Širom Interneta mogu da se pronađu različite zagonetke i mozgalice, a jedna je popularna već nekoliko godina unazad, međutim do njenog konačnog rešenja malo ko je došao. Ova zagonetka ne podrazumeva nikakve trikove i cake, već je potrebno iskoristiti isključivo logiku, ali....

Najčešće je na različitim forumima i stranicama možete pronaći pod imeno, "Green Eyed Dragons" (Zmajevi zelenih očiju), a čak i na Harvardu s vremena na vreme dele je studentima fizike kao domaći zadatak. Interesantno je da dolazi u nekoliko verzija, koje su lakše ili teže, a mi vam donosimo onu najkomplikovaniju.

Zagonetka:

Posetili ste udaljeno, napušteno ostrvo na kome živi 100 veoma prijateljski nastrojenih zmajeva, a svi oni imaju zelene oči. Vekovima već nisu videli čoveka, pa ih je vaša poseta veoma obradovala i poželeli su da vam pokažu kako žive na tom ostrvcetu. Čine se veoma prijatnim i normalnim, osim što su zmajevi, ali ubrzo saznajete nešto veoma bitno.

Na ostrvu postoji pravilo da ako zmaj ikada sazna da ima zelene oči, te noći tačno u ponoć moraće da se se odrekne svih svojih moći i obeležja zmajeva, i pretvoriće se u lastavicu. Na sreću, na ostrvu nema ogledala i oni nikada međusobno ne pričaju o boji očiju, tako da zmajevi stotinama godina žive u blaženom neznanju.

Kada ste bili spremni za odlazak, svi zmajevi su se okupili da vas pozdrave, a vi ste im uz mnogo suza zahvalili na njihovom gostoprimstvu. Nakon toga ste ipak odlučili da im kažete nešto što već znaju ( jer ipak svaki od njih vidi boju očiju drugih zmajeva); svima ste rekli da bar jedan od njih ima zelene oči. Niste mislili na posledice i otišli ste dalje svojim putem.

Ako pretpostavimo da su zmajevi nepogrešivo logička bića, šta je usledilo nakon vašeg odlaska?

Rešenje:

Ova zagonetka ima nekoliko različitih postupaka rešenja, a možda vam je određena pomoć da ne postoji ništa u njoj što bi vam dalo "magično" rešenje, nema nikakve igre reči ili trikova. Jednostavno morate voditi računa o podacima koje ste dobili i koristite logično zaključivanje.

Tačno rešenje je da će se se svih 100 zmajeva pretvoriti u lastavice onda kada ponoć otkuca u 100. danu. Objašnjenje je veoma lako pronaći jednostavim ukucavanjem "Green Eyed Dragons solution" na Guglu, a između ostalog dostupno je i na zvaničnom sajtu Harvarda?

Izvor: blic.rs

Ako ste se pitali zašto neki kuvari na glavi imaju kape koje podsećaju na visoke bele tornjeve, postoji odgovor i na to pitanje. Za toques blanches, odnosno bele kape (na francuskom) postoji vrlo dobar razlog, no krenimo redom..

Početkom 18. veka bele kape nosile su se iz higijenskih razloga, kako bi se jasno videlo kada je uniforma prljava i kako kosa ne bi dospela u hranu. Navodno je još Henrik VIII posebno mrzeo nedostatak higijene u kuhinji. Prema jednoj legendi, on je naredio da se kuvaru odrubi glava, nakon što je u svom tanjiru našao dlaku. Nakon tog incidenta, svi su kuvari morali da stave kapu na glavu kako ne bi ostali bez nje.

Prve kape bile su spljoštene, a s vremenom su postale više. Visoke kape omogućile su bolju cirkulaciju vazduha i barem malo pomogle kuvarima da ne svisnu od vrućine u kuhinji, piše Punkufer.

Smatra se da je Mari Antoen-Karem, jedan od ranih šefova visoke francuske kuhinje zaslužan za stvaranje standardne kuvarske kape koju poznajemo danas, ali postoji niz priča koje objašnjavaju kako se kuvarska kapa prvi put pojavila i kako se razvijala tokom godina.

Visina kape je važna jer što je viša kapa, to je i viši rang u kuhinji. To se pravilo prvenstveno odnosi na tradicionalnu hijerarhiju brigade, kakvu je uveo francuski kuvar Ogist Eskofije, kada je kao mladi šef došao da radi u kuhinju pariskog hotela Ric.

Brigada kao zapovedni lanac i danas vlada u kulinarskom svetu jer donosi red u užurbane i često haotične kuhinje. Ogist Eskofije navodno je imao kapu visoku 45 centimetara, delimično poduprtu komadićima kartona – kako bi pokazao svoju stručnost. Iako to nije uvek slučaj u modernim kuhinjama, nekada je najviša kapa u kuhinji obično pripadala glavnom šefu.

Tradicionalno, visina kuvarske kape trebalo bi da označava položaj i rang u kuhinji. Glavni kuvar nosio je najvišu kapu u kuhinji, a što je titula bila slabija to je kapa imala manje centimetara. Drugim rečima, visina kape je označavala poziciju u tradicionalnoj hijerarhiji.

Osim visini kape, nekada se velika pažnja pridavala broju nabora na kapi – u ranim danima toque blanchea govorilo se da broj nabora često predstavlja koliko je tehnika ili recepata kuhar usvojio. Primera raid, 100 nabora na kapi može predstavljati 100 načina na koje kuvar ume pripremiti jaja.

Današnji nabori ne odnose se na veštine, nego služe kao oda tradiciji, a iako to nije uvek slučaj, u modernim kuhinjama i dalje se mogu naći one u kojima najviša kuvarska kapa pripada najvišem rangu šefa kuhinje. Tokom godina kuvari su zaminili toque drugim odevnim predmetima za glavu, pa nije retkost videti šefa kuhinje sa kačketom, mrežicom za kosu ili jednostavnom trakom.

Izvor: danas.rs

Veliki asteroid proći će danas između Zemlje i Meseca, a taj fenomen inače bezopasan za stanovništvo, dešava se jednom u deset godina, saznaje agencija Frans pres iz izvora bliskih Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA).

Prema procenama, asteroid nazvan „2023 DZ2“ ima prečnik između 40 i 70 metara, što je dovoljno da uništi neki veliki grad ako bi pogodio Zemlju.

Asteroid će u 19.49 po srednjoevropskom vremenu biti najbliži Zemlji, manje od trećine udaljenosti koja deli Zemlju od Meseca.

Izvori bliski ESA-i naveli su da nema nikakvih razloga za brigu i dodali da je asteroid prvi put uočen 27. februara.

Proći će oko 175.000 kilometara od Zemlje, brzinom od 28.000 kilometara na čas.

Mali asteroidi prolaze iznad naših glava svakog dana, ali prolazak tako velikog i tako blizu Zemlje dešava se tek svakih deset godina, navela je ESA.

Međunarodna mreža za upozoravanje na asteroide odlučila je da iskoristi takvu bliskost da analizira asteroid pomoću niza instrumenata kao što su spektrometri i radari.

Prema proračunima astronoma, asteroid će ponovo proći pored Zemlje 2026. godine, ali na većoj udaljenosti.

Izvor: nova.rs

Sve što treba da uradite jeste da pogledate fotografiju i zapamtite koju ste životinju prvu uočili

Optičke iluzije često se poigravaju našim mozgom i načinom razmišljanja, a otkrivaju i zanimljive stvari o karakteru ljudi. Ova fotografija otkriće neke stvari o vašem karakteru koje možda i niste znali, a sve što treba da uradite je da pogledate sliku i zapamtite koju ste od 12 skrivenih životinja prvu uočili, prenosi Daily Star.

Lav
Ako ste prvo videli lava, možda ste rođeni vođa koji je vrlo samouveren i ambiciozan.Verovatnije je da ćete zbog toga biti hrabriji i zaraditi poštovanje svojih voljenih.

Mačka
Ako ste prvo videli mačku, možda ste vrlo motivisani i odlučni u životu. Verovatnije je da ćete biti introvertni i nezavisni duhom – srećni u sopstvenom društvu.

Vuk
Ako ste prvo videli vuka, onda ste možda prilično tajanstvena osoba! Takođe je verovatno da imate visoka očekivanja od sebe i koristite svoju inteligenciju da vam pomogne u teškim vremenima.

Kit
Ako ste prvi videli kita, onda možda stvarno znate ko ste i šta želite da postignete u životu. Verovatnije je da će vas pri donošenju teških odluka voditi srce. Takođe je verovatno da volite da budete deo grupe koja deli ista mišljenja kao i vi.

Konj
Ako ste prvo videli konja, možda ste avanturistički nastrojena osoba koja uživa u svojoj nezavisnosti. Ne volite da budete sputavani u životu i jaka ste osoba koja se snalazi u svakoj situaciji.

Sova
Ako ste prvo videli sovu, možda ste vrlo pametna osoba, ali i prilično osetljivi na svoju okolinu. Često ste vrlo pažljivi, ali to vam pomaže da uspete jer vam posvećenost detaljima pomaže da gurate kroz život.

Lisica
Ako ste prvo videli lisicu, možda ste ponekad malo suzdržani, ali i strastveni i hrabri. Takođe ste šarmantni i duhoviti, kao i dobri u dobijanju onoga što želite.

Majmun
Ako ste prvo videli majmuna, onda ste možda prilično razigrana osoba koja voli da se smeje s prijateljima i porodicom. Takođe možete biti prilično nezavisni, ali imate tendenciju da budete prilično fleksibilni u tome.

Slon
Ako ste prvo videli slona, ​​možda ste neko ko ima jak duh. Čak i ako vam ljudi ne pokažu istu pažnju, za njih ćete se bez rezerve brinuti. Verovatnije je da ćete i drugima želeti najbolje.

Kornjača
Ako ste prvo videli kornjaču, možda ste vrlo inteligentni, ali i osetljiviji od drugih. Takođe možete biti vrlo dobri u prepoznavanju tuđih osećanja.

Medved
Ako ste prvo videli medveda, možda ste vrlo jaki i hrabri, a ljudi vrlo često zavise od vas. A kaže se da su ljudi koji više vole medvede takođe vrlo ljubazni, kao i zaštitnički nastrojeni prema drugima.

Žirafa
Ako ste prvo videli žirafu, možda ste vrlo praktična i strpljiva osoba koja je takođe nezavisna. Osim toga, verovatnije je da se nećete previše zaglaviti u sitnim detaljima, što vas drži pozitivnim i prizemljenim.

Izvor: citymagazine.danas.rs

Osnovna ideja iza uvođenja letnjeg računanja vremena, koje počinje u noći subotu na nedelju, jeste ušteda energije, ali u praksi ta zamisao nije u potpunosti ispunila očekivanja, pa se u Evropi sve više vodi rasprava da li i dalje treba svake godine dva puta podešavati satove.

Istraživanje agencije Jugov u sedam zapadnoevropskih država, koje je danas objavljeno, pokazalo je da se za napuštanje sistema dvostrukog računanja vremena najviše zalažu Nemci, dok su za to da ostane letnje računanje vremena najviše Italijani.

Ideja da se uvođenjem letnjeg vremena bolje iskoristi dnevna svetlost nije nova. Još je 1784. godine američki naučnik i državnik Bendžamin Frenklin predlagao da se ranijim odlaskom na spavanje i ranijim ustajanjem uštedi potrošnja sveća u domaćinstvima. Njegov predlog na šaljiv način objašnjava osnovnu zamisao iza uvođenja letnjeg računanja vremena, a to je da se aktivnost bolje prilagodi raspoloživom dnevnom svetlu i na taj način uštedi energija.

Letnje vreme prvi put su zbog nestašice uglja u vreme Prvog svetskog rata 1916. uvele Nemačka i Austrougarska, a pridružila im se i Velika Britanija. Posle tog rata to je napušteno, a eksperiment sa pomeranjem kazaljke na satu krajem zime i početkom jeseni u mnogim je zemljama ponovljen u Drugom svetskom ratu.

Ozbiljnija rasprava o uvođenju letnjeg vremena počela je da se vodi 1970-ih u vreme naftne krize. U tada još dve, odvojene Nemačke, kazaljke na satu se pomeraju od 1980, a od 1996. godine zimsko i letnje vreme postoji u celoj Evropskoj uniji. Jugoslavija, a time i sve države koje su bile njen deo, letnje su vreme uvele 1983. godine.

U praksi se, međutim, pokazalo da letnje vreme sa jedne strane pomaže u uštedi, na primer za osvetljenje, ali sa druge strane i znatno povećava potrošnju, na primer za dogrevanje u prohladnim jutrima. Istraživanje agencije Jugov pokazalo je da čak 75 odsto Nemaca smatra da treba ukinuti dvostruko računanje vremena. To misli i 58 odsto Šveđana i 56 odsto Danaca.

U Francuskoj je za sadašnji sistem 49 odsto, a za povratak na prirodno, stalno „zimsko računanje“ je 36 odsto građana. Prilično podeljeni su Španci, pošto 46 odsto njih misli da treba da ostane zimsko i letnje vreme, a 42 odsto je za to da se ta podela ukine. U Velikoj Britaniji je za sadašnji sistem prelaska na letnje vreme 45 odsto, a za povratak na staro 39 odsto.

Jedino je ubedljiva većina Italijana za to da ostane podela na zimsko i letnje računanje vremena: 56 odsto u odnosu na 32 odsto. Međutim, u slučaju da se ukine sadašnji sistem boljeg korišćenja dnevne svetlosti podešavanjem satova, šest od sedam država obuhvaćenih anketom bi bilo za to da se sačuva isključivo letnje vreme.

To vreme karakterišu kasniji zalasci sunca, posebno leti, i kasniji jutarnji izlasci sunca, posebno zimi. Jedini koji smatraju da se treba vratiti astronomskom računanju vremena, zimskom, su Šveđani.

Autor: Beta

Bilo da je luksuzan ili ne, nije svaki auto dobar sa stanovišta čak i nezahtevnog vozača, naročito ako kupujete polovan model. Stručnjaci za automobile sa sajta HotCars savetuju da izbegavate sledećih pet vozila, ako planirate da nabavite nova kola.

Mercedes-Benz GLE (2021)

Automobil koji je, prema istraživanjima stručnjaka sa gore pomenutog sajta, prava noćna mora za vlasnike. GLE, koji nudi široku paletu motora, od četvorocilindričnog turbo motora do V8, često je na meti vlasnika kojima je dosta nepouzdanog automobila i čestih poseta automehaničaru, piše Metropolitan.

Audi A3 (2015-2016)

Audi A3 je takođe zaradio niske ocene potrošača, zato što je, prema platformi HotCars, prilično nepouzdan.

Iza velikog broja problema uglavnom stoje elektronske komponente, a često se potrošači žale i na emisije katalizatora i druge sisteme automobila.

Mini Countryman (2010)

Veliki, po veličini, ali i po broju problema. Ovako je sajt HotCars opisao ovaj model, koji je ugledao svetlost dana 2010. godine.

Od BMV-a, koji je preuzeo brend Mini, očekivali su više kvaliteta, ali ih je nemački proizvođač automobila izneverio. Problemi sa zaptivačima, curenje rashladne tečnosti, kvarovi na motoru, sve se to redovno dešava Countryman-u.

Alfa Romeo Giulia (2015)

Lepa na oko i san za vožnju, ali sudeći po izveštaju, Alfa Romeo Giulia je sve samo ne prijatan saputnik na dugim putovanjima.

Problemi navodno dolaze sa pređenih 50.000 kilometara, nakon čega možete očekivati da se često „družite“ sa svojim automehaničarom.

Jaguar X-Type (2001-2009)

Jaguar je jedan od najluksuznijih evropskih brendova, ali je jasno da je ova automobilska kompanija pošteno uštedela na modelu X-Type. Prilikom izrade automobila, mnogo su pozajmili od Ford Mondea, i sve to spakovali u prilično skup automobil.

Kvarovi motora, polomljene osovine i slab menjač su česte problemi s kojima se suočavaju vlasnici polovnih Jaguara X-Type.

Izvor: danas.rs

Nadrilekarka Olgica Markanović, osumnjičena da je u salonu u Beogradu estetskim i hirurškim zahvatima za koje nema odgovarajuće stručno znanje, narušila zdravlje ljudi, nastavila je da radi u Bosni. Ona na Instagramu i dalje reklamira korekcije nosa, usana i kapaka zbog kojih je završila na optuženičkoj klupi. Podsetimo, "barbi doktorka", uhapšena početkom februara 2021. godine zbog sumnje da je u svojim salonima u Beogradu i Banjaluci unakazila 11 osoba, za nekoliko stotina evra obučavala je klijente kako da bez dozvola rade isti posao.

Olgica Markanović, pored toga što je navodno izvodila intervencije za koje, kako se sumnja, nije imala adekvatno znanje ni kvalifikacije, držala je "edukacije" klijentima na kojima je od njih pravila svoje "kolege" - lažne estetske hirurge. Za nekoliko stotina evra, koliko su obuke kod nje koštale, klijente je učila kako da rade, ali i kako da sakriju svoju "malu tajnu" da nisu doktori - ne izdaj račun, ne fotografiši se dok radiš, vežbaj na piletu, kupi diplomu, zovi instrument olovkom, a ne iglom i kad dođeš na sud moći ćeš da se odbraniš.

Zbog prijava i konkretnih slučajeva, i ovaj slučaj završio je na sudu.

- Sada je na Instagramu je napisala da je osnivač edukativnog centra "Maderocentar", a na stranici tog centra ponovo reklamira korekcije nosa, usana, kapaka i celog lica, hirurške zahvate, ali i tretman "plazma penom", kojom je prema optužnici već unakazila lica žena - otkriva sagovornik Kurira.

Pacijentkinja sama skinula krastu i stavila puder
Optužena Markanović je tokom saslušanja tvrdila da samo jednu oštećenu u ovom predmetu poznaje i da je njoj radila kozmetički tretman.

Ona je objasnila da je oštećenoj K.M. dva puta radila tretman jer je, kako kaže, htela još da koriguje kožu nosa.

Markanović je tvrdila da se K.M. nije pridržavala uputstva za negovanje tretirane regije, već da je sama skinula krastu koja se formirala i da je na to stavljala puder.

Takođe, ona je istakla da joj nije poznato ko je radio drugi put tretman oštećenoj, ali da je ona za to vreme bila u salonu.

Nakon drugog tretmana, oštećena K.M. je, kako kaže Markanović, počela da joj šalje preteće poruke jer nije bila zadovoljna dužinom oporavka od tretmana.

Ona je precizirala da joj je K.M. čak poslala preteću poruku u kojoj je pisalo "sada ćeš videti šta te čeka".

Markanović je na početku svoje odbrane tvrdila da se klijentima nije predstavlja kao medicinski radnik, kao i da nije nosila beli, već roze mantil.

Kako kaže, ona ne zna ko je osim nje koristio aparat "plazma pen", dok je naglasila da aparat koji se pominje u optužnici nije njen i da ga ona nije koristila.

Markanović je takođe rekla da je vlasnik salona njena nekadašnja saradnica Tasić, a da je ona dolazila na svakih 20 dana kako bi radila tretmane.

Ona je objasnila kako radi aparat koji je koristila navodeći da ne dodiruje samu kožu tokom tretmana.

(Blic, Kurir)

Pet godina za redom, Finska je na prvom mestu najsrećnijih zemalja na svetu.

Finski psiholog i filozof Frank Martela napisao je za CBNC tekst o tome zbog čega su ljudi u Finskoj zapravo toliko zadovoljni svojim životom.

„U Izveštaju o sreći u svetu iz 2022. godine, od ljudi u 156 zemalja zatraženo je da vrednuju svoje živote danas na skali od 0 do 10, a da pritom najgori moguć život ocene nulom. Takođe, razmatrali su faktore koji doprinose društvenoj podršci, očekivanom životnom veku, velikodušnosti i odsustvu korupcije.

Kao finskog filozofa i naučnika u domenu psihologije koji proučava osnove sreće, često me pitaju – šta tačno ljude u Finskoj čini tako izuzetno zadovoljnim svojim životom?

Da bismo održali visok kvalitet života, evo tri stvari koje nikada ne radimo:

Ne poredimo se s komšijama

Postoji poznati stih finskog pesnika: „Kell’ onni on, se onnen kätkeköön“. U grubom prevodu, to znači: Ne upoređuj se i ne hvali se svojom srećom.

Finci to zaista uzimaju k srcu, posebno kada su u pitanju materijalne stvari i prekomerno prikazivanje bogatstva.

Jednom sam naleteo na jednog od najbogatijih ljudi u Finskoj. Gurao je svog mališana u kolicima prema tramvajskoj stanici. Mogao je sebi da kupi skup auto ili da iznajmi vozača, ali se opredelio za javni prevoz.

Tako izgleda uspeh u Finskoj – kao i svi ostali.

Savet za sreću: Fokusirajte se više na ono što vas čini srećnim, a manje na to da izgledate uspešno. Prvi korak ka istinskoj sreći je da postavite sopstvene standarde, umesto da se poredite sa drugima.

Ne zaboravljamo na prednosti prirode

Prema istraživanju iz 2021. godine, 87% Finaca smatra da im je priroda važna jer im pruža duševni mir, energiju i opušta ih.

U Finskoj zaposleni imaju pravo na četiri nedelje letnjeg odmora. Mnogi od nas koriste to vreme da odu na selo i urone u prirodu. Što manje pogodnosti, čak i ako se radi o mestu bez struje ili tekuće vode u kući, to bolje.

Mnogi finski gradovi su takođe gusto izgrađeni, što znači da mnogi ljudi imaju pristup prirodi direktno sa vrata. živim pored centralnog parka Helsinki, gde redovno šetam.

Savet za sreću: Provođenje vremena u prirodi povećava našu vitalnost, blagostanje i daje nam osećaj ličnog rasta. Pronađite načine da dodate malo zelenila svom životu, čak i ako je to samo kupovina nekoliko biljaka za svoj dom.

Ne prekidamo krug poverenja zajednice

Istraživanja pokazuju da što je veći nivo poverenja u jednoj zemlji, to su njeni građani srećniji.

Eksperiment sa „izgubljenim novčanikom“ 2022. testirao je poštenje građana ispuštanjem 192 novčanika u 16 ​​gradova širom sveta. U Helsinkiju je 11 od 12 novčanika vraćeno vlasniku.

Finci imaju tendenciju da veruju jedni drugima i cene iskrenost. Ako zaboravite laptop u biblioteci ili izgubite telefon u vozu, možete biti sasvim sigurni da ćete ga dobiti nazad.

Deca takođe često idu javnim autobusom kući iz škole i igraju se napolju bez nadzora.

Savet za sreću: Razmislite o tome kako vi možete da budete bolji za svoju zajednicu. Kako možete stvoriti više poverenja? Kako možete podržati politike koje se grade na tom poverenju? Mala dela poput otvaranja vrata strancima ili ustupanje mesta u gardskom prevozu takođe čine razliku.

Izvor: nova.rs

Monstruozni morski toplotni talas razvio se 2013. kod obale Aljaske i ubrzo se proširio sve do Meksika duž pacifičke obale Severne Amerike, piše Science Alert, a prenosi N1.

Zadržao se mnogo duže nego što je iko očekivao, izazivajući pustoš u ribarstvu, izazivajući toksično cvetanje algi i gladne morske ptice koje su imale problema sa pronalaženjem hrane.

U jednom trenutku, bova za merenje temperature mora, koja se ljuljala u okeanu u blizini Oregona, otkrila je zastrašujuće skokove temperature do sedam stepeni Celzijusa za manje od sat vremena. Međutim, naučnici nisu imali pojma šta se dešava u dubinama.

Novo modeliranje koje predvode naučnici iz američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) pokazuje da se morski toplotni talasi mogu razviti duboko ispod mora – ponekad u kombinaciji sa toplotnim talasima koji se talasaju preko površine okeana ili kada nema vidljivog signala zagrevanja iznad površina.

Nova analiza mora epikontinentalnog pojasa koji okružuju Severnu Ameriku takođe otkriva da ovi takozvani morski talasi toplote mogu biti intenzivniji i da traju duže od vrućih perioda na površini okeana, iako to varira od obale do obale, piše Science Alert.

„Naučnici istražuju morske toplotne talase na površini mora više od jedne decenije“, rekao je vodeći autor studije Dilon Amaja, klimatolog iz NOAA laboratorije. Ali oni su bili ograničeni na podatke o ekstremnim temperaturama na površini okeana, snimljene plutačama, brodovima ili satelitima.

Neki podaci o dubini postoje, ali naučnici koji stoje iza ove najnovije studije uglavnom su morali da izvlače zaključke iz posmatranja površine okeana, unoseći te podatke u kompjuterske modele kako bi simulirali okeanske struje koje dolaze iz dubina. „Ovo je prvi put da smo bili u mogućnosti da zaista zaronimo dublje i procenimo kako se ovi ekstremni događaji odvijaju duž morskog dna“, kaže Amaja.

Značaj praćenja okeana

Analiza se fokusirala na zapadnu i istočnu obalu Severne Amerike, koristeći podatke koji obuhvataju tri decenije, od 1993. do 2019. godine, da bi se proizvele simulacije sa rezolucijom od osam kilometara, dovoljno fino da se ocrta kako vruće tačke pokrivaju karakteristike morskog dna.

„Ne samo da toplotni talasi na dnu mora traju duže od onih na površini“, pišu istraživači u svom radu, „već postoji mnogo regiona u kojima intenzitet toplotnog talasa na dnu mora premašuje intenzitet toplotni talas na površini mora za istu lokaciju.“

Ova dva tipa morskih toplotnih talasa obično se javljaju u isto vreme u plitkim oblastima gde se mešaju površinske i duboke vode, pokazalo je istraživanje. Temperaturni skokovi duž morskog dna kretali su se od pola stepena Celzijusa do pet stepeni.

Međutim, u dubljim delovima epikontinentalnog pojasa, toplotni talasi se mogu razviti na dnu mora bez ikakvih naznaka zagrevanja na površini. „To znači da se to može dogoditi a da to niko ne shvati sve dok posledice ne počnu da se vide“, kaže Amaja.

Naučnici kažu da njihovi rezultati naglašavaju važnost održavanja dugoročnih sistema za praćenje okeana, posebno jer tek počinju da shvataju uticaj toplotnih talasa na morsko dno. Razvijanje novih sposobnosti za upozoravanje na uslove zagrevanja dna takođe bi nam moglo pomoći da bolje razumemo šta se desilo u prošlosti — i da budemo spremni za ono što dolazi u budućnosti.

Posledice po ekosistem

Neuobičajeno tople podzemne temperature okeana povezane su sa prilivom invazivne ribe paunova u nova obalna područja duž jugoistočne obale SAD i dovele su do skoro kolapsa višemilionskog pecanja jastoga jer je oslabljen imuni sistem jastoga izložen riziku od parazita .

„Jasno je da moramo da posvetimo više pažnje dnu okeana gde žive neke od najvrednijih vrsta i mogu da dožive toplotne talase veoma drugačije od onih na površini“, rekao je okeanograf NOAA Majkl Džejkoks, koautor studije.

I ne samo to, moramo priznati da fosilna goriva guraju okeanske ekosisteme do svojih granica. Budući da su Zemljini okeani sada apsorbovali oko 90 odsto viška toplote izazvane globalnim zagrevanjem, verovatnoća da će se pojaviti morski toplotni talasi poput onog iz 2013. je 20 puta veća.

Međutim, za razliku od mračnih dubina okeana, mi vrlo dobro znamo šta treba da uradimo da zaustavimo globalno zagrevanje: prestanite da se oslanjate na fosilna goriva i smanjite ugljenik iz atmosfere. Okeani ne mogu da apsorbuju više od toga.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.

Izvor: danas.rs

Recepti iz devedesetih koji će vam probuditi nostalgiju, ali i gorak ukus u ustima.

Ako „step“ sok pamtite kao najgori produkt devedesetih, prevarili ste se – ima gorih. U svakoj srpskoj kući pre 5. oktobra jele su se svojevrsne „delicije“ od onih bednih sastojaka koje smo mogli da iskupimo po frižiderima. Prisetimo se kako su se to snalazile domaćice.

LUDO TESTO

Prednosti „ludog testa“ u ona vremena bile su ogromne – prvo, testo je moglo da stoji i do sedam dana u frižideru, a može da se koristi i za slana i slatka peciva. Svaki frižider imao je u sebi dobro zavezanu kesu, jer je testo raslo kao ludo, što mu i ime kaže, pa je bilo potrebno obuzdati ga.

Potrebno je (za 8 osoba):

500 ml toplog mleka
30 g svežeg ili 12 g suvog kvasca
1 kašičica šećera
1 kašika brašna
400 ml jogurta
2 žumanca
100 ml ulja
1 kašičica soli
1 kg i 300 g brašna

Priprema:

U pola količine toplog mleka rastopiti kvasac, dodati šećer i malo brašna i ostaviti da kvasac nadođe.

U velikoj posudi prosejati brašno, dodati ulje, ostatak toplog mleka, dva žumanca umućena viljuškom, jogurt i nadošli kvasac i sve dobro umesiti dok ne dobijete pomalo lepljivo i glatko testo.

Testo oblikovati u loptu, premazati sa svih strana uljem, takođe premazati najlon kesu i staviti testo u frižider, najmanje 4 sata, a najbolje preko noći.

Ujutru uzimati testo koliko vam je potrebno, razvaljati na blago pobrašnjenoj radnoj površini i praviti šta vam je srcu drago: pogačice, ,mekike, kiflice, pogaču…

TORTA OD JEDNOG JAJETA

Kultna poslastica koju vam je mama barem jednom spremila za rođendan.

Potrebno je za koru:

1 jaje

10 kašika šećera

1 šolja ulja

2dl mleka

16 kašika brašna

3 kašike kakaa

1 prašak za pecivo

Potrebno je za krem:

5dl mleka

4 kašike brašna

1 margarin

10 kašika šećera

Priprema:

Umutite sastojke za koru, a kada je ispečete, presečete je na dva dela. Poprskate sokom od limuna, a onda je nafilujete iznutra i spolja. Ostavite na hladnom i spremna je za konzumaciju. Obavezno zaliti „step“ sokom.

EUROKREM OD BRAŠNA

Samo ime govori koliko je gadno, zato uzmite kašiku Nutele dok se prisećamo recepta.

Priprema:

15 kašika oštrog pšeničnog brašna pržiti nekoliko minuta na laganoj vatri uz stalno mešanje da ne požuti. Čim se oseti miris prženog brašna, odmah ga skinuti sa vatre i uz stalno mešanje, dodavati mleko sve dok se ne dobije gusta kompaktna masa.

Kada to postignete, dodate 250g rastopljenog margarina za kolače i 300g šećera i dobro promešati. Na kraju, dodate 2 kesice vanilin šećera. Prepolovite smesu i drugoj polovini dodate i 50-100g kakaa ili otopljene čokolade za kuvanje. Obe smese izlijete u neku kutiju pravog eurokrema, pa sednete i plačete nad svojom sudbinom.

Izvor: danas.rs

Prolećna sezona i ove godine donela nam je mnoštvo zanimljivih noviteta i modnih trendova, ali pojedini se modeli naročito ističu, a među njima su i neodoljive "Mary Jane" cipele.

Ako je suditi po kolekcijama popularnih brendova, upravo će ove elegantne cipele u prolećnoj sezoni dominirati modnom scenom.

Originalni model "Mary Jane" cipela kreiran je početkom 20. veka, a nose se i danas. Iako nikad nisu izašle iz mode, ove sezone biće apsolutni hit. Prepoznatljive su po tankom kaišu, ove cipele s lakoćom se mogu ulopiti sa različitim kombinacijama.

U ormaru francuskih modnih znalaca, Mary Jane cipele su neizostavni klasik, a ove će sezone biti popularnije nego ikad.

Početak ove godine doneo je optimizam na tržištu kriptovaluta. S porastom od skoro 39 odsto ovog meseca, Bitkoin zatvara svoj najbolji mesec od porasta od 40 odsto u oktobru 2021. i najbolji januar od 2013. godine.

Trenutno na nivou od od 22.910 dolara, Bitkoin se prošle nedelje trgovao na najvišem nivou od avgusta prošle godine. Najveća kriptovaluta već deset godina nije svojim vlasnicima priuštila tako potstcajan januar.

„Januar smo započeli eksplozivnom akcijom cena u nedelji decembarskog ispisa CPI-ja“, rekao je za „Jahu Fajnens“ Kristofer Njuhaus, trgovac opcijama s proizvođačem kripto tržišta „GSR“.

Iz Njuhausove perspektive, potražnja na strani kupaca od institucionalnih primaoca — bilo da se radi o trgovcima vođenim makroekonomskim sistemima ili hedge fondovima — vratila se u prve dve nedelje meseca, što je izazvalo početne likvidacije „short sellera“.

Između 10. i 20. januara, kada je bitkoin doživeo svoje najveće pomake naviše, trgovci vođeni špekulacijama vratili su se na tržište, predvodeći bitkoin probivši se iz raspona između 15.700 i 18.000 dolara.

„Bitkoinov rast iznad 20.000 i 22.000 dolara dogodila su se jer su trgovci imali velike količine negativne izloženosti vestima koje naglašavaju kraj trgovanja u SAD“, primetio je „Njuhaus“.

Analitičari kažu da će sledeća faza za bitkoin verovatno biti određena u danima nakon odluke Federalnih rezervi o povećanju mesečne stope.

Povratak kupovine bitkoina izgleda slično onome što se dogodilo od jula do početka avgusta prema Michaelu Safaiju, suosnivaču i partneru kompanije za kripto trgovanje, Dexterity Capital.

„Potrebno je otprilike dva meseca da se kripto tržište stabilizuje nakon velikog šoka, a mi smo na toj točka nakon FTX-a“, rekao je Safai putem e-pošte.

„Nanesena je najveća šteta, ulagači su relativno uvereni da više neće biti velikih šokova, što se odražava u prigušenom prijemu bankrota Genesisa, a sklonost riziku počinje se polako vraćati.“

Na današnji dan pre 14 godina Bernard Medof priznao je pred sudom na Menhetnu da je svoje klijente oštetio za čak 65 milijardi dolara uz pomoć ''Ponzijeve šeme''. Medof je samo prepisao ideju Italijana Čarlsa Ponzija koji je lakovernim klijentima, početkom prošlog veka, ukrao veliki novac.

Vladimir Pavlović, finansijski analitičar i jedan od prvih portfolio menadzera u našoj zemlji objašnjava za RTS da je Ponzijeva šema sistem prevare gde se investitorima obećava visoka zarada za neki sjajan posao koji je u pozadini, uz objašnjenje da u tom procesu investiranja nema velikog rizika.

- Međutim, u suštini se dešava da najčešće do investiranja i ne dolazi, već ulaganje novih ulagača služi da se isplate obećane zarade prethodnim ulagačima i tako ta Ponzijeva šema može da funkcioniše sve dok su nove uplate dovoljno velike da se prethodni ulagači isplaćuju, a kada nove uplate prestanu iz različitih razloga onda se cela šema urušava i onda svi investitori ostaju bez najvećeg dela svojih sredstava - naglašava Pavlović.

Ističe da je glavna u celoj priči – ljudska želja za brzom zaradom.

- Prosto jedan čovek ili jedna organizacija kada plasiraju takvu priču, ljudi često zanemaruju neke signale koje su videli, ne žele da racionalni razmišljaju i u želji da brzo zarade odlučuju se da naprave takve investicije. Nažalost, posle toga izgube najveći deo svog novca - kaže Pavlović.

Možemo biti deo prevare bez obzira koliko smo uložili

Naglašava da Ponzijeva šema može da stoji iza različitih stvari – i za kapitalne stvari praćene velelepnim projektima, ali i za sitne poslovne poduhvate.

Ukazuje da možemo biti deo prevare u takvoj šemi bez obzira koliko smo uložili, kao i da treba obratiti pažnju u šta ulažemo novac.

- Svaki pojedinac shodno svom riziku treba da vodi računa u koju vrstu imovine ulaže. Za nekoga je 10.000 evra kao što je za nekoga milion evra. Tako da svaki pojedinac treba da vodi računa o rizicima i to ne samo za pojedinačne investicije, već i ostale investicije koje je napravio - kaže Pavlović.

Pored toga, ključan je za sve investitire proces diverzifikacije – to znači da nema samo jedno ulaganje tj. jednu vrstu imovine, nego da podeli na različite vrste ulaganja.

Da li je danas teže upasti u zamku Ponzijeve šeme

Govoreći o tome da li je danas teže sprovesti Ponzijevu prevaru zbog lakše dostupnih informacija na internetu, Pavlović kaže da nam interent jeste olakšao život i finansijske transakcije, ali da bismo izbegli takve prevare potrebno je da imamo osnovna znanja o investicijama.

- To je nešto što se nažalost ne uči u našim školama, ali što je kulturološki prisutno u zapadnim ekonomijama i ljudi kada dođu do svoje 18. ili 20. godine, već imaju znanja o procesu investiranja - rekao je Pavlović.

Pored toga, kako kaže, na razvijenijim tržištima ima mnogo više finansijskih savetnika sa kojima možete da se posavetujete kako ne biste doneli pogrešnu odluku.

Svaka investicija nosi rizik

Ističe da svaka vrsta investicija kao ključne pokazatelje ima rizik i očekivani prinos.

- Svi smo upoznati sa recimo bankarskim depozitima koji nose par procenata prinosa na godišnjem nivou. Sa druge strane, ako investirate u akcije na globalnim tržištima gruba računica pokazuje za nekih desetak godina udvostručićete vašu investiciju. Ako želite da preuzmete još malo više rizika, pa da ulažete u jednu aset kalsu koja se zove privatni kapital onda je recimo moguće za deset godina utrostručiti investiciju - istakao je Pavlović.

- Kada se to preračuna na neki mesečni prinos, bilo koja od ovih mogućnosti će vam dati prinos koji je manji od jedan posto na mesečnom nivou. Kada pričamo o Ponzijevoj šemi, da bi bila jako interesantna i da bi privukla interesovanje potencijalnih ulagača, često se investitorima nudi pet, deset i više procenata na mesečnom nivou što je zaista odličan signal da nešto nije u redu i da treba dobro razmotriti da li u to treba uložiti - dodao je Pavlović.

Za Ponzijevu šemu kazna i do 10 godina

Krivični zakon republike Srbije Ponzijevu šemu kategoriše kao prevaru, te je za takvu vrstu krivičnog dela zaprećena novčana i zatvorska kazna, objašnjava advokat Nikola Ilić za Blic.

- Ponzijeva šema spada pod krivično delo "prevara". Kvalifikaciju određuje postupajući javni tužilac, s obzirom na pribavljenu protivpravnu imovinsku korist i nanetu štetu, kao i broja učinilaca navedenog krivičnog dela. Pod pretpostavkom da je učinilac samo jedno lice, jer takva definicija proizilazi iz Ponzijeve šeme, i da je velika imovinska šteta/protivpravna imovinska korist kvalifikovali bi radnju izvršenja iz člana 208 stav 4 krivičnog zakonika za koje je propisana kazna od 2 do 10 godina, kao i novčana kazna ukoliko je šteta preko milion i po dinara - kaže advokat Nikola Ilić.

Kako je propala Banka Silicijumske doline

Pre nekoliko dana Banka Silicijumske doline u SAD bankrotirala je uprkos tome što je imala depozite klijenata u vrednosti od 175 milijardi dolara. Pavlović objašnjava da to treba razdvojiti od Ponzijeve šeme.

- Kada su u pitanju finansijske institucije one imaju permanentan nadzor od strane regulatora i zaista meni je teško da poverujem da je to bio slučaj Ponzijeve šeme. U pitanju je klasičan tržišni rizik – ta banka je imala više apetita ka riziku, finansiralaje rizične poduhvate i zato su njeni akcionari izgubili novac koji su tu uložili - naglasio je Pavlović.

Ističe i da oni ljudi koji su stavili depozit u tu banku, oni su imali osiguranje do vidine od 250.000 dolara i svi oni će taj novac napliti.

"Krize se ne treba plašiti, za krizu se treba dobro pripremiti"

Mnoge je to podsetilo i na veliku krizu iz 2008. godine. Pavlović kaže da su finansijske krize svojstvene tržinim privredama, kao i da one nastupaju svakih desetak godina.

- Kriza je deo jednog privrednog ciklusa i krize se ne treba plašiti, za krizu se treba dobro pripremiti. Kako se pripremamo za krizu? Tako što smanjimo našu kreditnu izloženost, ako vodimo neki posao smanjimo troškove i pripremimo se za investicije - poručuje Pavlović.

Naglašava da su tokom krize vrednost određenih imovina niža i da ako ste investitor onda je najbolje investirti tokom krize jer je tada najveća zarada za šansu.

Poručuje da je uvek rizično ulagati i da se nikada ne može pobeći od rizika.

- Sa druge strane, danas je vrlo rizično ne ulagati, jer zbog visoke stop inflacije ako imate sredstva koja nisu uložena, vama će inflacija ta sredstva značajno umanjiti kroz određeni vremenski period. Tako da od rizika ne treba bežati, njemu treba pametno pristupiti i pametno upravljati - ističe Pavlović.

"Crkva je za verovanje, za investiranje ključna edukacija"

Na pitanje kome da verujemo, Pavlović kaže da je crkva najbolja institucija u kojoj pojedinci mogu da zadovolje svoju potrebu za verom.

- Kada pričamo o investiranju, potrebno je da se ljudi edukuju i steknu osnovna znanja, a ako treba da se savetuju sa profesionalcima koji se time bave - poručuje Pavlović.

Najavio je i da organizuju Akademiju za investitore gde se potencijalni ulagači mogu upoznati sa ključnim rizicima i očekivanim prinosima za određene vrste investiranja. Prijava za ovu akademiju je besplatna preko sajta fakulteta FEFA.

- Akademija je namenjena za sve potencijalne investitore, ne za profesionalce, oni obično već imaju ta znanja. Namenjena je pre svega onima koji nemaju velika iskustva prilikom investiranja i na praktičan način ćemo prikazati ključne stvari – rizik, očekivani prinos, potreba za likvidnosti različitih vrsta investicija - zaključio je Pavlović.

Izvor: blic.rs

Ako pogledate fotografije starog Beča, ili fotografije atentata na Ferdinanda, primetićete da se u Austrougarskoj vozilo levom stranom. Iako su neki delovi bili izuzetak (navodno delovi koje je okupirao Napoleon, pa su za vreme okupacije uveli vožnju desnom stranom) u većem delu države vozilo se levom stranom. Ovo se zadržalo do raspada Austrougarske, a tada su, u periodu između dva rata svi krajevi bivše države polako prešli na vožnju desnom stranom.

Prag i Beč dugo su odolevali ovim promenama. Iako je Čehoslovačka donela odluku da na vožnju desnom stranom pređe još 1926. ova odluka je u Pragu (koji je na kraju ostao jedini grad u zemlji u kom se vozilo levom stranom) neprekidno prolongirana. Bio je veliki posao zvršiti izmene na automobilima, izmestiti tramvajske stanice, promeniti saobraćajne znake, te se odluka stalno odlagala.

Na kraju je Prag prešao na vožnju desnom stranom, tako što su nakon nemačke okupacije, 15. marta 1939., vojnici Vermahta jednostavno izašli na praške ulice i vozili desnom stranom, izazvavši 20-ak saobraćajnih nezgoda. Kasnije su postavljena obaveštenja poput ovih koje vidite na poslednjoj fotografiji. U Beču se desilo slično, samo godinu dana ranije.

Kada su istoričari krenuli da istražuju kako se vozilo u antička vremena, otkrili su da su u Pompejima, iako su postojale dve trake, vozači konje i kola obično terali sredinom puta. Tek pri susretu s drugim vozilom birali su stranu, doduše (navodno) uglavnom desnu.

Ovo poslednje je dokaz da vojvođanska izreka "Šorom, sredom, svima mater redom" pokazuje naše duboko poznavanje istorije i saobraćajnih običaja od najranijih vremenaߘ鮦lt;/p>

Izvor: FB

Latif je bio najsiromašniji prosjak u gradu, spavao je u hodniku jedne stare kuće. Ipak, Latif je važio za najmudrijeg čovjeka u gradu. Jednog jutra kralj se pojavio na pijaci, podanici su mu pričali o njemu i došao je da ga vidi.
Kralj, zabavljen, priđe prosjaku i reče:
- Ako odgovoriš na jedno pitanje, daću ti ovaj zlatnik.
I postavio je pitanje koje ga danima mučilo i nije mogao riješiti problem.
Latifov odgovor je bio tačan i kreativan.
Kralj se iznenadio i ostavio je novčić kod nogu prosjaka.

Sutradan se kralj vratio i postavio mu još jedno pitanje, a Latif je ponovo odgovorio brzo i mudro.
- Latife, trebam te.- rekao je kralj.
- Molim te, dođi u palatu i budi moj savjetnik. Obećavam da ti ništa neće nedostajati.
Lafit je prihvatio kraljev prijedlog. U narednih nekoliko sedmica, kraljeva pitanja
su postale uobičajena. Očigledno je to izazvalo ljubomoru svih dvorjana.
Jednog jutra, ostali savjetnici su tražili prijem kod kralja i rekli mu:
- Vaš prijatelj Latif, planira da vas svrgne.
- Nije moguće, ne vjerujem u to - reče kralj.
- Možete to potvrditi vlastitim očima.

Kralj je bio razočaran i povrijeđen. Morao je to vidjeti. Tog popodneva, u pet sati, čekao je skriven u uglu stepeništa stare kuće. Odatle je ugledao Latifa kako zaista dolazi, pogleda lijevo-desno, te otvara drvena vrata. Tiho se ušunjao u sobu.
- Jeste li vidjeli? - vikali su dvorjani.
Praćen ličnom stražom, kralj je pokucao na vrata.
- Ko je? - pitao je Latif iznutra.
- Kralj, otvori!
Latif otvori vrata. Bio je sam u praznoj sobi. Bez prozora, bez tajnih vrata, bez namještaja da se neko ili nešto sakrije. Na podu je bio samo jedan tanjir, u jednom uglu štap za hodanje, a nasred sobe poderani kaput okačen na kuku koja visi sa plafona.
- Da li kuješ zavjeru protiv mene Latife?
- Kako možete pomisliti takvo nešto, Vaše Veličanstvo? Zašto bih to uradio?
- Pa, dolaziš ovdje krišom svako popodne.
Šta tražiš, zašto se kriješ?
Latif se nasmiješi i krenu prema pocijepanom kaputu koji visi sa plafona. Utješnim glasom rekao je kralju:
- Prije šest mjeseci, kada sam stigao u dvorac, imao sam samo ovaj kaput, ovaj tanjir i ovaj drveni štap. Sada se osjećam tako ugodno u odjeći koju nosim, krevet u kojem spavam je tako udoban, poštovanje koje mi pružate je tako laskavo i moć koju mi daje moje mjesto pored Vas je tako fascinantna...
I da, dolazim svaki dan ovdje da se uvjerim i podsjetim na bitnu stvar.
Da nikada ne zaboravim ko sam i odakle potičem.

Veze su komplikovane i nesporazumi su nešto što se dešava svima, ali se isto tako svi pitaju šta je tajna uspešnih veza, a izgleda da je otkriveno koja fraza je ključna.

Do nje je došao bračni par psihologa Džon Gotman i Džuli Švarc Gotman, koji su u braku 35 godina i koji su istraživali više od 40 hiljada partnera pred izazovom odlaska kod bračnog terapeuta.

Iako je svaka veza drugačija i svaka zahteva veliki trud partnera, ono što im je zajedničko je da oba partnera žele da se osećaju kao da ih druga strana razume i da vidi njihov trud, odnosno da ceni sve ono što oni rade.

Možda je lakše primetiti ono što nas nervira kod partnera i možda zato poželimo da im prigovaramo, ali psiholozi kažu da je fraza koju koriste oni u srećnim vezama ipak „Hvala ti“.

To je zbog toga što se uvek treba fokusirati na ono pozitivno i izgovoriti ove dve reči, jer se one nikad ne podrazumevaju, a imaju veći efekat nego što mislimo. Iako nam je nekad lakše da ih izgovorimo nepoznatim ljudima, svom partneru ipak treba da ih kažemo češće.

Za slučaj da vam je teško da postignete tako nešto, psiholozi preporučuju da razmislite o tome šta sve vaš partner uradi lepo za vas, pa čak ako treba i da ga posmatrate kako biste bolje razumeli kroz šta sve prolazi u toku dana.

Međutim, to se sve ne završava nakon „Hvala“, već je glavna stvar da kažete koliko vam znači kada vam napravi kafu, kad opere veš, ili bilo šta drugo što je svakodnevno, a opet važno.

Izvor: CNBC

Trend koji je opčinio TikTok.

Postoji mnogo toga što možete da radite pod tušem, a što ne uključuje tuširanje. Ali pre nego što pustite mašti na volju, otkrićemo vam jednu od stvari koju ljudi sve češće rade tokom tuširanja, a što je postalo izuzetno popularno na TikToku. Reč je o jedenju pomorandži tokom tuširanja.

Na TikToku se nižu videi koje je teško zaobići, a čija je vodeća tema briga o smanjenju stresa.

Naime, započeo je trend jedenja pomorandži za vreme tuširanja, i koliko god ovo čudno delovalo, vremenom ćete videti sve više ljudi na TikToku kako govore stvari poput:

„Ako do sada niste jeli pomoradndžu dok se tuširate, ond morate pokušati pod hitno!“, „Ovo mi je zvanično nova omiljena stvar“, „Postala sam druga osoba od kako sam počela da jedem pomorandže za vreme tuširanja“…

A, evo o čemu je reč.

Pomorandža i vodena para daju idealno opuštanje. Doduše, bilo koji citrus u kombinaciji sa kupatilom punim vodene pare pružiće nam pravi užitak i opuštanje.

Oni koji ovo praktikuju kažu da toplota tuša pojačava miris i ukus pomorandže, što utiče na poboljšanje vašeg raspoloženja.

Ova svakodnevna radnja se jednom voćkom može se pretvoriti u pravo uživanje i opuštanje, a većinu podseća na dodavanje mirišljavog ulja kada su u sauni.

„Miris je zaista moćan način da utičemo na naše emocije – konkretno, citrusi daju energiju, poboljšavaju raspoloženje i smanjuju stres. Jedna stvar koja bi mogla da bude dobra kombinacija za povećanje energije je da hladite vodu u poslednjem trenutku tuširanja da biste iskoristili prednosti hladnog tuširanja ili hladnog ronjenja, koji smanjuju stres uz pomoć energije i opuštajućeg ljuštenja pomorandže na početku tuširanja, kada je vruće“, navode stručnjaci, a prenosi news.com.au.

Drevna kineska veština uređenja prostorija feng šui, tvrdi da biljke sa trnjem, one koje umiru i venu, veštačke i otrovne treba izbegavati, jer se veruje da donose nesreću.

1. Biljke s trnjem ili oštrim lišćem

Biljke uglavnom unose pozitivnu energiju u vaš dom, ali one šiljaste i bodljikave, poput kaktusa, su izuzetak, piše Fengshuibeginner.

Kaktus ima oštre i šiljaste bodlje koje podsećaju na „otrovne strele“ koje su usmerene prema okolini ili osobi. Iz tog razloga nikad ne smemo postavljati kaktuse u dnevni boravak ili spavaću sobu. Ne želite da vam negativna energija remeti odmor ili san.

Osim toga, takve biljke predstavljaju sigurnosni problem jer svojim oštrim vrhovima mogu uzrokovati povrede, naročito ako imate malu decu.

2. Biljke koje umiru i venu

Primarna svrha stavljanja biljaka u dom je da se prostor ispuni zelenilom, pozitivnom energijom i svežim vazduhom. Stoga sve biljke moramo održavati na odgovarajući način kako bismo ih održali na životu. Zato se morate rešiti uvenulih biljaka koje stvaraju ustajalu energiju koja je štetna za stanare i prostor.

Pa, ako želite da unesete biljke u svoj dom, budite predani njihovom održavanju. Ako niste spremni na takav korak, možda bi bilo bolje da odustanete od biljaka.

3. Veštačke biljke

Predstavljaju privlačenje ljudi s lažnim motivima ili zlim namerama u vaš život. Održavanje veštačkih biljaka takođe nije jednostavno i traži stalno čišćenje jer lako skupljaju prašinu. Prašina i prljavština su nesumnjivo loš feng šui.

4. Otrovne biljke

Svakako moramo izbegavati biljke koje ispuštaju otrovne gasove, poput monstere, mandale i mimoze. Izbegavajte ih ako voljenoj osobi želite da poklonite neku biljku, a odlučite se za one koje nose dobru simboliku i značenje.

Izvor: blic.rs

Ženama je nudila konkretna rešenja.

„Bila je žena koja nije ništa prećutala“, napisala je Gordana Stojaković o Savki Subotić – Vojvođanki koja je zadužila generacije i koja je živela daleko ispred svog vremena.

Savka Subotić (1834–1918) bila je jedna od prvih srpskih feministkinja. Osnovala je Prvu žensku zadrugu, bila je prva predsednica Kola srpskih sestara (1903), pedagoškinja, a njeni vešti govori su oduševljavali Evropu.

Ona je oduvek shvatala kolika je moć obrazovanja za „žensko pitanje“, ali i ekonomskog osamostaljivanja – a aktivno je radila da to omogući što većem broju žena. Upravo ta dva segmenta i danas ostaju najvažniji stubovi ženskog osamostaljivanja.

Savkina biografija je zaista impresivna – ona je bila odvažna, pametna, solidarna žena čija je borba ostavila veliki trag u feminističkoj istoriji Srbije.

Savka je rođena u Novom Sadu, u bogatoj trgovačkoj porodici Polit, u kojoj se dosta cenilo obrazovanje. Njeni roditelji su želeli da se školuje jednako kao i njen brat Mihailo.

Mihailo je takođe bio značajna ličnost – političar, novinar i književnik. Školovao se u Beču i Parizu gde je diplomirao pravne i političke nauke. Bio je jedan od najbližih saradnika političkog vođe Srba, Svetozara Miletića, a posle raspada Srpske narodne slobodoumne stranke, postao je predvodnik srpskih liberala, kako piše Jovanka Simić za Kulturni centar Novog Sada.

Savka je imala samo četiri godine kada su je roditelji poslali u privatnu žensku školu za osnovno obrazovanje koje u to vreme nije bilo obavezno za žensku decu. U kući njenih roditelja takođe je postojala bogata biblioteka, koju je Savka rado izučavala. Od 1846. do 1848. godine školovala se u Temišvaru, ali su je na tom putu zaustavili izbijanje Mađarske revolucije i Srpsko-mađarski rat 1848/9. godine.

Savka nije odustajala. Školovanje je nastavila u Beču gde je 1951. godine upoznala Jovana Subotića (1817–1886), doktora prava, književnika i političara. Ubrzo su sklopili brak u kojem je rođeno sedmoro dece: Dejan, Žarko, Vida, Verica, Vojislav, Branislav i Ozrena. Žarko i Vida umrli su u ranom detinjstvu. Dejan je bio pukovnik u ruskom general-štabu a drugi sin, dr Vojislav Subotić (1859−1923) postao je ugledni hirurg i jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu. Branislav je bio husarski kadet, a Jovan je pisao poeziju.

Kada se sa mužem vratila u Novi Sad, Savka je počela da uviđa težinu položaja žena tog vremena – većina nije imala nikakvo obrazovanje, a na njima su počivala čitava domaćinstva. Žene su radile od jutra do mraka, bez ikakvih prava i priznanja, gotovo u potpunosti potlačene svojim muževima, očevima i braći.

Savka nije na to gledala u očaju, već je brzo rešila da nešto preuzme. U svojoj rodnoj varoši, Novom Sadu, 1867. godine osnovala je Prvu žensku zadrugu koja je pomagala siromašnim devojčicama da se iškoluju za učiteljice. Na njen predlog otvorene su i Više ženske škole u Pančevu (1870) a potom i u Srpskoj Atini (1874).

Rado je širila svoje feminističke ideje ženama iz viših klasa, nadajući se da će zaživeti toliko da dopru i do sela. Potom se posvetila ženama koje su živele u selima tako što im je odlazila u duže posete.

Podučavala ih je i bila im podrška u vaspitavanju i nezi dece, isticala značaj obrazovanja. Upućivala ih je i u tajne ručne izrade tekstila, podsticala na izlaganje ručnih radova što je, smatrala je, bio jedan od načina da seoske žene pokažu društvu da i njihov rad treba da bude cenjen, piše Jovanka Simić.

{vembed Y=DDlvY7hnWUQ}

Savka je podsticala žene da motive na svojim rukotvorinama, uz očuvanje tradicionalnih srpskih detalja, unekoliko modernizuju tako da ti radovi postanu privlačni i bogatim ljudima u gradovima. Prve rukotvorine inspirisane etno motivima koje je modernizovala Savka Subotić pokazane su na Zemaljskoj izložbi u Budimpešti (1885) i privukle su veliku pažnju.

Usledile su izložbe u evropskim gradovima poput Praga i Pariza. U prestonici Francuske 1889. godine, na međunarodnoj izložbi rukotvorina, Savka i njene žene dobile su priznanje – pirotski ćilim nagrađen je specijalnom nagradom, a povodom ovog uspeha, Udruženje žena iz Beograda proglasilo je Savku svojom počasnom članicom.

U to vreme, a reč je o drugoj polovini 19. veka, ženski ručni rad ne samo da je podignut na nivo umetnosti, nego je postao i deo industrijske proizvodnje. Ženske rukotvorine, prvenstveno u tkanju i vezu, izlagane su na brojnim izložbama, pokazane su svetu da svi vide tu lepotu, satkanu od tradicije, mašte, umešnosti i beskrajnog strpljenja. Žene su svoje radove, najzad, mogle i da prodaju i tako počnu sa sticanjem zarade.

Glas o neverovatnoj Savki čuo se i van Srbije. Piše se da je poznavala Imanuela Kanta i Artura Šopenhauera, a udruživala se za zamenitim feministkinjima svog vremena. Sarađivala je sa Keri Čepmen Ket koja je osnovala Međunarodnu alijansu za žensko pravo glasa (International Woman Suffrage Alliance), Rozikom Švimer – osnivačicom Ugarskog udruženja zaposlenih žena i Feminističkog udruženja Ugarske, te Bertom Papenhajm koja se borila protiv prostitucije i trgovine ljudima, i koja je u borbu protiv prostitucije uključila ženske organizacije iz Srbije, piše Jelena Mitrović za Kakva ženska.

Savka je pisala o narodnim običajima, a u jednom tekstu je pisala o običajima koje praktituju Grci, Bugari i Srbi kada se rodi dete, te zapisala da muško novorođenče otac tri puta digne u vis, a žensko spušta na zemlju da bi bila potpora kući, koja ne stoji na zemlji nego na ženi.

Umrla je u rodnom Novom Sadu 25. novembra 1918, na dan kada su delegati i delegatkinje Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, odlučili da se Baranja, Bačka i Banat prisajedine Кraljevini Srbiji. U tom činu učestvovalo je i sedam žena, koje su prethodno bile izabrane pod istim uslovima kao i muškarci na osnovu pasivnog i aktivnog prava glasa.

Zalaganjem Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja njeni posmrtni ostaci su preneti u Zemun i sahranjeni u porodičnoj grobnici Subotića. Danas jedna ulica u novosadskom naselju Veternik nosi njeno ime, piše ŽeNSki muzej.

Izvor: nova.rs

Malo je onih koji, barem kao deca, nisu uživali u igri Super Mario, pomažući simpatičnom vodoinstalateru po imenu Mario na putu kroz Kraljevstvo gljiva, kako bi spasio princezu od zlog Bauzera. Sada zamislite kako bi izgledala bosanska verzija Marija.

Juče je objavljena video igra „The Mujo“, koja neodoljivo podseća na bosansku verziju Super Marija.

Radi se o zanimljivoj 2D pixel art platformer igri, a vaš cilj je da pomognete glavnom liku, Muji, da pobedi sve neprijatelje i glavne „bosove“ koji vam stoje na putu, dok se probijate do jedinog izlaza na more u BiH i ujedno bežite iz matriksa.

Na samom početku igre, na ekranu se pojavljuje mapa Bosne i Hercegovine, na kojoj se vidi deset nivoa koje bi trebalo preći. Glavni lik Mujo kreće sa severne granice BiH i cilj mu je da stigne do Neuma.

Kroz sve staze vodi nas mistični čarobnjak, koji Muji daje savete i putokaze o tome kako da ide dalje i pobeđuje protivnike. Mujini protivnici su policajci, kriminalci, političari, pa čak i leteći policajci.

Sam Mujo se kreće kao Super Mario, s tim da umesto gljiva prikuplja novac (5KM, 10KM i 20KM), zatim bureke koji mu donose novi život, kao boce piva, kojima nekad gađa protivnike, a nekad mu daju ubrzanje na deset sekundi.

Pored Muje, veoma zanimljiv je i lik čarobnjaka, koji kroz svoje doskočice i savete glavnom liku sarkastično kritikuje stanje u društvu i političare u BiH.

Tako u drugom nivou, čarobnjak Muji govori „Nek je Mujo ulje poskupelo 33 odsto. Samo ćeš ga Mujo od sada kupovati 33 odsto manje“, što je kritika na izjave Fadila Novalića o poskupljenjima. Čarobnjak, takođe, u jednom trenutku peva „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“, time jasno karikirajući pevačke nastupe Milorada Dodika.

 Prelazeći sve teže nivoe, Mujo nailazi na najteže protivnike, takozvane „bosove„. U njegovom slučaju, to su tri lika koji neodoljivo podsećaju na tri političara iz BiH – Dragana Čovića, Milorada Dodika i Bakira Izetbegovića. U igri oni imaju super moći i veoma ih je teško pobediti, dok Mujo za oružje ima samo praznu bocu piva.

Kreator i vlasnik ove igre je PlumBum Games Studio iz BiH, na čijoj Instagram stranici stoji da autorski tim zapravo čine dve osobe.

Izvor: nova.rs