“Piltdaunska prevara” je verovatno najpoznatija među arheološkim prevarama.

Davne 1911. godine objavljeno je jedno od najvećih naučnih i arheoloških dostignuća! Naslovi tadašnje štampe su vrištali o otkriću “najstarijeg Engleza“ i „karike koja nedostaje“ za razumevanje evolucije ljudskog roda, ali ispostavilo se da je Piltdaunski čovek bio mnogo više od toga!

Takozvani “piltdaunski čovek” predstavlja arheološko otkriće ostataka lobanje i vilice iskopanih 1912. godine iz grobnice u Piltdaunu, selu u Istočnom Saseksu. Predstavljeni su kao “karika koja nedostaje” – prelaz između čoveka i majmuna i kao fosil do tada nepoznat nauci. Svet je bio zadivljen!

Otkriveni su deo lobanje, nekoliko zuba i vilica. Ostacima je dat i latinski naziv – Eoanthropus dawsoni, piše Istorijski zabavnik.

Jedini problem? Reč je bila o prevari! Nije postojala „karika koja nedostaje“. Piltdaunski čovek nije bio stvaran!

Naučnici su odmah doveli u pitanje ovo otkriće. O njemu je raspravljano i debatovano decenijama, ali niko sa sigurnošću nije mogao ni da ga ospori ni da ga potvrdi.

Nalaz je tako ostao kontroverzan sve do 1953. godine, kada je zahvaljujući novoj tehnologiji definitivno proglašen podvalom! Ispostavilo se da ga čine donja vilica orangutana i lobanja savremenog čoveka, piše Allday.com.

Smatra se da je prevaru osmislio „pronalazač“ piltdaunskog čoveka – Čarls Doson, geolog amater i advokat koji je bio među članovima ekspedicije koja je “otkrila” fosil. Upravo on je bio taj koji je sakupio nekoliko uglednih naučnika kako bi proučili ostatke koje je pronašao. Umro je 1916. godine, mnogo pre nego što su nalazi osporeni.

“Piltdaunska prevara” je verovatno najpoznatija među arheološkim prevarama. Rasprave o ovom otkriću trajale su preko 40 godina a, iako je Donson bio glavni osumnjičeni, njegova odgovornost nikada nije sa sigurnošću dokazana.

Predloženo je još nekoliko eventualnih tvoraca prevare, ali sve do danas se ne zna ko je sve organizovao.

Izvor: nova.rs

Gurman će uvek odabrati kvalitet, a ne kvantitet.

Luksuzne namirnice i sastojci skupi su jer su retki i neobični. Neke od sastojaka koje ćemo spomenuti verovatno nikada nećete ni videti, a kamoli okusiti, ali, većina se u jelima pojavljuje u vrlo malim količinama, pa ne očajavajte kad vidite cenu kilograma… i slobodno sastavite listu želja.

Retko (i) skupo

Među dvadeset najskupljih sastojaka su najskuplje ekstradevičansko maslinovo ulje, Lambda, napravljeno od grčke sorte maslina Kroneiki, kraljevske kamenice, pilići sorte Ayam Cemani koji se prodaju po 2000 po komadu, vrhunska japanska govedina Wagyu, kafa Kopi Luwak i med koji skupljaju profesionalni penjači iz pećina na severozapadu Turske.

Na ovom spisku je i mnogo češća vanila koja je skupa jer mora ručno da se opraši i to u jedinom danu u godini kad cveta. Najskuplji začin na svetu je šafran s cenom većom od 10.000 dolara po kilogramu. Potrebno je, naime 150 hiljada cvetova šafrana da bi se dobio jedan kilogram začina.

Retko i najskuplje

Ipak, u prvih pet najskupljih sastojaka srećemo prave ekstravagance.

5. Crna lubenica

Ovo retko voće ponovo nas vodi u Japan. Zbog osetljivosti se proizvede manje od deset hiljada godišnje, pa cena jedne lubenice može dostići i 6000 dolara. Čest su venčani dar u Japanu.

4. Plavoperajna tuna

Ima nekoliko sorti (i sve su ugrožene) i sve su cenjene, a rekord u ceni drži primerak od 278 kilograma koji je 2020. u Tokiju prodan za 1,8 milion dolara.

3. Beli tartufi

Skuplji su od crnih tartufa, a posebno su cenjeni oni iz okoline Pijemonta, a traže ih svinje i psi tartufari. Zbog njihove cene, ali i vrlo intenzivne arome, uglavnom se koriste u vrlo malim količinama.

2. Kavijar

Kavijar je sinonim za luksuz. Skup je jer se ikra skuplja ručno. Svetski rekord najskupljeg dugo je držao kavijar Golden Almas iz Irana poznat po baršunastom ukusu i ceni od gotovo 35.000 dolara po kilogramu. Pretekao ga je kavijar Strottarga Bianco, koji je danas ne samo najskuplji kavijar na svetu, nego i najskuplji prehrambeni proizvod koji košta 113.000 dolara po kilogramu. U čemu je tajna? Pa, posut je 22-karatnim zlatom. To nimalo ne utiče na ukus, ali utiče na cenu.

1. Zlatni listići

Strottarga Bianco doveo nas je do broja jedan najskupljih prehrambenih sastojaka. Jestivo zlato. Pravo zlato čistoće između 22 i 24 karata sasvim je sigurno za jelo i dugo se koristi u visokoj kuhinji. Sasvim je bezukusno, ali lepo izgleda pa je redovan ukras, najčešće na dezertima ili u koktelima, na svečanim i skupim događajima. Listići su tanki, pa možda i možete da priuštite malo pakovanje da „doterate“ šniclu. To je jako moderno ovih dana.

Autor:Punkufer.hr

Kina se pored korona krize koja razara ovu zemlju suočava sa još jednim, daleko većim problemom. Po prvi put od 1960. godine se nazvali u ozbiljnoj opasnosti da izgubi mesto najmnogoljudnije zemlje na svetu u odnosu na Indiju. Ovakav istorijski preokret neće uticati samo na Peking - smanjenje kineskog nataliteta mogao bi da oseti čitav svet.

Naime, kinesko stanovništvo palo je 2022. godine na 1,411 milijardi, što je za oko 850.000 manje u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je Kineski nacionalni biro za statistiku (NBS), piše CNN.

Poslednji put se stanovništvo Kine smanjilo 1961. godine, tokom gladi koja je ubila desetine miliona ljudi širom zemlje.

Ovoga puta, iza pada stoji kombinacija faktora – dalekosežne posledice politike jednog deteta koju je Kina uvela 1980-ih, promena odnosa prema braku i porodici među kineskom omladinom, ukorenjena rodna nejednakost i izazovi podizanja dece u skupim kineskim gradovima.

Stručnjaci upozoravaju da bi, ako se održi, ovaj trend mogao da predstavlja problem i za ostajale nacije, pri čemu Kina igra ključnu ulogu u pokretanju globalnog rasta kao druga po veličini ekonomija na svetu.

Takođe, pad stanovništva će verovatno pogoršati probleme Kine sa starenjem radne snage i povećavajući njene probleme sa kojima se suočava.

Zašto se ovo dešava?

Pad stanovništva je delimično rezultat kineske politike jednog deteta, koja je više od 35 godina ograničavala parove. Žene su zbog nje često su bile podvrgnute prisilnim abortusima, visokim kaznama i deložaciji.

Uznemirena padom nataliteta poslednjih godina, vlada je ukinula to pravilo. U 2015. parovima je dozvoljeno da imaju dvoje dece, a od 2021. godine troje. Međutim, promena politike i drugi napori vlade, kao što je nuđenje finansijskih podsticaja, imali su mali efekat – iz različitih razloga.

Glavni faktori su visoki životni troškovi, troškovi obrazovanja i vrtoglavi rast cena nekretnina.

Mnogi ljudi – posebno u gradovima – suočavaju se sa stagnirajućim platama, manjim brojem mogućnosti za posao i iscrpljujućim radnim satima zbog kojih je i teško i skupo podizanje jednog deteta, a kamoli troje.

Ova pitanja su pogoršana ukorenjenim rodnim ulogama koje često stavljaju najveći deo kućnih poslova i brige o deci na žene – koje, obrazovanije i finansijski nezavisnije nego ikad, sve više ne žele da to podnose. Žene su takođe prijavile da se suočavaju sa diskriminacijom na poslu na osnovu svog bračnog ili roditeljskog statusa, pri čemu poslodavci često nerado plaćaju porodiljsko odsustvo.

Neki gradovi i pokrajine su počeli da uvode mere kao što su roditeljsko odsustvo i proširene usluge brige o deci. Kineski lider Si Đinping obećao je u oktobru da će „poboljšati strategiju razvoja stanovništva“ i ublažiti ekonomski pritisak na porodice.

Neka mesta čak nude novčane podsticaje kako bi podstakli više rađanja. Jedno selo u južnoj provinciji Guangdong najavilo je 2021. godine da će stalnim stanovnicima sa bebama mlađim od dve po godine plaćati do 510 dolara mesečno – što bi moglo da ukupno iznosi više od 15.000 dolara po detetu. Druga mesta su ponudila subvencije za nekretnine za parove sa više dece.

Ipak, mnogi aktivisti i žene kažu da je to daleko od dovoljnog.

Šta ovo znači za Kinu?

Pad stanovništva će verovatno doprineti demografskim problemima sa kojima se Kina već suočava. Stanovništvo zemlje već stari, a radna snaga se smanjuje, što predstavlja ogroman pritisak na mlađu generaciju.

Stariji u Kini sada čine skoro petinu njenog stanovništva.

Neki stručnjaci upozoravaju da bi zemlja mogla krenuti sličnim putem kao i Japan, koji je imao tri decenije ekonomske stagnacije ranih 1990-ih, što se poklopilo sa starenjem demografije.

„Kineska ekonomija ulazi u kritičnu fazu tranzicije, više nije u stanju da se oslanja na obilnu, konkurentnu radnu snagu koja će pokretati industrijalizaciju i rast“, rekao je Frederik Nojman, glavni azijski ekonomista HSBC-a.

Kineska ekonomija je već u problemima i povećala su svega tri odsto u 2022. Ovo je jedan od najgorih rezultata u skoro pola veka.

Postoje i društvene implikacije. Kineski sistem socijalnog osiguranja će verovatno biti pod pritiskom jer će biti manje radnika koji će finansirati stvari poput penzija i zdravstvene zaštite – pošto potražnja za ovim uslugama raste zbog sve veće populacije.

Takođe će biti manje ljudi koji će brinuti o starima, a mnogi mladi ljudi već rade da bi izdržavali svoje roditelje i bake i deke.

Šta ovo znači za svet?

Kada je reč o uticaju ovog problema na ostatak sveta, oni su ogromni obzirom na njenu ulogu u pokretanju globalne ekonomije.

Pandemija je ilustrovala kako domaći problemi u Kini mogu uticati na tok trgovine i investicija, sa zatvaranjem i graničnim kontrolama koje remete lance snabdevanja.

Ne samo da bi usporavanje kineske ekonomije oteglo globalni rast, već bi moglo ugroziti ambicije Kine da pretekne ekonomiju Sjedinjenih Država.

„Ograničena sposobnost Kine da reaguje na ovu demografsku promenu verovatno će dovesti do sporijeg rasta u narednih dvadeset do trideset godina i uticati na njenu sposobnost da se takmiči na svetskoj sceni sa Sjedinjenim Državama“, navodi Centar za strateške i međunarodne studije sa sedištem u SAD.

Takođe se čini da će Kina ove godine izgubiti svoje mesto kao najmnogoljudnija nacija na svetu u odnosu na Indiju, čija populacija i ekonomija cvetaju.

Ipak, neki istraživači kažu da bi vesti iz Kine mogle biti „zlatne“.

„I za klimatske promene i za životnu sredinu, manja populacija je korist, a ne prokletstvo“, navela je Meri Galager, direktorka Međunarodnog instituta na Univerzitetu u Mičigenu.

Na globalnom nivou preko jedne trećine (35%) mikroplastike u okeanima dolazi sa jednog pomalo iznenađujućeg mesta – iz naših veš mašina. Sintetički tekstil se zbog toga smatra najvećim poznatim izvorom mikroplastičnih komponenata koje zagađuju svetske okeane.

Svaki put kada perete odeću u veš mašini, pod uticajem tople vode, tumbanja i trenja garderobe, razdvajanjem tekstilnih niti nastane i do 12 miliona mikrovlakana.

U specijalna postrojenja za preradu otpadnih voda implementirana su tehnološka i tehnička rešenja koja mogu da zarobe i do 98% mikroplastike od našeg prljavog veša, ali konvencionalne fabrike koje se u najvećem broju slučajeva koriste nemaju neophodnu opremu. Stoga nezanemarljive količine mikroplastičnog zagađenja nastavljaju svoj put do zemljišta, pa čak i do okeana. Tako godišnje u osetljivoj okeanskoj sredini završi između 200 i 500 hiljada tona mikroplastike od tekstila čiji štetan uticaj na živi svet još nije dovoljno istražen.

Zato donosimo 6 jednostavnih načina kako možete da smanjite količinu mikrovlakana koji dolaze iz vaše veš mašine, a samim tim i negativan uticaj na okeane, piše Jelena Kozbašić za portal Klima 101.

1. Kupujte odeću i kućni tekstil od prirodnih, netretiranih materijala

Pamuk, vuna, svila i materijali od celuloznih vlakana kao što je bambus se u prirodi raspadaju dosta brže u odnosu na sintetiku. Međutim proces biorazgradnje mikrovlakana od ovih materijala biva usporen u slučaju prisustva veštačkih boja i hemikalija na njima – dodatno, ove supstance mogu da imaju štetno dejstvo na živi svet u vodi.

Stoga je, ako ste u mogućnosti, jedna od boljih potrošačkih odluka koju možete doneti za okeane – kupovina odeće i kućnog tekstila od prirodnih, netretiranih materijala.

Obratite pažnju i na teksturu tekstila: materijal gustog tkanja koji je na dodir gladak i ravan proizvodi manje mikrovlakana tokom pranja od onog koji je paperjast. Najgori izbor predstavlja odeća od sintetičkog ćebastog materijala od koga se obično šiju dukserice (fleece), te bi na njima trebalo ručno otklanjati fleke sa isprljanog mesta, a ređe ih prati u veš mašini.

Procenjuje se da je 62% tekstila koji se godišnje proizvede sintetika. Tržištem dominira čuveni poliester. To je zapravo određena vrsta plastike, koja se pretežno proizvodi od nafte, i to većinski u kineskim fabrikama koje sagorevaju ogromne količine uglja. Nedavna studija pokazala je da je plastika zbog fosilnih goriva koja se iskoriste tokom proizvodnje i za dobijanje energije znatno veći krivac za klimatske promene nego što se do sada verovalo – zato je izbegavanje sintetičkih materijala korisno za planetu u mnogo širem kontekstu od redukcije mikroplastike iz veš mašine.

2. Posećujte second hand prodavnice

Šoping u second hand prodavnicama je višestruko korisno sredstvo u očuvanju naše planete i prethodnih godina beleži neverovatan rast – a da li ste znali da biranjem tekstila iz radnji polovne robe takođe možete da doprineste smanjenju zagađenja okeana mikroplastikom?

Mnoge studije sugerišu da je oslobađanje mikrovlakana posebno veliko tokom prvih nekoliko pranja. Tekstil koji je već neko koristio je verovatno već proživeo ovu najkritičniju fazu za okeane. A uz to u second hand prodavnicama pronaći ćete za malo novca upravo komade od pretnodno pomenutih prirodnih (ako vam se posreći, čak i netretiranih) materijala što je dodatni plus.

U doba brze mode većina stanovništva je dospela u začarani krug kupi-baci-kupi-baci. Kada bismo u njemu izbegli stavku koja se odnosi na bacanje i svoje odevne komade nosili dugi niz godina – a garderober osvežavali u radnjama polovne robe, na buvljacima ili kroz razmenu sa prijateljima – mikroplastike u okeanima bilo bi manje, kao i otpada generalno.

3. Povedite računa o načinu pranja

Zaključak da se tokom kraćih ciklusa u veš mašini oslobodi manje mikrovlakana je donekle intuitivan – ali je i naučno potvrđen. S obzirom na to da toplota slabi tkanje i povećava rizik od lomljenja niti, pranje tekstila u hladnoj vodi takođe pomaže. Istraživanje naučnika iz Ujedinjenog Kraljevstva pokazalo je da se u toku tridesetominutnog ciklusa na 15 °C napravi do 30% mikroplastike manje u poređenju sa pranjem koje traje 85 minuta na 40 °C.

Podešavanje veš mašine na manji broj obrtaja isto može da bude efikasno rešenje zato što je habanje tekstila manje.

Korišćenje omekšivača rezultuje u manjem osipanju tkanina, baš kao i upotreba tečnih deterdženata nasuprot praškovima koji oštećuju materijale.

4. Napunite veš mašinu

Što manje tekstila ubacite u veš mašinu, veća je količina vode u odnosu na materijal što dovodi do povećanog protoka deterdženta kroz predivo, a samim tim i oštećenja. Naravno, to ne znači da u veš mašinu kapaciteta 6 kg treba da nagurate 10 kg tekstila, zato što ćete tako stvoriti rizik da se pokvari, ali i da znatno slabije očisti odeću.

Na ovom tragu, savetuje se i da izbegavate programe za pranje delikatnih stvari poput veša i džempera – upravo zbog veće količine vode koja se troši ispusti se i do 800 hiljada mikrovlakana više nego za vreme standardnih ciklusa.

5. Perite tekstil ređe

Ovo je verovatno najjednostavniji savet za koji nije potrebno mnogo dodatnog objašnjavanja, a koji donosi i druge benefite – uštede resursa, smanjenje emisija ugljen-dioksida, produženi vek trajanja tkanina. Zbog svega toga… Nemojte da perete odeću posle samo jednog nošenja bez preke potrebe, pogotovo ako je od čvršćih, izdržljivih materijala.

6. Ugradite filtere

Filteri za mikrovlakna veoma pomažu – kanadski naučni tim je utvrdio da se ugradnjom filtera, koji ima tanku čeličnu mrežicu za hvatanje niti, u veš mašinu količina oslobođenih mikrovlakana tokom jednog ciklusa pranja redukuje i do 87%.

Prva zemlja koja je donela odluku o obaveznom filteru za mikrovlakna u svim veš mašinama bila je Francuska – pravilo stupa na snagu od januara 2025.

Nešto povoljnija opcija je torba u kojoj se pere sintetika. U njenom uglu se nakupi mikroplastika koju potom korisnik baca na nešto odgovornije mesto od okeana gde bi se njome hranile ribe. Po sličnom principu funkcioniše i lopta za prikupljanje mikrovlakana.

Izvor: danas.rs

Svakoj pravilnoj i uspešnoj setvi prethodi obezbeđivanje optimalnih uslova, a to podrazumeva pravilnu obradu zemljišta i dobru predsetvenu pripremu. Ta priprema treba obezbediti rastresiti površinski sloj zemlje koji će prekriti seme i tvrdu posteljicu u koju će seme biti postavljeno.

A najjednostavniji način da stvorite idealno okruženje i pravilnu pripremu je pomoću savremenih mašina kao što su setvospremač i germinator. Ukoliko vam je teško da se odlučite u koju od ove dve priključne mašine da investirate, pročitajte članak do kraja.

Šta je setvospremač?

Setvospremač je jednostavne i robusne konstrukcije, namenjen za kvalitetnu i ekonomičnu predsetvenu pripremu zemlje. To je jedna od najvažnijih operacija u tehnološkom procesu proizvodnje ratarskih kultura.

Sastavljen je od: ramske konstrukcije, ravnajuće letve, radnih tela (S opruga) i ukoliko je veći model poseduje dva ili više krila. Ovo je osnovna verzija, ukoliko imate dodatnih želja i potreba možete zatražiti dodatke.

Zašto kupiti setvospremač?

Veoma važna mašina za svako seosko domaćinstvo koje se bavi poljoprivredom, a do sada dobijenim rezultatima jedno je od najboljih savremenih oruđa u poljoprivredi.

Omogućava pripremu setveneg sloja sitne i grudičaste zemlje, što pri padavinama sprečava pojavu zakorenjenosti tla i pripomaže boljem klijanju biljaka i žitarica. Tvrda posteljica i mek pokrivač je idealno okruženje koje će obezbediti optimalan prinos vaših useva. Pored osnovne fukncije, pripreme zemljišta za setvu, koristi se i za: aeracije pašnjaka, proređivanje njiva  zasejanih pšenicom, ljuštenja strništa, mehaničkog suzbijanja korovskih biljaka, itd.

Kako bi dali što bolje rezultate, najkvalitetniji setvospremači imaju dodatne funkcije. Ramske konstrukcije nisu kruto vezane za osnovnu gredu mašine, već se slobodno kreću oko horizontalne šipke, što joj omogućava da savladava neravnosti terena. Omogućeno je vrlo jednostavno podešavanje visine ramske konstrukcije, a na taj način podešava se radna dubina setvospremača.

I ono što je takođe bitno, kod modela setvospremača sa dodatnim radnim krilima omogućeno je hidraulično spuštanje i podizanje krila. Tako da ga vrlo jednostavno možete sklopiti i rasklopiti bez dodatnog alata i velike snage.

Šta je germinator?

Germinator je kompleksni setvospremač koji u jednom prohodu sprovodi kompletnu operaciju pripreme površinskog sloja zemljišta za setvu. Prvenstveno namenjeno za finu pripremu zemljišta, za setvu industrijskog bilja kao i povrtarskih kultura. Veoma je korisno ali i ekonomično oruđe, njime ćete dosta uštedeti vremena i goriva, a ovaj način se izbegava i nepotrebno gaženje zemljišta.

Svojom konstrukcijom germinator omogućuje da se postigne tačna radna dubina koja iznosi 3 – 8 cm, što je od suštinskog značaja za formiranje i stvaranje odgovarajućeg setvenog sloja: tvrde postreljice, ujednačene, tačne, podešene dubine, bez podizanja vlage iz dubljih slojeva veoma fino usitnjeni gornji sloj za ulaganje semena, ujednačene, tačne debljine gornji usitnjeni sloj se nabija, istiskuje se višak vazduha - sprečava isušivanje.

Zašto kupiti germinator?

U pooranom zemljištu sa samo jednim prohodom germinator obrazuje odličnu setvenu posteljicu (ujednačene, tačne, podešene dubine) i fino usitnjeni gornji sloj za ulaganje semena. Za sobom ostavlja odlične uslove koji su bitni kod određenih useva (šećerna repa, luk, itd) kod kojih se ovim načinom pripreme zemljišta mogu znatno povećati prinosi.

Najveća prednost germinatora je što samo jednim prohodom obezbeđuje optimalne uslove za dobar i podjednak rast useva. Samim tim, ukoliko posedujete veće površine zemljišta uštedećete vreme koje možete utrošiti na druge poslove, a takođe je jako i ekonomičan jer ćete uštedeti novac za gorivo, a gledajući na duže staze ušteda je velika.

Iako je konstrukcija mašine složena, podešavanje se sprovodi na veoma jednostavan način. Pored kvalitetne izrade, vrlo je lak za korišćenje i podešavanje, jednostavan sistem omogućava podešavanje različitih koraka radne dubine germinatora bez upotrebe dodatnog alata i poseduje hidraulično zatvaranje krila.

Germinator svojom konstrukcijom omogućava da se postigne tačna radna dubina koja iznosi 3 – 8 cm, , bez podizanja vlage iz dubljih slojeva, i fino usitnjeni gornji sloj za postavljanje semena, iz kog se istiskuje višak vazduha i time se sprečava isušavanje.

Gde kupiti kvalitetan setvospremač ili germinator?

Ukoliko želite da sada kupite setvospremač ili germinator, naš predlog je da pogledate mašine kompanije Hudjik.com koja predstavlja jednu od vodećih kompanija na domaćem tržištu kada su u pitanju priključne mašine.

Pored samih mašina, na njihovom shop-u pogledajte veliki broj delova za ove i mnoge druge mašine, koje možete poručiti online.

Na stranici “Prodajna mesta” pogledajte gde sve možete uživo videti mašine i popričati sa stručnim osobljem, a ukoliko niste u mogućnosti da posetite neko od prodajnih mesta možete ih pozvati telefonom.

Nemačka policija traga za Mirnesom S. koja je ukrala više od milion evra iz kompanije za transport novca u Štutgartu. Naime, atraktivna plavuša sa nadimkom Miki prevozila je novac od tačke A do tačke B. Međutim, umesto na krajnji odredište novac je ponela sa sobom na nepoznatu lokaciju i od tada niko ne zna ništa od njoj.

Kako je saopštila policija, žena, rodom iz Bosne i Hercegovine, je iz prostorija kompanije 14. oktobra oko 15.10 sati ukrala više od milion evra. Imala je pristup novcu kao zaposlena u kompaniji.

Krađa je uočena istog dana, a policija je započela istragu.

U svom saopštenju nisu pojasnili na koji način je ona iz kompanije iznela toliki novac. Takođe, niko ne može da nasluti gde se Mirnesa krije više od dva meseca.

Zbog toga je policija Štutgarta objavila njene fotografije i pozvala ljude da prijave informacije o njoj ukoliko ih imaju.

Policija nudi veliku nagradu

Nemačka policija je na zvaničnom sajtu navela i da za njeno pronalaženje sledi nagrada u iznosu od 37.500 evra.

Ponuđena je i nagrada za pomoć koja bi dovela do hapšenja 42-godišnjakinje.

„Nagrada je 37.500 evra i osigurana je privatno. Mole se svi koji nešto znaju o 42-godišnjoj osumnjičenoj da se jave kriminalističkoj policiji na telefon +4971189905778“, saopštila je policija u Štutgartu.

Policija navodi da je osumnjičena žena visoka 174 centimetra, i da ima plavo-zelene oči i plavu kosu. Ima nekoliko tetovaža po celom telu, posebno na rukama.

Inače, Mirnesa je postala i svojevrsna internet senzacija. Naime, kako je policija pored snimaka sa nadzornih kamera objavila i fotografije sa Instragrama atraktivne Miki svi su počeli da komentarišu njen izgled. Navodno je pre nego što se zaposila u kompaniji za transport novca radila kao konobarica u loklanom kafiću u Štutgartu.

„Za oko“ im je zapalo i to što na svim fotografijama izgleda besprekorno, kao i to što je uvek obučena u novu firmiranu i skupu odeću.

Sličan scenario u Nemačkoj pre godinu dana

Inače nije prvi put da žena bude akter pljačke slične ovoj. Pre nešto više od godinu dana, Jasemin Gundogan je je opljačkala firmu za siguran prevoz novca u Bremenu u Nemačkoj u kojoj je radila. Ukrala je osam miliona evra.

Jasemin je bila odgovorna za pakovanje novčanica u kasete za gotovinu, koje bi kasnije bile transportovane do bankomata u filijalama banaka pomoću zaštitnog transportera.

Na dan pljačke 21. maja, umesto da punu kasete kao i obično, ona je spakovala osam miliona evra u bezbednosne kese i bacila ih u kontejner koji je namenjen za otpad.

Zatim je bacila još smeća preko njih kao kamuflažu. Potom je novac spakovala u Mercedes Vito koji je iznajmila u Berlinu, a koji je imao ukradene tablice. Ušla je u vozilo i onda nestala bez traga.

Nakon krađe je otvorila bolovanje. Nestanak novca otkriven je tek četiri dana kasnije.

Izvor: nova.rs

Prema poreklu imena Iskra, njegovo preneseno značenje može da se posmatra kao – „ona koja je sjajna“; „ona koja je puna energije“; „ona koja obasjava svetlošću i toplinom“; „ona koja svakom greje srce i dušu“; „ona koja ima i spoljnu i unutrašnju lepotu“; „vatrena“; „tajanstvena“, ali i „ona koja daje radost“; „ona koja donosi bolju budućnost“; „radosnica“; „srećnica“.

Pretpostavlja se da je vlastito ime Iskra poreklom od reči „iskra“ koja pak na slavenskim jezicima označava vatru; žar; „varnicu“ koja se stvara kada se vatra zapali.

Od davnina postoje verovanja da „varnice“ koje se stvaraju prilikom sagorevanja drveta u vatri, koje „iskriče“, nose neka bolja vremena i nova radovanja, bogatstvo, bolje zdravlje i dobar život i budućnost.

Ovo je jedno od retkih ženskih imena koje nema nadimak.

Izvor: blic.rs

Svest o brendu,šta je to?

Svest o brendu je čin saznanja koji je brend proizvod. Kada ljudi čuju za određeni brend oni ga povezuju s određenim imidžom, značenjem i kvalitetom. Brendovi su postali sve popularniji tokom godina i često se povezuju sa proizvodima koji su visokog kvaliteta i dobro napravljeni.

Pročitaj više.

Neverovatnih 70 procenata ljudi kaže da su iskusili osećaj da su zaspali kada su konačno zaspali, ali malo njih razume šta je to i zašto se to dešava.

Bezopasan i relativno uobičajen osećaj poznat je kao hipnični trzaj ili početak sna. To se dešava kada telo doživi iznenadne kontrakcije mišića, slično kao kada skoči kada je uplašeno.

Istraživači zapravo ne znaju sa sigurnošću šta uzrokuje hipničke trzaje, ali imaju nekoliko teorija.

„Istraživači sumnjaju da kada zaspimo, ponekad dođe do sloma između nerava u retikularnom moždanom stablu, što stvara odgovor koji dovodi do hipničnog trzanja“, piše Sleep Foundation.

„Na primer, može se desiti da kada se vaši mišići potpuno opuste, iako je to normalan deo uspavljivanja, vaš mozak pogrešno pretpostavlja da zapravo padate i reaguje trzajima mišića. Takođe je moguće da su hipnični trzaji fizički reakcija na slike poput snova koje ih prate“, objašnjavaju oni, piše IndexHR.

Stručnjaci za spavanje sugerišu da prekomerna konzumacija kofeina, konzumacija stimulansa, snažna vežba pre spavanja, emocionalni stres i nedostatak sna mogu povećati verovatnoću hipničkih trzaja.

Krenuli ste na odmor, kod rodbine ili na izlet i dogodi se ono „najgore“ – vaš ljubimac pokvari se nasred auto-puta.

Stajete u zaustavnu traku. Ostaje vam jedino zvanje šlep službe. Ukoliko imate neki od paketa „pomoći na putu“ situacija ne mora da bude toliko loša, ali ako nemate – šlepovanje može zaista mnogo da košta.

Međutim, postoji mogućnost da neko dođe svojim automobilom i da vas odvuče sajlom ili kanapom za vuču tamo gde želite.

Vuča sajlom ili kanapom na auto-putu nije zabranjena, ali postoje uslovi!

Tako je, ukoliko vam se auto pokvari na auto-putu, može da dođe prijatelj, brat, kum ili neko četvrti, pa da izbegnete usluge šlep službe.

Pošto prosečan vozač uglavnom nije siguran šta sme, a šta ne sme u nekim specifičnim situacijama, pogledajmo šta tačno piše u zakonu i šta sme da se radi, a šta ne sme.

U „Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima“ piše (Član 70) da je „Zabranjeno vučenje neispravnog vozila na auto-putu i motoputu“.

Međutim, Zakon ipak dozvoljava da se auto vuče i na auto-putu i na motoputu!

U istom članu piše:

„Izuzetno od stava 1. ovog člana, ukoliko je razlog za vuču nastao za vreme kretanja motornog vozila po autoputu, odnosno motoputu, vučenje je dozvoljeno do prvog isključenja sa autoputa, odnosno motoputa.“

Ukratko - vozite po auto-putu ili motoputu i auto vam se pokvari.

Zakon dozvoljava da neko dođe svojim automobilom i da vas odvuče do prvog isključenja i dalje gde želite.

Na šta se odnosi zabrana?

Ne smete pokvaren auto da vučete ukoliko je kvar nastao pre naplatne rampe na auto-putu ili ulaska na motoput.

Dakle, samo i isključivo ukoliko se auto pokvario na samom auto-putu ili motoputu, dozvoljeno je da dođe drugi auto i da ga vuče.

Šta je uopšte motoput?

Zakon kaže da je motoput: „državni put namenjen isključivo za saobraćaj motocikala, putničkih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa ili bez priključnih vozila i kao takav obeležen propisanim saobraćajnim znakom“.

Dakle, prilično nejasna definicija, ali saobraćajni znak ispod nam govori da li smo na motoputu ili ne.

Takođe, na motoputu ne sme da se vozi brže od 100 km/h, a na nekim deonicama maksimalna brzina može dodatno da se ograniči. Uglavnom, zakon je dao prilično slabu definiciju motoputa (u smislu broja traka, postojanja zaustavne trake, fizičke odvojenosti „smerova“, denivelacije...), tako da praktično možemo da se oslanjamo samo na gore prikazane saobraćajne znakove da bismo znali da li smo na motoputu ili ne.

Zaključak

Naučite na vreme kako se montira alka za vuču na vaš automobil.

Takođe pročitajte u uputstvu proceduru i upozorenja, naročito ako imate auto sa pogonom na svim točkovima ili sa automatskim menjačem, pošto vuča tih automobila može da dovede do veoma skupih kvarova.

Izvor: polovniautomobili.com

Da li ste nervozni, tužni, ljuti, ne usuđujete se da sledite svoje ciljeve ili se stalno plašite? Pomozite sebi ovom drevnom metodom koja ublažava pomenuti emocionalni stres za nekoliko minuta, piše Aktivni.si.

Akupresura je drevna tehnika koja uz pomoć pritiska na određene delove tela može da ublaži razne tegobe. Akupresura je stara preko 5.000 godina i jednostavno „koristeći snagu i osetljivost prstiju, akupresura efikasno ublažava probleme povezane sa stresom, povećava cirkulaciju, smanjuje bol i idealna je za jačanje imunološkog sistema“, navodi Vikipedija.

Tehnika koju vredi isprobati

Tehnika koju vam danas predstavljamo je jednostavna energetska tehnika koju možete da radite bilo gde i bilo kada, kaže Pam Doremus – američka učiteljica joge i majstorica reikija. I objašnjava kako možemo da utičemo na negativne emocije pritiskom na određene prste.

Palac – zabrinutost

Kažiprst – strah

Srednji – bes

Domali – tuga

Mali prst – nisko samopouzdanje, neodlučnost, nedostatak hrabrosti za ostvarenje želja i ciljeva

Kako implementiramo metodu?

Sedimo ili stojimo, ne govorimo. Biramo prst kojim pokušavamo da utičemo na određenu emociju i nežno ga držimo 2-5 minuta. Za to vreme treba da osetite puls u prstu, a zatim ga pustite i po želji nastavite do sledećeg prsta. Dišemo duboko.

Ako ove emocije osećamo svakodnevno, možemo birati sve prste i redovno izvoditi tehniku, kao svojevrsni dnevni jutarnji ili večernji ritual. Tehnika se može koristiti i na poslu, kada nas nešto naljuti, pred ispit, pre ili posle važnog sastanka. Tehnika se može koristiti kada nas veze nerviraju ili kada želimo da poboljšamo samopouzdanje i skupimo hrabrost za nove poduhvate.

Izvor: danas.rs

„Izuvamo li se?“, glasila je Vajber poruka jedne od mojih najboljih drugarica pred dolazak na proslavu rođendana kod druge od mojih najboljih drugarica. Odgovor je bio ne, ali me je naveo na razmišljanje o jednoj od čestih slavskih polemika.

I sama sam bila žestok protivnik izuvanja u mom stanu sve do 2020. godine kada su se desile dve stvari koje su to promenile – jedna čovečanstvu – kovid 19, a druga meni lično – ostala sam trudna i postala mama.

Od tada se i u mojoj kući izuva, kao i u mnogima koje sam znala, a koje su do tada bile „neizuvačke“. Ali, pre 2020. godine, po mom iskustvu u Srbiji su po ovom pitanju (kao i po mnogim drugim) postojala dva tabora, često zaraćena.

Zašto se izuvamo?

Za ovu praksu postoji nekoliko razloga, a samo jedan ima veze sa higijenom. Neki se izuvaju jer im je tako udobnije, a u drugim je stvar u poštovanju domaćina.

Recimo, izuvanje je uobičakena oraksa u Aziji i na Bliskom istoku (odakle je običaj delimično došao i u Srbiju). Sa druge strane, u zemljama zapadne Evrope vam najčešće niko neće tražiti da se izujete, čak ćete delovati bizarno ukoliko to učinite. Ali, kako piše Njujork Tajms, ako je vaš jedini motiv za izuvanje higijena, izgleda da možete da se opustite.

Prema istraživanju iz 2008. đonovi na našoj obući zaista obiluju bakterijama, ali u poređenju sa neki drugim zdravstvenim rizicima, onaj da se zarazite opasnom bolešću preko đonova nije veliki.

Bar tako tvrdi mikrobiolog Donald V. Šafner sa Univerziteta Ratgers u Nju Džersiju, koji dodaje da veće šanse da se zaraztite imate od bolesnog ukućanina, životinje koja vam može preneti salmonelu, ako ne čuvate hranu kako treba, od kuhinjskih sunđera koji su „krcati“ bakterijama…

Opasnije od neizuvanja u stanu je i dodirivanje novčanica, ili drugih površina na radnim mestima koje se retko čiste – recimo kvaka na benzinskim pumpama,

Tako da, osim u kući nemate bebu koja će verovatno rado pojesti nešto što joj je prethodno palo na pod, šanse da se zarazite bakterijama sa poda su mizerne.

Prljavština i nije tako loša
Postoje teorije prema kojima unošenje spoljnih elemenata unutra može da pomogne imunom sistemu,naročito kod dece. U prvoj godini života, na primer, redovna interakcija sa, recimo, kučetm, smanjuje šanse da dete dobije astmu za čak 13 odsto, a boravak na farmi ili u štali za čak 50 odsto.

Prema savetima Emili Ledžervud, asistentkinje na katedri za biologiju u Le Mojn koledžu u Sirakuzi, ponekad biste vašu decu mogli i da pustite da ručaju neopranih ruku.

 Kada se, ipak, treba izuti?

Kao što rekoh ranije,korona, kojoj se, srećom, nazire kraj, donela je neke nove navike u pogledu izuvanja i kod onih koji ih nisu praktikovali. Ipak, ko bi trebalo da nastavi da insistira na izuvanju u svom domu.

Prema Njujork tajmsu, u redu je da to činite ako imate bebe koje puze, ili ukućane koji pate od teških alergija. Izuvanje je poželjno i ako neko od ukućana ima ugrožen imuni sistem. Isti list savetuje – ako vas neko zamoli da se izujete, ma iz kog razloga to bilo – osnovni bonton je da u njegovom domu tu želju ispoštujete.

A u Srbiji?

Bonton kaže da je izuvanje suvišno. Međutim, bonton takođe kaže da nije lepo ući u kuću domaćina blatnjavih ili mokrih cipela. Treće, bonton domaćinu nalaže davam obezbedi čiste papuče, što nije uvek slučaj.

U slučaju većih okupljanja, ili svečanih prilika, većina domaćina vam, srećom, neće tražiti da se izujete. U ostalim, bilo bi lepo da ipak pitate – jer bez obzira na bonton u većini slučajeva važi ono – „moja kuća, moja pravila“.

Da li se slažete da je korov jedan od najvećih neprijatelja svih poljoprivrednika? Svake godine iznova se ponavlja borba i pronalaženje načina kako da se spreči rast neželjene trave. Osim što ne izgleda lepo, ova trava loše utične na rast biljaka u bašti.

Većina ljudi pribegava korišćenju različitih preparata koji pomažu i uništavaju korov, ali nisu dobri za zdravlje i okolinu. Mi pripadamo grupi ljudi koji žele da naše okruženje bude manje zagađeno, zato želimo da vam predstavimo jedno jako dobro rešenje.

Zaboravite na herbicide, uz pomoć agrotekstil prostirke protiv korova drastično se smanjuje rast neželjene trave, a ujedno vaša bašta će izgledati urednije.

Kako agrotekstil sprečava rast korova?

Prvo da odgovorimo na pitanje kako uopšte dolazi do rasta korova? Na različite načine seme korovskih biljaka dođe u pukotine zemlje, a ukoliko ima dovoljno sunca i vode ta trava će se razviti. Kako onda sprečiti rast?

Agrotekstil je prostirka koja se postavi preko zemlje, tamne je boje i velike gustine materijala. Taj materijal onemogućva da seme tih trava dospe do zemlje, a ujedno i sprečava dopiranje sunčeve svetlosti kako bi i ono seme koje je već u zemlji krenulo da klija.

Kako bi imali urednu baštu bez trave, dovoljno je da postavite agrotekstil. U tom slučaju nećete više morati da prskate i time zagađujete okolinu, a ujedno smanjite i mogućnost trovanja.

Dodatne prednosti postavljanja prostirke protiv korova

Sprečavanje rasta neželjene trave nije jedini benefit ove prostirke. Postoji još nekoliko prednosti koje dodatno daju na vrednosti i značaju korišćenja prostirke.

Znamo svi da velike temperaturne razlike mogu loše uticati na zemljište, a i sam rast biljaka. Agrotekstil je koristan jer sprečava zamrzavanje tokom zime, a leti pregrevanje jer ne propušta sunčevu svetlost.

Kada smo već kod visokih letnjih temperatura i sprečavanja zemlje da se pregreje, važnu ulogu u tom procesu ima i zadržavanje vlage. Voda koja prođe kroz prostirku neće tako lako ispariti, samim tim zemljište će imati više vlage. Biljkama je potrebno manje zalivanja, a neće dolaziti ni do isušivanja i pucanja površinskog sloja zemljišta.

Da li agretekstil može pomoći i vama?

Sigurni smo da ste se tokom čitanja ovog članka zapitali da li agrotekstil može pomoći i vama. Ukoliko se bavite uzgojem voća, povrća, cveća ili ukrasnog žbunja sigurno da će vam biti od koristi. A rezultati su podjednako dobri u plastenicima ali i na otvorenim poljima.

Mnogi proizvođači voćnih sorti kao što su maline, kupine ili jagode koriste prostirke. Takođe, ozbiljniji rasadnici i cvećari ne mogu zamisliti baštu bez agrotekstila. Slobodno se raspitajte kod nekog ko ga koristi, dobićete informacije iz prve ruke.

Kako se koristi prostirka protiv korova?

Pored svih navedenih benefita i pristupačne cene, mnogi se odlučuju za kupovinu prostirke i zbog jednostavnog postavljanja.

Može je postavljati jedna osoba, ali za krojenje i precizno postavljanje najbolje je da postavljaju dve osobe. Jako je bitno da kod montaže i korišćenja agrotekstila ne dođe do fizičkog ostećenja jer već nam tom delu korov može da nađe svoj put ka izlazu.

Ukoliko agrotikstilnu tkaninu koristite pravilno, zbog visokog kvaliteta materijala može vas služiti dugi niz godina. A na površini prostirke nalaze se linije (kockice) koje vam olakšavaju sadnju biljaka i orjentaciju prilikom skraćivanja.

Gde kupiti kvalitetan agrotekstil?

Pre svega da napomenemo razliku između nekih običnih prostirki i agrotekstila. Obične prostirke mogu takođe pomoći u sprečavanju rasta korova, ali ujedno mogu ostaviti i neke posledice.

Za razliku od agrotekstila, one ne propuštaju vodu u dovoljnoj količini i dolazi do skupljanja vode na materijalu. U tom slučaju zemljište neće dobiti dovoljnu količinu vode kako bi se biljke pravilno razvile. A ukoliko izbušite rupe na određenim mestima, može se desiti da zbog neravnina na zemljištu ta voda ponovo ne pronađe pravi put.

Zato obratite pažnju i kupite agrotekstil koji će vam doneti sve navedene prednosti. Da ne bi uopšte razmišljali da li ćete pogrešiti, savetujemo da kupovinu obavite preko sajta “sigmaprom.rs”. Na njihovom sajtu pronaći ćete sve potrebne infomaracije, a za sve što vas dodatno zanima možete ih pozvati direktno.

Kada se govori o drevnim civilizacijama, većina ljudi pomisli na Grke i Rimljane, što je jasno, sasvim razumljivo. Obe te civilizacije su na neki način oblikovale moderno društvo, bilo da je reč o njihovim dugotrajnim društvenim, kulturnim ili političkim uticajima.

Međutim, postoje desetine civilizacija koje su postojale mnogo pre nego što su Grci i Rimljani ostavili svoj pečat u istoriji čovečanstva, piše Punkufer.hr.

Civilizacija Maja

Civilizaciju Maja uglavnom su činili domorodački narodi Srednje Amerike i Meksika. Njihov životni stil lovaca i sakupljača može se pratiti unazad do 7.000 godina pre nove ere, ali prva stalna sela izgrađena su oko 2.600. p.n.e..

Otprilike u to vreme dogodio se najraniji razvoj poljoprivrede. Na vrhuncu, njihova populacija premašivala je 19 miliona ljudi. Gradili su ekstravagantne građevine, hramove i piramide — neke čak veličanstvenije i od onih u Egiptu.

Njihova religija nije u potpunosti shvaćena, ali narod Maja verovao je u nebo i podzemni svet poznat kao Xibalba. Često su prinosili ljudske žrtve kao žrtve svojim bogovima, ali budući da su verovali da duhovi jednostavno prelaze na sledeći svet, nije bilo ničeg zlonamernog u ritualnom činu.

Stari Egipat

Drevna egipatska civilizacija uspostavljena je kada je kralj Menes koji je bio prvi faraon, ujedinio Gornji i Donji Egipat 3.150. godine pre nove ere. Njegovo se stanovništvo većinom okupljalo uz obale reke Nil. Oni su odgovorni za neke od najvećih građevina ikada izgrađenih, uključujući Veliku piramidu u Gizi, jedno od sedam čuda starog sveta.

Stari Egipćani se mogu definisati kao civilizacija „prvih“. Ostvarili su veliki napredak u matematici i bili su pioniri medicinske nauke. Oni su bili prvi ljudi koji su vodene putove koristili kao trgovačke i izrađivali oruđe od bronze. Takođe su zaslužni za razvoj prve fonetske abecede koja je bila široko korišćena zahvaljujući izumu papirusa, što je zauzvrat dovelo do razvoja prvog poštanskog sistema.

Verovali ili ne, bili su i prvi ljudi koji su koristili pastu za zube i nosili perike. Zbog brojnih ratova i invazija, njihova prastara kultura s vremenom je polako nestala.

Civilizacija u dolini Inda

Prostirući se od današnjeg Avganistana i Pakistana do severozapadne Indije, civilizacija doline Inda pokrivala je 1,25 miliona kilometara, što je čini najrasprostranjenijom civilizacijom drevnog sveta. Do 2.500. godine pre Hrista, civilizacija doline Inda je napredovala, a ljudi su živeli u desetinama visoko razvijenih i prostranih urbanih središta.

Postoje čak i dokazi da su kuće imale zasebne kupaonice koje su vodile do sofisticiranog podzemnog kanalizacijskog sistema.

Meštani su imali pismo, te se bavili i matematikom. Ali ono što je još zapanjujuće je da arheolozi nisu pronašli nikakve tragove ratovanja ili masovnog nasilja. Procenjuje se da su živeli bez oklopa i oružja više od 700 godina.

Umesto toga, bili su miroljubivi ljudi koji su prijateljski trgovali sa susednim civilizacijama. Možda je upravo ta nezainteresovanost za rat dovela do njihovog pada u ruke srednjoazijskih osvajača. Drugi istoričari, međutim, tvrde da je njihov kraj posledica velike poplave.

Mesopotamija

Dugo su vremena naučnici verovali da je Mesopotamija prva civilizacija. Danas region obuhvata Irak, Kuvajt, Tursku i Siriju. Hiljadama godina ljudi su živeli u malim naseljima koja su se naposletku transformisala u raštrkane poljoprivredne zajednice. Te su se zajednice proširile u ono što mi smatramo gradovima, a Uruk je bio prvi oko 3.500. pre nove ere. Na svom vrhuncu, bio je dom za oko 50.000 ljudi.

Osim po poljoprivredi, Mesopotamija je poznata po svojoj unosnoj trgovini i osnivanju raznih industrija, uključujući zidarstvo, obradu metala i kožu. Istoričari čak smatraju njegove stanovnike odgovornima za izum točka. Međutim, region su zauzeli Persijanci, a do vremena kada je Aleksandar Veliki osvojio Persijsko Carstvo, većina mesopotamskih gradova i kulture gotovo je nestala.

Prastanovnici Australije

Autohtoni narodi Australije bili su stanovnici kopnene Australije i njenih ostrva pre dolaska evropskih kolonizatora. Generalno se veruje da su izvorno došli iz jugoistočne Azije u vreme kada su nivoi mora bili niski, a kopneni mostovi veći.

Istraživanja pokazuju da su oni najstarija civilizacija na zemlji. Najraniji ljudski ostaci mogu se pratiti otprilike 50.000 godina unazad; međutim, neuverljivi podaci sugerišu da su možda postojali pre čak 80.000 godina.

Australski autohtoni narodi bili su lovci-sakupljači, i iako su bili nomadi, imali su jake veze s određenim područjima zemlje koja su možda smatrali domom. Nakon što su Evropljani stigli, okupirali su ceo kontinent i govorili više od 200 različitih jezika. Zbog kolonizacije, gotovo su u potpunosti izbrisani s lica zemlje.

Izvor: danas.rs

Radovi su trajali šest meseci.

Marketinški stručnjak Skot Begali iz Engleske odlučio da sam obnovi svoju kuću i tvrdi da je pri tom uštedeo 40.000 evra, piše Daily Mail, a prenosi Index.

Radovi su trajali šest meseci, a Skot kaže da je sve naučio iz različitih tutorijala na YouTube-u.

„Budući da su svi građevinski radnici bili zauzeti, počeo sam da učim o izgradnji na YouTube-u i tako sam se sam obučio. Kad sam krenuo sa obnovom krova, u prvom momentu je bilo izuzetno teško. Bojao sam se da se popnem na krov, jer nisam znao šta radim“, rekao je 30-godišnji Skot.

Priseća se da je najveći problem nastao kada je slučajno probio beton i udario u olovnu cev, zbog čega je morao da prekine radove i popravi čitav sistem.

„Uskladiti kancelarijski posao, koji radim svaki dan od devet do pet i roditeljske obaveze koje imam nakon rođenja sina, sa izgradnjom ove kuće, bila je ipak najteža stvar tokom čitavog procesa“, rekao je Skot.

Usput je zvao i građevinske inspektore da se uvere da je ono što radi u skladu sa zakonom, a na kraju ga je obnova kuće koštala 12.000 evra.

Međutim, ovo nije prvi građevinski posao koji je Skot odradio svojim umešnim rukama, piše Metro. Prethodno je napravio salon lepote u svom dvorištu, kako bi njegova partnerka mogla da radi od kuće.

{vembed Y=kh3WNYC5dyk}

Izvor: nova.rs

Filmovi su u vreme striminga postali lako dostupni, a serije novi kraljevi zabavnog sadržaja. Ipak, ukoliko želite da ih gledate na svakom uređaju i u svakom trenutku uglavnom to morate da platite.

Servisi za gledanje filmova i serija poput Netfliksa su zamenili televiziju i bioskope, ali za one koji žele besplatno iskustvo – postoje određene alternative.

Na internetu postoji mnoštvo sajtova na kojima možete gledati filmove besplatno koji uglavnom nisu legalni, ali postoji i mnogo potpuno legalnih i besplatnih sajtova za gledanje ili čak preuzimanje filmova.

Movie Crumbs

Prvi i najbolji sajt na spisku. Nudi odličnu zbirku filmova i serija, uključujući najnovije i najpopularnije naslove.

Sajt je dostupan na svim uređajima i nije potrebna registracija.

Jednostavno izberete film koji želite da gledate i uživate u odličnom kvalitetu reprodukcije.

Veliki broj naslova podržava srpski ili hrvatski prevod, ali ne svi.

Manjkavost servisa su reklame, ali odlična stvar je što se one ne pojavljuju tokom, već samo pre reprodukcije.

Crackle

Crackle je druga besplatna usluga za gledanje filmova i serija osnovana 2004. godine u Kaliforniji. Pored filmova i serija, sajt nudi i TV emisije u punoj dužini i originalni program.

Sajt je dostupan na skoro svim uređajima, a sve što zahteva od korisnika je besplatna registracija.

Manjkavost ovog servisa su takođe reklame.

Tubi

Tubi se smatra jednom od najboljih besplatnih platformi za gledanje filmova i serija, a zbirka je odlična.

S obzirom da je u vlasništvu „Fox“ korporacije, platforma ima i dosta originalnog sadržaja koji je potpuno besplatan, a sve što vam je potrebno je besplatna registracija.

Tubi nije dostupan u Evropskoj uniji od 2018. godine zbog Opšte uredbe o zaštiti podataka u EU. Međutim, iz Srbije je pristup slobodan, kao i iz Ujedinjenog Kraljevstva otkad su zvanično napustili Evropsku Uniju.

Internet Archive

Arhiva nudi mnošto sadržaja poput muzike i knjiga, ali i odličnih filmskih naslova koje možete gledati ili preuzeti potpuno besplatno.

Internet Archive je zapravo digitalna bibloteka sadržaja koja se zalaže za univerzalni i lak pristup znanju i sadržaju.

U Arhivi možete naći preko 15.000 filmskih naslova poređane po godinama, jeziku ili žanru.

Manjkavost je što su u pitanju uglavnom stariji naslovi.

PopcornFlix

Kod ovog sajta je važno ne mešati ga sa nelegalnim sajtom „Popcorn Time“, koji je u međuvremenu ugašen.

Ovde je reč o potpuno legalnom servisu u vlasništvu „Screen Media Ventures“ kompanije.

Sajt nudi hiljade besplatnih filmova poređanih po žanrovima i diči se mnogim naslovima. „PoprocnFlix“ sadrži i mnoge serijale Nacionalone Geografije kao i ostale dokumentarce o prirodi i životinjama.

MoviesFoundOnline

Ovaj sajt nema toliko bogatu zbirku kao ostali, ali je besplatan i poptpuno legalan.

Stvar sa ovim sajtom je što sakuplja sadržaj iz drugih izvora poput Jutjuba, Vimea i Dejlimoušna.

Samim tim, nije najimpresivnija biblioteka koja postoji, ali može se pronaći zanimljivi sadržaj.

Domaći filmovi i stara jugoslovenska kinematografija

Kada su domaći filmovi i serije u pitanju, većina naslova ne podleže nikakvoj zaštiti digitalnih prava pa ih često možete naći čak i na Jutjubu.

Sve što treba da uradite je ukucate film koji želite da gledate i nadate se da će biti dostupan na mreži.

Na Jutjubu se mogu naći čak i najveći filmovi domaće kinematografije potpuno besplatno.

Ukoliko ih nema na Jutjubu, uglavnom ih ima na drugim video platformama.

Izvor: nova.rs

Hrvatska je uvela evro kao zvaničnu valutu 1. januara 2023. godine. Ubrzo su se pojavile i lažne novčanice, pa je Hrvatska narodna banka izdala savet kako da razlikuje „prave“ evre od falsifikata, piše N1.

Pazite građani – lažni evri”, saopštila je u utorak policija i upozorila da je poslednjih dana sve više prijava da prevaranti koriste filmske rekvizite novčanica u ovoj novoj hrvatskoj valuti umesto originalnih evra za plaćanje.

Brodsko-posavska policija navodi nekoliko slučajeva kada su prevaranti kao sredstvo plaćanja koristili filmske rekvizite za evro novčanice, na kojima je pisalo: „Proizvodnja suvenira“, odnosno „Ovo nije legalno, koristi se za pokretne rekvizite“.

Primer (gornja novčanica je lažna, donja je prava):

Foto: N1

Kako bi se lakše proverila autentičnost novčanica, HNB preporučuje četiri koraka – opipati, pogledati, pomeriti, proveriti.

Građani se pozivaju da opipaju papir i reljef novčanice, pogledaju je u svetlu i provere da li ima vodeni žig i zaštitnu nit, prozirni broj i prozor sa portretom.

Da bi proverili njihovu autentičnost, mogu da nagnu evro novčanicu i provere hologram, broj koji menja boju, sjajnu traku i portretni prozor.

Na novčanicama se nalazi i mikro zapis koji se može proveriti pomoću lupe, a dodatne karakteristike mogu se proveriti UV lampom.

Jedna je od najčešćih slava.

Sveti Nikola u hrišćanstvu se poštuje kao čudotvorac, u istočnom hrišćanstvu još i kao zaštitnik putnika, zatvorenika i siromašnih, a u zapadnom hrišćanstvu kao zaštitnik gotovo svih slojeva društva, ali naročito dece.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola se praznuje 22. maja (prenos moštiju) i 19. decembra (dan smrti).

Prema žitijima, Sveti Nikola se rodio u grčkoj koloniji Patari u 3. veku (280. godine) u maloazijskoj rimskoj provinciji Likiji, u vremenu kada je oblast prema kulturi bila helenistička. Nikola je bio veoma religiozan od ranog detinjstva i svoj život je potpuno posvetio hrišćanstvu. Veruje se da je rođen u bogatoj hrišćanskoj porodici i da je stekao osnovno obrazovanje.

Od detinjstva Nikola je izučavao Sveto pismo; tokom dana nije napuštao hram, a noću se molio i čitao knjige. Кada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, te ga je njegov stric, arhiepiskop, proizveo za sveštenika grada Mira.

Кada su Nikoli umrli roditelji koji su bili vrlo bogati, on je od svog nasledstva pomagao sirotinju, deleći milostinju i udavajući sirote devojke.
Po smrti njegovog strica, episkopi i sveštenici iz Likijske oblasti, okupili su se da izaberu novog arhiepiskopa. Bio je to Nikola. Potom je nastavio da poučava narod u veri, i u crkvi, i po domovima, na ulici…

živeo je u vreme rimskog cara Dioklecijana koji je organizovao sistematski progon hrišćana širom carstva, pa je Nikola zatvoren u tamnicu. Oslobođen je za vreme Konstantina Velikog.

Priča kaže i da je Sveti Nikola posle obilaska svih svetih mesta unajmio nekog lađara da ga odveze u Likiju, ali lađar je, iako je uzeo novac, hteo da ide na neku drugu stranu. Tada se podigao vrlo jak vetar i okrenuo brod u pravcu Likije, a svi napori mornara koji su, po naređenju kapetana, pokušavali da vrate brod, bili su uzaludni. Punim jedrima brod je došao u likijsko pristanište, gde se sveti Nikola iskrcao.

Zato se veruje da je Sveti Nikola zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Smatra se i zaštitnikom moreplovaca i svih putnika. Baš zato mornari na ovaj dan ne isplovljavaju, a veruje se da ne treba započinjati ni putovanja.

Episkop Nikola je dugo poživeo i kao malo koji svetac umro prirodnom smrću u starosti, u Miru, 345. godine. Potom su nekoliko vekova njegove mošti počivale u sabornoj crkvi tog grada. Godine 1096. posmrtni ostaci Svetog Nikole preneti su u Bari u Italiji gde se i danas nalaze,

Vremenom je slava posvećena ovom svecu postala jedna od najčešćih, pa se i danas kaže da pola Srbije slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide u goste.

Izvor: nova.rs

Pravoslavni vernici Božić slave 7. januara, kada se porodica okuplja oko bogate trpeze i provodi dan u ljubavi i zahvalnosti. Ukoliko govorimo o hrani, česnica je nezaobilazni deo naše tradicije i lomi se za doručak. Ona je zapravo hleb naš nasušni, a do kraja teksta dobićete odgovor na sve nedoumice iz naslova.

U zavisnosti od kraja Srbije, česnica se priprema ili na Badnji dan ili u rano jutro. Na jugu tradicija nalaže da se česnica lomi 6. januara, tokom večere, dok ukoliko krenemo na zapad, porodica to obavi tokom kasnog doručka ili ranog ručka baš na Božić.

Recept za česnicu takođe se razlikuje, a mi ćemo vam predstaviti onaj iz južne Srbije, za koji je potrebno: 600 g brašna, 1/2 praška za pecivo, 1/4 kašičice sode bikarbone, 2 do 3 kašike ulja i so, po ukusu.

Kao što znate, česnica se priprema bez kvasca, a prvo je potrebno pomešati suve sastojke, a zatim dodati so, ulje i vodu, dok se ne dobije ujednačena smesa. Važno je da budete umešni sa testom i strpljivi, da biste nakon toga tepsiju sa česnicom u kojoj se nalazi novčić stavili na pečenje. Potrebno je pola sata da porumeni, kada je spremna da se iznese na trpezu.

Zanimljivo je da je u Vojvodini česnica slatka, i članovi porodice je probaju tek nakon božićnog ručka. Glavni sastojci su kore i orasi, i izgledom podseća na baklavu, samo čvršće teksture. Sa druge strane, u Novom Pazaru česnica se priprema od brašna i vode, uz propratne običaje.

Opšte je poznato da se u česnicu ubacuje novčić, koji simbolizuje blagostanje. Veruje se da onaj u čijem parčetu se zalomi, ima velike šanse za uspešan ostatak godine i povoljne finansije.

No, tu nije kraj priče, jer se, na primer, na jugu naše zemlje, uz novčič traga i za belim lukom, kao simbolom zdravlja, odnosno, zrnom kukuruza, za uspeh na poslu. U zapadnoj Srbiji, pak, neretko se u česnicu ubacuju dva novčića, tako da onaj po manjoj vrednosti donosi novac, a drugi sreću. Za novopazarski kraj, uz paricu karakteristično je i suvo grožđe.

Bez obzira na međusobne razlike, mi vam svima želimo da Božić provedete sa najdražima, i da naglasak bude na zahvalnosti i dobroti.

Izvor: danas.rs

Na internetu se tokom protekle godine pojavio čitav niz zlonamernih programa čiji je glavni cilj da unište sve podatke na uređaju žrtve.

Stručnjaci za sajber bezbednost otkrili su čak devet „porodica” takozvanih viper malvara (zlonamernih programa koji brišu sve podatke sa uređaja), a u poslednjih nedelju dana otkrivena su još dva sa redefinisanim ciljem – dubinsko brisanje podataka na računaru žrtve.

Tokom godina su se pojavljivali različiti zlonamerni programi, ali stručnjaci tvrde da su najnoviji posebno opasni.

Istraživači iz kompanije „Check Point Research“ objavili su detalje o ranije neotkrivenom malveru, koji su nazvali „Azov“, i opisali ga kao efikasan, brz malver koji trajno briše sve podatke. Kako su objasnili, Azov briše podatke u blokovima od 666 bajtova tako što preko njih piše nasumične podatke, što onemogućava oporavak izbrisanih podataka.

Nakon što je potpuno uništio podatke na računaru, Azov prikazuje poruku koja na prvi pogled izgleda kao još jedna u nizu poruka ransomvara. Ali u poruci su zapravo navedeni razlozi Kremlja za rat u Ukrajini, zajedno sa pretnjom upotrebom nuklearnog oružja. U poruci se kao autor tih reči pogrešno navodi poznati analitičar malvera iz Poljske.

Iako su stručnjaci za sajber bezbednost u početku sumnjali da iza ovog zlonamernog programa stoje hakeri početnici, pažljivijim ispitivanjem otkrili su da je Azov zapravo prilično sofisticiran program koji je virus u svom korenu (zbog čega menja dokumente) i koji otvara „zadnja vrata“ “ za instaliranje dodatnog zlonamernog programa koji zatim napada sistem. Pored toga, koristi i druge tehnike da otežava otkrivanje i uklanjanje.

Detaljna analiza Azova je otkrila da koristi veoma napredne tehnike koje se mogu naći u udžbenicima za sajber bezbednost i alatima za sajber kriminal. Azov ransomver će sigurno smetati stručnjacima više od prosečnog malvera, upozorava Jiri Vinopal iz „Check Pointa“, prenosi Zimo.dnevnik.hr.

Samo u poslednjih mesec dana prijavljeno je više od 17.000 infekcija, što ukazuje da se malver već proširio. Stručnjaci iz ESET-a su prošle nedelje otkrili ranije neviđeni malver „Fantasy“ i alat koji se koristi za provalu u sisteme, koji su nazvali Sandals. Prema njihovim rečima, ovaj malver se širi kroz mrežu izraelske kompanije koja razvija softver za industriju dijamanata. Za samo 150 minuta, malver i alat koji ga prati proširili su se mrežama kompanija u Južnoj Africi, Izraelu i Hong Kongu.

ESET ističe da „Fantasy“ deli deo koda sa zlonamernim softverom Apostol, a povezan je sa iranskom hakerskom grupom Agrius, koja inače deluje na Bliskom istoku.

Izvor: nova.rs