Ako ste ikada radili čak i osnovne „Uradi sam“ zadatke u svojoj kući ili stanu, onda su vam verovatno bile potrebne merdevine. Merdevine nam omogućavaju da bezbedno radimo na visini i okačimo slike ili oslikamo zidove u mnogo kraćem vremenskom periodu.

Da li ste se ikad zapitali o vrstama merdevina koje su najbolje za ovaj zadatak?

Merdevine se prave od raznih materijala, uključujući aluminijum, drvo i fiberglasa. Aluminijumske merdevine su možda najpopularnije, jer su male težine, a opet jake, izdržljive i otporne na koroziju.

Ovaj post će pokriti glavne prednosti merdevina napravljenih od aluminijuma.

Aluminijumske merdevine kao praktičan izbor

Ako kupujete aluminijumske merdevine, najbolji način da pronađete one koje odgovaraju vašim potrebama je da se upoznate sa svojstvima metala od kojeg su napravljene. Bilo da se radi o merdevinama za domaćinstvo ili nekim od onih praktičnih višenamenskih merdevina, izbor onih napravljenih od aluminijuma pogodan je iz nekoliko razloga.

Prvi razlog je taj što se aluminijumske merdevine mogu držati na otvorenom bez štetnih posledica. Ovo je važna karakteristika, posebno za ljude sa ograničenim prostorom. Merdevine napravljene od aluminijuma takođe su veoma lake za rukovanje jednoj osobi.

Pouzdane i izdržljive merdevine za kućnu upotrebu

Aluminijum je najpopularniji izbor za merdevine koje se koriste u domaćinstvu. Pošto su lagane, aluminijumske merdevine se lako podižu i pomeraju.

Aluminijum neće rđati ili korodirati kao čelik i ne zahteva održavanje kao drvo. Štaviše, i one glomazne kao što su profesionalne aluminijumske merdevine su lake za rukovanje jednoj osobi. Pored toga što su lake za manevrisanje, za razliku od drvenih merdevina, aluminijumski modeli su potpuno otporni na vatru. Vatrogasci često koriste takve merdevine da bi došli do gornjih spratova zgrada koje su u plamenu.

Osnovna karakteristika aluminijumskih merdevina, posebno u poređenju sa merdevinama od drveta i fiberglasa, je svojstvo koje se zove konzistentna čvrstoća. Jednostavno rečeno, aluminijum je predvidljiviji i pouzdaniji jer se proizvodi pod strogim procedurama i smernicama koje osiguravaju da je ujednačeno jak.

Aluminijumske merdevine zahtevaju minimalno održavanje

Merdevine napravljene od aluminijuma ne zahtevaju preterano održavanje. Iako su podložne nekim manjim udubljenjima na površini koja ni na koji način ne ugrožavaju njihovu čvrstinu, aluminijumske merdevine ne zahtevaju periodično održavanje poput lakiranja kao što je to slučaj kod onih napravljenih od drveta.

Još jedna značajna prednost aluminijumskih merdevina je ta što mogu biti jeftinije od drvenih ili merdevina od fibergasa. Ovo je u suprotnosti s uobičajenim uverenjem da su proizvodi od aluminijuma skuplji.

Istina je da je aluminijum veoma rasprostranjen metal, ali je bitno razumeti da ne postoji u čistom obliku. Aluminijum se uvek nalazi u kombinaciji s drugim elementima, a procesi potrebni za njegovo izdvajanje i prečišćavanje su ono što objašnjava njegov relativni trošak.

Mogući nedostaci aluminijumskih merdevina

Aluminijumske merdevine su popularan izbor za upotrebu u domaćinstvu zbog svoje male težine i lakog manevrisanja. Međutim, važno je napomenuti da je aluminijum provodnik električne energije, što ga čini potencijalno opasnim za korišćenje u blizini izvora električne energije.

Osim toga, dok aluminijum ne rđa niti korodira kao čelik i zahteva malo održavanja u poređenju s drvetom, sprovodi toplotu i može biti oslabljen visokim temperaturama.

Čvrstoća aluminijumskih merdevina takođe može da varira u zavisnosti od vrste aluminijuma koji se koristi i konstrukcije merdevina, kao što su pune ili šuplje prečke. Ipak, i pored toga što aluminijumske merdevine možda nisu tako čvrste kao opcije od fiberglasa, one su i dalje dobar izbor za opštu upotrebu u kući, komercijalnim i industrijskim okruženjima.

Birajte kvalitetne aluminijumske merdevine sa solidnom konstrukcijom

Vodeća karakteristika aluminijumskih merdevina je njihov superioran odnos snage i težine. To ih čini lakim za transport i skladištenje i mnogo jeftinijim od merdevina napravljenih od drugih materijala.

Ukoliko tražite kvalitetne aluminijumske merdevine, obratite pažnju na one koje su proizvedene od visokokvalitetnog aluminijuma i imaju solidnu konstrukciju. Isto tako, proverite da li su testirane i sertifikovane da ispune odgovarajuće standarde bezbednosti, te da li su dostupne u različitim dužinama i kapacitetima za različite potrebe.

Kupovinom kvalitetnih aluminijumskih merdevina i pridržavanjem sigurnosnih pravila, moći ćete da se oslonite na njih kako biste radili bezbedno i efikasno na visini.

Izvor: akter.rs

Odabir pravog drona može biti izazovan, s obzirom na širok spektar dostupnih modela i različite cene. U svetu dronova, postoji letelica za gotovo svaku potrebu i interesovanje, od fotografije i videa iz vazduha do trkačkih adrenalinskih iskustava.

Ako ste i vi među onima koji razmišljaju o kupovini drona, imamo sjajne vesti za vas! Na našem partnerskom web sajtu dronovi.rs možete pronaći korisne informacije i savete o odabiru pravog modela. Naš tim stručnjaka detaljno istražuje različite tipove dronova, njihove karakteristike i cene kako bi vam olakšao donošenje odluke.

Za sve informacije o tome "Koji dron kupiti?", posetite stranicu "Koji dron kupiti? u 2023 godini!" Otkrijte šta treba uzeti u obzir prilikom odabira drona i kako pronaći letelicu koja će odgovarati vašim potrebama i budžetu.
Budite sigurni da ste uložili u pravi dron uz pomoć naših korisnih saveta. Vaša avantura sa dronovima može početi već danas!

Za više informacija, posetite dronovi.rs

Ovde ćemo se skoncentrisati na kočione diskove, kako se održavaju i šta pokušavaju da vam kažu kada vibriraju, grebu i cvile. Čuvajte diskove tako što ćete ih slušati. Znajte da ako sa vrućim kočnicama prođete kroz baru (vodu) gotovo sigurno ćete prouzrokovati krivljenje diskova.

Bitno je znati i kako se ovi diskovi održavaju i šta podrazumeva njihova obrada i o čemu tu treba voditi računa. Ukazaćemo i na neke pojave na njima koje treba, odnosno ne treba da vas zabrinu. Naravno, jedan od glavnih delova teksta biće i dešifrovanje zvukova koji dopiru iz točkova a koji će vam pomoći u tome da sami ustanovite potencijalni problem sa kočnicama.

Ove savete možete koristiti i pri kupovini polovnog vozila kako biste na vreme proverili da li je sa disk-kočnicama sve u redu.

Kočioni diskovi su tokom godina doživeli veliki broj unapređenja. Počevši od sastava materijala od kojeg se prave sve do izmena na konstrukciji samog diska. U suštini, grubo ih možemo podeliti na standardne diskove od punog materijala i samoventilirajuće. Naravno, tu je još nekoliko raznih egzotičnih varijanti koje se ređe koriste, ali hajmo odmah da upozorimo na to šta znače određeni zvukovi, a potom pročitajte o vrstama diskova.

Škripa, grebanje, vibriranje…

Ovo su samo neke pojave koje se vozači mogu primetiti u toku vožnje i u skladu sa tim reagovati. Međutim, šta znače ove poruke tumačimo u ovom delu teksta. U skladu sa savetima i vi reagujte opa što pre uklonite problem, jer kočnice moraju da rade besprekorno i tu nema mesta odlaganja, tipa, sutra ću…

ZVUK GREBANJA PRI KOČENJU: Uzroka može biti više, od iskrivljenog ili potrošenog diska, pogrešno postavljene pločice, problema sa kočionim kleštom… Proverite u servisu.

ZVUK CVILJENJA PRI KOČENJU: Najčešće bude reč o istrošenim pločicama pa se čuje cviljenje metala o metal, odnosno o kočioni disk. Zamenite pločice.

VIBRACIJE PRI KOČENJU: Ovde je najčešće reč o oštećenom disku koji je ili kriv ili istrošen. Provera u servisu obavezna.

PRI KOČENJU VOZILO VUČE U JEDNU STRANU UZ GREBANJE I VIBRACIJE: Provera u servisu obavezna! Ovo se dešava kada se pločice ne troše ravnomerno, što se dešava ukoliko nisu bile dobro montirane. Još jedan razlog može biti i iskrivljen kočioni disk.

SLABIJE KOČENJE UZ GREBANJE I VIBRACIJE: Zamena pločica obavezna. Ovo se dešava kada se zbog loše montaže pločice troše sa zadnje strane, što uzrokuje ubrzano trošenje i pločica i diska.

GREBANJE I JAKE VIBRACIJE: Zamena pločica i provera diska obavezna. Ovo se najčešće dešava kada je disk iskrivljen ili ako je pločica nejednaka.

PRETERANO GREJANJE DISKOVA: Ovo se dešava kada kočiona klješta ne rade dobro i ostanu zaglavljena iako je vozač popustio papučicu kočnice. Obavezna poseta servisu.

Koje vrste diskova su najčešće u upotrebi:

Standardni diskovi

Ovo su klasični, ispunjeni diskovi ravne površine kakvi gotovo svi imamo na našim automobilima. U odnosu na diskove sa izbušenom i izrezbarenom površinom. Mana im je što se usled intenzivnog kočenja brzo pregreju usled čega dolazi do značajnog slabljenja kočione sile. Pregrejani diskovi skloni su krivljenju, a to se naročito odnosi na one napravljene od materijala slabijeg kvaliteta. Takođe, kada su diskovi pregrejani, vrlo lako se mogu iskriviti ako sa takvim prođete kroz vodu (baru), pa povedite računa.

Samoventilirajući diskovi

Za razliku od klasičnih koji se sastoje iz jedne metalne ploče, samoventilirajući diskovi su sendvič konstrukcije. Između spoljnih ploča koje su u kontaktu sa kočionim pločicama nalazi se sistem rebara ili lopatica. Kako se disk okreće, kroz lopatice cirkuliše vazduh koji uklanja višak toplote sa površine diska i sprečava pregrevanje. Ovakvi diskovi koriste se na težim i snažnijim automobilima. Za ekstremne uslove primenjuje se još jedan recept – bušenje rupa na površini diska. Na ovaj način se povećava površina preko koje se prenosi toplota i dodatno olakšava hlađenje, ali i efikasnije uklanjaju nečistoće od kočionih pločica. Loša strana bušenih diskova je to što su skloni pucanju usled manje površinske čvrstoće uzrokovane brojnim rupama, doduše u ekstremnim situacijama.

Postoje i tzv. ožlebljeni diskovi čija je površina prekrivena dijagonalnim žljebovima. Ponašaju slično rupama pomažući u prenosu toplote čime se olakšava hlađenje diskova. Ipak, glavna uloga žljebova je da sa površine diska izbace tečnost (vodu), blato i kočionu prašinu kako ne bi ometali efekat kočenja. Ovakvi diskovi se gotovo isključivo koriste na sportskim automobilima.

Keramički (kompozitni) diskovi

Vrhunac tehnologije izrade kočionih diskova predstavljaju kompozitni diskovi napravljeni od keramike ojačani ugljeničnim vlaknima. Osnova karakteristika ovakvih diskova je izuzetno velika otpornost na pregrevanje, a tu su i visoka čvrstoća kočione površine pa samim tim i dug vek trajanja kao i otpornost na koroziju, i naravno, težina koja je značajno manja u odnosu na klasične diskove. Sa druge strane tu je veoma visoka cena koja praktično uslovljava da se ovakvi diskovi koriste kod vrhunskih sportskih automobila.

Održavanje diskova

U zavisnosti od toga koje diskove imate na svom vozilu, postoje i različiti načini održavanja. Rđa koja se stvara na njima u većini slučajeva ne treba da vas brine, jer je ona samo površinska i najčešće se ukloni posle samo par kočenja. Takođe, ona se često javlja kada automobil stoji neko vreme koje čak i ne mora da bude toliko dugo. Kako bilo, diskovi se održavaju tako što ih s vremena na vreme treba pregledati i, kako smo pisali u posebnom delu teksta, potrebno je da obratite posebnu pažnju ukoliko cvile, grebu ili vibriraju i posetite servis. Kad su diskovi oštećeni često se obavlja obrada. Ali, ovde morate voditi računa jer zavisno od oštećenja i minimalne dozvoljene debljine diska (postoji mera za svaki disk), nekada se ne može obraditi već se mora zameniti novim.

Disk se obrađuje tako što na strugu i nožem se uklanjaju sve neravnine do ravne površine, vodeći se računa da se poštuje granica istrošenosti diska. Posle toga treba staviti nove pločice.

Izvor: nova.rs

World of Statistics odgovorio je na pitanje kako bi svet izgledao da na njemu živi samo 100 ljudi. Zanimljivi rezultat šokirao je mnoge, jer bi prema ovom istraživanju svega 11 država imalo više od dvoje "predstavnika" u ukupnom zbiru.

Od tih 100 ljudi, kako navodi World of Statistics, po 18 bi bilo iz Indije i Kine.

Iz SAD bi bile četiri osobe, a po tri iz Indonezije, Pakistana, Nigerije i Brazila.

Iz Bangladeša bi bile dve, kao i iz Rusije, Japana i Meksika, dok bi iz ostatka sveta bilo 40 osoba.

Kada je reč o religiji, najviše bi bilo hrišćana – 31.

Muslimana bi bilo osam manje – 23, hinduista 15, budista sedam. Ljudi koji nisu religiozni bi bilo 16, a drugih – osam.

Od tih 100 ljudi, iz Azije bi bilo 60, iz Afrike 16, iz Evrope 10, iz Latinske Amerike devet, a iz Severne Amerike pet.

Izvor: nova.rs

Ovo je pravo značenje završne molitve AMIN.

U jevanđeljima se koristi čak 77 puta, i to se većinom stavlja u usta Spasitelja. Amin je deklaracija potvrde nečega koja se može naći u hebrejskoj Bibliji i koja znači "neka bude, vaistinu, bez sumnje, nesporno".

Jedna je od retkih hebrejskih reči koja je u liturgiju hrišćanske Crkve ušla u neizmenjenom obliku zbog svoje vanredne svetosti: to ne treba da čudi pošto se u Jevanđelju po Mateju stavlja u usta Spasitelja dvadeset i osam puta, a u Jevanđelju po Jovanu dvadeset i šest.

Etimološki, dolazi od hebrejskog glagola "aman", što se prevodi kao "osnažiti, potvrditi". Međutim, koren ove reči je opštesemitski i može se naći i u aramejskom jeziku, kojim je govorio i na kojem je propovedao i sam Isus Hrist.

Reč amin je iz judaizma ušla u grčki jezik rane Crkve, a iz grčkog u latinski iz kojeg se zatim rasejala po zapadnoj Evropi. Ovde treba reći jednu važnu stvar: latinski je bio zvanični jezik Istočnorimskog carstva sve do 610. godine, ali tokom cele istorije ujedinjenog Rimskog carstva i kasnije grčki je bio jezik kulture i filozofije, pa samim tim i religije.

Na pitanje da li je reč "amin" među Srbe došla iz grčkog ili latinskog, nije lako odgovoriti. Na prvi pogled, rekli bismo da je stiglo preko grčkog, jer mislimo da smo hrišćanstvo primili iz Carigrada zbog Nemanjića.

Istina je da smo hrišćanstvo primili mnogo pre epohe Nemanjića, da postoji pečat srpskog kneza Strojimira iz sredine IX veka sa patrijaršijskim krstom na sebi koji o tome ubedljivo svedoči, kao i da je cela teritorija čak i savremene Srbije bila po jurisdikcijom Rima sve do 740. godine kada je romejski vasilevs Lav III oduzeo Balkan od Rima zato što se papa rimski suprotstavio ikonoboračkoj jeresi koju je vizantijski car podržavao.

Dukljanski Mihailo I Vojisavljević iz XI veka, bio je kršten i pripadao je Latinskoj crkvi, kao uostalom i Stefan Nemanja dok ga Grci nisu pokrstili (termini "katoličko" i "pravoslavno" nisu bili polarizovani kao danas da bismo mogli da ih iskoristimo). Tako da ne možemo pouzdano reći da li je preko Grka ili preko Latina reč "amin" došla među Srbe, jer ne možemo pouzdano da kažemo od koga smo tačno primili hrišćanstvo. Uostalom, to i nije od preterane važnosti, važno je da smo danas pravoslavni hrišćani.

Izvor: okonas.org

Porodica Vitaker živi u Zapadnoj Virdžiniji gde je decenijama incest smatran za normalan

Godine 2020. svet je šokiran nakon gledanja dokumentarnog filma o porodici Vitaker. Ako su vam prve asocijacije na dokumentarni film o porodici siromaštvo, beda i nehigijeski uslovi, pa čak i nasilje, znajte da je u pitanju sve to, ali je i još mnogo gore.

Mark Lait dokumentovao je i objavio svakodnevni život ove čudne porodice. Njegov mali projekat postao je jedan od najgledanijih video snimaka na Internetu, sa preko 25 miliona pregleda, a ljudi nisu mogli prestati da se zgražavaju nad činjenicom da u 21. veku incest cveta ovako bujno.

Vitakeri žive u Zapadnoj Virdžiniji u prikladno nazvanom gradiću Od (Čudno mesto) koji broji oko 800 stanovnika, u kom su poznati po tome da preziru posete, laju na ljude i kriju se poput životinja, a međusobno komuniciraju nerazgovetnim jezikom.

Porodicu Vitaker čine Lorejn, Rai i Timi, ali i desetak drugih srodnika, i svi oni pate od nedijagnostikovanih mentalnih poremećaja. Ovakvo stanje izazvano je incestom između najbližih srodnika, te su nastali urođeni invaliditeti, nesposobnost govora i usporeni intelektualni razvoj.

Producent Mark Laita otkrio je javnosti porodicu objavljivanjem kratkog 12-minutnog filma na svom YouTube kanalu želeći da simi set emisija o neispričanim porodičnim pričama iz cele zemlje.

"Ne mogu da dokažem da su roditelji braće i sestara Vitaker bili u bliskom srodstvu, ali pošto se to u ovom delu zemlje često dešavalo, mogu samo da kažem da je verovatno genetsko srodstvo oca i majke odgovorno za mentalne i fizičke abnormalnosti viđen kod Lorejn, Fredija, Reja i Timija, " rekao je autor ovog videa koji se suočio sa besom stanovnika mesta Od u kojem živi pomenuta porodica.

porodica VitakerFoto: Youtube printscreen/Soft White Underbelly
Mnogi izveštaji otkrivaju kako potomci genetskih srodnika pate od smanjenih kognitivnih poteškoća, poremećaja funkcije pluža, srčanih bolesti i drugih oboljenja. Deca začeta od genetskih srodnika u većem su riziku da obole od raznih gentskih poremećaja.

Ovaj video je pokrenu lavinu upravo zbog toga što je venčavanje genetskih srodnika u ovom delu Amerike, tačnije u Zapadnoj Virdžiniji skoro pa paravilo. Naime, upravo je cela zajednica "skočila" na snimatelja braneći mu da napravi dokumentarni film o pomenutoj porodici.

Efekti inbridinga

Inbriding (parenje u srodstvu) je parenje organizama koji su blisko povezani po poreklu. Mešanjem DNK dolazi do "velike natalne stope smrti, smrti u detinjstvu, pogotovo ako je par koji je dobio dete blisko povezan genetski," kaže studija iz 2011. godine.

Naučna ispitivanja su dokazala da inbriding stvara potomstvo sa velikim rizikom od urođenih mana i genetskih bolesti.

Lait je porodicu prvi put upoznao 2004. godine, a film o njima je snimio 2020. Iako ga u početku nisu prihvatali i bili su agresivni prema njemu, kasnije je ostvario prijateljski odnos sa njima i dozvolili su mu da ih snima.

porodica VitakerFoto: Youtube printscreen/Soft White Underbelly
Vitakere čine tri brata i tri sestre. Njihovi roditelji su bili dvostruki prvi rođaci - njihovi roditelji su potomci od dva para blizanaca.

U intervjuu za podkast Konkrete, snimljenom pre Božića, Laita se prisetio najbizarnijih trenutaka sa porodicom.

- Bilo je van kontrole. Ovi ljudi šetaju okolo i njihove oči idu u različitim pravcima i laju na nas. I ovog jednog momka, kada biste pogledali u oči ili rekli bilo šta, on bi samo vrisnuo i pobegao, a pantalone bi mu pale oko članaka.

Laita je rekao da je priča postala popularna kada ih je on prvo fotografisao, a zatim snimio. Rekao je da mu je potrebna policijska pratnja za posetu. Takođe se prisetio izgradnje odnosa sa članovima porodice Rejem, Beti, Timijem i Lorejn. Prvi put im je prišao početkom 2000-ih i bili su veoma neprijateljski nastrojeni i naoružani puškama. "Ne vole da dolaze stranci i da ih ismevaju", objasnio je Laita, koji im je jedva objasnio da želi da ih fotografiše za potrebe knjige Created Ekual koju je tada pisao, a koja je govorila o različitim kulturama u SAD.

Godinama kasnije, Laita se vratio kod porodice i zatekao veliki broj njih kako žive u trošnoj i maloj kući okruženi raznim životinjama. Tada je uspeo da ih nekoliko uslika kamerom na svom mobilnom telefonu, sa ciljem da dokumentuje loše uslove u kojima žive. Primetio je da porodica većinu vremena provodi sedeći na trosedu koji su doneli na trem kuće, a tu imaju i fotelju, gomilu smeća i razne stvari koje bi, možda, trebalo da budu u kući.

Primetio je da Vitakeri imaju ogromne zdravstvene probleme i da on sve vreme misli da ga oni ne razumeju, a član porodice je objasnio Laiti da ga oni zapravo razumeju i znaju šta govori.

izvor: sd.rs

Dr Gabor Mate objašnjava šta znači "ne postoje deca s istim roditeljima".

Dr Gabor Mate je jedan od najboljih svetskih govornika i autora bestselera, veoma je tražen zbog svoje stručnosti po pitanju više tema koje uključuju traumu, zavisnost, stres i uticaj prevencije na pravilan razvoj ličnosti, ali su mu fokusi u okviru svega toga i roditeljstvo i vaspitanje dece. On će uskoro biti gost Srbije na poziv Fondacije Novak Đoković.

Pitanje da li nas određuje priroda ili pak vaspitanje intrigira ljude otkako filozofiramo o svom postojanju.

Šta nas čini onim što jesmo? Koliko su naše ličnosti i sklonosti proizvod naše genetike, a koliko vaspitanja ili uticaja sredine?

Svako ko je odgajao više od jednog deteta može potvrditi činjenicu da deca nisu samo prazne table – svako ima svoju urođenu ličnost. I svako ko je video braću i sestre od istih roditelja i iz iste kuće zna da deca mogu doći iz istog okruženja i ispasti potpuno različita.

Neki mogu uočiti kako se braća i sestre razlikuju i pretpostaviti da su sve te razlike posledica prirode, ali, kako ističe stručnjak za razvoj dece dr Gabor Mate, nije samo ličnost ono što čini razliku.

„Ne postoje deca koja su odgajana u istoj porodici“, rekao je Mate Daliji Kurc, voditeljki podkasta „Live and Help Live“. „Ne postoji dvoje dece koja imaju iste roditelje.“

Mate je potom pitao voditeljku da li ona ima braću i sestre, a ona mu je odgovorila da ima i mlađu i stariju braću i sestre.

„Vi niste odgajani u istoj porodici“, rekao joj je, ističući da ona nikada nije imala iskustvo da bude najstarije dete. Bila je srednje dete, što bi, kako je rekao, moglo biti prilično teško jer srednja deca nemaju poštovanje i autoritet kao najstarije dete ili ljupkost i simpatičnost najmlađeg deteta.

„Ne samo to, kada su roditelji dobili vas, a već su imali vašu mlađu braću i sestre, možda su bili u različitoj fazi svog ličnog razvoja, ili u drugačijoj fazi svog odnosa, ili u drugačijem ekonomskom položaju“, rekao je.

„Još važnije, po temperamentnu je svako dete drugačije i to znači da evocira drugi deo roditelja“, dodao je on. „Dakle, čak i ako roditelj voli svoju decu podjednako – što ne dovodim u pitanje – neće odgovoriti detetu na isti način. Dete neće izazvati iste odgovore od roditelja. Dakle, deca nemaju dva ista roditelja.“

I doktor je, naravno u pravu. Ne samo da su deca jedinstvene ličnosti koje se stalno menjaju, već su i roditelji. Dinamika i okolnosti porodičnog života se stalno menjaju, čak i u najstabilnijim porodicama. Jedno dete može da se rodi tokom otpuštanja sa posla ili preseljenja u drugu zemlju. Formativne godine jednog deteta mogu pasti upravo kada njegovi roditelji prolaze težak period u braku, a drugog pak tačno kad imaju koristi od terapije u savetovalištu.

Govoreći iz iskustva, ne biste mogli da odgajate svako dete na potpuno isti način čak i da to želite. Pre svega, različita deca različito reaguju na različite stvari.

Jedno dete bi se moglo srušiti od strogog pogleda, dok drugo amortizuje sav roditeljski gnev. Jedno dete može biti verbalni procesor koji treba da progovori kroz svoja osećanja, dok će drugo možda morati da se izrazi fizički ili kreativno kako bi shvatilo šta ga muči.

Svako dete ima jedinstvene potrebe i sklonosti, a pokušaj da vaspitanje bude jednoobrazan, savršeno jednak poduhvat je samo vežba frustracije.

Mate ističe još jednu važnu stvar – različita deca otkrivaju naše različite delove. Ljudski odnosi su složeni i pokušaj da se roditeljstvo zakači za jedan određeni skup pravila ili jedan specifičan pristup jednostavno nije realan. Morate da budete roditelj deteta ispred sebe ko god da ste u tom trenutku, a obe te stvari će se menjati tokom vremena kako oboje učite i rastete.

I budimo realni. Roditeljstvo može biti iscrpljujuće, tako da najmlađa deca zaista dobiju roditelje koji su opušteniji i možda malo popustljiviji jednostavno zbog količine energije koja je potrebna mamama i tatama. Tokom godina učimo koje bitke vredi voditi, kojih se standarda pridržavati i koje stvari mogu biti odbačene bez ikakve štete. Roditeljstvo je proces stalnog učenja u kontinuitetu, tako da će, naravno, deca različitog uzrasta imati različite roditelje na mnogo načina iako su mama i tata dve iste osobe.

Dr Mate je to tako lepo i sažeto objasnio. „Ne postoje deca koja se odgajaju u istoj porodici“ i „Nema dvoje dece sa istim roditeljima“. Mudre reči koje treba prihvatiti bilo da ste roditelj više od jednog deteta ili i sami imate braću i sestre.

Izvor: nova.rs

Jeste li znali da soba u koju ste stavili ruter može biti uzrok vaših problema sa konekcijom?

Položaj je sve kada je ruter u pitanju.

Određeni objekti predstavljaju prepreku i treba ih izbegavati ako želite da održite stabilnu konekciju u celom domu, a važno je napomenuti i da su neke sobe bolje od drugih.

Nikako u kuhinju

Kuhinja je najgore mesto u koje možete da stavite ruter.

Kako ruteri emituju radio signale, kuhinjski uređaji i velike metalne površine mogu da ih apsorbuju i ometaju signal.

Mikrotalasne pećnice su posebno problematične jer koriste isti kanal od 2,4GHz kao Wi-Fi ruteri. S obzirom da mikrotalasna ima višestruko veću snagu od rutera, može da uzrokuje ozbiljne smetnje.

Zatvoreni i skučeni prostori ometaju širenje signala. Zato ruter nikad ne treba stavljati ispod stepeništa ili u podrum.

Ogledala i akvarijumi

Možda zvuči bizarno, ali akvarijumi i ogledala su veliki neprijatelji Wi-Fi signala.

Voda inhibira Wi-Fi signal, zbog toga stavljanje rutera pored akvarijuma negativno utiče na stabilnost konekcije.

Ako ruter spustite blizu ogledala, to takođe loše utiče na signal. Ogledalo u velikoj meri rasipa i izobličuje signal, a rezultat može biti konekcija oslabljena za 50 odsto.

Ogledala sadrže tanak sloj srebra ili aluminijuma. Metali su generalno dobri provodnici i zbog toga apsorbuju elektromagnetne talase iz rutera, ali i ostale signale slabijeg intenziteta, poput blututa. Pravilo je jednostavno – što je veće ogledalo, to je veći problem.

Nisu u pitanju samo ogledala, budite oprezni sa radnim površinama od nerđajućeg čelika ili bilo kojim drugim reflektujućim površinama.

Eksperti kažu i da ruter treba držati što dalje od kupatila. Osim ogledala, zidovi kupatila su isprepletani cevima koje su pune vode i koje u velikoj meri mogu da remete širenje signala.

Ne držite ruter pored prozora

Prozor ne odbija signale, ali ih rasipa, pa će tako veliki deo signala pobeći napolje i propasti. Najbolja pozicija za vaš širokopojasni ruter je negde u centru kuće, gde signal ne može da pobegne u oblasti koje ne koristite Wi-Fi.

Ruter ne treba držati ni na podu. Najbolje je da je podignuti ga makar metar od zemlje, a poželjno je i više.

Pojedini kućni uređaji mogu ometati signal

Određeni uređaji u kući mogu remetiti Wi-Fi signal. Bebi monitori, televizori i drugi uređaji su posebno problematični jer mogu prepuniti kanal i nadmetati se sa vašom internet konekcijom.

Gde je onda najbolje staviti ruter?

Preporučuje se da se ruter postavi u najcentralniju prostoriju u domu. Najbolje uzdignut na stolu ili polici. Ukoliko živite u kući na više spratova, najbolje je staviti ruter na prvi sprat.

Ruteri imaju ograničen opseg i u idealnim uslovima mogu da dobace oko 45m.

Međutim, idealni uslovi su retki i u praksi je taj domet često mnogo kraći. Svakom dodatnom preprekom, opseg se još više smanjuje. Stoga, ako živite u stanu ili kući velike kvadrature, možda vam je potreban i pojačivač signala.

Izvor: nova.rs

Svi smo različiti kada je u pitanju nabavka mobilnog telefona. Možda kupujete novi svake godine ili čak ni ne razmišljate o tome dok vaš uređaj nema najmanje pet godina.

Međutim, bez obzira koliko često menjate svoj mobilni telefon, želite da budete sigurni da mu produžite životni vek i pravilno brinete o njemu.

Zaštita

Bez obzira koji telefon imate, za njega će biti dostupne futrole. A ako imate Ajfon ili Samsung Galaxy, tu je najveći izbor. Ove futrole vas obično neće koštati mnogo, tako da su jeftin način da zaštitite svoj uređaj od oštećenja. Kupovinom futrole možete produžiti život vašeg telefona tako što ćete ga zaštititi od padova, udaraca i prosipanja.

Estetika nije jedini faktor koji treba uzeti u obzir. Deblje futrole nude veću zaštitu, ali očigledno čine uređaj glomaznijim. Pored zaštite vašeg telefona, neke futrole nude i dodatke poput dodatne džepove za čuvanje kartica i dokumenata.

Staklo za ekran takođe može da doprinese dugovečnosti uređaja. Ako je ispravno instaliran, jedva ćete primetiti da je tu, a može da napravi veliku razliku kada ispustite telefon.

Ažurirajte softver

Ponekad nije hardver taj koji zahteva nadogradnju, već softver.

Da li je vaš telefon izuzetno spor i aplikacije se dugo učitavaju? Postoje načini da produžite životni vek vašeg uređaja poboljšanjem njegovih performansi, ali znajte da to ne možete zauvek raditi. Uvek će postojati tačka bez povratka gde ćete ili morati da smanjite svoja očekivanja o tome šta možete da uradite sa svojim telefonom, ili prosto da nabavite novi, piše Popular Science.

Prvo i najvažnije, ažurirajte svoj telefon najnovijim verzijama operativnog sistema i pojedinačnih aplikacija. Ovo će omogućiti pokretanje optimizovanog koda u svakom trenutku, uz najnovije ispravke grešaka i unapređenja performansi.

Takođe je pametno osloboditi što je moguće više prostora za skladištenje, što će vašem telefonu dati više prostora za rad. Da biste to uradili, deinstalirajte aplikacije koje vam nisu potrebne i izbrišite datoteke (kao što su fotografije i video snimci) koje vam nisu potrebne ili za koje ste napravili rezervnu kopiju na drugom mestu.

Zaštitite bateriju

Ako je vaša baterija zdrava, biće i vaš telefon, zbog čega Android i iOS sada imaju funkcije za smanjenje naprezanja baterije, uključujući sporije brzine punjenja gde je to moguće.

Na iOS-u otvorite Podešavanja, a zatim izaberite Baterija, Stanje baterije i punjenje i uključite Optimizovano punjenje baterije. Na Androidu, iz Podešavanja idite na Baterija, Prilagodljiva podešavanja, a zatim Adaptivno punjenje.

Postoji nekoliko drugih načina da produžite vek trajanja baterije telefona.

Držite ga dalje od ekstremnih temperatura (poput vrućeg automobila), uklonite ga iz futrolice dok se puni i čuvajte ga napola napunjenog ako ga ne koristite neko vreme.

Ovo poslednje sprečava da vaš telefon pređe u stanje dubokog pražnjenja (ako uopšte nije napunjen) ili da izgubi kapacitet (ako je napunjen do kraja). Baterija se najmanje haba kada je napunjena oko 50%.

Popravke oštećenja

Profesionalna popravka vašeg telefona košta, ali dugoročno gledano, može se isplatiti potrošiti malo da biste sprečili gore probleme.

Mala pukotina na ekranu, na primer, može da oslabi ekran i da dovede do daljih pukotina tokom vremena, pa razmislite o tome da je zamenite pre nego što telefon postane neupotrebljiv.

Još jedno uobičajeno rešenje su neispravni portovi za punjenje, koji mogu biti krivac što se vaš telefon ne puni pravilno i koji mogu da oštetiti bateriju. Zamena ovog dela može pomoći u zaštiti zdravlja vaše baterije i osigurati da neispravna komponenta ne počne da oštećuje bilo šta drugo u vašem telefonu.

Kada dostignete određeni nivo oštećenja, verovatno je isplativije jednostavno kupiti novi telefon, ali vredi pažljivo odmeriti opcije da biste videli da li će popravka produžiti trajanje vašeg uređaja.

Čistite ga

Čist telefon je zdrav telefon i trebalo bi redovno sa njega uklanjati prljavštine i prašinu.

Na pametnom telefonu, na primer, male čestice mogu da se zaglave u otvore, između okvira i ekrana ili ispod dugmadi, što dugoročno dovodi do problema. Sve što vam je zaista potrebno da biste se rešili toga je meka krpa od mikrovlakana i možda mala četka sa mekim vlaknima da bi sve bilo uredno.

Isti je princip kao kod automobila ili kosilice: održavajte ga da bi duže trajao.

Izvor: nova.rs

Predsednik Zimbabvea Emerson Mnangagva je danas onima koji na predstojećim parlamentarnim izborima budu glasali za njegovu stranku obećao da će - otići u raj.

On je na mitingu u Harareupozvao pristalice da njegovoj stranci ZANU-PF donesu „gromoglasnu pobedu“.

Mnangagva (80) koji je na vlast u toj južnoafričkoj zemlji došao pučem 2017. godine, rekao je u govoru i: „Ništa nas neće sprečiti da vladamo ovom zemljom!“.

ZANU-PF vlada u Zimbabveu već 43 godine, a izbori su zakazani za 23. avgust.

Mnangagva je pozvao građane da ne posežu za nasiljem jer je pre nekoliko dana jedan pristaša opozicije ubijen, navodno od ruku aktivista vladajuće stranke.

„Počinioci nasilja biće privedeni zakonu ni po babu ni po stričevima. Zato, kažem vam, nemojte nikada posezati za nasiljem, s takvima među vama ćemo se obračunati“, rekao je Mnangava.

Takve izjave ipak ni njega ni njegovu vlast nisu poštedele kritika međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, uključujući Amnesti internešnal i Hjuman rajts voč.

Po njihovim navodima, nezavisno od toga šta predsednik kaže, u Zimbabveu su na delu okrutni obračuni sa svakim pokušajem opozicionog rada, a Mnangagva i ZANU-PF koriste institucije poput policije i sudova da hapse svoje kritičare, zabranjuju opozicione skupove i guše svaki izazov vlastima.

Lider opozicije Nelson Čamiza rekao je prošle nedelje Asošijeted presu da se građanima preti nasilnom smrću ako ne glasaju za vladajuću partiju.

ZANU-PF je došla na vlast 1980. godine kada je bela manjina prestala da vlada tom zemljom.

Zimbabve ima istoriju krvavih izbornih procesa i 20 godina je pod sankcijama zapadnih zemalja zbog kršenja ljudskih prava još u doba dugogodišnje vladavine autokrate Roberta Mugabea, koji je umro 2019. godine.

Izvor: nova.rs

Nedavna studija koju je sprovela stranica iseecars.com analizirala je dva miliona automobila, kamiona i SUV-ova kako bi utvrdila koja vozila imaju potencijal za najduži životni vek na putevima.

Koja su glavna saznanja:

Dominacija Toyote: Vozila marke Toyota su najbolji izbor za dugotrajne automobile, sa šest od top 10 i 10 od top 20 mesta na listi. Zanimljivo je napomenuti da nijedan od najboljih automobila nije model marke Lexus.

SUV-ovi i Kamioni: Veliki SUV-ovi i kamioni obično traju najduže, čineći polovicu liste top 20. Ova vozila su generalno velika, teška i izdržljiva.

Velika trojka
Tri najbolja vozila s najvećim potencijalom za dugotrajnost su:

Toyota Sequoia: 296.509 milja (oko 477.000 kilometara)

Toyota Land Cruiser: 280.236 milja (oko 451.000 kilometara)

Chevrolet Suburban: 265.732 milja (oko 427.000 kilometara)

Studija takođe uključuje podatke o nekoliko drugih vozila koja su takođe sposobna za dug život na putevima. Među njima su sedani poput Toyota Prius, Toyota Avalon i Toyota Camry Hybrid, koji nude izuzetnu ekonomičnost goriva.

Takođe je istraženo i trajanje kamiona i minivanova, pri čemu se Toyota Tundra, Honda Ridgeline i Toyota Tacoma ističu kao top tri kamiona. Među minivanovima, najdugotrajniji su Toyota Sienna, Honda Odyssey, Dodge Grand Caravan i Kia Sedona.

Važno je napomenuti da ovi podaci ne garantuju da će svako vozilo dostići ove kilometraže, ali sugerišu da imaju potencijal za to ako se redovno održavaju i brinu o njima, napominje Autoweek.

Parafrazom one stare narodne – Imdb ocene su kao bikini, otkrivaju sve, a ne pokazuju ništa. Doduše, kad vidimo koji filmovi su se našli u vrhu najgore ocenjenih srpskih filmova na ovom sajtu, ne možemo, a da se ne složimo sa ovim brojkama.

Imdb funkcioniše tako da svako ko ima nekoliko minuta vremena može da se uloguje na ovaj sajt, i da da svoj cenjeni sud o nekom filmu ili seriji. Pa je tako, pre nekog vremena, jedna domaća serija, sprdnje radi, ušla na listu najbolje ocenjenih svetskih serija svih vremena.

Ipak to je neka druga tema. Sad nas je zanimalo koji su to najlošije ocenjeni domaći filmovi u najvećoj bazi filmova na svetu. Kako je generalno domaća kinematografija sastavljena od arthouse naslova koje nikog ne zanimaju, pa sve do komercijalnih ostvarenja, koje podjednako nikog ne zanimaju, tako je i ova lista sastavljena od jedne i druge krajnosti i ocena nezadovljnih ljudi koji su prisustvovali prikazivanjima ovih naslova punih loše glume, režije i scenarija. Na listi se nalaze samo filmovi od 1991. godine.

Na vrhu ove liste, sa skandalozno lošom ocenom, okruglo dva, nalazi se seksi komedija, koja nit’ je seksi nit’ je komedija, „Dorćol Menhetn“. U ovom filmu, u kom su se blamirali pokojni reper Gru, Katarina Žutić, Gordan Kičić i Anja Popović, pratili smo dva para, u naslovnom Dorćolu i Njujorku za vreme bomabardovanja, koji su te dane uglavnom provodili u krevetu.

Malo ljudi je gledalo ovaj film, ali gotovo svako ko ga je gledao, nije ga voleo, a ocena na Imdbu je poput nekog starog profesora matematike, stroga, ali pravična. Gruova pesma koja je ostala iza filma je možda i jedina pristojna stvar koje se vredi sećati.

Na drugom mestu se nalazi visinski trash domet Dragoslava Lazića „Sve je za ljude“ sa ocenom 2,5. Negde posle saradnje sa Radošom Bajićem kao Sekulom, a pre nego će isti zajahati Rts i na stotine epizoda „Sela Gori a baba se češlja“, Lazić je krenuo sa svojim „duhovitim“ pričama i pripovedanjima o srpskom selu i seljaku. U centru svega je bio naš povratnik iz Australije (Srđan Ivanović) koji se vratio u zavičaj da nađe mladu.

Film je očigledno bio voljen od nekoga (ne znamo od koga) s obzirom da je dobio nastavak u vidu filma „Seljaci“ koji se našao na četvrtom mestu sa ocenom 2,9, ali i serije koja se emitovala na Pinku, koja deluje da je imala između 10 i 160 epizoda. Kroz celu ovu sagu prodefilovala su neka bitna imena srpskog glumišta kojima tezgarenje nije strano poput Bate Živojinovića, Seke Sablić, Gorice Popović, ali i mnogi drugi koje ste imali priliku da vidite samo tu, ili u nekoj drugoj sličnoj produkciji.

Pričajući o četvrtom mestu, preskočili smo treće, na kom se našla „Krojačeva tajna“ sa 2,8. Prvi film Miloša Avramovića, koji će se mnogo godina kasnije proslaviti sa režijom filmova i serije „Južni vetar“, uopšte nije pokazivao da će se ovaj reditelj snaći u akcionom žanru, već nam je prezentovao jedan krajnje (neuspešan) arthouse horor na tragu Dejvida Linča. Filmu nije pomogla ni zvezdana glumačka podela, na čelu sa Goranom Šušljikom, Lazarom Ristovskim i Draganom Mićanovićem. Ovo je i zvanično poslednji film u kom se pojavio jedan od najvećih glumaca ovih prostora svih vremena Ljuba Tadić.

Na petom i šestom mestu se nalaze dva filma novijih datuma, o kojima se malo zna jer su mahom prodefilovali kroz domaće arty festivale, i ograničeni bioskopski život. Na petom mestu je „Sistem“ iz 2018. godine, sa ocenom 2,8 dok je na šestom mestu prošlogodišnji „Komunistički raj“, sa ocenom 3,3.

Kultni kemp „hit“ sa Draganom Mirković u glavnoj ulozi, „Slatko od snova“ se nalazi na sedmom mestu sa ocenom 3,4. Režirao ga je Vladimir Živković, a scenario su potpisali Srđan Dragojević i Aleksandar Barišić. U periodu kad se sve raspadalo, pa je svako radio ono što je mogao i morao, uz pevačicu su se na listi glumaca našli i Nebojša Bakočević, Branka Katić, Manda i Bata Živojinović ali i Rambo Amdeus. Ipak, ovaj film ulazi u onaj žanr komedije – toliko loše da je dobro. Tako da ako jedan film treba pogledati sa ove liste, onda je „Slatko od snova“ preporuka.

Osmo mesto je DSS-ovska komedija o branjenju srpskih generala sa haške poternice, „Uslovna sloboda“. U ovom krajnje neprijatnom filmu glavne ulogu je poneo Milan Gutović, ali čak ni on nije uspeo da nas natera da se barem jednom ili dva put nasmejemo. Imate pravo da pogađate samo jednom ko je radio muziku za film. Tako je, pogodili ste, u pitanju je Riblja Čorba.

Stari, ali ne i dobri običaj je da domaće serije postanu lošom montažom i domaći filmovi, s tim što neki scenariji i serije su u istoriji naše televizije bile toliko dobre, da im ništa nije mogla ni na silu kasapljenje i seča trake. „Drug Crni u Narodnooslobodilačkoj borbi“ nije jedan od tih projekata. Nastao kao montaža nastavka serije o avanturama Crnog Gruje, ovaj film je dobio ocenu 3,7 i našao se na devetom mestu.

Deseto mesto odlazi na srpsku koprodukciju, akcioni film o zombijima iz Pančeva iz 2009. godine, „Zone of Dead“ Milana Konjevića i Milana Todorovića. Film je dobio zbirnu ocenu 3,8 i nije mu pomoglo ni to što je među glumcima bio i Ken Fore, čovek koji se proslavio ulogom u hororima Džordža Romera.

Za samo 0,1 ili 0,2, top 10 su izbegli „Plavi voz“ Janka Baljka, „Ona Voli Zvezdu“ i „Artiljero“ (što je možda dovoljan znak domaćim filmadžijama da Crvena Zvezda kao tema filma nije doba ideja) „Pijavice“ Dragana Marinkovića, i film u kom je Laza Ristovski probao da repuje – „Beli Lavovi“.

Evo je i konačna lista od 20 najgore ocenjenih domaćih filmova na IMDB-u. Ako ste rešili da ih slučajno pogledate, konzumirate ih na sopstvenu odgovornost.

1. Dorćol Menhetn – Ocena 2

2. Sve je za ljude – Ocena 2,5

3. Krojačeva tajna – Ocena 2,8

4. Seljaci – Ocena 2,9

5. Sistem – Ocena 2,9

6. Komunistički raj – Ocena 3,3

7. Slatko od snova – Ocena 3,4

8. Uslovna sloboda – Ocena 3,6

9. Drug Crni u Narodnooslobodilačkoj borbi – Ocena 3,7

10. Zone Of Dead – Ocena 3,8

11. Plavi Voz – Ocena 3,9

12. Ona voli Zvezdu – Ocena 3,9

13. Artiljero – Ocena 3,9

14. Pijavice – Ocena 3,9

15. Beli Lavovi – Ocena 4

16. Vučje Bobice – Ocena 4

17. Mamula – Ocena 4

18. Ranjena zemlja – Ocena 4,3

19. Zduhač znači avantura – Ocena 4,5

20. Zvezde ljubavi – Ocena 4,6

Izvor: citymagazine

Nema sumnje da svet tehnologije napreduje neverovatnom brzinom, što svakako uključuje i veštačku inteligenciju. Međutim, neki od rezultata su prilično zastrašujući. Neki chat botovi pokušavaju da dobiju pristup nuklearnim kodovima, dok drugi ubeđuju ljude da treba da raskinu sa svojim partnerima.

Jedan momak je čak uspeo da generiše AI kopiju sopstvenog glasa i pokazao kako se može koristiti za provaljivanje bankovnog računa sa samo najosnovnijim ličnim podacima. Zatim, naravno, postoji zabrinutost mnogih oko toga koje vrste poslova AI može ukrasti ljudima.

Povrh toga, sada postoji PimEies, platforma za pretragu slika koja koristi veštačku inteligenciju, a ljudi pišu da je to „najjezivija veb lokacija na Internetu“.

"San svakog stalkera"

Osnovna funkcija je da postavite svoju (ili nečiju) fotografiju na sajt i on pretražuje internet da pronađe bilo koju drugu vašu sliku koja je na mreži, tako da u teoriji možete videti sva mesta na internetu na kojima su vaše slike postoje.

Neki misle da bi to mogao biti odličan alat za pretraživanje slika na internetu, dok drugi kažu da je to sajt iz snova "svake uhode". Novinar Unilenda napravio je kratak test. Koristio je besplatnu verziju i svoju sliku snimljenu kompjuterskom kamerom, a sajt je postavio osam slika za tri sekunde.

Prve dve su bile njegove slike, ali preostalih šest su bile slike drugih ljudi koji su ličili na njega. Uz naknadu, sajt bi mogao da izvrši mnogo detaljniju pretragu, zbog čega su ga neki ljudi opisali kao koristan alat.

Međutim, kada smo samo mi odlučili da testiramo sajt, on se nije pokazao tako efikasnim. Ona je našem reporteru poslala 11 slika, od kojih je samo jedna njena fotografija. Ostalih 10 nisu bili ni na koji način povezani sa njom.

Komentari korisnika su podeljeni

Komentari ljudi na Internetu su podeljeni. Jedna osoba je rekla da je sajt uznemirujući, ali i vredan jer je pronašla osobu koja je koristila njene slike bez pristanka.

Neko drugi je rekao da je postavio sliku sebe kao devetogodišnjaka i da je sajt ispravno identifikovao njegove slike kao odrasle osobe. On je sugerisao da bi to moglo biti veoma korisno za prijave nestalih dece.

Međutim, ljudi su otkrili da ova tehnologija funkcioniše i obrnuto. Druga osoba je rekla da je nedavno postavila svoju sliku i da je PimEies prepoznala njenu sliku na mreži kada je imala 10 godina.

Redak nebeski spektakl obasjaće noćno nebo večeras, donoseći nam nezaboravan prizor koji će se ponoviti tek za 14 godina.

Astronomi su istaknuli da se ovakva pojava dogodila poslednji put 2018. godine, a sledeću priliku za posmatranje imaćemo tek 2037. godine.

Naime, u noći na 1. august, pojaviće se prvi supermesec u augustu, a samo 30 dana kasnije, drugi pun mesec, poznat kao “plavi mesec”, prenosi N1 BiH.

Ono što čini ovaj spektakl još zanimljivijim je da će u istoj noći na nebu biti vidljivi i planete Merkur i Mars, što se retko događa. Ovaj spoj supermeseca i vidljivosti planeta biće pravi užitak za zaljubljenike u astronomiju i nebeske pojave.

Za potpuni užitak u posmatranju, biće dovoljno skloniti se od gradskih svetala i podignuti pogled prema nebu. Oni koji se nađu u prirodi, daleko od javne rasvete, biće iznenađeni koliko će dobro moći videti prirodu koju osvetljava blistava mesečina.

Zato označite datum u kalendaru i pripremite se za nezaboravan noćni spektakl kada će nas nebeske pojave oduševiti svojom lepotom i retkošću.

Novak Đoković i Laslo Đere igraju meč 3. kola US Opena i ovaj 'derbi' će biti prava poslastica za sve ljubitelje tenisa u Srbiji, a 28-godišnjem momku iz Sente predstoji težak, ali za iskustvo važan meč protiv najboljeg u istoriji, 36-godišnjeg Novaka, koji igra sa velikim elanom i energijom dvadesetogodišnjaka, a jedan od razloga njegove vrhunske spremnosti jeste i specifičan režim ishrane.

Novak Đoković je 2007. postao treći teniser sveta, 2008. osvojio Otvoreno prvenstvo Australije, a onda su počeli problemi koji su kulminirali baš u Melburnu 2010. godine. Pokušao je Novak da popravi situaciju - menjao je trenere, operisao devijaciju nosa da bi bolje disao, promenio ishranu - ali uzalud.

Onda se desila jedna ključna promena u njegovom životu i svi se sećamo one čuvene 2011. godine kada je postao nesavladiv protivnik i osvojio tri od četiri grend slem turnira, a od Australije do polufinala Rolan Garosa nije imao nijedan poraz. Izbacio je, naime, crveno meso, gluten i rafinisani šećer iz ishrane, a prednosti, delotvornost i značaj ovakve ishrane nedavno je potvrdila i njegova kuvarica.

No, da se prisetimo prvo šta je Novaka "primoralo" da pređe na veganski tip ishrane.

"Oduvek sam imao respiratorne probleme, posebno u Australiji, poput blage verzije astme. Od sedme godine gušio sam se noću. Sa godinama su mi se i alergije pojačavale. Na terenu, uz nalet adrenalina i uzbuđenja, simptomi su još gori. Zbog toga sam predavao mečeve i trebalo mi je dosta da se oporavim od meča. Dr Igor Čertojević me je kontaktirao preko zajedničkih prijatelja. Imali smo par tretmana i već sam osetio prve rezultate. To je bio moj prvi susret sa biofidbek terapijom".

Doktor se pobrinuo se i za fizički i mentalni deo Novakovog zdravlja i ušao u srž problema.

"Naravno, ishrana je bila jedan od ključnih problema i promena ishrane je učinila mnogo za mene. Tada sam izbacio gluten, mlečne proizvode i rafinisani šećer iz jelovnika. Bila je to velika promena ali držao sam je se jer su rezultati došli odmah", rekao je Novak u razgovoru sa novinarom Grajamom Besingerom.

Porodica je brinula

"Porodica jeste bila zabrinuta u početku. Nedugo potom, iz ishrane sam izbacio i crveno meso jer sam primetio da treba mnogo vremena i energije da se ono svari u telu, a ta energija mi treba za fokus i oporavak, za naredni trening, za naredni meč. To je bio inicijalni momenat koji me je doveo do sadašnjeg jelovnika koji se zasniva na biljnoj ishrani. Ne jedem ništa životinjskog porekla", ispričao je dalje Nole.

Što se njegove dnevne rutine konzumiranja pića i hrane tiče, sve izgleda ovako:

"Kad ustanem, prvo popijem čašu mlake vode sa limunom da bih se detoksikovao. Potom na prazan stomak popijem sok od celera. Kasnije sledi zeleni smuti sa različitim algama, voćem i supernamirnicama i suplementima. U prvom delu dana jedem mnogo voća, kao i salate. Ne volim da jedem hranu koja zahteva mnogo energije za varenje, naročito ne u prvoj polovini dana. Obično jedem žitarice, recimo kinou, divlji pirinač, proso, sladak i običan krompir, kuvan na pari", naveo je.

Novakova kuvarica o veganskoj ishrani

Ljubica Komlenić zasigurno je jedna od najuspešnijih kuvarica sa ovih prostora, a u Srbiji je fanovima Novaka Đokovića poznata kao osoba koja vodi računa o njegovoj ishrani. Nedavno je govorila o blagodetima jelovnika našeg najboljeg tenisera i dobrim stranama ishrane bez mesa i mesnih proizvoda.

"Ako pečemo meso na 200 stepeni, to meso dobija negativni holesterol i nestaju proteini. Riba se isto tako ponaša. Međutim, ako prokuvamo pasulj na sto stepeni, time ne ugrožavamo protein u ishrani. To zna i Novak i on unosi više proteina nego sa ribom i mesom. Sa kulturom veganizma jako puno ljudi se izlečilo od tumora, tako da moramo svi da zastanemo i da se zapitamo šta sve stoji iza takve ishrane", objasnila je Ljubica Komlenić za "Danas".

Na listi "ludih diktatora" koji su stvorili kult ličnosti prvo mesto svakako zauzima Saparmurat Nijazov, koji je gvozdenom pesnicom vladao Turkmenistanom od 1991. do svoje smrti - 2006. godine. Za vreme njegovog režima svaki treći Turkmen dospeo je u zatvor, a svaki drugi ostao je bez posla.

Nijazov je došao na čelo Turkmenistana još 1985. godine, kada ga je Gorbačov postavio za predsednika vlade Turkmenske Sovjetske Socijalističke Republike i prvog sekretara Komunističke partije Turkmenistana, što je bila najmoćnija politička funkcija u tadašnjem SSSR. Ovaj inženjer energetike bio je ujedno i najmlađi republički vođa.

Na izbore izašlo 100 posto birača, a on dobio 100 posto glasova

Kada je 1991. Vrhovni sovjet Turkmenistana proglasio nezavisnost, Nijazov je izabran za predsednika novonastale samostalne države. Naredne godine je pobedio na izborima, a treba napomenuti i to da je bio jedini kandidat.

Na izborima 1999. je dobio 100 posto glasova, a na izbore je izašlo 100 posto upisanih birača, što se nikad nije dogodilo, čak ni u Severnoj Koreji.

Članovi njegove stranke na istim su izborima dobili više od 99 posto glasova. Tako izabrani turkmenski parlament ga je proglasio doživotnim predsednikom.

Sam se proglasio Turkmenbašijem ili "ocem svih Turkmena", i to po uzoru na Kemala Ataturka, "oca svih Turaka".

Jednom je na sednici parlamenta rekao da bi 2010. mogao da odstupi i raspiše izbore. Zastupnici su to sa gnušanjem odbacili i zahtevali da ostane predsednik do kraja života.

Sliku svoju ljubi

Turkmenistan je jedna od najzatvorenijih država na svetu. Švajcarski fotograf i laureat prestižne nagrade World Press Photo Nikolas Rigeti nekoliko je puta boravio u Turkmenistanu:

- Kad stigneš u Turkmenistan prvo što ugledaš je Nijazov. Zašto? Zato što je tip svuda. Umnožen je u trilion primeraka. Naravno, njegov lik je na svim novčanicama. Nalazimo ga i na bocama alkoholnog pića, ambalaži čaja i na svim pakovanjima soli... - priča Rigeti.

Portreti "oca svih Turkmena" istaknuti su po celoj zemlji, posebno na velikim javnim zgradama i avenijama. Statue njega i njegove majke su prisutne svuda, uključujući i središte pustinje Kara-Kum. Nijazova ogromna pozlaćena statua, visoka čak 15 metara (Nijazov je inače bio vrlo nizak, svega 150 cm), nalazi se na vrhu najveće zgrade u glavnom gradu Ašgabatu. Statua se okreće, tako da je lice Turkmenbašija uvek okrenuto prema suncu.

- Lično sam protiv toga da gledam svoje slike i statue na ulicama, ali to je ono što narod želi - izjavio je Nijazov, koji je 2001. kritikovao kult ličnosti.

Po njemu se zovu meteorit, jogurt, parfem...

Nagradu "heroja Turkmenistana" dobio je čak pet puta. Samom sebi u čast grad Krasnovodsk preimenovao je u Turkmenbaši. Osim toga, brojna mesta, aerodromi, hidroelektrane, škole i bolnice nose njegovo ime. Po sebi je čak nazvao i meteorit, koji su otkrili turkmenski astronomi, ali i jogurt i parfem.

Državna televizija takođe se zove po njemu - Turkmenbaši, a dok je bio živ uglavnom je emitovala samo emisije o njemu. U uglu je bio logo s njegovim likom. Na radiju su takođe svakodnevno puštali pesme njemu u čast. Sve turkmenske novine svakodnevno su objavljivale njegove slike na naslovnicama, a veliki deo sadržaja bio je posvećen samo njemu.

Promenio nazive meseci i dana u nedelji

Na godišnjem zasedanju parlamenta, u leto 2002. godine, Nijazov je obznanio da menja međunarodne nazive meseci. Januar je tako dobio ime Turkmenbaši, po njemu, naravno, dok je april nazvan po njegovoj majci Gurbansoltan. I ostali meseci dobili su imena po raznim istorijskim turkmenskim ličnostima.

Kada je već promenio imena meseci, odlučio je da promeni i nazive dana u nedelji u (redom od ponedeljka do nedelje) - glavni, mladi, dobri, blagosloveni, četvrti, duhovni i odmorni dan. Uveo je i nove državne praznike - 6. aprila praznik "Kapljica vode je zrno zlatnog dana", 1. decembra "Praznik neutralnosti", 27. aprila "Dan konja" i najpopularniji praznik "Dan lubenica" koji se slavi 10. jula.

Njegovu knjigu svi moraju da znaju napamet

"Otac svih Turkmena" je 2001. objavio knjigu "Ruhnama", što u prevodu znači "Knjiga duhovnosti". Ona je ravna ustavu i Kuranu i svaki je čestiti građanin mora znati napamet.

Nijazov je tražio od islamske zajednice da je preporuči vernicima umesto Kurana, a kada je poglavar to odbio, odlučio je da ga zatvori.

Osim što se "Ruhnama" 24 sata dnevno čitala na državnoj televiziji, deca su mogla da prijave sopstvene roditelje ako nisu dovoljno poznavali Nijazova učenja. Turkmenbaši je tvrdio da svako ko tri puta pročita njegovu knjigu direktno odlazi u raj.

Nijazov je napisao i novu turkmensku himnu, koja je zapravo oda njemu samom. Mnoge međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava osudile su himnu, jer njen tekst ohrabruje progon homoseksualaca.

Sulude zabrane i dekreti

- Ukinuo je državnu operu i balet, jer "takve stvari nikom ne trebaju", a i "nisu deo turkmenske kulture". Nagađa se da je to učinio jer ni opera ni balet nijedno delo nisu posvetili njemu. Takođe je zabranio i cirkus.

- Zabranio je nošenje šminke TV voditeljima, jer je teško razlikovao voditelja od voditeljke.

- Zabranio je zlatne zube. Jednom prilikom je sreo mladu devojku koja je imala zlatni zub. Nije mu se to svidelo, pa je na licu mesta doneo dekret o zabrani zlatnih zuba, a devojci je rekao da se javi njegovom zubaru, koji će joj umesto zlatnog zuba staviti belu krunu. Mladim Turkmenima je poručio da glođu što više kosti kako bi očuvali zube

- 2001. je zabranio muškarcima nošenje brade, brkova i duge kose. Tvrdio je da mladići nose dugu kosu pod uticajem zapadnjačke kulture i mode. Na sve državne granice poslao je frizere i brijače da ošišaju i obriju svakoga ko ulazi u državu da svojim izgledom ne pokvari tamošnju omladinu. Kasnije je odredbu malo ublažio dopustivši starcima bradu i brkove.

- Zabranio je pušenje nakon što je on prestao da puši kako ne bi došao u iskušenje.

- Zabranio je emitovanje muzike s bilo kakvog nosača zvuka. Zabrana je važila za državnu televiziju i radio, kao i za sve javne muzičke priredbe, odnosno javna okupljanja. Učinio je to zbog, kako je pojasnio, zaštite istinskih kulturnih vrednosti. Muzika je morala da se izvodi uživo, a zabranjen je i "plejbek". Takođe je zabranio i slušanje muzike u automobilu.

- U decembru 2005. je zabranio video igre, uz napomenu da su suviše nasilne da bi ih mladi Turkmeni igrali.

- Strancima u Turkmenistanu zabranio je izlazak u javnost nakon 23 sata. Naredio je i da svaki stranac koji želi da se venča Turkmenkom mora pre braka da uplati 50.000 dolara.

- Naredio je da se zatvore sve bolnice van Ašgabata, uz obrazloženje da ako su ljudi bolesni, mogu doći u glavni grad. Veruje se da je to učinio jer je bio teško bolestan, pa je želeo da ima sve lekare na raspolaganju.

- Takođe je naredio da se zatvore sve biblioteke u manjim mestima jer "seljaci ionako ne čitaju knjige".

- Problem izdvajanja novca za penzije rešio je tako što ih je ukinuo 2006. godine i naredio mladima da se brinu o starijima. Uz to, svi koji su primali penzije unazad dve godine od dana donošenja odluke morali su dobijeni iznos da vrate državi.

Mislili ste da ste pročitali sve? Evo nešto još malo luđe...

"Otac svih Turkmena" predložio je i izgradnju novih svetskih čuda u Turkmenistanu. Jedno takvo čudo trebalo je da bude "Ledena palata". Obećao je da će pobediti pustinjsku klimu tako što će nedaleko od Ašgabata, u planinama Kopet-Daga, sagraditi ledeni dvorac u kom će hiljade turkmenske dece učiti da skijaju dok je napolju paklena vrućina.

Druga (suluda) ideja bila je veliki zoološki vrt u pustinji. Nijazov je uložio 18 miliona dolara u izgradnju zoološkog vrta za pingvine kako bi, prema njegovim rečima, "spasao tu životinjsku vrstu od globalnog zagrevanja".

Izvor: direktno.rs

Da nisu samo žene one koje skeniraju jedna drugu, rade to i muškarci, naročito u teretani ili prilikom treninga nekog sporta. Sve više se dešava da to rade i na ulicama.

E baš tim povodom oglasio se na Redditu jedan dečko iz Srbije i napisao:

Pre neko veče sam imao situaciju da sam se oblačio posle tuširanja u svlačionici, gledajući svoja posla i video da je neki lik pogledao moje genitalije pre nego što sam obukao donji veš. Pitam se koliko je to uobičajeno u poređenju sa drugim muškarcima, da li ste to doživeli ili uradili sami posle treninga, bazena ili sličnog?
Neki muškarci su mu priznali da i oni to rade i otkrili da je to veoma čest potez:

Mislim, ako lik go stoji go pored mene, sigurno ću pogledati. Mislim, koliko često se tako nešto dešava, a ti ne gledaš? Ako ti smeta, pokrij se peškirom, ne znam.
Dešava se da slučajno pogledam i desilo mi se kada sam se presvlačio, potvrdio mu je drugi.

Vi ste od onih koji piške pod tušem? Urolog vam želi nešto reći o tome… - Ordinacija.hr

Ostali smatraju da u tome nema ničeg lošeg:

- Pristojno je, kao i na ženske atribute, baciti letimičan pogled. Sve više od toga ne smatra se pristojnim.

Svuda postoji nepisano pravilo "Ko hoće da pogleda, ima šta da vidi". Po meni je u redu da se sakrije ako hoćeš, ja sakrijem ili umotam peškir, ali nema potrebe za komentarima.
Zato više ne idem na takva mesta gde se meri. Ne zbog mene, ljudi to ne mogu da podnesu.
Pa, šta kažete? Nije da ovo nismo očekivali.
Nizali su se redom komentari podrške.

Izvor: okonas.org

Ovo treba da znate kad krenete na pijac.

Već godinama se raspredaju legende, naučne teorije i životne lekcije o tome kako i na koji način treba izabrati pravu lubenicu.

Naravno, jedini i pravi način jeste da otvorimo, uverimo se koliko je mesnata, crvena i slatka, ali to naravno nije uvek moguće. Zato su se ljudi trudili da godinama nađu prave savete kako proveriti slatkoću i zrelost ovog popualrnog letnjeg voća, piše citymagazine.

Zaboravite na kucanje u lubenicu, ovo su te tri opcije:

Ako ste primetili mrlju na površini lubenice, to je dobar znak. Ona predstavlja mesto na kojoj je lubenica ležala na zemlji tokom dozrevanja. Najzrelije lubenice imaju žućkastu mrlju, dok one koje su bele ili svetlozelene boje treba izbegavati jer su ubrane pre nego što su dozrele. Nemojte kupovati lubenicu koja nema nikakvu mrlju na površini.

Površina lubenice bi trebalo da bude tamnozelene boje, tvrda na dodir, glatka i bez vidljivih oštećenja. Mekana površina pouzdan je znak da je plod počeo da truli, a izbegavajte i onu osušene površine koja je izgubila svu sočnost i slatkoću. Plod bi trebalo da bude asimetričan, a one s neobičnim grbama prepustite nekom drugome.

Možda vam nije najomiljneija aktivnost da tešku lubenicu nosite kući iz prodavnice, ali upravo bi najtežem plodu trebalo davati najviše pažnje.

Čak 92 odsto lubenice čini voda, pa su najsočniji plodovi ujedno i najteži. Podignite nekoliko lubenica iste veličine, a kući odnesite onu koja je najteža.

Izvor: nova.rs

Dejvid Džejson i Nikolas Lindherst proslavili su se ulogama u kultnoj seriji.

Serija „Mućke“ (Only Fools and Horses) je već godinama na vrhu liste najgledanijih programa u istoriji britanske televizije i proglašena je za seriju čiji bi povratak na male ekrane Britanci najviše želeli.

Iako su Del Boj i Rodni na ekranima bili neponovljivi dvojac i tokom snimanja serije su se družili, kako su godine prolazile oni su izgubili kontakt.

„Nikolas je postao puvučen. Nažalost, više se ne viđamo toliko često. Ponekad život tako funkcioniše“, rekao je Dejvid Džejson u razgovoru za Radio Times.

Glumac je dodao i da mu je snimanje „Mućki“ jedan od najlepših perioda u životu.

„To nije bio posao. Snimanje je izgledalo kao luda zabava s prijateljima. Voleli smo se“, rekao je.

Izvor: nova.rs

I posle 27 godina od uspešnog kloniranja poznate ovce Doli javljaju se brojne kontroverze koje se tiču moralne prihvatljivosti, kao i da li je moguće sprovesti ga nad ljudima.

Naučnici na Roslin institutu u Edinburgu u Škotskoj implantirali su ćelijsko jezgro ovce u jaje koje je naknadno oplođeno da bi se stvorio klon. Ovca Doli rođena je 5. jula 1996. godine i živela je šest godina do 14. februara 2003. godine. Imala je šifrovan naziv „6LL3“, međutim ime su joj dali farmeri koji su pomogli njenom porođaju.

Dolin život nije bio nimalo lak. Prerano je ostarila, bolovala od artritisa i bolesti pluća i eutanazovana je 2003, a njeni preparirani ostaci čuvaju se u Škotskom nacionalnom muzeju.

Dolin debi iako je bio jedan od najvećih otkrića u nauci, izazvao je buru oko praktične vrednosti i etike kloniranja, uključujući mogućnost kloniranja ljudi. Trenutno više od 40 zemalja – uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i Japan – zvanično zabranjuje kloniranje ljudi. U drugim zemljama, uključujući Ameriku i Kinu, ne postoji zakonska zabrana.

Niko nikada nije klonirao ljudsko biće, međutim posle ovce Doli naučnici nisu stali, klonirani su psi, mačke, svinje, krave, konji. Deo razloga je to što kloniranje može dovesti do dubokih genetskih grešaka, koje mogu dovesti do rane i bolne smrti. U isto vreme, laboratorije u raznim zemljama uspešno su klonirale ljudske embrione u svrhu proizvodnje matičnih ćelija koje se mogu koristiti u medicinskim terapijama.

Brojna istraživanja su i nakon toliko godina pokazala da većina ljudi smatra da je kloniranje životinja moralno neprihvatljivo, samim tim odbijaju da se taka vrsta eksperimnta izvrši i na ljudima.

Međutim, stručni izveštaj za Evropsku komisiju dopušta „mogućnost“ da se hrana potekla od potomaka kloniranih životinja nađe na tanjiru evropskih potrošača. Razlog tome je uvoz mesa i mlečnih prerađevina iz trećih zemalja, kao i uvoz živih životinja i genetskog materijala za životinjsku reprodukciju u Evropskoj uniji.

Kloniranje je proces koji u najširem smislu označava stvaranje identične kopije nečega. U biologiji se odnosi na procese kojima se stvaraju kopije fragmenata DNK (molekularno kloniranje), stanica (stanično kloniranje) ili organizama.

Od Dolinog rođenja, naučnici su klonirali više od 20 vrsta, uključujući konje i kućne ljubimce. Ali, oni su ustuknuli od kloniranja ljudskog bića.

„Mislim da je ono gde povlačimo crtu ako ćemo koristiti genetske manipulacije, moramo da budemo izuzetno oprezni i moramo da tražimo teške posledice bolesti koje bismo kontrolisali. Zato što, sa mnogo ovih stvari, nije samo osoba na kojoj radite genetsku manipulaciju, već to potencijalno utiče na sve generacije koje su pred nama“, rekao je ranije za Al Džaziru Keri Braun iz Centra za bioetiku Univerziteta u Torontu.

Ali naučnici se i dalje nadaju da će koristiti tehnologiju kloniranja koja je dovela do Dolinog rođenja kako bi izlečili razorna stanja, kao što su Parkinsonova bolest ili povrede kičmene moždine.

Rad na medicini matičnih ćelija u prošlosti je bio otežan tehničkim izazovima, kao i etičkim pitanjima, ali je dobio podsticaj pre tri godine kada su biolozi konačno stvorili ljudske matične ćelije koristeći isti proces koji je proizveo Doli.

Do tada, najprirodniji izvor ljudskih matičnih ćelija bili su ljudski embrioni preostali nakon IVF tretmana, čija je upotreba u istraživanjima kontroverzna.

Izvor: n1info.rs