podataka?

Iznenađujuće je teško potpuno uništiti hard-disk i podatke na njemu. Obično je dovoljno da razbijete na sitne delove, ali ako na njemu imate posebno osetljive podatke, to možda neće biti dovoljno.

Ako niste sigurni kako to možete da uradite sami, razmotrite korišćenje profesionalne usluge uništavanja podataka. Njihove metode su obično demagnetiziranje magnetima velike snage, spaljivanje, usitnjavanje i mlevenje.

7) Proverite da li ima skrivenih podataka

Mnogi uređaji skladište podatke tamo gde najmanje sumnjate. Proverite da li na svim uređajima ima skrivenih izvora podataka.

Na primer: mrežni usmerivači i prekidači beleže DNS zahteve, URL-ove i zahteve za povezivanje. Vratite ih na fabrička podešavanja pre odlaganja ili prodaje.

Štampači čuvaju kopije svega što su ikada ispisali ili skenirali, uglavnom koristeći interno skladištenje. Preporučuje se da uklonite ovo skladište kako bi se ti podaci uništili.

Pametni kućni uređaji – televizori, kamere, pa čak i pametni frižideri – mogu da zadrže loše snimljene kopije vaše lozinke za Wi-Fi. U većini slučajeva vraćanje na fabrička podešavanja bi trebalo da izbriše sve podatke povezane sa vama.

8) Odložite pojedinačne komponente

Ako bacate svoju staru tehnologiju, preporučuje se da odvojite pojedinačne komponente kao što su radna memorija (RAM), hard-diskovi i SD kartice u zasebne vrećice i odložite ih u posebnim intervalima.

9) Uklonite serijske brojeve

Serijski broj je jedinstveni niz slova i brojeva koji jedinstveno identifikuje vaš uređaj. Nalaze se na nalepnici na skrivenom mestu, na primer na dnu ili zadnjoj strani uređaja.

Kada trajno odlažete uređaj, najbolje je da uklonite ovu nalepnicu. To će sprečiti prevare, kao što su zahtevi za garancija od strane bilo koga ko pronađe i koristi uređaj nakon što je odbačen.

10) Treba li se zaista rešiti uređaja?

Stare uređaje koji još rade moguće je prenameniti. Recimo, na starije računare možete da instalirate operativni sistem Linux, čime mu se životni vek znatno produžava.

Razmotrite i uticaj tehnologije na okolinu. Istražite lokalne centre za reciklažu, kontaktirajte škole ili klubove radio-amatera koji mogu da koristite vaše stare uređaje u druge svrhe.

Izvor: nova.rs

Evo koji su se recepti najviše pretraživali na Google tokom 2023. godine.

Na stranici Google trends možete videti šta se u kojoj zemlji, ali i u celom svetu najviše guglalo, a lista je podeljena u nekoliko kategorija.

Ovde možete videti najviše guglane ljude, sportiste, filmove, serije, igrice, pesme, pa čak i recepte, a u nastavku je spisak deset recepata koji su bili najtraženiji ove godine.

1. Bibimbap

Bibimbap je korejsko jelo od pirinča, a recept za ovo jelo bio je najviše guglan 2023. godine. Naziv za ovo jelo potiče od reči bibim, što znači „mešanje“, i bap, odnosno kuvani pirinač. Služi se tako što se pirinač stavi u činiju i doda namul, odnosno kombinacija raznih jestivih biljaka i gočujang paste od čili papričice. Jaje i narezano meso su uobičajeni dodaci ovom jelu, a sve se dobro izmeša pre konzumiranja.

 2. Espeto

Espeto je riblje jelo karakteristično za oblast Malage i obalu Granade u južnoj Španiji i drugi je recept po guglanju ove godine. Reč je zapravo o sardinama (najčešće ih je šest) koje se nabijaju na tanke i dugačke štapove, pa izgledaju kao veliki ražanj, a zatim se peku na ugljevlju. Jedini začin je malo soli i maslinovog ulja, a ove ribe se jedu prstima – najbolje blizu plaže.

3. Papeda

Na trećem mestu najviše guglanih recepata u 2023. je recept za indonežansko jelo papeda. Reč je o vrsti testa od sago skroba, koji se dobija iz stabla sago palme. Papeda ima konzistenciju i teksturu nalik na lepak, a često se služi sa cvetnim pupoljcima papaje ili spanaćem.

4. Scooped bagel

Bagel je okruglo pecivo koje potiče iz Poljske i omiljeno je u celoj SAD, a četvrti recept po guglanju je upravo onaj za đevrek, odnosno đevrek čiji je unutrašnji meki deo uklonjen, a ostao je samo spoljašnji deo. Bagel je bio veoma popularan 2023. godine, a dobija se tako što se klasični đevrek prepolovi, a zatim rukom ili kašikom izvadite unutrašnjost kako bi se đevrek napunio drugim sastojcima po želji.

5. Pasta e fagioli

Pasta e fagioli, testenina sa pasuljem ili testenina sa pasuljem je peti recept koji se najviše koristi na Google-u ove godine. Reč je o italijanskoj supi koja kombinuje testeninu i pasulj, a popularna je i kod nas. I dok se jelo razlikuje od regiona do regiona, najčešće se pravi od sitnih testenina kao što su makaroni. Osnova je obično maslinovo ulje, beli luk, mleveni luk, celer, šargarepa, a često i dinstan paradajz ili paradajz pasta.

6. Krunidbeni kiš

Šesti recept u 2023. bio je onaj za krunski kiš, odnosno kiš koji je napravio kralj Čarls III, a kraljica Kamila izabrala kao glavno jelo na proslavi svog krunisanja u maju ove godine. Na sajtu kraljevske porodice piše da ovaj specijalitet ima delikatnu koru i da se pravi od jaja, spanaća, pasulja i svežeg estragona.

7. Tacaca

Na sedmo mesto najguglanijih recepata ove godine našla se tacaca, jelo karakteristično za sever Brazila. Ovo jelo se pravi od biljke džambu i tucupi, kuvanog skroba tapioke, kao i sušenih škampa i male žute paprike poznate kao „pimenta de cheiro“. Služi se toplo u činiji napravljenoj od amazonske tikve poznate kao cuia.

8. Crna torta

Kao što naziv ovog deserta govori, crna torta je crna torta koja je popularna na Karibima. Obično se pravi od aleve paprike i ruma, a može uključivati i sastojke kao što su melasa ili tamno smeđi šećer, crveno vino i nekoliko različitih vrsta suvog voća. Takođe, treba napomenuti da postoji miniserija pod nazivom Crna torta, što je možda doprinelo zašto je toliko ljudi ove godine guglalo taj termin.

9. Ašura

Ašure ili ašura je deveti recept po guglanju u 2023. godini, a poznat je i kao Nojev puding. Reč je o poslastici koja se obično sprema na praznik Ašure, desetog dana islamskog meseca muharema, a u Jermeniji se priprema oko Božića i Nove godine. Reč je o desertu koji se priprema na različite načine, ali mora da ima najmanje sedam sastojaka, među kojima su pšenica, ječam, pirinač, beli pasulj, leblebija, džem, melasa od urme, melasa od nara, sok od cvekle, suvo voće i drugi.

10. Smelt

Deseto mesto najguglanijih recepata je riba morska riba koja živi u severnom Atlantiku i severnom Tihom okeanu, kao i u rekama, potocima i jezerima u Evropi, Severnoj Americi i severoistočnoj Aziji. Ove male ribice se obično prže na ulju, a služe posute svežim peršunom, sa puno kriški limuna, prenosi index.hr.

Prošlog vikenda, glavna tema na Tviteru u celom regionu bio je – matematički zadatak.

Korisnik Tvitera objavio je zadatak koji broji više od 200 hiljada pregleda u jednom danu i stvorio je pravu pometnju među korisnicima. Ljudi nikako nisu mogli da se slože oko tačnog odgovora.

Matematički zadatak glasi ovako:

„Rezultat je 1. Pritom, ja sam jako loš matematičar“, „Prvo zagrada, zatim množenje, zatim deljenje, pa razlomak“, „4. Ovo sam ja postavila prošle godine i bilo je svakakvih odgovora“, „Jedni kažu 1, drugi 4. Što je tačno?“, „Meni je izašlo 1/2. Možda smo učili neku drugu matematiku… Meni nisu jasna ova druga rešenja“, bili su komentari ljudi.

Što je tačno – 1 ili 4?

„Matematika nije bauk, ali mnogi ljudi ne znaju osnove matematike“, napisala je jedna Tviterašica, koja je pritom napisala da je tačan odgovor 1, ali ispod njenog komentara se nastavila rasprava.

„Bez ljutnje, ali nisi u pravu i više je štete sa ovim tvitom nego koristi. Deljenje i množenje su ravnopravne operacije i rade se redom. Rezultat jeste 4“, „Draga Ivana dobili ste rezultat jedan koji adekvatno pokazuje ocenu vašeg znanja“, pišu joj ljudi.

Jedan dečko objavio je postupak kojim je dobio da je odgovor na matematički problem 4. „Ljudi, da li vi mene zaje***ate?“ napisao je.

Izvor: danas.rs

Salpa je samo jedno od predivnih morskih stvorenja koja žive u morskim dubinama.

Da nije bilo kamere sa kojom su snimljeni, većina nas ne bi ni bila svesna da neka od tih bića izgledaju kao da su van sveta.

Doduše, u moru postoje uslovi koji su znatno drugačiji nego na ostatku Zemlje, tako da su uslovi života zaista kao da ste na drugoj planeti.

Jedno od neobičnih bića, ali u svakom slučaju fascinantnih stvorenja je salp.

Takođe poznat kao morsko grožđe, to je plaštaš koja se kreće skupljanjem, pumpajući vodu kroz svoje želatinozno telo, jedan od najefikasnijih primera mlaznog pogona u životinjskom carstvu.

Salpa odvodi pumpanu vodu kroz svoje unutrašnje filtere za hranjenje, hraneći se fitoplanktonom.

Plaštaši su stvorenja koja žive u svim morima i na različitim dubinama.

Mogu se naći u plićaku, ali i na dubinama od nekoliko hiljada metara.

Oni su vrećastog oblika i žive pričvršćeni za morsko dno ili neku drugu podlogu.

Ima ih i na Jadranu, pa naši ronioci ponekad mogu uživati u pogledu na ovo fascinantno stvorenje.

Izvor: danas.rs

Nakon svih krimi serija, jasno vam je da ste skoro rame uz rame sa agentima FBI. E pa da vidimo da li biste prošli testiranje, jer FBI ima rigorozan proces testiranja, a prolaznost je veoma niska, samo 30% kandidata položi test.

Njihov prvi test ima pet glavnih sekcija. Jedan je vezan za logiku, jedan za rasuđivanje, treći za situaciono rasuđivanje, četvrti za procenu karaktera, a peti analizira preferencije i interesovanja.

Mi danas testiramo samo logiku, dakle, rešavamo prvi test.

Ova zagonetka otkriva kakvo je vaše logičko zaključivanja, koje uključuje pažnju i smisao za detalje.

Uključite vaše logičko rezonovanje i kreativno razmišljanje. Odvojite nekoliko trenutaka i dobro pogledajte ovu fotografiju. Dve žene sede jedna naspram druge dok se dete igra na podu između njih. Šta mislite ko je prava majka i zašto?

Odgovor: Prava majka sedi sa leve strane.

Postoje dva traga koji nagoveštavaju da je ona majka.

Jedno je njeno držanje. Blago je nagnuta napred u zaštitnom stavu i telom je okrenuta ka detetu.

Drugo, dete je okrenuto prema njoj. Deca se intuitivno tokom igre okreću ka roditeljima jer prirodno traže njihovu pažnju.

Ajnštajn je tačno predvideo da vreme usporava što se brže krećemo, ali da bismo na najspektakularniji način doživeli „dilataciju vremena“, morali bismo da otputujemo u crnu rupu, kaže astrofizičar Kris Lintot, profesor astrofizike na Univerzitetu u Oksfordu.

Jedan od poznatih i zanimljivijih naučnih eksperimenata izveli su 1971. godine fizičari Džozef Hafele i Ričard Kiting. Uzeli su četiri atomska časovnika (koji kasne jedan sekund na svakih 30 miliona godina) i ukrcali se u komercijalni avion na put oko sveta, prvo na zapad, a zatim na istok, pre nego što su se vratili u svoju laboratoriju u Vašingtonu.

Kada su uporedili vreme na svojim pouzdanim časovnicima sa ostalima koji su ostali u laboratoriji, ispostavilo se da se vreme na njima nije poklapalo. Teorija predviđa da su satovi koji su bili na letu, u poređenju sa referentnim satovima u američkoj mornaričkoj opservatoriji, trebalo da izgube 40 ± 23 nanosekunde tokom putovanja na istok, i da bi trebalo da dobiju 275 ± 21 nanosekundu tokom putovanja prema zapadu.

Eksperiment je bio test osnovnog principa Ajnštajnove teorije relativnosti, a to je da vreme nije univerzalno. Što brže putujete, vreme će vam sporije prolaziti. Efekat je mali – uzmite transatlantski let od Londona do Njujorka i vaš sat će zaostati za desetmilioniti deo sekunde za onim koji je ostao na zemlji – ali bez obzira, ipak ćemo stariti delić sporije nego da smo ostali kod kuće. A Hafeleovi i Kitingovi satovi bi to mogli da izmere.

Druga teza teorije relativnosti kaže da gravitacija takođe ima uticaj na vreme. Ako se udaljimo od Zemljine gravitacione sile i vreme će se ubrzati. Gravitacija utiče i na naša tela – što znači da nam je glava nešto starija od stopala. Ovaj efekat je neverovatno mali, ali na većim udaljenostima od Zemlje postaje veoma važan. GPS sistem na koji se svi sve više oslanjamo u orijentaciji, sa svojim satelitima na 20.000 kilometara iznad Zemlje, moraju to da uzmu u obzir, kako bi ispravno funkcionisali.

Uprkos ovim pojavama, Zemlja je, na kraju krajeva, mala planeta u velikom Univerzumu. Oko crnih rupa, masivnih objekata čija sila gravitacionog privlačenja je neuporediva sa gravitacijom bilo koje planete, ovi efekti relativiteta su daleko izraženiji.

Da bismo razumeli zašto, treba da zamislimo da padamo u crnu rupu. (Naravno uz pretpostavku da smo u magičnoj svemirskoj letelici koja će nas sačuvati od „špagetifikacije“, koja se dešava svemu što se previše približi crnoj rupi).

Dok padamo, ne bismo primetili nikakvu razliku u vremenu za sebe ili neposredno okruženje. Gledajući na sat ili opipavajući puls, primetili bismo isti stabilan broj otkucaja iz sekunda u sekund dok se približavamo izvesnoj propasti.

Međutim, ako bi nam instrumenti svemirske letelice dozvolili da se osvrnemo i posmatramo Univerzum izvan crne rupe, možda ćemo primetiti nešto čudno – činilo bi nam se da se događaji tamo ubrzavaju. Kada bismo mogli da posmatramo Zemlju kroz teleskop, videli bismo budućnost naše planete i vrsta, kao na ubrzanom filmu.

Ukoliko promenimo perspektivu i zamislimo da smo na svemirskoj stanici koja kruži na bezbednoj udaljenosti od crne rupe i gledamo letelicu kako upada u nju. Ivica crne rupe, kakva jeste, je horizont događaja, tačka kroz koju ne mogu da prođu ni stvari koje putuju brzinom svetlosti. Za očekivati je da bi letelica kada dođe do ove tačke jednostavno nestane.

Međutim, desilo bi se nešto čudnije – ako imamo dovoljno mašte i zamislimo da nam putnici u ovoj letelici mašu, videli bismo gotovo usporeni snimak kako padaju sve dublje u gravitacioni bunar crne rupe.

Sat postavljen na spoljnoj strani njihove letelice radiće sporije u poređenju sa onim koji je instaliran na stanici iz koje posmatramo taj prizor.

Ovaj efekat je iskorišćen u filmu Međuzvezdani (Interstellar), gde astronauti koji su istraživali planetu blizu crne rupe izlaze kako bi pronašli promenjeni Univerzum koji je krenuo dalje bez njih. Kao što film jasno pokazuje, nema smisla pitati se da li je vreme koje prolazi blizu crne rupe ili daleko „tačno“ vreme – relativnost nam govori da tako nešto ne postoji.

Iako ovo nikada nećemo videti spolja, naš osuđeni putnik će na kraju preći horizont događaja crne rupe, granicu iza koje svetlost – ili bilo šta drugo – ne može pobeći. Ovo je tačka bez povratka, a iza nje putnik bi bio primoran ka centru crne rupe. To znači da bi se njihov doživljaj vremena mogao fundamentalno promeniti – i možda bi čak mogli da se kreću napred-nazad u vremenu.

Zašto tako? U našim običnim životima, bezbedno van crne rupe, možemo da se krećemo kako želimo u tri dimenzije prostora, ali moramo neprekidno putovati napred u četvrtoj dimenziji: vremenu. Ali unutar horizonta događaja crne rupe, stvari su unazad. Unutra, astronaut bi bio primoran da neprestano putuje svemirom – ka centru crne rupe – što znači da neki ljudi misle da bi mogli da se kreću u vremenu.

U tom smislu, crna rupa može delovati kao vremenska mašina, omogućavajući svakom dovoljno hrabrom da uđe i da otputuje u vremena mnogo pre nego što su prešli horizont događaja, sve do stvaranja same crne rupe.

Jedina kvaka je u tome što, koliko možemo da zaključimo, ne bi bilo načina da izađemo iz crne rupe, tako da nijedan putnik kroz vreme iz budućnosti ne može iskoristiti ovaj trik da dođe i poseti nas ovde na površini Zemlje. Ali razumevanje onoga što je moguće – i razmišljanje o tome kako crne rupe manipulišu prostorom i vremenom oko sebe – može pružiti fizičarima najpreciznije testove Ajnštajnovih teorija i može dovesti do dubljeg razumevanja šta je tačno ovo što nazivamo vremenom.

Izvor: RTS